| Šabat
Najveći praznik jevrejske vere je Šabat – subota. Ni u jednom narodu, ni u jednoj veri, pre nastanka ovog velikog blagdana, nije nauka mogla da ustanovi nešto slično među običajima svetkovanja. Šabat doslovno znači odustajanje od svakog telesnog rada, ljudske delatnosti. U kasnije nastalom predanju nabrajaju se 39 poslova koji su zabranjeni da se izvršavaju na Šabat, i time je praktično onemogućen svaki delatan rad tokom tog svetog dana. Na taj, sedmi, dan u sedmici i sam Stvoritelj se odmorio od svog šestodnevnog rada na stvaranju sveta. U I knjigi Mojsijevoj (Berešit 2,1-3) stoji zapisano:
Dovrši se nebo i zemlja i sva vojska njihova. I završi Bog sedmoga dana delo svoje koje načini, te se odmori sedmoga dana od svega dela svoga koje načini i blagoslovi Bog sedmi dan i posveti ga jer se u taj dan odmori od svega dela stvaranja.
Šabat traje, kao uostalom dan u jevrejskom računanju vremena uopšte, od predvečerja šestog dana – petka – pa do pojave zvezda na nebu u subotu u veče. Dvadeset i četiri časa slavljenja se završavaju posebnim obredom na mocae šabat – izlazak subote, kada se razdvaja svetinja od svetovnog, profanog.
E. Verber: UVOD U JEVREJSKU VERU
|
