Maj 2010. - Nova prilika za susret sa članstvom

Već po nekom nepisanom pravilu, u pravilnim razmacima, od po šest meseci, stigne pošiljka od strane WJR. Naša molba da ova uvažena humanitarna organizacija šalje pomoć svakog meseca, nažalost, nije doprla do njih. Ipak, i ovako skromna pošiljka, sastavljena uglavnom od second hand stvari, bila je dobar mamac za okupljanje članstva.

07.05.2010. - Brza reakcija policije

Poruka koju smo zatekli ovog jutra, zalepljena na tabli sa natpisom naše zajednice, ponovo nas je vratila u realnost. Skoro da smo i zaboravili šta znači ’’biti na meti’’ neke od nacionalističkih organizacija. Anti Antifa Beograd, kako sebe naziva ogranak mnogo šire organizacije, jasno postavlja ciljeve svoje borbe u kojima smo i mi na njihovom nišanu. Ono što ohrabruje je brza reakcija policije koja je izvršila uviđaj i obavila razgovor sa predsednikom Opštine. Očekujemo da će istraga utvrditi, ne smo ko je neposredni izvršilac, već i ko stoji iza ovih pretnji.

29.4-2.5.2010 – Porodični  seminar u Kladovu

Članovi naše oštine prisustvovali su ovogodišnjem porodičnom seminaru u Kladovu pod nazivom "3D – dar, dostignuće, doprinos". Četvorodnevni program bio je zaista ispunjen brojnim sadržajima; od obrazovnih i verskih do umetničkih, rekreativnih i zabavnih. Položeno je i cveće na spomenik tzv. "Kladovskog transporta" kojim je obeleženo mesto na kom su tokom nacističkog pogroma 1940. g. brojni Jevreji iz Srednje Evrope tražili sigurnu luku na putu ka Svetoj zemlji.
Naše druženje sa još oko 280 članova jevrejskih opština iz skoro cele bivše Jugoslavije posebno je bilo zabavno u prirodi, u parku unutar tvrđave "Fetislam" kao i tokom plovidbe Dunavom turističkim brodom "Đerdap".
Organizatori i domaćini zaslužuju mnogo komplimenata za uspešno sprovođenje ovako kompleksnog i obimnog programa.

25.04.2010. - Održana redovna godišnja skupština JO Zemun

Članovi Jevrejske opštine Zemun održali su u nedelju 25. aprila 2010. godine redovnu godišnju skupštinu. Uz prisustvo brojnih članova i predsednika Saveza Aleksandra Nećaka Skupštinu je otvorio predsednik JOZ Nenad Fogel. Izborom radnog predsedništva; Jova Đorđević – predsedavajući, Erna Kovačević i Mihajlo Farkić - članovi predsedništva, zapisničara Ria Beherano i overivača zapisnika Verica Marković i Mirjana Eberle, započela je radom ovogodišnja Skupština. Jova Đorđević je pročitao izveštaj Nadzornog odbora o finansijskom poslovanju JOZ u 2009. godini, koji je Skupština jednoglasno usvojila. Potom su sledili izveštaji o radu u protekloj godini i izvršenje budžeta za 2009. koji su takođe jednoglasno usvojeni. Povodom činjenice da u budžetu JO Zemun za 2010. godinu Savez ne finansira projekte za kulturu i EDJK, kao i da je smanjeno davanje za rad administracije, predsednik Saveza Aleksandar Nećak je dao neophodna objašnjenja. Prisutni su bili iznenađeni činjenicom da smo ostali uskraćeni za finansiranje tako važnih segmenata našeg rada zbog odbijanja većine predsednika jevrejskih opština da na vreme ovlaste predsednika Saveza da putem dodatnih napora (čitaj konkurisanja kod raznih državnih fondova) obezbedi nedostajuća sredstva. Kada su konačno dali potrebnu saglasnost prošli su rokovi kod većine fondova kod kojih je Savez mogao da aplicira. Uz obećanje predsednika da će do kraja godine pokušati da ipak obezbedi potrebna sredstva, Skupština je jednoglasno usvojila budžet JO Zemun za 2010. godinu. O projektima koji očekuju JO Zemun u 2010. godini govorio je Nenad Fogel. Posebno se osvrnuo na realizaciju projekta ’’radost druženja’’ koji u sebi sadrži posete svim jevrejskim opštinama u Srbiji koje neguju kult kulinarstva. Skupština je zaključila da će naši članovi, prisustvom tim susretima, raditi na njihovom potpunom uspehu (do poslednjeg zalogaja). Radi raznovrsnosti programa ponudićemo domaćinima da na tim susretima promovišemo našu novu video izložbu i katalog o radu JOZ od 2008 – 2010. godine. Projekat izrade kataloga i video izložbe dobio je, pored JDC, podršku (finansijsku) i od gradske opštine Zemun.

Skupština je na molbu uprave hora ’’Srpsko jevrejskog pevačkog društva’’ odlučila da prihvati ponuđenu saradnju tako što će ih prihvatiti kao pridružene članove JO Zemun. Zaključeno je da će saradnja sa tako kvalitetnim horom pod upravom maestra Đorđa Stankovića, biti od obostranog interesa i značaja. Očekujemo da će ovakva saradnja, pored JO Zemun, puno značiti celoj jevrejskoj zajednici u Srbiji.

Skupština je razmatrala i zahtev Marije Salom da joj se da podrška za konkurisanje kod Rotšild fondacije iz Londona za njen projekat ’’porodična knjiga’’. Iako u principu ne podržavamo privatne projekte, Skupština je odlučila da će razmatrati zahtev kada nam bude dostavljena popunjena konkursna aplikacija. Imajući u vidu objašnjenja koje su članovi Skupštine dobili od predsednika Saveza, doneta je odluka da se predstojećoj Skupštini Saveza uputi predlog da usvoji tipski obrazac aplikacije za projekte iz kulture. Očekujemo da će takav tipski obrazac omogućiti da se ubuduće transparentno i nepristrasno odlučuje o podnetim aplikacijama svih članica Saveza.

21.04.2010. - Obeležen Dan državnosti Izraela

Ambasada Izraela u Beogradu obeležila je 21. aprila, svečanim prijemom, Dan državnosti – Jom Ha’azmaut. Brojni gosti prisustvovali su obeležavanju 62. godišnjice od ponovnog uspostavljanja države Izrael. Lutajući po celom svetu, Jevreji su ponovo na mestu na kojem su pre skoro 2000 godina izgubili svoju državu. Pored članova Jevrejske opštine Zemun, prijemu su prisustvovali i brojni aktivisti iz jevrejskih opština Srbije. Predsednik Saveza Aleksandar Nećak i predsednici svih jevrejskih opština u Srbiji uveličali su svojim prisustvom ovaj značajni događaj.
Ova godina je u znaku obeležavanja 150. godina od rođenja Teodora Hercla, idejnog tvorca moderne države Izrael. Ambasada Izraela u Beogradu u saradnji sa Gradskom opštinom Zemun planira niz aktivnosti na obeležavanju ove značajne godišnjice. Jevrejska opština Zemun aktivno će se uključiti u njeno obeležavanje, posebno imajući u vidu da su preci Teodora Hercla poreklom iz Zemuna. Otac Teodora Hercla, Jakov, rođen je u Zemunu, nedaleko od čuvene aškenaske sinagoge u kojoj je 50. godina služio rabin Jehuda Alkalaj, politička preteča Teodorovog cionističkog pokreta. Na Jevrejskom groblju u Zemunu vidno su obeleženi spomenici babe i dede Teodora Hercla. Zbog svega toga Jevrejska opština Zemun sa ponosom čuva uspomene na doprinos koji su njeni članovi davali ideji ponovnog uspostavljanja države Izrael.

20.03.2010. - Iste sudbine sinagoga

U nastavku naših istraživanja o Jevrejima Australije put nas je doveo u grad Frimental u Zapadnoj Australiji. Bili smo iskreno iznenađeni činjenicom koliko ima sličnosti između naše dve zajednice. U samom centru grada postoji sinagoga koju je podigla 1902. godine Jevrejska opština Frimental. Pre izbijanja Prvog svetskog rata služba u sinagogi je prestala da se održava. Različite organizacije (religiozne i ostale) su od tada uzimale u zakup sinagogu, sve dok konačno nije prodata! Komercijalni deo zgrade koji se iviči sa ulicom naknadno je dograđen na originalnu zgradu. Ko zna možda su ''recept'' za prodaju sinagoge naši stari preuzeli od Jevreja iz Frimentla.

18.03.2010. - Predsednik JOZ u poseti JC u Pertu

U želji da se upoznamo sa uslovima u kojima deluje jevrejska zajednica u Australiji, posetili smo Jevrejski centar u Pertu. Mendi Krecmer, glavni administrator Centra, provela je Idu Best i Nenada Fogela kroz brojne sale i učionice u kojima se održavaju njihove aktivnosti. Centar nudi najrazličitije programe, od kulturnih, socijalnih, obrazovnih, rekreativnih do fitnes programa za sva godišta. Centar je takođe dom za mnoge jevrejske organizacije i omladinske grupe. Tokom kratke posete upoznali smo se sa radom Holokaust instituta. Tom prilikom smo im uručili naša štampana i elektronska izdanja koje se bave istraživanjem stradanja Jevreja u Zemunu. Bili su prijatno iznenađeni brojem naših izdanja, posebno imajući u vidu veličinu zajednice u Zemunu (140 članova). Mi smo sa druge strane bili iznenađeni njihovom tvrdnjom da oni sebe smatraju za malu zajednicu (deset hiljada članova). Tako ''mala'' zajednica ima osnovnu i srednju školu koje se smatraju za vodeće obrazovne ustanove u Pertu. U zajednici deluje i nekoliko sinagoga različitih opredelenja, od ortodoksnih do liberalnih. Bila je ovo dobra prilika da za šabat najavimo dolazak u lokalnu sinagogu.

Zabeležio Nenad Fogel

03.03.2010. - Nekad beše…

Došao sam (uz pomoć GPS) u ulicu 29. novembra da posetim Veru Andeselić udatu Petrović, koja je ratnih godina stanovala u Kneginje Olge a posle rata na istoj adresi u Đure Đakovića. Danas, ne menjajući adresu, u stvari stanuje u Bulevaru despota Stefana. A tih ratnih godina nije bilo važno gde stanujete već od kakvog ste ’’materijala’’ sazdani. Lenka Lunginović, Verina prijateljica, odvedena je 19. januara na put bez povratka u nemački logor Judenlager Semiln. Vera, njena majka Marija i sestra Natalija nisu se tada dvoumile da preuzmu brigu o maloj dvogodišnjoj Sonji. Vera Petrović, rođena Andeselić, jedna je od nekoliko živih pravednika u Srbiji. Imali smo čast i privilegiju da snimimo svedočenje te hrabre i humane žene za film o pravednicima iz Srbije.

28. 02.2010. - Proslava Purima sa prijateljima

Članovi JO Zemun nemaju mogućnosti da praznike proslavljaju uz božiju službu. Imajući u vidu da nemamo sinagogu, a ni rabina, lako smo se dogovorili da ove godine Purim proslavimo u Subotici. Pre odlaska do sinagoge naša mala grupa je prisustvovala kratkom seminaru na salašu ’’Jelen’’, na Paliću. Tema je bila ’’perklet’’. Zahvaljujući uspešnim pripremama mogli smo, bez stomačne nervoze, da prisustvujemo božijoj službi u sinagogi. Nastavak večeri doneo je svu lepotu proslave ovog veselog praznika. U društvu sa Osiječanima, mnogobrojnim domaćinima i uz odlične tamburaše, veselili smo se, baš kao da je Estera ove godine spasila Jevreje u Srbiji od antisemitske literature. Mnogi su bili maskirani, ali niko se nije setio da se maskira kao Robert Sabadoš. A nije da ga nismo spominjali.

23.02.2010. Beograd – Bečkerek i nazad

Brat i sestra Predrag i Gordana Čonkić udata Paskota, ljudi u godinama, svoju mirnu starost i danas zahvaljuju Emiliji Vukov i njenoj ćerki Vukici. Njihova dalja rođaka Emilija Vukov rešila je da ih spase od odvođenja u logor Sajmište iz koga se izlazilo samo u specijalnim kamionima zvanim ’’dušegupka’’.  Jevreji su sa tim vozilom odvođeni do Jajinaca, usput ubijani izduvnim gasovima tog kamiona ubačenim u kabinu gde su sedeli. Hrabra Vukica je decu prvo odvela do njihovog stana u Cvijćevoj ulici u Beogradu, da bi ih potom narednih godina nekoliko puta vodila od Beograda do Bečkereka i nazad.

22. 02. 2010. - Ako se po jutru dan poznaje…

Gradonačelnik Zemuna g. Branislav Prostran primio je danas predsednika Jevrejske opštine Zemun g. Nenada Fogela. Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi u kojoj je Nenad Fogel tražio da nova opštinska vlast podrži jevrejsku zajednicu u Zemunu u nastojanjima da povrati zgradu bivše sinagoge. Nenad Fogel je naglasio da već desetinu godina unazad Jevrejska opština Zemun pokušava sa opštinskim vlastima da pronađe najpravičnije rešenje, ne ulazeći pri tome u razloge zbog kojih su bili primorani da je 1961. godine prodaju. Gradonačelnik Zemuna je rekao da problem moraju da sagledaju pravnici, ali da se njemu čini da je najbolje rešenje da se zgrada sinagoge vrati kao kompenzacija za brojne nekretnine oduzete Jevrejskoj opštini Zemun. Posebno je naglasio da je Opština spremna, u okviru svojih mogućnosti, da učestvuje u realizaciji projekata jevrejske zajednice u Zemunu.

19.02.2010. - Pravednik Andrej Tumpej

Potraga za fotografijom Andreja Tumpeja dovela nas je do Matilde Kalef - Čerge. Davne 1941. godine, tada devojčica od samo dvanaest godina, spas je zajedno sa sestrom Rahelom našla kod časnih sestara župe Svetog Ćirila i Metodija na Banovom brdu. Andrej Tumpej, koji je u to vreme bio župnik, pomogao je sestrama Kalef da prežive prvih nekoliko meseci najžešćih potraga za Jevrejima u Beogradu. Iako ga je služba posle Drugog svetskog rata vodila po celoj Jugoslaviji Matilda je sve do kraja njegovog života održavala redovno kontakte sa njim. Koliko je ta veza bila prisna svedoči i podatak da je Andrej Tumpej, dok je službovao u Bitolju, obavio službu venčanja za Matildu i Otona Čerge.

31.01.2010. - Još dve godine do ’’Bar Micve’’ Šoleta

Jedanaest godina prošlo je od kada je Ruben Dajč svoje kulinarsko umeće stavio u službu okupljanja Jevreja sa prostora ex Jugoslavije. Preko 400. gostiju iskoristilo je priliku da se ponovo sretnu sa dragim prijateljima koje možda nisu videli još od prethodnog Šoleta. Ove godine centralna tema bila je posvećena jevrejskim vicevima, ili vicevima o Jevrejima. Program je vodio glumac SNP-a g. Moca Momčilović, koji je usput čitao najbolje od najboljih. Mnogi gosti su se pridružili pozivu organizatora pa su javno demonstrirali svoje umeće zasmejavanja. Uspeh je bio nesumnjiv, svi su im se smejali. Centralni događaj, Šolet ručak, bio je poslužen na vreme. Vredne aktivistkinje novosadske opštine non stop su iznosile nove i nove činije pasulja, koji je nestajao ’’brže od svetlosti’’. Mislili smo da je to samo slučaj sa pasuljem, no, kada su posle njega poslužene štrudle sa makom i orasima, nastala je prava jagma za njima. Najtužniji deo bio je rastanak, da li od prijatelja ili od posluženja nismo sasvim sigurni. Ostaje da to proverimo sledeće godine na novom Šoletu.

31.01.2010. - Novosadski pravednik  dr Dušan Jovanović

Jovanka Jovanović, supruga pokojnog dr Dušana Jovanovića, otvorila je novu stranicu u pisanju priče o spašavanju grupe Jevreja 1944. godine. Zahvaljujući pismu koje nam je gospođa Jovanović dala došli smo do novih saznanja o hrabrom činu osoblja novosadske bolnice. U kratkom pismu, napisanom na mađarskom, sin jednog od spašenih Jevreja, Džordž Rozencvajg (Rosenzweig), opisao je kao se njegov otac Pal spasao bekstvom u novosadsku bolnicu. Prihvatio ga je dr Jovanović i sakrio u podrum bolnice. Pal, koji je imao tešku ranu na stopalu, tu je dobio i neophodnu medicinsku negu. Pored fotografija dr Jovanovića dobili smo i vrednu fotografiju spašenog Pal Rozencvajga.

15. Ševat 5770. Tu Bishvat - Nova godina drveća

Sve smo uradili, samo drvo nismo posadili (ipak je u Srbiji još uvek zima). Umesto toga posejali smo seme razumevanja. David Montijas i Mira Panić, predsednik  i potpredsednik Jevrejske opštine Pančevo u društvu desetak njihovih članova ponovo su bili sa nama. Sve to je svojim prisustvom blagoslovio predsednik Saveza Aleksandar Nećak. Naši prijatelji Zemunci kao i uvek slavili su zajedno sa nama. Po prvi put kod nas je bio i svetski poznati karikaturista, slikar i arhitekta Dragan Rumenčić, doajen čuvene ’’Zemunske škole karikature’’. Kao uspomenu na njegov dolazak poklonio je našoj opštini akvarel sa prepoznatljivim motivom Zemuna – Milenijumska kula na Gardošu. Pravnik po struci, veliki zabavljač po talentu, Davidov prijatelj Moma bio je ’’zvezda’’ proslave. U kratkom pozdravu istakao je sve ono za šta se i mi kao Jevrejska zajednica stalno zalažemo, razumevanje i poštovanje različitosti. To se najbolje pokazalo kada smo uz Momu i njegovu gitaru zapevali stare dobre pesme poznate širom nam bivše države Jugoslavije. Zvuci njegove gitare vratili su mnoge u doba mladosti. Andrej, jedini predstavnik najmlađe generacije, kao ritam sekcija pružao mu je punu podršku.

27.01.2010. - Savez jevrejskih opština - 90. godina

Predsednik Saveza g. Aleksandar Nećak, pozdravljajući okupljene goste, sumirao je u nekoliki rečenica burnu istoriju naše zajednice. On je izrazio nadu da će izložba verno prikazati delovanje Jevreja na području bivše Jugoslavije u proteklih 90. godina. Potom je ministar za ljudska i manjinska prava g. Svetozar Ćiplić prigodnim govorom svečano otvorio izložbu. Pored uglednih članova naše zajednice bili su prisutni i ambasador Izraela u Srbiji, Nj. eks. g Artur Kol, Ambasador Španije u Srbiji, Nj. eks. G. Íñigo de Palacio, zamenik predsednika skupštine grada Beograda g. Zoran Alimpić i mnogi drugi.
Nakon otvaranja izložbe gosti su imali priliku da vide dokumentarni film o Savezu.

23.1.2009. - Novogodišnji koncert Zemunskog kamernog orkestra

Ovaj tradicionalni događaj koji se šest godina održava kao poklon Zemuncima i ove godine je upriličen u organizaciji Turističkog društva Zemun, Kluba vazduhoplovstva Zemun i Kluba matične kulture Zemuna.
Brojnoj publici darivan je odličan muzički program pod vođstvom Ružice Velimirović i dirigentskom palicom mr Đorđa Stankovića. Poletni i duhoviti dirigent silno je zabavio auditorijum maštovitim nastupom u stilu Bečkih novogodišnjih koncerata. Kao posebno iznenađenje predstavljen je i nastup hora "Braća Baruh" pod vođstvom Marlene Weinberger Pavlović koji je prostor ispunio sa mnogo dodatne energije.
Događaju su prisustvovali i članovi naše opštine pod "dirigentskom palicom" predsednika Nenada Fogela sa suprugom.
J. Rakita (Foto: J.Rakita)

21.01.2010. - U poseti kod primadone

Katolički sveštenik, pravednik među narodima, bio je ona mala ljudska karika koja je pomogla da se spasu dva mlada života tokom Drugog svetskog rata. Lidija i Breda Kalef, zahvaljujući lažnim dokumentima koje je izdao Andrej Tumpej, uspele su da prikriju svoje jevrejsko poreklo i uključe se u redovno školovanje. To je bila prva stepenica u žestokoj borbi za preživljavanje dve hrabre sestre. Zahvaljujući dobroti gospodina Lukića, sestre su se smestile u potkrovlje njegove kuće na Banovom brdu. Majka Dona bila je uvek na pola puta između sela Draževca gde je radila i potkrovlja na Banovom brdu, donoseći s vremena na vreme kukuruzno brašno, krompir, a ponekad i balon rakije koje su izgladnele devojčice pile da se zagreju. Glavni teret preživljavanja nosila je mlađa sestra Breda (11 godina). Ona se brinula o svemu dok se starija sestra posvetila učenju zubotehničkog zanata. Kraj rata doneo je svima olakšanje, a Bredi Kalef i buduću svetsku karijeru operske dive.

20. 01. 2010. - Olimpijada o pravednicima

Detektivskim istraživanjima, došli smo i do ćerke pravednice Nade Jovanović udate Kozlov. Olimpijada Stojanović – Kozlov rado je izašla u susret molbi da nam ispriča priču koju je često slušala od svoje majke o spašavanju mladog Kalmija. Uvek i iznova, bili smo fascinirani hrabrošću koju su u tim najstrašnijim ratnim vremenima, kada život nije vredeo bukvalno ništa, pokazivali pojedini ljudi. Boža Jovanović, Olimpijadin Deda, stradao je tokom rata a da nije saznao da je Jevrejin Levi Kalmi, koga je primio u svoju kuću, uspeo da preživi. Za svoju hrabrost Boža, njegova supruga Desanka i njihovo dvoje velike dece Nemanja i Nada dobili su medalju pravednika 1968. godine. 

20.01.2010. - Priča o Sonji Baruh

Dolores Moreno, ćerka Sonje Baruh, iz poznate porodice revolucionara, pokušala je sve da nam pomogne u rasvetljavanju jedne epizode tokom Drugog svetskog rata u kojoj je spašena njena majka. Miroslav i Zlatica Kirec su tokom decembra 1941. godine pružili utočište Sonji dok je čekala vezu da ode na neko sigurnije mesto u unutrašnjost Srbije. Nama, kao istraživačima, ostaje da preslušamo video izjavu koju je Sonja dala Šoa fondaciji Stivena Spilberga i tako saznamo više detalja o tom događaju. Miroslav Kirec je na sopstvenu inicijativu 1990. godine proglašen za Pravednika među nacijama.

Januar 2010. - Tri majke Sonje Lunginović

Dirljiva sudbina Sonje Lunginović, koju su tokom Drugog svetskog rata spasile Marija Andeselić i njene dve ćerke Natalija i Vera, bio je povod da je posetimo u okviru prikupljanja materijala za pripremu knjige o pravednicima iz Srbije. Imali smo sreće da gospođa Sonja ima fotografije snimljene u tim teškim ratnim danima. Jedna je snimljena 1942, druga 1943, treća 1944… Prava je retkost da se neko tokom rata fotografisao a kamoli da su posle svih bombardovanja i ratnih dejstava fotografije ostale sačuvane. Ovi značajni dokumenti o jednom surovom vremenu ostaće trajno sačuvani u knjizi ’’Pravednici među nacijama – Srbija’’, koju Jevrejska opština Zemun priprema za objavljivanje.

Nenad Fogel, Beograd 10. januar 2010.

10. 1. 2010.  - Kroz arkade do pravednika

Na mestu gde se danas nalazi nadaleko čuvena galerija - knjižara ’’Arkade’’, u Njegoševoj br.5, u Zemunu, od pre Drugog svetskog rata živi hrabra i plemenita žena Mirjana Uglješić udata Barbulović. Tada se ulica zvala Sv. Nikolajevska, a njena kuća je bila poslednji spas za mnoge Jevreje i komuniste. Odatle je na desetine njih odlazilo u Partizane. Između ostalih put u Partizane je pronašao i Pavle Belah, alijas Hilko Hilić, koga su zajedno spasili Mira Cvijović, Antun Benčević i Mirjana Uglješić. Mira Cvijović je nažalost ubijena septembra 1942. godine.
Mirjana Uglješić – Barbulović, Antun Benčević i Martina Levec - Marković su za spašavanja Jevreja iz Zemuna dobili ’’Megile zahvalnosti’’ Saveza jevrejskih opština Jugoslavije.

Zabeležio Nenad Fogel 10.01.2010. (Foto: J.Rakita)

10. 1. 2010.  - Plačem i kada se smejem

’’Ne obraćajte pažnju na mene. Plačem i kada se smejem’’. Kroz suze nam je govorila Mileva Stefanović udata Svejtličić, pravednica među nacijama, sećajući se strahota Drugog svetskog rata. Gospođu Milevu, svima poznatiju kao Seka, posetili smo u njenom domu u ulici Žarka Zrenjanina, sada već Vojvode Šupljikca. Izgleda da narodni heroji kod nas u Srbiji polaku gube mirnodopsku bitku sa kolaboracionistima, kvinslizima i inim saradnicima okupatora. To se naravno ne odnosi na pomenutog Vojvodu Šupljikca (1786–1848.), već na ona brojna imena koja su se našla u knjizi 100 najznačajnijih Srba. No, da se vratimo onima koji su tokom Drugog svetskog rata imali sasvim drugačiji pogled na otvorene pozive vlasti, kolaboracionista i okupatora da se uništi jedan ceo narod; Jevreji. Jedni od takvih su bili Mile Stefanović i njegova mlađa sestra Mileva Stefanović iz Jajinaca. Dobro su oni znali šta se dešava na samo nekoliko stotina metara dalje od njihove kuće na mestu zvanom Strelište. Svakodnevno ubijanje, koje istina nisu mogli da vide jer su Nemci dobro obezbeđivali ceo taj prostor, ipak za njih nije bila tajna. Zato su se odlučili da urade sve da spasu svoje kumove, porodicu Bararon. Imali smo sreću da smo uspostavili kontakt sa Sekom Svjetličić, jednom od retkih pravednika koji su još u životu. Saznali smo mnogo novih detalja oko spasavanja Rivke i njene bebe Jaše Bararona, za koje je Mile Stefanović obezbedio novi identitet –  Radmila i Miša Babić. Ovo je još jedan značajan doprinos našem radu na knjizi o pravednicima iz Srbije čije se objavljivanje očekuje krajem godine.

Zabeležio Nenad Fogel 10.01.2010. (Foto: J.Rakita)

ARHIVA STARIJIH VESTI: 2009 :: 2008 :: 2007 :: 2006 :: 2005