Maj 2010. - Nova prilika za susret sa članstvom

Već po nekom nepisanom pravilu, u pravilnim razmacima, od po šest meseci, stigne pošiljka od strane WJR. Naša molba da ova uvažena humanitarna organizacija šalje pomoć svakog meseca, nažalost, nije doprla do njih. Ipak, i ovako skromna pošiljka, sastavljena uglavnom od second hand stvari, bila je dobar mamac za okupljanje članstva.

07.05.2010. - Brza reakcija policije

Poruka koju smo zatekli ovog jutra, zalepljena na tabli sa natpisom naše zajednice, ponovo nas je vratila u realnost. Skoro da smo i zaboravili šta znači ’’biti na meti’’ neke od nacionalističkih organizacija. Anti Antifa Beograd, kako sebe naziva ogranak mnogo šire organizacije, jasno postavlja ciljeve svoje borbe u kojima smo i mi na njihovom nišanu. Ono što ohrabruje je brza reakcija policije koja je izvršila uviđaj i obavila razgovor sa predsednikom Opštine. Očekujemo da će istraga utvrditi, ne smo ko je neposredni izvršilac, već i ko stoji iza ovih pretnji.

29.4-2.5.2010 – Porodični  seminar u Kladovu

Članovi naše oštine prisustvovali su ovogodišnjem porodičnom seminaru u Kladovu pod nazivom "3D – dar, dostignuće, doprinos". Četvorodnevni program bio je zaista ispunjen brojnim sadržajima; od obrazovnih i verskih do umetničkih, rekreativnih i zabavnih. Položeno je i cveće na spomenik tzv. "Kladovskog transporta" kojim je obeleženo mesto na kom su tokom nacističkog pogroma 1940. g. brojni Jevreji iz Srednje Evrope tražili sigurnu luku na putu ka Svetoj zemlji.
Naše druženje sa još oko 280 članova jevrejskih opština iz skoro cele bivše Jugoslavije posebno je bilo zabavno u prirodi, u parku unutar tvrđave "Fetislam" kao i tokom plovidbe Dunavom turističkim brodom "Đerdap".
Organizatori i domaćini zaslužuju mnogo komplimenata za uspešno sprovođenje ovako kompleksnog i obimnog programa.

25.04.2010. - Održana redovna godišnja skupština JO Zemun

Članovi Jevrejske opštine Zemun održali su u nedelju 25. aprila 2010. godine redovnu godišnju skupštinu. Uz prisustvo brojnih članova i predsednika Saveza Aleksandra Nećaka Skupštinu je otvorio predsednik JOZ Nenad Fogel. Izborom radnog predsedništva; Jova Đorđević – predsedavajući, Erna Kovačević i Mihajlo Farkić - članovi predsedništva, zapisničara Ria Beherano i overivača zapisnika Verica Marković i Mirjana Eberle, započela je radom ovogodišnja Skupština. Jova Đorđević je pročitao izveštaj Nadzornog odbora o finansijskom poslovanju JOZ u 2009. godini, koji je Skupština jednoglasno usvojila. Potom su sledili izveštaji o radu u protekloj godini i izvršenje budžeta za 2009. koji su takođe jednoglasno usvojeni. Povodom činjenice da u budžetu JO Zemun za 2010. godinu Savez ne finansira projekte za kulturu i EDJK, kao i da je smanjeno davanje za rad administracije, predsednik Saveza Aleksandar Nećak je dao neophodna objašnjenja. Prisutni su bili iznenađeni činjenicom da smo ostali uskraćeni za finansiranje tako važnih segmenata našeg rada zbog odbijanja većine predsednika jevrejskih opština da na vreme ovlaste predsednika Saveza da putem dodatnih napora (čitaj konkurisanja kod raznih državnih fondova) obezbedi nedostajuća sredstva. Kada su konačno dali potrebnu saglasnost prošli su rokovi kod većine fondova kod kojih je Savez mogao da aplicira. Uz obećanje predsednika da će do kraja godine pokušati da ipak obezbedi potrebna sredstva, Skupština je jednoglasno usvojila budžet JO Zemun za 2010. godinu. O projektima koji očekuju JO Zemun u 2010. godini govorio je Nenad Fogel. Posebno se osvrnuo na realizaciju projekta ’’radost druženja’’ koji u sebi sadrži posete svim jevrejskim opštinama u Srbiji koje neguju kult kulinarstva. Skupština je zaključila da će naši članovi, prisustvom tim susretima, raditi na njihovom potpunom uspehu (do poslednjeg zalogaja). Radi raznovrsnosti programa ponudićemo domaćinima da na tim susretima promovišemo našu novu video izložbu i katalog o radu JOZ od 2008 – 2010. godine. Projekat izrade kataloga i video izložbe dobio je, pored JDC, podršku (finansijsku) i od gradske opštine Zemun.

Skupština je na molbu uprave hora ’’Srpsko jevrejskog pevačkog društva’’ odlučila da prihvati ponuđenu saradnju tako što će ih prihvatiti kao pridružene članove JO Zemun. Zaključeno je da će saradnja sa tako kvalitetnim horom pod upravom maestra Đorđa Stankovića, biti od obostranog interesa i značaja. Očekujemo da će ovakva saradnja, pored JO Zemun, puno značiti celoj jevrejskoj zajednici u Srbiji.

Skupština je razmatrala i zahtev Marije Salom da joj se da podrška za konkurisanje kod Rotšild fondacije iz Londona za njen projekat ’’porodična knjiga’’. Iako u principu ne podržavamo privatne projekte, Skupština je odlučila da će razmatrati zahtev kada nam bude dostavljena popunjena konkursna aplikacija. Imajući u vidu objašnjenja koje su članovi Skupštine dobili od predsednika Saveza, doneta je odluka da se predstojećoj Skupštini Saveza uputi predlog da usvoji tipski obrazac aplikacije za projekte iz kulture. Očekujemo da će takav tipski obrazac omogućiti da se ubuduće transparentno i nepristrasno odlučuje o podnetim aplikacijama svih članica Saveza.

21.04.2010. - Obeležen Dan državnosti Izraela

Ambasada Izraela u Beogradu obeležila je 21. aprila, svečanim prijemom, Dan državnosti – Jom Ha’azmaut. Brojni gosti prisustvovali su obeležavanju 62. godišnjice od ponovnog uspostavljanja države Izrael. Lutajući po celom svetu, Jevreji su ponovo na mestu na kojem su pre skoro 2000 godina izgubili svoju državu. Pored članova Jevrejske opštine Zemun, prijemu su prisustvovali i brojni aktivisti iz jevrejskih opština Srbije. Predsednik Saveza Aleksandar Nećak i predsednici svih jevrejskih opština u Srbiji uveličali su svojim prisustvom ovaj značajni događaj.
Ova godina je u znaku obeležavanja 150. godina od rođenja Teodora Hercla, idejnog tvorca moderne države Izrael. Ambasada Izraela u Beogradu u saradnji sa Gradskom opštinom Zemun planira niz aktivnosti na obeležavanju ove značajne godišnjice. Jevrejska opština Zemun aktivno će se uključiti u njeno obeležavanje, posebno imajući u vidu da su preci Teodora Hercla poreklom iz Zemuna. Otac Teodora Hercla, Jakov, rođen je u Zemunu, nedaleko od čuvene aškenaske sinagoge u kojoj je 50. godina služio rabin Jehuda Alkalaj, politička preteča Teodorovog cionističkog pokreta. Na Jevrejskom groblju u Zemunu vidno su obeleženi spomenici babe i dede Teodora Hercla. Zbog svega toga Jevrejska opština Zemun sa ponosom čuva uspomene na doprinos koji su njeni članovi davali ideji ponovnog uspostavljanja države Izrael.

20.03.2010. - Iste sudbine sinagoga

U nastavku naših istraživanja o Jevrejima Australije put nas je doveo u grad Frimental u Zapadnoj Australiji. Bili smo iskreno iznenađeni činjenicom koliko ima sličnosti između naše dve zajednice. U samom centru grada postoji sinagoga koju je podigla 1902. godine Jevrejska opština Frimental. Pre izbijanja Prvog svetskog rata služba u sinagogi je prestala da se održava. Različite organizacije (religiozne i ostale) su od tada uzimale u zakup sinagogu, sve dok konačno nije prodata! Komercijalni deo zgrade koji se iviči sa ulicom naknadno je dograđen na originalnu zgradu. Ko zna možda su ''recept'' za prodaju sinagoge naši stari preuzeli od Jevreja iz Frimentla.

18.03.2010. - Predsednik JOZ u poseti JC u Pertu

U želji da se upoznamo sa uslovima u kojima deluje jevrejska zajednica u Australiji, posetili smo Jevrejski centar u Pertu. Mendi Krecmer, glavni administrator Centra, provela je Idu Best i Nenada Fogela kroz brojne sale i učionice u kojima se održavaju njihove aktivnosti. Centar nudi najrazličitije programe, od kulturnih, socijalnih, obrazovnih, rekreativnih do fitnes programa za sva godišta. Centar je takođe dom za mnoge jevrejske organizacije i omladinske grupe. Tokom kratke posete upoznali smo se sa radom Holokaust instituta. Tom prilikom smo im uručili naša štampana i elektronska izdanja koje se bave istraživanjem stradanja Jevreja u Zemunu. Bili su prijatno iznenađeni brojem naših izdanja, posebno imajući u vidu veličinu zajednice u Zemunu (140 članova). Mi smo sa druge strane bili iznenađeni njihovom tvrdnjom da oni sebe smatraju za malu zajednicu (deset hiljada članova). Tako ''mala'' zajednica ima osnovnu i srednju školu koje se smatraju za vodeće obrazovne ustanove u Pertu. U zajednici deluje i nekoliko sinagoga različitih opredelenja, od ortodoksnih do liberalnih. Bila je ovo dobra prilika da za šabat najavimo dolazak u lokalnu sinagogu.

Zabeležio Nenad Fogel

03.03.2010. - Nekad beše…

Došao sam (uz pomoć GPS) u ulicu 29. novembra da posetim Veru Andeselić udatu Petrović, koja je ratnih godina stanovala u Kneginje Olge a posle rata na istoj adresi u Đure Đakovića. Danas, ne menjajući adresu, u stvari stanuje u Bulevaru despota Stefana. A tih ratnih godina nije bilo važno gde stanujete već od kakvog ste ’’materijala’’ sazdani. Lenka Lunginović, Verina prijateljica, odvedena je 19. januara na put bez povratka u nemački logor Judenlager Semiln. Vera, njena majka Marija i sestra Natalija nisu se tada dvoumile da preuzmu brigu o maloj dvogodišnjoj Sonji. Vera Petrović, rođena Andeselić, jedna je od nekoliko živih pravednika u Srbiji. Imali smo čast i privilegiju da snimimo svedočenje te hrabre i humane žene za film o pravednicima iz Srbije.

28. 02.2010. - Proslava Purima sa prijateljima

Članovi JO Zemun nemaju mogućnosti da praznike proslavljaju uz božiju službu. Imajući u vidu da nemamo sinagogu, a ni rabina, lako smo se dogovorili da ove godine Purim proslavimo u Subotici. Pre odlaska do sinagoge naša mala grupa je prisustvovala kratkom seminaru na salašu ’’Jelen’’, na Paliću. Tema je bila ’’perklet’’. Zahvaljujući uspešnim pripremama mogli smo, bez stomačne nervoze, da prisustvujemo božijoj službi u sinagogi. Nastavak večeri doneo je svu lepotu proslave ovog veselog praznika. U društvu sa Osiječanima, mnogobrojnim domaćinima i uz odlične tamburaše, veselili smo se, baš kao da je Estera ove godine spasila Jevreje u Srbiji od antisemitske literature. Mnogi su bili maskirani, ali niko se nije setio da se maskira kao Robert Sabadoš. A nije da ga nismo spominjali.

23.02.2010. Beograd – Bečkerek i nazad

Brat i sestra Predrag i Gordana Čonkić udata Paskota, ljudi u godinama, svoju mirnu starost i danas zahvaljuju Emiliji Vukov i njenoj ćerki Vukici. Njihova dalja rođaka Emilija Vukov rešila je da ih spase od odvođenja u logor Sajmište iz koga se izlazilo samo u specijalnim kamionima zvanim ’’dušegupka’’.  Jevreji su sa tim vozilom odvođeni do Jajinaca, usput ubijani izduvnim gasovima tog kamiona ubačenim u kabinu gde su sedeli. Hrabra Vukica je decu prvo odvela do njihovog stana u Cvijćevoj ulici u Beogradu, da bi ih potom narednih godina nekoliko puta vodila od Beograda do Bečkereka i nazad.

22. 02. 2010. - Ako se po jutru dan poznaje…

Gradonačelnik Zemuna g. Branislav Prostran primio je danas predsednika Jevrejske opštine Zemun g. Nenada Fogela. Susret je protekao u konstruktivnoj atmosferi u kojoj je Nenad Fogel tražio da nova opštinska vlast podrži jevrejsku zajednicu u Zemunu u nastojanjima da povrati zgradu bivše sinagoge. Nenad Fogel je naglasio da već desetinu godina unazad Jevrejska opština Zemun pokušava sa opštinskim vlastima da pronađe najpravičnije rešenje, ne ulazeći pri tome u razloge zbog kojih su bili primorani da je 1961. godine prodaju. Gradonačelnik Zemuna je rekao da problem moraju da sagledaju pravnici, ali da se njemu čini da je najbolje rešenje da se zgrada sinagoge vrati kao kompenzacija za brojne nekretnine oduzete Jevrejskoj opštini Zemun. Posebno je naglasio da je Opština spremna, u okviru svojih mogućnosti, da učestvuje u realizaciji projekata jevrejske zajednice u Zemunu.

19.02.2010. - Pravednik Andrej Tumpej

Potraga za fotografijom Andreja Tumpeja dovela nas je do Matilde Kalef - Čerge. Davne 1941. godine, tada devojčica od samo dvanaest godina, spas je zajedno sa sestrom Rahelom našla kod časnih sestara župe Svetog Ćirila i Metodija na Banovom brdu. Andrej Tumpej, koji je u to vreme bio župnik, pomogao je sestrama Kalef da prežive prvih nekoliko meseci najžešćih potraga za Jevrejima u Beogradu. Iako ga je služba posle Drugog svetskog rata vodila po celoj Jugoslaviji Matilda je sve do kraja njegovog života održavala redovno kontakte sa njim. Koliko je ta veza bila prisna svedoči i podatak da je Andrej Tumpej, dok je službovao u Bitolju, obavio službu venčanja za Matildu i Otona Čerge.

31.01.2010. - Još dve godine do ’’Bar Micve’’ Šoleta

Jedanaest godina prošlo je od kada je Ruben Dajč svoje kulinarsko umeće stavio u službu okupljanja Jevreja sa prostora ex Jugoslavije. Preko 400. gostiju iskoristilo je priliku da se ponovo sretnu sa dragim prijateljima koje možda nisu videli još od prethodnog Šoleta. Ove godine centralna tema bila je posvećena jevrejskim vicevima, ili vicevima o Jevrejima. Program je vodio glumac SNP-a g. Moca Momčilović, koji je usput čitao najbolje od najboljih. Mnogi gosti su se pridružili pozivu organizatora pa su javno demonstrirali svoje umeće zasmejavanja. Uspeh je bio nesumnjiv, svi su im se smejali. Centralni događaj, Šolet ručak, bio je poslužen na vreme. Vredne aktivistkinje novosadske opštine non stop su iznosile nove i nove činije pasulja, koji je nestajao ’’brže od svetlosti’’. Mislili smo da je to samo slučaj sa pasuljem, no, kada su posle njega poslužene štrudle sa makom i orasima, nastala je prava jagma za njima. Najtužniji deo bio je rastanak, da li od prijatelja ili od posluženja nismo sasvim sigurni. Ostaje da to proverimo sledeće godine na novom Šoletu.

31.01.2010. - Novosadski pravednik  dr Dušan Jovanović

Jovanka Jovanović, supruga pokojnog dr Dušana Jovanovića, otvorila je novu stranicu u pisanju priče o spašavanju grupe Jevreja 1944. godine. Zahvaljujući pismu koje nam je gospođa Jovanović dala došli smo do novih saznanja o hrabrom činu osoblja novosadske bolnice. U kratkom pismu, napisanom na mađarskom, sin jednog od spašenih Jevreja, Džordž Rozencvajg (Rosenzweig), opisao je kao se njegov otac Pal spasao bekstvom u novosadsku bolnicu. Prihvatio ga je dr Jovanović i sakrio u podrum bolnice. Pal, koji je imao tešku ranu na stopalu, tu je dobio i neophodnu medicinsku negu. Pored fotografija dr Jovanovića dobili smo i vrednu fotografiju spašenog Pal Rozencvajga.

15. Ševat 5770. Tu Bishvat - Nova godina drveća

Sve smo uradili, samo drvo nismo posadili (ipak je u Srbiji još uvek zima). Umesto toga posejali smo seme razumevanja. David Montijas i Mira Panić, predsednik  i potpredsednik Jevrejske opštine Pančevo u društvu desetak njihovih članova ponovo su bili sa nama. Sve to je svojim prisustvom blagoslovio predsednik Saveza Aleksandar Nećak. Naši prijatelji Zemunci kao i uvek slavili su zajedno sa nama. Po prvi put kod nas je bio i svetski poznati karikaturista, slikar i arhitekta Dragan Rumenčić, doajen čuvene ’’Zemunske škole karikature’’. Kao uspomenu na njegov dolazak poklonio je našoj opštini akvarel sa prepoznatljivim motivom Zemuna – Milenijumska kula na Gardošu. Pravnik po struci, veliki zabavljač po talentu, Davidov prijatelj Moma bio je ’’zvezda’’ proslave. U kratkom pozdravu istakao je sve ono za šta se i mi kao Jevrejska zajednica stalno zalažemo, razumevanje i poštovanje različitosti. To se najbolje pokazalo kada smo uz Momu i njegovu gitaru zapevali stare dobre pesme poznate širom nam bivše države Jugoslavije. Zvuci njegove gitare vratili su mnoge u doba mladosti. Andrej, jedini predstavnik najmlađe generacije, kao ritam sekcija pružao mu je punu podršku.

27.01.2010. - Savez jevrejskih opština - 90. godina

Predsednik Saveza g. Aleksandar Nećak, pozdravljajući okupljene goste, sumirao je u nekoliki rečenica burnu istoriju naše zajednice. On je izrazio nadu da će izložba verno prikazati delovanje Jevreja na području bivše Jugoslavije u proteklih 90. godina. Potom je ministar za ljudska i manjinska prava g. Svetozar Ćiplić prigodnim govorom svečano otvorio izložbu. Pored uglednih članova naše zajednice bili su prisutni i ambasador Izraela u Srbiji, Nj. eks. g Artur Kol, Ambasador Španije u Srbiji, Nj. eks. G. Íñigo de Palacio, zamenik predsednika skupštine grada Beograda g. Zoran Alimpić i mnogi drugi.
Nakon otvaranja izložbe gosti su imali priliku da vide dokumentarni film o Savezu.

23.1.2009. - Novogodišnji koncert Zemunskog kamernog orkestra

Ovaj tradicionalni događaj koji se šest godina održava kao poklon Zemuncima i ove godine je upriličen u organizaciji Turističkog društva Zemun, Kluba vazduhoplovstva Zemun i Kluba matične kulture Zemuna.
Brojnoj publici darivan je odličan muzički program pod vođstvom Ružice Velimirović i dirigentskom palicom mr Đorđa Stankovića. Poletni i duhoviti dirigent silno je zabavio auditorijum maštovitim nastupom u stilu Bečkih novogodišnjih koncerata. Kao posebno iznenađenje predstavljen je i nastup hora "Braća Baruh" pod vođstvom Marlene Weinberger Pavlović koji je prostor ispunio sa mnogo dodatne energije.
Događaju su prisustvovali i članovi naše opštine pod "dirigentskom palicom" predsednika Nenada Fogela sa suprugom.
J. Rakita (Foto: J.Rakita)

21.01.2010. - U poseti kod primadone

Katolički sveštenik, pravednik među narodima, bio je ona mala ljudska karika koja je pomogla da se spasu dva mlada života tokom Drugog svetskog rata. Lidija i Breda Kalef, zahvaljujući lažnim dokumentima koje je izdao Andrej Tumpej, uspele su da prikriju svoje jevrejsko poreklo i uključe se u redovno školovanje. To je bila prva stepenica u žestokoj borbi za preživljavanje dve hrabre sestre. Zahvaljujući dobroti gospodina Lukića, sestre su se smestile u potkrovlje njegove kuće na Banovom brdu. Majka Dona bila je uvek na pola puta između sela Draževca gde je radila i potkrovlja na Banovom brdu, donoseći s vremena na vreme kukuruzno brašno, krompir, a ponekad i balon rakije koje su izgladnele devojčice pile da se zagreju. Glavni teret preživljavanja nosila je mlađa sestra Breda (11 godina). Ona se brinula o svemu dok se starija sestra posvetila učenju zubotehničkog zanata. Kraj rata doneo je svima olakšanje, a Bredi Kalef i buduću svetsku karijeru operske dive.

20. 01. 2010. - Olimpijada o pravednicima

Detektivskim istraživanjima, došli smo i do ćerke pravednice Nade Jovanović udate Kozlov. Olimpijada Stojanović – Kozlov rado je izašla u susret molbi da nam ispriča priču koju je često slušala od svoje majke o spašavanju mladog Kalmija. Uvek i iznova, bili smo fascinirani hrabrošću koju su u tim najstrašnijim ratnim vremenima, kada život nije vredeo bukvalno ništa, pokazivali pojedini ljudi. Boža Jovanović, Olimpijadin Deda, stradao je tokom rata a da nije saznao da je Jevrejin Levi Kalmi, koga je primio u svoju kuću, uspeo da preživi. Za svoju hrabrost Boža, njegova supruga Desanka i njihovo dvoje velike dece Nemanja i Nada dobili su medalju pravednika 1968. godine. 

20.01.2010. - Priča o Sonji Baruh

Dolores Moreno, ćerka Sonje Baruh, iz poznate porodice revolucionara, pokušala je sve da nam pomogne u rasvetljavanju jedne epizode tokom Drugog svetskog rata u kojoj je spašena njena majka. Miroslav i Zlatica Kirec su tokom decembra 1941. godine pružili utočište Sonji dok je čekala vezu da ode na neko sigurnije mesto u unutrašnjost Srbije. Nama, kao istraživačima, ostaje da preslušamo video izjavu koju je Sonja dala Šoa fondaciji Stivena Spilberga i tako saznamo više detalja o tom događaju. Miroslav Kirec je na sopstvenu inicijativu 1990. godine proglašen za Pravednika među nacijama.

Januar 2010. - Tri majke Sonje Lunginović

Dirljiva sudbina Sonje Lunginović, koju su tokom Drugog svetskog rata spasile Marija Andeselić i njene dve ćerke Natalija i Vera, bio je povod da je posetimo u okviru prikupljanja materijala za pripremu knjige o pravednicima iz Srbije. Imali smo sreće da gospođa Sonja ima fotografije snimljene u tim teškim ratnim danima. Jedna je snimljena 1942, druga 1943, treća 1944… Prava je retkost da se neko tokom rata fotografisao a kamoli da su posle svih bombardovanja i ratnih dejstava fotografije ostale sačuvane. Ovi značajni dokumenti o jednom surovom vremenu ostaće trajno sačuvani u knjizi ’’Pravednici među nacijama – Srbija’’, koju Jevrejska opština Zemun priprema za objavljivanje.

Nenad Fogel, Beograd 10. januar 2010.

10. 1. 2010.  - Kroz arkade do pravednika

Na mestu gde se danas nalazi nadaleko čuvena galerija - knjižara ’’Arkade’’, u Njegoševoj br.5, u Zemunu, od pre Drugog svetskog rata živi hrabra i plemenita žena Mirjana Uglješić udata Barbulović. Tada se ulica zvala Sv. Nikolajevska, a njena kuća je bila poslednji spas za mnoge Jevreje i komuniste. Odatle je na desetine njih odlazilo u Partizane. Između ostalih put u Partizane je pronašao i Pavle Belah, alijas Hilko Hilić, koga su zajedno spasili Mira Cvijović, Antun Benčević i Mirjana Uglješić. Mira Cvijović je nažalost ubijena septembra 1942. godine.
Mirjana Uglješić – Barbulović, Antun Benčević i Martina Levec - Marković su za spašavanja Jevreja iz Zemuna dobili ’’Megile zahvalnosti’’ Saveza jevrejskih opština Jugoslavije.

Zabeležio Nenad Fogel 10.01.2010. (Foto: J.Rakita)

10. 1. 2010.  - Plačem i kada se smejem

’’Ne obraćajte pažnju na mene. Plačem i kada se smejem’’. Kroz suze nam je govorila Mileva Stefanović udata Svejtličić, pravednica među nacijama, sećajući se strahota Drugog svetskog rata. Gospođu Milevu, svima poznatiju kao Seka, posetili smo u njenom domu u ulici Žarka Zrenjanina, sada već Vojvode Šupljikca. Izgleda da narodni heroji kod nas u Srbiji polaku gube mirnodopsku bitku sa kolaboracionistima, kvinslizima i inim saradnicima okupatora. To se naravno ne odnosi na pomenutog Vojvodu Šupljikca (1786–1848.), već na ona brojna imena koja su se našla u knjizi 100 najznačajnijih Srba. No, da se vratimo onima koji su tokom Drugog svetskog rata imali sasvim drugačiji pogled na otvorene pozive vlasti, kolaboracionista i okupatora da se uništi jedan ceo narod; Jevreji. Jedni od takvih su bili Mile Stefanović i njegova mlađa sestra Mileva Stefanović iz Jajinaca. Dobro su oni znali šta se dešava na samo nekoliko stotina metara dalje od njihove kuće na mestu zvanom Strelište. Svakodnevno ubijanje, koje istina nisu mogli da vide jer su Nemci dobro obezbeđivali ceo taj prostor, ipak za njih nije bila tajna. Zato su se odlučili da urade sve da spasu svoje kumove, porodicu Bararon. Imali smo sreću da smo uspostavili kontakt sa Sekom Svjetličić, jednom od retkih pravednika koji su još u životu. Saznali smo mnogo novih detalja oko spasavanja Rivke i njene bebe Jaše Bararona, za koje je Mile Stefanović obezbedio novi identitet –  Radmila i Miša Babić. Ovo je još jedan značajan doprinos našem radu na knjizi o pravednicima iz Srbije čije se objavljivanje očekuje krajem godine.

Zabeležio Nenad Fogel 10.01.2010. (Foto: J.Rakita)

21. 12. 2009 - “GOLEM’’ na daskama Pete beogradske gimnazije

Pred punom salom Teatra u prizemlju Pete beogradske gimnazije u Beogradu, pozorište “Kralj David’’ premijerno je izvelo predstavu “Golem’’ u režiji Mirjam Salom po tekstu Julije Paskal (Kanada). Bila je to kruna uspešne godine našeg jedinog amaterskog pozorišta, aktivnog još od 1986. godine. Velika ljubav i posvećenost koju je tokom svih ovih godina pružala Mirjam Salom rezultirala je sa preko 20 postavljenih predstava najrazličitijih žanrova. Mladi glumci: Lea Lovčević, Maša Đorđević, Oliver Nojman, Teodora Đurić i Nikola Jeremić nadahnutom izvedbom, izuzetno zahtevnog teksta, dokazali su da su stasali u prave pozorišne amaterske gromade.

15-12.2009. - Proslavljen peti dan Hanuke

Peti dan proslave Hanuke obeležila su dva izuzetna događaja. Izraelska ambasada u Beogradu je tradicionalnom svečanošću obeležila praznik koji slavi pobedu nad helenskom okupacijom. Više o proslavi na sajtu B92.
Na drugoj strani Beograda, u sinagogi Sukat šalom, članovi jevrejske zajednice, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića i mnogobrojnih gostiju, prigodnom službom su obeležili peti dan Hanuke. Posle svečane službe gosti su u dvorištu sinagoge upalili pet svećica. Hanukija, izrađena od plastičnih kanalizacionih cevi, odražava svu maštovitost nama nepoznatog autora. Prvu ili petu, kako reče rabin Isak Asiel, u zavisnosti sa koje strane gledate, upalio je predsednik Tadić. Potom su ostale sveće upalili episkop Srpske pravoslavne crkve Porfirije, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić i ministar vera Bogoljub Šijaković. Posle svečanog čina paljenja svečica gosti su imali priliku da probaju tradicionalne specijalitete koji se služe za vreme praznika. Krofne i palačinke od krompira su neizostavni deo svake praznične trpeze.

12.12.2009. - Hanuka u Zemunu

Drugi dan Hanuke, članovi Jevrejske opštine Zemun su proslavili u društvu najbližih prijatelja i vrednih aktivista. Svečani čin paljenja svećica pripao je ove godine Andreju, najmlađem članu, koji je uz pomoć predsednika JOZ (njegovog Dede) zapalio prve dve svećice. Posle paljenja svećica, kako i priliči postavili smo hanukiju u prozor da svi prolaznici vide da se kod nas proslavlja ‘’Dan svetlosti’’. Uz odobravanje prisutnih pristigao je i roštilj iz restorana ‘’Sač’’ koji se nalazi u zgradi naše bivše Sinagoge. Mnogobrojni gosti su uživali u gostoprimstvu na koje smo ih navikli u proteklih desetak godina zajedničkog druženja povodom naših praznika. Da su kojim slučajem Makabejci mogli da vide našu proslavu bili bi ponosni na nas i našu otvorenost prema okruženju.
Više o prazniku možete pogledati u e-novinama. http://www.e-novine.com/drustvo/33105-Nes-gadol-haja-sam.html
(Foto: J.Rakita)

Novembar 2009. – WJR humanitarna pomoć

Humanitarna organizacija iz Londona, ’’ Svetska jevrejska pomoć’’ (World Jewish Relief), ponovo je unela radost u mnoge domove. Dirljivo je bilo gledati ozarena lica koja nismo videli još od aprilske raspodele. Šta reći? Hvala je premalo. Poruka je jasna. Šaljite svakog meseca, to je najbolji recept za okupljanje zajednice.

19-22. 11. 2009. - Limud Kešet Subotica

Drugu godinu za redom, Subotica je domaćin susreta LIMUD KEŠET EX YU.
Volonterski tim na čelu sa Dinom Šosberger, finansijski podržan od strane JDC i Holandskog fonda, uz punu saradnju Saveza jevrejskih opština Srbije i JO Subotica, vodili su susret bez ijedne zamerke.
Naš doprinos ovoj značajnoj konferenciji je galerija fotografija snimljena iz ugla Nenada Fogela, posmatrača i učesnika ovog izuzetnog događaja. Kliknite na sliku da pogledate galeriju fotografija.

21-22. 11. 2009. - Veliko srce u majstora tambure

Ružica Lazović – Hauzer, sada već možemo da kažemo saradnica na projektu o pravednicima iz Srbije, ponovo nam je pomogla da stupimo u kontakt sa porodicom pravednika Katarine i Bele Kudlik iz Subotice. U pratnji mog subotičkog domaćina Dušana Zvekića, posetio sam Kejper Korneliu, unuku još jednih ljudi velikog srca. Vidno uzbuđena, Kornelia je sa puno ljubavi pričala o svojoj babi Katarini i dedi Beli. Osim što su to dvoje divnih ljudi spasili život malom Uriju (4 godine), Bela Kudlik je ostao upamćen i kao vrhunski izrađivač tambura i primova. Uri Vajs, za Korneliu Pišta, danas živi u Izraelu. Njih dvoje održavaju bliske kontakte i međusobno se pomažu kao da su rođeni brat i sestra.

19. 11. 2009. - Svečana dodela nagrada

Dodelom nagrada i prigodnim besedama članova žirija završen je 53. Nagradni konkurs Saveza jevrejskih opština Srbije. Predsednik Saveza Aleksandar Nećak posebno je ukazao na dugovečnost našeg Konkursa i izrazio očekivanje da će sledeće godine biti više prijavljenih radova. Nas Zemunce posebno je obradovala činjenica da je među nagrađenima i naš član iz Izraela Milan Fogel. Otkupljena priča Hajrija, ljubavi moja jedna je od mnogobrojnih priča koje je Milan napisao za knjigu o Pravednicima među nacijama iz Srbije.

Rezultate Konkursa možete pogledati ovde:

15. 11. 2009. - UPOKOJIO SE SRPSKI PATRIJAH PAVLE

Našoj pravoslavnoj braći izražavamo najiskrenije saučešće povodom smrti patrijarha Pavla.

13. 11. 2009. - Potpisan ugovor o donaciji za ’’Pravednike’’

’’Crni petak’’ nije bio baš toliko loš datum za JO Zemun. Danas smo potpisali ugovor o sufinansiranju, sa Gradom Beogradom, za objavljivanje knjige Pravednici među nacijama – Srbija. Iznos je primeren trenutnoj finansijskoj situaciji u Srbiji. Iako smo očekivali da će ovaj projekat dobiti veću finansijsku podršku mi se iskreno zahvaljujemo na odobrenoj donaciji.
Očekujemo sa nestrpljenjem novi konkurs Ministarstva kulture Republike Srbije o finansiranju kapitalnih dela u nadi da ćemo i od njih dobiti podršku koja bi značila sigurno objavljivanje knjige o herojima iz Srbije koji su tokom Drugog svetskog rata spašavali progonjene Jevreje.

10.11.2009. - Književno veče Davida Albaharija

Svi oni kojima je na srcu pisanje Davida Albaharija s nestrpljenjem očekuju susret sa njim u danima kada Beograd postaje, bar na mesec dana, grad knjige. Oktobarski sajam knjiga u Beogradu svake godine iznova pruža priliku i nama u Zemunu da se ponovo družimo sa Davidom Albaharijem. Ovog puta povod je bilo objavljivanje zbirke priča „Nema pesma“. Promocija je održana u biblioteci „Sveti Sava“ u Zemunu. Domaćin književne večeri, upravnik biblioteke Milan Tepšić, izrazio je zadovoljstvo što imamo priliku da pozdravimo našeg dragog sugrađanina iz Kalgarija. Potom je urednik „Stubova kulture“, Ivan Radosavljević, ukratko predstavio novu zbirku priča. Tačno je, kazao je on, da je pre 15 godina još "Vreme knjige" objavilo izbor priča Albaharija, ali u novoj knjizi "Nema pesma" ima nekih pripovetki iz te davno rasprodate ali je većina nastala kasnije. Albahari se u međuvremenu više bavio pisanjem romana što ne znači da nije sve vreme pisao i priče i novi izbor predstavlja, kako je rekao Radosavljević, "apsolutno merodavan i savremeni presek Albaharijevog stvaralaštva u formi kratke priče". David je po svom izboru pročitao, kako je kazao najtužniju priču koju je ikada napisao, „Moj muž“. Druženje se nastavilo pitanjima koje je publika postavljala Davidu. Njegovi iskreni odgovori otkrili su nam niz interesantnih detalja iz njegove prebogate karijere.

Oktobar 2009. - Srbija uz JOZ, JOZ uz Srbiju
Ministarstvo vera Republike Srbije i dalje generalni sponzor sajta Jevrejske opštine Zemun
Zahvaljujući razumevanju Ministarstva vera, pre svega finansijskoj pomoći koju smo dobili, posle kraće pauze (mesec dana) nastavljamo sa redovnim ažuriranjem našeg sajta. Aktivnosti koje sprovodimo na promociji jevrejske vere, tradicije i kulture u Srbiji biće opet dostupne našoj vernoj čitalačkoj publici. Sajt Jevrejske opštine Zemun redovno posećuju čitaoci iz preko stotinu zemalja sveta. Poslednji koji su se pridružili velikoj porodici iz sveta su čitaoci iz Antigva i Barbuda. Ovom prilikom ih pozivamo da nam se jave i pošalju prilog za sajt

11. 10. 2009. - Evoropski dan jevrejske kulture u Kikindi

Dani ludaje, dobro znana manifestacija, bila je odlična prilika da Jevrejska opština Kikinda obeleži Evropski dan jevrejske kulture. Staro pravilo da fotografija govori više od 1000 reči, nudimo vam galeriju fotografija sa ovog nezaboravnog susreta.

(Foto: J.Rakita)

01.10.2009. - Završeni radovi na sanaciji krovne konstrukcije

Na osnovu Zakona, po kome ste obavezni da održavate objekte koji su u vašem vlasništvu, JO Zemun je sanirala deo krovne konstrukcije na zgradi naše Opštine. Formalno pravno gledano zgrada u Dubrovačkoj 21 jeste naše vlasništvo, ali od 240 m/2  ''milošću'' Države koristimo samo 40. Ostali deo zgrade nam je praktično oduzet i predat na korišćenja trećim licima (zaštićeni stanari). I danas postoji, na papiru, Zakon kojim je svaka Gradska opština bila u obavezi da putem dodeljivanja odgovarajućih stanova, iseli takozvane ''zaštićene stanare'' a stanove preda pravim vlasnicima. Umesto toga opština Zemun je tokom devedesetih godina prodala sve stanove koji su bili u njenom vlasništvu, zajedno sa našom ranije oduzetom stambenom imovinom od 900 m/2, iako su dobro znali da će ta imovina kad tad biti predmet restitucije. Danas sa punim pravom zahteva od nas da se bavimo investicionim održavanjem zgrade koja nam samo formalno nije oduzeta. Gde je kraj nepravdi koje se čine u ime Zakona?

Pomozite rad Jevrejske opštine Zemun

20. 9. 2009. - ’’Potraga ’’ je završena
Posle više od godinu dana, zahvaljujući Ružici Lazović – Hauzer iz subotičke zajednice, uspeli smo da uspostavimo kontakt sa potomcima pravednika Lasla Sagmeistera. Još pod utiskom proslave Nove godine (5770.), uputili smo se u Kanjižu, mestu gde živi snaja pokojnog Sagmeistera. U tačno dogovoreno vreme, gospođa Magda Sagmeister nas je čekala ispred svoje kuće. To je bio jasan znak da smo dobrodošli. Nedugo pošto smo se raspakovali, postavili kamere za snimanje, došla je iz Novog Kneževca i unuka Lasla Sagmeistera, Merlin Konja. Domaćini su svojom otvorenošću odmah stavili do znanja da se možemo osećati kao kod svoje kuće. Uz obavezno osveženje započeli smo ‘’oficijelni’’ deo naše posete. Bez obzira na to što su kamere (dve) snimale, priče su same navirale, a bogami bilo je i suza izazvanih sećanjima na jedno strašno ratno vreme. Fotografije su bile svuda oko nas. Tri medalje, jedna plaketa i veliki svitak pregamenta koji je Jad Vašem uručio kao znak priznanja Laslu i Juliji Sagmeister, svedočili su o hrabrom činu spasavanja četvoromesečne bebe porodice Engler. Julija i Laslo su tvrdili da su beba Palika i njihov deset dana stariji sin Šandor ustvari blizanci. Naravno uz tu tvrdnju su morali bogato da podmite da bi bebu izveli iz geta, koji je formiran 1944. u Subotici. Sve posle toga je krenulo po već utvrđenom scenariju. Magda Engler je krajem juna 1944. zajedno sa ostalim Jevrejima iz geta oterana u Aušvic. Zahvaljujući tome što je oterana bez deteta, Magda je imala mnogo više šansi da preživi, jer su majke sa decom odmah po dolasku u Aušvic ubijali u gasnim komorama. Na svu sreću Magda i njen suprug su preživeli strahote logora i posle četiri godine uzeli su Paliku od porodice Sagmeister.
Nenad Fogel, 21. 9. 2009. (Foto: J.Rakita)

19. 9.2009. -  Roš Hašana u Subotici

Kada se pomene JO Subotica, svima u Zemunu zasijaju oči. Tako je bilo i ovog puta kada smo anketirali naše članove ko je zainteresovan da ide na proslavu Roš Hašane u Suboticu. Nije bilo potrebno puno vremena da se popuni kombi. Desetak naših članova bili su gosti kakvi se samo poželeti mogu. Malo jedu, uvek donesu po koji poklon, a što je najvažnije znaju kada treba da odu. Posle završne službe u sinagogi, čekalo nas je bogato posluženje. Naravno, na kraju su poslužili kolače sa makom. Mnogi iz okruženja bili su prisutni - Kikinda, Sombor, Zrenjanin, odnosno nazočni - Osijek. Kikinđani su nas pozvali na tradicionalne ’’Dane ludaje’’, ne zato što misle nešto slično o nama, već zato što su se dogovorili sa organizatorima manifestacije da predstave deo bogate kulture Jevreja Evrope. Dani Evropske kulture, u organizaciji JO Kikinde, zakazani su za 11. oktobar 2009. Bila je to takođe ponovo prilika za razmenu mišljenja sa prijateljima iz Zrenjanina, posebno sa njihovom predsednicom Ljiljanom Popov. Neko je nekoga hvalio, neko je nekome zamerao, ali utisak je da su neka prošla nerazumevanja na dobrom putu da se zaborave.
Još jedno lepo druženje je završeno šetnjom po centru Subotice koji su preplavili mladenci, fotografišući se ispred prelepe fontane pored Gradske kuće.
Nenad Fogel, 19. 09. 2009. (Foto: J.Rakita)

19. 9. 2009. - Palić "Ancora" – II deo
Kao što to obično biva, život piše nabolje romane. Nismo ni očekivali da ćemo među stanarima ’’Doma za treće doba, - Villa Ancora’’, imati priliku da sretnemo još nekoga ko bi nam mogao svedočiti o strahotama Drugog svetskog rata. Podstaknuti našim snimanjem Estere Kiš, ljubazno osoblje pansiona nam je predočilo da kod njih boravi i Žužana Varjaš preživela logorašica iz Aušvica. Bakica, od svojih 85. godina, sa rukom u gipsu, ispričala nam je potresnu priču o poslednjim danima rata, kada su polovinom 1944. godine u Budimpešti počele masovne deportacije Jevreja u Aušvic.
Žužana je sa svojom majkom Ilonom Lustig oterana u Aušvic, otac dr Zoltan Lustig u Mathauzen, dok je brat Derđ bio na prinudnom radu u Mađarskoj. Svu tragediju tog vremena, ali i neuništivost duha žrtava progona, opisala je rečima njene majke dok su odlazile put neizvesne sudbine u Aušvicu. ’’Vidiš, Žuža, stalno sam ti obećavala da ću te voditi na put po Evropi, eto sada sam i to obećanje ispunila’’. Na kraju sudbina njene porodice, poreklom iz Bačke Topole, bila je mnogo srećnija. Porodica se ponovo okupila, svi su preživeli. Dr Zoltan Lustig, iako je znao ko ih je izdao, odnosno prijavio, nije želeo da to obelodani, smatrajući da je činjenica da su svi preživeli dovoljna da pronađu izgubljeni duševni mir.
Nenad Fogel, 20. 09. 2009.

19. 9. 2009. - Palić "Ancora"
Prvog dana Nove godine, mala snimateljska ekipa obrela se u prelepom Paliću i još lepšem pansionu za stare ’’Villa Ancora’’. Ester Kiš, medicinska sestra, stara 91. godinu, jedini živi svedok spašavanja dvadesetak Jevreja koji su utočište pronašli u novosadskoj bolnici 1944. godine, provodi svoje mirne penzionerske dane baš u tom prelepom pansionu. Ljubaznnošću direktorke Olivie Biro bili smo u prilici da snimimo izjavu gospođe Kiš. Bez obzira na poodmakle godine, prepričala nam je sve detalje o prolasku kolone Jevreja pored novosadske Bolnice. Nemci su peške sprovodili zatočene Jevreje iz rudnika Bor dalje na sever. Njih dvadeset je odlučilo prilikom prolaska pored Bolnice da se sakriju među bolesnicima i tako se pokušaju spasiti sigurne smrti. Dr Dušan Jovanović, tada student na stažu u Bolnici, prihvatio je na sebe dalju brigu o njima. Njegovo angažovanje je, uz svedočenje i Estere Kiš, rezultiralo dodeljivanjem medalje pravednika 2006. godine. Nažalost, osim Dr Šapira nije bilo moguće uspostaviti kontakt i sa ostalim spasenim Jevrejima koji bi mogli dodatno da rasvetle ovaj zaista hrabri čin, ne samo dr Jovanovića već i celog osoblja Bolnice.
Nenad Fogel, 20. 09. 2009. (Foto: J.Rakita)

Septembar 2009. - Nove staze na groblju
Zahvaljujući pre svega donacijama gospođe Mihaele Vagner - Polgar, bili smo u prilici da ove godine završimo sa izradom staza na našem groblju. Novo postavljenim stazama potpuno smo zaokružili pristup svim delovima groblja koje se redovno posećuje. Uz dužnu zahvalnost Peđi, našem stanaru, koji je izveo tehnički deo posla u okviru svojih redovnih godišnjih obaveza, zahvaljujemo se i kamenorescu Milošu, koji se brine o reparacijama oštećenih spomenika.
Nenad Fogel, 18. 09. 2009

13. 9. 2009. - Kruševac i pravednici
Naša druga destinacija u sakupljanju građe za knjigu i film o pravednicima iz Srbije dovela nas je u Kruševac. Tu smo posetili porodice koje su učestvovale u spasavanju Rebeke Tajtacak i njenih četvoro dece. Ulicu u kojoj je bio pansion porodice Tajtacak i dan danas zovu ’’Rebekino sokače’’. Supruga Budislava i sin Miodrag pokojnog dr Milenka Veljkovića ispričali su nam potresnu priču o njihovom spasavanju. Za nas je posebno interesantno bilo saznanje da je dr Veljković bio jedan od organizatora njihovog spasavanja a da nije među nosiocima medalje pravednika. Iskreno se nadamo da će naša istraživanja rezultirati ispravkom ovog propusta. Naš drugi domaćin bio je Radomir, sin pokojnih pravednika Milivoja i Kosare Petrović. Oni su za vreme Drugog svetskog rata držali kafanu ’’Srpska kruna’’ u kojoj su često pružali utočište porodici Tajtacak prilikom brojnih racija koje su sprovodili Nemci.
Na kraju je Miodrag, po struci profesionalni pilot, obećao da će nam omogućiti da snimimo iz vazduha predeo oko Donjeg Krčina, mesta u koje su sklonjeni iz Kruševca članovi porodice Tajtacak. Držimo ga za reč!
Nenad Fogel, 13. septembar 2009. (Foto: J.Rakita)

12. 9. 2009. - Prve klape filma o pravednicima
Posle opsežnih priprema započeli smo sa realizacijom drugog dela projekta o Pravednicima među nacijama iz Srbije. Prvi kadrovi filmskih zapisa, koji će se naći na budućem CD koji prati štampano izdanje knjige o Pravednicima iz Srbije, napravljeni su u Aleksandrovačkoj Župi. Malu snimateljsku ekipu ugostila su deca, sada već pokojnih pravednika, Slobodana Kneževića, Borivoja Bondžića i Predraga Zdravkovića. Imali smo sreće da su neke od kuća u kojima se krila dr Julija Dajč, još uvek u autentičnom stanju. Prvo smo posetili selo Latkovac, smeštenom na dva kilometra od Aleksandrovca. Profesor istorije, Miloslav Bondžić, sin pokojnog pravednika Borivoja, pripovedao nam je o ratnim danima u kojima je njegov otac sa uspehom organizovao sakrivanje i čuvanje porodice Dajč. Između brojnih ranijih skloništa pronašao je sigurno utočište za dr Juliju u kući porodice Knežević. Ljubinka, ćerka Slobodana i Milenije Knežević, ispričala nam je priču o okolnostima u kojima se 1943. godine u njihovoj kući porodila dr Julija Dajč. Od tog dana Slobodan Knežević se pridružio Borivoju Bondžiću koji se odranije brinuo za dr Juliju, tada zvanu Radojka. Danas je njihova kuća pretvorena u mali pansion koji radi u okviru takozvanog Etno sela Latkovac.
U društvu sina Predraga Zdravkovića, Bogdana, obišli smo kuću u zaseoku Boturići, u kojoj je boravila dr Julija sve do prelaska u kuću Slobodana Kneževića. U kući, staroj najmanje stotinu godina, sačuvali su domaćini originalni krevet na kome je spavala dr Julija. Mala kuća, takoreći muzej, danas je svedočanstvo o jednom strašnom vremenu u kome je ljudska solidarnost bila nešto najvrednije.
Ono najlepše što smo poneli iz Župe je saznanje da naši domaćini nose ‘’pravedne’’ gene njihovih roditelja.
Nenad Fogel, 12. septembar 2009. (Foto: J.Rakita)

6/7.09.2009 - E D J K
Obeležavanje Evropskog dana jevrejske kulture postala je tradicija Jevrejske opštine Zemun. Uvodni deo proslave bio je posvećen razgovoru o snimanju dokumentarnog filma o pravednicima iz Srbije. Realizacija ovog filma je sastavni deo projekta kojim Jevrejska opština Zemun radi na promociji ljudi koji su tokom Drugog svetskog rata spasili bar jedan jevrejski život. U skladu sa temom ovogodišnje manifestacije „Praznici i tradicija“, posetili smo zgradu naše bivše sinagoge, koja je pretvorena u restoran domaće kuhinje. Poznato je da su Jevreji uvek polagali na ispravnu ishranu, tako je i večera(s) sve proteklo u „košer“ raspoloženju.
(Foto: J.Rakita)

26. JUL 2009. - Komemoracija stradalim Jevrejima Zemuna

U ovoj jubilarnoj 270toj godini od osnivanja Jevrejske opštine Zemun okupili smo se da odamo poštu stradalim članovima u Holokaustu. Tužna činjenica glasi: na samom početku dolaska Jevreja u Zemun, te davne 1739. godine bilo je više članova nego što ih danas broji naša Opština. Tradicionalnim čitanjem spiska stradalih, njih 573, ponovo smo se podsetili imena onih koje nikada nećemo zaboraviti. Potom je rabin pročitao molitvu za žrtve fašističkog terora.

01. 07. 2009. - Predavanje: Žena u ortodoksnom judaizmu

Večnu temu, položaj žene u društvu, odnosno u verskoj zajednici, prikazala je u svom sažetom, jasnom i svima razumljivom predavanju Danijela Danon, generalni sekretar Saveza jevrejskih opština Srbije. Njeno izlaganje bilo je posvećeno položaju žene u ortodoksnom judaizmu. Dinamično predavanje, koje je obuhvatilo brojne teme i dileme, bilo je sa velikom pažnjom saslušano od strane brojne publike. Predavanje koje je Danijela Danon održala, pružilo je, između ostalog, uvid u ređe pominjane odnose između muškaraca i žena. To se pre svega odnosi na obaveze žene, ali i muškaraca u seksualnim odnosima, kako u braku, tako i pre stupanja u bračnu zajednicu.
Mirko Đorđević, ugledni publicista i dobar poznavalac religije, podstakao je publiku da razmišlja o večnim temama odnosa između hrišćanstva i judaizma. Nije propustio da pomene antisemitizam, koga po njemu ima svuda u svetu, pa naravno i u Srbiji. Voditeljka programa, generalni sekretar Međureligijskog centra Marijana Ajzenkol, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak, novinar i izdavač Dragan Stojković, predsednik Kluba matične kulture Zemuna Đorđe Aćimović, Dragana Mašić, diplomac Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta,  i mnogi drugi, aktivno su učestvovali u diskusiji posle predavanja.
Uz pohvale koje je organizator dobio od gostiju, Jevrejska opština Zemun namerava da i dalje daje svoj puni doprinos u izgradnji dobrih odnosa između crkava i verskih zajednica koje deluju u Zemunu.
(Foto: J.Rakita)

In memoriam
Aleksandar-Šani Šaron (Švicer) (1912 – 2009)

Predratni član Jevrejske opštine Zemun, Aleksandar Šaron, rođen je u Dobanovcima daleke 1912. godine. Sa porodicom je prešao u Zemun, gde ga je zatekao rat.
Šani je 1941. godine, kao i svi Jevreji iz Zemuna, bio teran na prinudni rad. Međutim, on se nije zavaravao pričama da će Jevreji u Zemunu biti pošteđeni logora. Zato je isplanirao bekstvo na italijansku okupacionu teritoriju. Maja 1942. godine Šani je sa lažnim dokumentima napustio Zemun. U Metkoviću se sastao sa svojim rođacima Adijem i Akijem Najmanom. Zajedno su prvo otišli u Split, zatim u Novi Vinodol, pa u Kraljevicu i najzad na Rab. Tako su uspeli u svojoj nameri da se dokopaju italijanske okupacione zone, gde su izvesno vreme proveli u logoru.
Kapitulaciju Italije, 1943. godine, dočekali su na Rabu. Napustili su logor i priključili se partizanima. Šani je kao borac Sedme banijske divizije bio dva puta ranjen. Odlikovan je Medaljom za hrabrost i Ordenom zasluga za narod.
Posle demobilizacije živeo je u Zagrebu. Kao borac, dakle kao čovek od poverenja, bio je raspoređen na visoku funkciju u Ministarstvu prosvete Republike Hrvatske.
Bio je cenjen kao stručnjak u prosveti. Međutim, u previranjima u vezi sa Informbiroom, video je da su i neki nevini ljudi stradali. Iako mu se nije mogla pripisati nikakva subverzivna delatnost, osetio je nesigurnost i izlaz je našao u iseljavanju u Izrael.

U Izrael se doselio sa svojom suprugom Trudom. Zajedno su preživeli logore i okupaciju. Uzeo je novo prezime, Šaron. U Izraelu je nastavio profesionalnu karijeru, između ostalog, kao šef hemijske laboratorije Kupat Holim u Jerusalimu. Istovremeno se bavio istraživanjima šećerne bolesti i dugo godina je bio sekretar Izraelskog udruženja za diabetes. Šani, poliglota, pisao je za mnoge stručne i laičke časopise i novine širom sveta. Kritikovao je nazadnjaštvo u raznim sferama društvenog života u Izraelu. Istovremeno se bezrezervno zalagao za progresivne ideje. Između ostalih pisao je za Most, bilten Udruženja useljenika iz Jugoslavije u Izrael, sajt Jevrejske opštine Zemun, Jevrejski pregled i mnoge druge medije u bivšoj Jugoslaviji. Karakterističan je njegov članak u kojem se suprostavio ideji o podizanju Trećeg hrama u Jerusalimu. Pošto je izneo svoje jasne argumente, članak završava konstatacijom da je država Izrael danas postala hram za čitavo jevrejstvo i da se bolji ne može podići.

Šanji je umro 2. maja ove godine. Dosledan svojim uverenjima, zaveštao je  svoje telo za naučna istraživanja, sahranjen je 1. juna u Jerusalimu.

Zihrono livraha,
Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun

14.6. 2009. - Kol Zemun
Vrata Jevrejske opštine Zemun bila su otvorena već od ranih jutarnjih sati. Vredni aktivisti očekivali su goste iz svih krajeva Srbije. Povod, susret Kol Zemun – Glas Zemuna, podržan od strane Saveza, odnosno od svih jevrejskih opština u Srbiji i JDC. Prvi gosti su pristigli sa Kosova, iz Prizrena. Potom dolazi predsednik Saveza Aleksandar Nećak sa suprugom Matildom i direktor JOINTa za Srbiju Robert Đerasi. Zvono neprekidno radi, gosti pristižu. Precizno utvrđena satnica susreta predvidela je da se iz opštine krene put Jevrejskog groblja u Zemunu. Akademskih 15 minuta prolazi u očekivanju prijatelja iz Zrenjanina koji su nam najavili dolazak četvoro njihovih članova na čelu sa predsednicom opštine, ali dobijamo iznenađujuće telefonsko obaveštenje: gosti su otkazali dolazak! Izvršni odbor JO Zrenjanina je odlučio da bojkotuje susret. Uz već poznati stav JO Niš i otkazivanje u poslednji čas dolazak delegacije JO Pančevo, koji smo takođe dobili telefonskim putem sa istim obrazloženjem, nije se pojavio ni predstavnik Sombora, koga je najavio njihov predsednik. Situacija, paradoksalna, oni najmanji odlučili su da nemaju šta da ponude na temu koju smo svi zajedno podržali – BUDUĆNOST JEVREJSKE ZAJEDNICE U SRBIJI.

Dobra i pozitivna atmosfera, koja se može sresti samo među prijateljima, nije bila pomućena ovakvim razočaravajućim odlukama. Kolona automobila uputila se put jevrejskog groblja. Upravo završen projekat, Život posle smrti – Jevrejsko groblje Zemun, bio je povod da upoznamo naše goste sa istorijom naše zajednice koja ove godine obeležava 270 godina od osnivanja. Tokom obilaska groblja autor multimedijalnog CD, Nenad Fogel, davao je prigodna objašnjenja. Posle obilaska groblja gosti su imali priliku da jednim pogledom obuhvate ceo Zemun. Na samo 300 metara od našeg groblja obišli smo Milenijumsku kulu, izgrađenu 1896. godine, koja je postala simbol grada Zemuna.

Kolona automobila ponovo je formirana. Uputili smo se ka našoj poslednjoj stanici, sidrištu Jahting kluba Kej. Dok su gosti polako zauzimali mesta na gornjoj palubi broda Duck, posada je vršila poslednje pripreme za četvorosatno krstarenje Dunavom i Savom. Motori su zabrujali i započelo je možda najvažnije krstarenje naše zajednice u poslednje vreme. Kuda ide naša zajednica? Da li smo u stanju da je usmeravamo? Koliko smo sposobni da je ne nasučemo na pesak, mulj ili blato?

Posle svečanog otvaranja susreta od strane predsednika Saveza Aleksandra Nećaka, ređali su se pozdravni govori Roberta Djerasija direktora JOINTa, Votima Demirija iz Prizrena, Drage Kona iz Osijeka i Mladena Herzla iz Belgije. Predsednik JO Zemun Nenad Fogel je potom pročitao stavove Jevrejske opštine Zemun na zadate teme susreta: ko smo, koliko nas ima i šta očekujemo od bliske budućnosti. Posebno se osvrnuo na problem održavanja zajednice u uslovima kada politika Saveza ide za tim da se pridržavamo ortodoksnih načela u prepoznavanju minjana. Ovako krutim odnosom, pre svega prema minjanu, Savez na neki način doprinosi postepenom gašenju naše zajednice. Neophodno je da u uslovima u kojima se nalazi JO Zemun pokrenemo prihvatanje liberalnijeg pristupa u određivanju minjana. Jedan od načina je da se u minjan ubrajaju i žene, što IO JOZ snažno podržava. Suprotstavljajući se nekim tvrdnjama  da opština koja ne drži Šabat, nije jevrejska, predložio je da se izostave ''teške'' reči koje kvalifikuju pojedine opštine kao jevrejske - verske a druge svrstavaju u kategoriju sekularnih, jer i samo održavanje Šabata u prostorijama opštine nije običaj. Šabat se obeležava službom u sinagogama i posle toga svaka porodica u svom domu obeležava taj najveći praznik u Jevreja. Sve ostalo, obaveza da rukovodstvo opštine obezbedi svim članovima mogućnost da prisustvuju službi za Šabat, uveliko zavisi od interesovanja i fizičkih sposobnosti članstva da peške odu do sinagoge u Beograd. Kako pomoći mlađem članstvu da se zainteresuju za konverziju? Rukovodstvo Opštine smatra da neki aspekti koje zagovaraju organizacije iz Amerike, koje pre svega rade na promociji takozvanog ''kulturnog judaizma'' ima plodno tlo u Zemunu. Šta je potrebno, pre svega našem mlađem članstvu? Prvenstveno je potrebno da se edukuju. To se postiže na razne načine, od preporučivanja određene literature, do organizovanja seminara na kojima se izučava jevrejsko nasleđe, a paralelno sa svim tim aktivnostima idu i proslave svih praznika. Ukoliko ’’kulturni judaizam’’ zaživi u našoj zajednici, u onom delu koji se bavi edukacijom, imamo sve preduslove da će se pojedinci odlučivati za izučavanje vere i potom i izvršiti konverziju, te na taj način postati Jevreji po verskim propisima, naglasio je na kraju Nenad Fogel.

Rabin Isak Asiel je potom u kraćem govoru predočio prisutnima svoje viđenje budućnosti zajednice u kojoj služi već punih 15 godina. Govorio je i o naporima koje čini da pomogne svima koji žele da se pripreme za gijur, bez obzira na to da li ga polažu kod konzervativnih ili liberalnih rabina. Sudeći po značajnoj pažnji koja se poklanja problemu konverzije u našoj zajednici reklo bi se da je prava navala na polaganje gijura, međutim, konstatovao je da trenutno ima samo jednog učenika. Istakao je svoju veliku posvećenost službi u sinagogi Sukat Šalom. Pohvalio je rukovodstvo JO Subotica i njihovu aktivnost na verskom planu. Između ostalog preporučio je i drugim opštinama (posebno pominjući Novi Sad) da i oni angažuju stalnog rabina.

Robert Kovač iz Subotice, izneo je stavove koje je zauzeo njihov Izvršni odbor. Između ostalog je istakao da se ’’Jevrejske opštine u Srbiji, i Savez jevrejskih opština Srbije kao krovna organizacija jevrejske zajednice u Srbiji, već duže vreme se suočavaju sa dva ključna problema. Prvi problem čine demografske karakteristike jevrejske populacije u Srbiji, a drugi život jevrejskih opština. Oba pitanja suštinski nam govore o budućnosti zajednice, i pojedinačnih jevrejskih opština, a i Jevrejstva u celoj državi.
Jevrejske opštine i Savez jevrejskih opština Srbije su osnovane i organizovane na verskom i etničkom principu.
Među članovima jevrejskih opština je izražena udvojenost po ovom pitanju. Neki sebe smatraju etničkim Jevrejima koji su i verski opredeljeni, neki su sekularni, neki samo religiozni. Treba pronaći i definisati neko dešavanje u zajednici koje je dovoljno bitno za veliku većinu članstva da što češće i u skladu sa svojim ubeđenjima može u njima slobodno, voljno da učestvuje. Odgovor se prosto nameće. Rešenje je Šabat. Šabat je uvek bio najveći jevrejski praznik i njegov doček je veza u porodici, veza između mladih i starijih, veza među generacija i napokon veza koja naše zajednice čine jevrejskim zajednicama’’, zaključio je Robert Kovač.

Predsednik JO Beograd, Jovan Elezar, zahvalio se na početku JO Zemun što je organizovala ovakav skup naglasivši da je ovo dobra prilika da prodiskutujemo stvari koje nas muče, ali da do sada niko nije imao snage da pokrene ovu diskusiju. Jasno je da je pitanje gijura i minjana nešto što muči celu zajednicu u Evropi i Americi, a i  Izrael. Ipak, naglasio je da trenutni sistem koji podržava naša zajednica nije smetnja onima koji žele da izvrše konverziju. Istakao je da oni nisu održali formalni sastanak na kome bi doneli konkretne zaključke, ali je kazao da su njihovi neformalni dogovori identični stavovima koje je iznela Subotica. Glavni problem je asimilacija i prikupljanje članova koji su Jevreji po svim osnovama. Najvažnije je po njemu da se ljudi okupe oko zajednice. Uz pomoć rabina JO Beograd je ustalila redovnu službu za Šabat, za koji smatraju da je glavni praznik koji treba negovati. Rukovodstvo opštine podstiče svoje članove zvanjem da prisustvuju službi za Šabat. Istakao je da je ovo ozbiljna tema o kojoj se mora prodiskutovati na organima Saveza uz učešće i opština koje nisu prisutne, jer kako je naglasio, smatra da su razlozi njihovog nedolaska druge prirode i da će se oni svim srcem priključiti raspravi. Kao što i priliči, nama Jevrejima, Elezar je zaključio ''da se nada da ćemo o ovoj temi diskutovati još puno puta''.

Ruben Dajč iz Novog Sada je pozdravio inicijativu Saveza i JO Zemun da se sastanemo i malo razgovaramo o ovako važnoj temi za Jevreje. Ruben je naglasio da su oni održali sastanak IO i samo potvrdili već ranije poznate stavove koje ima Novi Sad. IO podržava sve one koji imaju 25% jevrejskog porekla i kazao je da su uvek dobrodošli, ako oni hoće da budu članovi jevrejske opštine, bez obzira na njihove motive, da li je to raspodela paketa ili ostvarivanje bilo kojih drugih privilegija. Posebno se osvrnuo na angažovanje članova koji nemaju jevrejsko poreklo i njihov veliki doprinos radu opštine. Takođe je naglasio da je važan doprinos u aktivnostima i pronalaženju projekata koji će biti interesantni i za starije ali posebno za omladinu i decu. Programi koji će uključiti i one koji su sada po strani pomogli bi da ovu našu zajednicu u Srbiji održimo bar još sto godina.  Što se održavanja Šabata tiče istakao je da je to lepo, ali da oni ne smatraju da je to najvažnije. Naglasio je da JO Novi Sad održava sve praznike, ali pošto rabin ne može da dođe, jer je rabin u Beogradu, nekad dođe Ljuba Mladenović iz Beograda, a kada nema nikoga, ipak se održe praznici, ali bez verskih obreda. Na kraju je ponovo istakao da je po njihovom mišljenju ''važno da se prave takvi projekti koji će zainteresovati mlade i zainteresovati ljude da dođu u opštinu''.

Stojan Knežević iz Kikinde je kao poslednji govornik izneo stavove njihove, kako sam reče, male zajednice. ’’Naša opština je mala po broju članova Jevreja – svi brakovi su mešoviti, ali to ne predstavlja problem za rad opštine.  Dvojna verska pripadnost nije problem i prilikom obeležavanja praznika se skupe svi, bez obzira na versko opredeljenje. Problem je što jevrejska opština nije funkcionisala u periodu šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka što je dovelo do toga da deca rođena u tom periodu, a to su ta srednja i mlađa generacija članova naše opštine, nije imala nikakvo saznanje o svom jevrejskom poreklu. Danas se oni okupljaju za praznike i prilikom dodele pomoći, ali nisu voljni a ni sposobni da daju veći doprinos razvoju identiteta zajednice. Postavljamo i sami pitanje budućnosti naše jevrejske opštine, svesni starosne strukture  članova, svesni kapaciteta članova i nadamo se da ćemo ovde steći neka saznanja - šta je to što možemo da učinim da razvijemo kulturni i verski potencijal naše opštine. Spremni smo da saslušamo sve dobre predloge i da iskoristimo tuđe primere dobre prakse.’’

Iako smo se dogovorili da nećemo donositi nikakve zaključke, predsednik Saveza je oštro zamerio opštinama koje nisu poslale svoje delegate na susret, tražeći da se na prvom sledećem sastanku IO Saveza zahteva od četiri male opštine da pojasne svoje motive izostanka sa ovog susreta. Takođe je najavio i donošenje zaključaka o temi koja je razmatrana na susretu Kol Zemun. Radna grupa, na čelu sa domaćinom susreta, pripremiće zaključke koje će razmatrati IO Saveza. Robert Đerasi je na kraju istakao da mu nije jasno šta znači to bojkotovati ovakav susret. Ili se totalno ne slažeš ili ne želiš da budeš deo zajednice. Mi smo ovde prisutni na diskusiji kuda ide naša zajednica i da se bojkotuje takva diskusija je čudno. Ili se te opštine ne slažu sa idejom saveza ili imaju neki odnos prema pojedincima. Umesto odnosa prema pojedincima, prioritet ipak mora da bude interes zajednice. Zato smatra da su trebali da budu prisutni na susretu i da jasno iznesu svoje stavove. Smatra da se za Izvršni odbor Saveza mora dobro pripremiti diskusija koja će rezultirati jasnim zaključcima.

Preostalih dva sata krstarenja proteklo je u posluženju i priči, fotografisanju Beograda i Zemuna, dogovorima oko budućih susreta... jednom rečju bilo je dobro i korisno biti na susretu Kol Zemun.

Uz pomoć video snimka zabeležio Nenad Fogel, Zemun.
(Foto: J.Rakita)

Pogledajte dve kompletne galerije fotografija sa ovog susreta klikom na sledeće linkove:
 Galerija 1 Galerija 2

Jun 2009 -  Zahvalnost Doma u Sremčici
Jevrejska opština Zemun, kao i svaki put kada dobije humanitarnu pomoć, deo odvaja i za ljude u potrebi. Ovog puta smo na predlog Mladena Hercla, deo pomoći ustupili ''Domu za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju", Beograd – Sremčica.
Pismo zahvalnosti možete pogledati klikom ovde.

4.6.2009. – Poseta uredniku sajta Saveza
U skladu sa odlukom Izvrsnog odbora Saveza, Nenad Fogel u društvu webmastera sajta JOZ, g. Jugoslavom Rakitom, posetio je glavnog i odgovornog urednika Jevrejskog pregleda i sajta Saveza, g. Sašu Ristića Tom prilikom mu je preneo iskustva koja ima sa uređivanjem sajta JOZ. Jugoslav Rakita, koji je inače dizajnirao i postavio sajt Saveza, dao je niz veoma korisnih sugestija i saveta na daljem uređenju i ažuriranju stranica koje sada obavlja firma s kojom je sklopljen ugovor o održavanju sajta.
Dogovoreno je da se na sledećem sastanku Izvršnog odbora iznesu sva zapažanja i predlože naredni koraci u vezi ove tematike.
J.R. (Foto: J.Rakita)

30. 05. 2009. - Korak napred


U iščekivanju susreta o budućnosti jevrejske zajednice u Srbiji - Kol Zemun 14. juna, odlučili smo da napravimo mali Korak napred ka Zrenjaninu. Na taj način smo želeli da pokažemo koliko nam je stalo da budemo deo jednog projekta koji na pravi način, između ostalog, odražava smisao našeg današnjeg delovanja u Srbiji. Slomljena tabla sa natpisom opštine (ovog puta do kraja), ljubazni domaćini, veseli gosti, uniformisani čuvari reda, sve nas je to dočekalo na ulazu u prostorije Jevrejske opštine Zrenjanin. Program koji su nam ponudili u punoj sali Narodnog pozorišta ''Toša Jovanović'' bio je spoj različitih kultura, baš kao što je i Zrenjanin mesto gde se prožimaju različite kulture i verska uverenja. Učešćem u programu Saveza amaterskih kulturno umetničkih društava iz Zrenjanina, plesne grupe Haverim Šel Izrael iz Osijeka, folklorne grupe Ma'ayan iz Novog Sada i uz podršku Grada Zrenjanina, potrvđena je stara istina da biti drugačiji nije mana već prednost. 
Posle veoma uspešne predstave, domaćini, znajući da ljubav ide kroz želudac, odveli su goste na svečanu večeru ''začinjenu'' živom muzikom.
(Foto: J.Rakita)

April 2009. - Humanitarna pomoć
Posle dužeg vremena ponovo smo dobili pošiljku humanitarne pomoći. Vredni aktivisti socijalne komisije ukrasili su naše male prostorije sa pristiglom garderobom. Posle dužeg vremena svečana sala Jevrejske opštine Zemun bila je pretesna da primi sve zainteresovane za pomoć koju nam je poslala World Jewish Relief iz Londona. Članovi koji su do skoro bili samo deo ’’spiska’’, spremno su dočekali, sa najvećim torbama, novu raspodelu. Deo pošiljke odvojili smo i za naše sugrađane iz Zemuna kojima je pomoć najpotrebnija.

29. 4. 2009. - Jom HaAcmaut
Ambasada Izraela u Beogradu, obeležila je 61 godinu od proglašenja moderne jevrejske države Izrael. Prijem za brojne zvanice iz društvenog, političkog i verskog života Srbije organizovan je u Skupštini grada Beograda. Kao i svake godine prijemu su prisustvovali brojni predstavnici jevrejske zajednice iz Srbije na čelu sa predsednikom Saveza Aleksandrom Nećakom i njegovim zamenikom Robretom Sabadošem. Prijemu je prisustvovao i predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel.

25. 4. 2009. -  Prvi internacionalni turnir u šahu


Međunarodno prvenstvo jevrejskih opština u šahu, pod pokroviteljstvom predsednika Jevrejske opštine Subotica, Tomike Halbrora, održano je 24. aprila 2009. godine. Uz učešće sedam ekipa, Subotica I i II, Beograd, Novi Sad, Zemun, Pančevo, Zrenjanin i gostiju iz Mađarske – Hodmezovašarhelj, započelo je novo poglavlje u međuopštinskoj saradnji. Zahvaljujući međunarodnom FIDA sudiji, Miloradu Maraviću, turnir je bio profesionalno organizovan. Na turniru je učestvovalo 30 takmičara, koji su se ravnopravno takmičili u pojedinačnoj i ekipnoj kategoriji. Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji osvojila je muška ekipa domaćina, Subotica I. Drugi su bili predstavnici JO Beograd, čija su tri od četiri takmičara bili stanovnici Zemuna, mogli bismo reći da su Beograd i Zemun zasluženo osvojili drugo mesto?!. Treće mesto pripalo je odličnoj ekipi Novog Sada. JO Zemun je ubedljivo osvojio sedmo mesto, pre svega zahvaljujući činjenici da je za ekipu nastupao samo jedan takmičar – Nenad Fogel. U pojedinačnoj konkurenciji dominirali su članovi Novog Sada. Prvo mesto je osvojio FIDE majstor Zoran Grujić, drugi je bio FIDE majstor Ivan Uzjhazi dok su treće mesto podelili Jancikin Svetozar, Kario Borivoje, Hegediš Antal i Panić Ratko. Nenad Fogel je zauzeo 16. mesto što je za ovako jaku konkurenciju veliki uspeh, pogotovu imajući u vidu da on, po sopstvenom priznanju, nije igrao šah poslednjih 10 godina zbog prevelikog angažmana u radu opštine i Saveza. Najlepši deo je bila podela priznanja i pobedničkih pehara uz dobro vino i još bolji gulaš.

Što se tiče odigranih partija, Nenad Fogel se izvinjava Aranki Erdelji što nije bio džentlmen do kraja, već je uprkos njegovim prefinjenim manirima uspeo da je baci na leđa. Takođe izražava veliko zadovoljstvo što je ''namučio'' Franju Perčića, bez obzira što se partija završila miroljubivo. Čestita i svima koji su uspeli da pobede prvaka Makabijade održane u Sarajevu 1971 (Nenad Fogel). Veliki je to uspeh i za pobednike i za poraženog.

21. 4. 2009. - YOM HaSHOAH


Projekcijom filma ’’Vrela krv’’, Jevrejska opština Zemun je obeležila Yom HaShoah, dan sećanja na 6.000.000 Jevreja stradalih u Drugom svetskom ratu. Film koji dokumentovano prikazuje narastanje raznih fašističkih i nacionalističkih grupa u Srbiji, poslužio je kao dobar povod za diskusiju koja je usledila posle projekcije. Moderator večeri, Nenad Fogel, imajući u vidu da su projekciji prisustvovali brojni novinari, pozvao je prisutne da progovore o ulozi medija, naročito pisanih, u stvaranju atmosfere nesigurnosti za sve one koji su drugačiji od većinskog stanovništva. Dragan Stojković, izdavač i vlasnik ugaslih novina, Hronika za Zemun, otvoreno je progovorio o izneverenim očekivanjima posle oktobarskih promena 2000. godine. Tomislav Marković, jedan od urednika Betona i zamenik glavnog urednika e-novina, govorio je o ulozi medija u davanju podrške ultranacionalističkim stavovima koje ispoljavaju grupe kao što su Nacionalni stroj, ’’1389’’, Obraz i mnoge druge. Istakao je da one nemaju mnogo pristalica, ali zabrinjava jasna podrška koju imaju od pojedinih političkih partija. Nenad Altman je govorio o neprimerenom pokušaju, i ne samo pokušaju, rehabilitacije osvedočenih saradnika okupatora, Milana Nedića i Draže Mihailovića. Urednik Jerejskog pregleda, Saša Ristić takođe se osvrnuo na ulogu pisanih medija, ustvrdivši da oni danas uglavnom proizvode vesti koje ’’imaju prođu’’ kod čitalačke publike. Mladen Hercl, iz Belgije, izrazio je zabrinutost zbog činjenice da pored svih nacionalističkih i fašističkih grupa, od kojih se to i očekuje, postoji neko u samoj jevrejskoj zajednici Srbije, ko preti ubistvom predsedniku JO Zemun, Nenadu Fogelu. Predsednik Saveza JO Srbije Aleksandar Nećak, ukazao je na praksu naših političara da ’’povlađuju’’ najnižim porivima građana, u nadi da je to ključ uspeha na izborima. Između ostalog govorio je o problemima koji se javljaju u komunikaciji između naše zajednice i  Vlade Srbije. U diskusiji su još učestvovali Miodrag Bogić, Slađana Fogel, Đorđe Aćimović... svi oni su osudili pojavu narastajućeg fašizma u Srbiji, izrazivši pri tome bojazan od mogućih posledica po sve građane Srbije.
(Foto: J.Rakita)

19. 4. 2009. - Redovna skupština Saveza JOSrbije

Skupština, koju ćemo pamtiti po ''brzini'' sa kojom je završena, iznedrila je važan kvalitet. Zahvaljujući stručnom radu Olge Knežević iz Kikinde, usvojili smo transparentan budžet. Uz ceremonijalne procedure, odavanje pošte preminulim članovima zajednice između dve skupštine Saveza SJOS, usvajanja izveštaja predsednika Saveza i svih opština, usvojili smo i izvršenje budžeta za 2008. i budžet za 2009. Ova Skupština je imala važan zadatak da izabere zamenika predsednika Saveza. Umesto Ivice Hajzlera, koji je podneo ostavku, izabran je Robert Sabadoš iz JO Subotica. Posle skoro više od 8 meseci Izvršni odbor Saveza će ponovo raditi u punom sastavu. Na kraju predsednik Saveza Aleksandar Nećak, pozvao je delegate da se izjasni da li ostajemo na kursu programa koji je usvojen prošle godine ili želimo da ga redefinišemo. Velikom većinom prisutnih, njegov apel da se ne odustaje od zacrtanih programa je usvojen. Na izgled nevažno, ova podrška će omogućiti da se IO Saveza konačno opredeli spram nedavnih događaja vezanih za povlačenje Predloga Zakona o zabrani diskriminacije.

12. 4. 2009. - Premijera predstave ’’Miris kiše na Balkanu’’

Knjiga Miris kiše na Balkanu preštampavana je nebrojeno puta. Najpoznatije književno delo Gordane Kuić posle četvrt veka preselila se i na teatarsku scenu. Ovo je priča o sefardskoj sarajevskoj porodici u romantična i nemirna ratna vremena u vreme Drugog svetskog rata. Priča o ljubavi, požrtvovanju i porodičnoj solidarnosti – sada i u pozorištu, tamo gde je ovoj sagi o porodici Salomovih, čini se, oduvek bilo mesto. Riki, Blanki, Buka i Nina, junakinje sa kojima su se poistovećivale generacije čitateljki i čitalaca poklonile su se gledaocima na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum. U dramatizaciji Nebojše Romčevića, režiji Ane Radivojević Zdravković i uz izdašnu pomoć i patronat same autorke Gordane Kuić – Miris kiše na Balkanu sigurno će biti novi veliki hit Madlenianuma.
Ovome će doprineti i glumci koji će nastupiti. U naslovnoj ulozi Blanki pojavljuje se Sloboda Mićalović, a tu je i Ivan Bosiljčić u ulozi Ignja. Pored ovih glumačkih zvezdi, u predstavi igraju još Jovana Balašević (Riki), Dubravka Mijatović (Mina), Isidora Minić (Buka) i Ljiljana Stjepanović kao Estera.

11. 4. 2009. - Proslava Pesaha u JO Zemun

Obeležavajući Pesah, članovi naše Opštine iznova su se podsetili na najznačajniji deo jevrejske istorije. U društvu dragih prijatelja iz Zemuna, uz obavezno posluženje, vreme je brzo prolazilo. Nas dvadesetak, kao jedna porodica okupljena oko trpeze, uživali smo o pričama o izlasku iz Egipta. Bila je tu prisutna i naša draga gošća Marijana Ajzenkol iz Međureligijsko centra, sa kojom smo razmenili priče o običaju farbanja jaja, karakterističnim za hrišćanstvo ali i za judaizam. Marko Šer je objašnjavao istorijat nastanka macesa gostima koji su po prvi put sa nama proslavljali Pesah. Uz obavezno vino, koje smo dobili zahvaljujući ljubaznosti našeg rabina, veče je bilo kompletno. Malo je ako kažemo da nam je rabin nedostajao, ali nadamo se da će se sve to već sledeće godine promeniti.

8. 4. 2009. - Seder veče u Subotici

JO Subotica nastavlja dobru tradiciju okupljanja malih jevrejskih zajednica. Mnogobrojni gosti su prvo prisustvovali službi u Sinagogi da bi potom u društvu domaćina uživali u prijatnoj atmosferi obredne večere. Pre početka Seder Večere Robert Sabadoš je pozdravio sve prisutne goste. Posle duže ''dramske pauze'' na kraju se posebno zahvalio predsedniku Nenadu Fogelu i članovima JO Zemun, zbog kako je istakao; činjenice da smo mi prevalili najduži put. Naš put se svakako ne može meriti sa onim koji su prevalili naši preci prilikom izbavljenja iz egipatskog ropstva, a nije nam trebalo ni 40 godina, već smo za nekih dva sata stigli na naše omiljeno odredište – Suboticu. Nenad Fogel, se zahvalio na dobrodošlici, istakavši da je već pomislio da će u starom dobrom maniru prethodnog predsednika Saveza Ace Singera, prisustvo Zemunaca biti zanemareno. Ovako opuštenu atmosferu najbolje je nastavio Tomika Halbror, koji je uz rimovani podsetnik za redosled Seder Večere, sastavio ga rabi Šmuel ben Šlomo Luzato, započeo zvanični deo proslave.

Rastanak je svima teško pao jer se, upravo na samom kraju, rasplamsala debata o tome ko su lideri u jevrejskim zajednicama. Tema, aktuelna i svima bliska, ipak je ostala za neka bolja vremena. Mi se nadamo da će susret ''Kol Zemun'' u junu 2009. biti dobra prilika da se nastavi ova zanimljiva diskusija.
(Foto: J.Rakita)

5. 4. 2009. - Izabrani novi predsednici JO Subotice i Beograda

JO Subotica je na redovnoj izbornoj skupštini izabrala Tomiku Halbrora za predsednika. Novi članovi Izvršnog odbora su Nikola Novkov, dr Franjo Perčić, dr Džošua Štajnfeld i Dušan Zvekić a Nadzornog odbora Pavle Gros, Ivan Nikolić i Tomislav Vidaković.

Na Vanrednoj izbornoj skupštini JO Beograd, za predsednika je izabran Prof. dr Jovan Elezar a za članove Nadzornog odbora su izabrani Srđan Ćirić, Vojin Varnai, Božidar Levi i Gordana Petronijević.

3. 4. 2009. - Poseta Zrenjaninu

Predsednik Saveza Aleksandar Nećak u društvu Roberta Sabadoša i Nenada Fogela, bila je u radnoj poseti Jevrejskoj opštini Zrenjanin. Već na ulazu u zgradu uočili smo polomljenu tablu sa natpisom Opštine. Policija radi na otkrivanju počinioca.

Na radnom sastanku, rukovodstvo i članovi Opštine, upoznali su goste sa aktuelnim dešavanjima u njihovoj zajednici. U konstruktivnoj razmeni mišljenja, zaključeno je da zajedništvo nema alternativu.
Nenad Fogel je iskoristio priliku da predsednici JO Zrenjanin, Ljiljani Popov, preda naručene ulaznice za predstojeću reprizu premijere pozorišne predstave ''Miris kiše na Balkanu''. Zahvaljujući saradnji koju JO Zemun ima sa pozorištem Madlenijanum, uspeli smo da na molbu Zrenjaninaca, obezbedimo karte za ovaj značajni događaj, što je još jedan dobar primer međuopštinske saradnje.

19 i 20. mart 2009. smrt supružnika Đerić

Obaveštavamo sve članove i prijatelje naše zajednice da su bračni par Đerić, Šarlota (1926) i Predrag (1919) preminuli. Sahrana je obavljena na Zemunskom gradskom groblju u subotu 21. marta. Šarlota Đerić je bila jedini član čuvene zemunske porodice Zonenfeld koja je preživela drugi svetski rat.

14 -15. 3.2009. - Zemun - Palić –Subotica – Zemun

Kako je lep ovaj svet, tamo Purim ovde Purim. Plus bonus, izlet na Palić. Divan sunčani predprolećni dan, omogućio nam je da dugom šetnjom po obali Palićkog jezera i obilaska Zoo vrta, napunimo pluća i srca za predstojeću proslavu u subotičkoj jevrejskoj opštini. Domaćini, poznati po svojoj gostoljubivosti, dočekali su nas već u ranim popodnevnim satima. Uz prigodno osveženje, grupa se uputila u obilazak centra, dok je predsednik ostao da ''kontroliše'' završne dekoracije od čarobnog sveta tradicionalnih kolača. Uskoro su počeli da pristižu i ostali gosti; predsednik jevrejske zajednice iz Hodmezovašarhelja, dr Mikloš Erdelji u pratnji desetak članova, predsednik Osiječke zajednice Damir Lajoš u pratnji Drage Kona i dečijeg pozorišta, uvek prisutni članovi JO Zrenjanina na čelu sa predsednicom Ljiljom Popov i mnogobrojni članovi subotičke opštine koji su po pravilu donosili razne ''đakonije'' iz sopstvene kuhinje. Pored toliko hrane, mi smo skromno priložili ''vatrenu vodicu'', koju smo verovatno i poneli nazad u Zemun. Izuzetna služba u Sinagogi, primerena proslavi Purima, obilovala je lupnjavom o pod i skamije, svaki put kada bi se izgovorilo ime omraženog Hamana, bila je lep uvod u celovečernje druženje. Znajući da već za kojih dvadesetak sati, nastavljamo proslavu u Zemunu, teška srca smo se oprostili od dragih domaćina, a još više od njihove bogate trpeze.

Uveče, 15. marta, imali smo težak zadatak da dostignemo lepotu posluženja iz Subotice. Sudeći po reakcijama prisutnih u tome smo sasvim uspeli. Predag Kon i Miša Levi, naši stalni gosti iz Beograda, dolazeći maskirani i vrteći čegrtaljke, kako i priliči prazniku, izazvali su buru oduševljenja. Nastavak večeri je bio samo potvrda da se uz dobro društvo i ''kaluđer ženi''. Pevalo se sve, od najpoznatijih tradicionalnih sefardskih i aškenaskih pesama do starih nikad zaboravljenih hitova. Ovacije na otvorenoj sceni doživeo je Miša pevajući napolitansku pesmu ''O sole mio''. Na kraju, što je bilo sasvim očekivano, stric Peca nam je detaljno ispričao njegove utiske o pobedi Marka Kona na festivalu Beovizija. Lično prisutan, kako u poblici tako i posle toga u bekstejdžu (što bi rekli Englezi na srpskom) bio je u prilici da nam prenese razne pikanterije koje su ostale nedostupne običnom gledaocu. Sa ponosom ističemo da je to po prvi put da jedan član naše zajednice predstavlja Srbiju na tako uglednom takmičenju. Sledeće slavlje zakazujemo u Moskvi!

Nenad Fogel (Foto: J.Rakita)

16. 2. 2009. - Sretenjsko poselo
Klub matične kulture Zemuna organizovao je veče pod nazivom Sretenjsko poselo. Bila je to prilika da predsednik Kluba, gospodin Đorđe Aćimović, sumira rezultate prošlogodišnjih aktivnosti, sa posebnim osvrtom na proslavu Svetosavske akademije, koju je klub u saradnji sa srednjim školama Zemuna organizovao 27. januara 2009. u Domu vazduhoplovstva Vojske Srbije u Zemunu. Kako je i napomenuo u uvodnom izlaganju, gospodin Đorđe Aćimović, program Sretenjskog posela, bio je zamišljen kao spontano predstavljanje članova kluba. Desetak pesnika je recitovalo svoje pesme, a sve su to pratili nežni zvuci sa Tozine gitare. Operski pevač Velizar, koga svi znaju kao Maksa, oduševio je prisutne svojim izvanrednim glasom. Posle zvaničnog dela programa nastavljeno je druženje uz tamburaše i posluženje koje su donirale najpoznatije pekare iz Zemuna i naravno nezaobilazna Stojanka Aćimović sa njenim nadaleko čuvenim specijalitetima. Čast da prisustvuju „Poselu“ imali su i članovi Jevrejske opštine Zemun. (Foto: J.Rakita)

27. januar 2009.  - Dan Holokausta
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovila je 2005. godine Generalna skupština UN, a kao datum uzet je dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile nacistički logor Aušvic. Centralna komemorativna manifestacija povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta u organizaciji Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije održana je 27. januara 2009. godine u Beogradu kraj Spomenika žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu, na Starom sajmištu. Venac u ime Saveza jevrejskih opština Srbije položili su predsednici jevrejskih opština Subotice, Beograda i Zemuna, Robert Sabadoš, Jovan Elazar i Nenad Fogel, kao i zaposleni sekretari u Savezu, Danijela Danon i Miroslav Grinvald. Vence su takođe položili ministar prosvete dr Žarko Obradović, predstavnici Skupštine grada Beograda, ambasador Izraela Artur Kol, kao i predstavnici Muzeja žrtava genocida.
Ministar prosvete dr Žarko Obradović u svom obraćanju je istakao da je i Srbija doprinela borbi protiv fašizma i nacizma i podsetio je na stradanja Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima.
"Moramo se boriti protiv svakog vida antisemitizma i diskriminacije. Mi u Srbiji gradimo takav sistem vrednosti, takav sistem školstva i kulture u kome odnos prema antifašizmu zauzima posebno mesto", kazao je Obradović.
"Sa ponosom ističemo da u Srbiji nema antisemitizma, da se u školama u Srbiji neguje sećanje na žrtve Holokausta. Nacistički zločin ne možemo prepustiti zaboravu vremena - moramo o tome neprestano govoriti kako se nikada ne bi ponovilo", rekao je on. Predsednik JO Zemun, Nenad Fogel upoznao je ministra Obradovića o radu na pisanju knjige o pravednicima iz Srbije. Buduća knjiga, koja odaje počast Srbima koji su spasavali Jevreje tokom Drugog svetskog rata, opisaće kroz formu kratkih priča njihova herojska dela, koja će na jedan sasvim drugačiji način odslikati Holokaust u Srbiji. Ugledni istoričari, prof. dr Milan Ristović i dr Milan Koljanin će obraditi istorijske uslove u kojima su se našli Jevreji u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Ovako zamišljena knjiga sigurno će biti od velike koristi za izučavanje Holokausta u našim školama.

U nastavku obeležavanja Dana Holokausta Savez jevrejskih opština Srbije je u svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd predstavio zbornik radova sa naučnog skupa održanom u Jerusalimu 2006. godine: "Izraelsko-srpska naučna razmena u proučavanju Holokausta". Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol ocenio je tom prilikom da će Zbornik biti nezaobilazan u obrazovanju narednih generacija. O Zborniku su govorili Jovan Mirković, protosinđel Jovan Ćulibrk i dr Milan Koljanin.
Nakon toga su prisutni imali priliku da vide film "Jevreji naši sugrađani" u produkciji Jevrejskog istorijskog muzeja.

28.12 2008. - Hanuka u Pančevu

Lea Montijas pali svećice	Tomika i Nenad, ponovo zajedno	Domaćice večeri i zadovoljni gosti	Takmičenje u "skučenom" plesu	Pobednici takmičenja sa trofejem

Proslava osmog dana Hanuke u Pančevu okupila je prijatelje iz Subotice, Zrenjanina, Beograda i Zemuna. Svečice je upalila Lea Montijas a prazničnu pesmu otpevala je Sonja Levi. Tradicionalno dobri domaćini potrudili su se da nam i ova proslava ostane u lepom sećanju. Prigodan program u kome su učestvovali glumac Žužić Miroslav - Žule, pesnik Lacković i pripovedač Dragan Šatales završen je ’’plesom za tortu’’. Kopobednica je bila Slađana Fogel, kojoj je pripalo pola torte. Nagrada će biti ’’analizirana’’ u prostorijama Jevrejske opštine Zemun tokom novogodišnjih praznika.

22. 12. 2008. - Hanuka u Zemunu

Naši članovi i gosti na okupu		David Montijas uručuje poklon	Dr Marko Zdravković pozdravlja prisutne	Đordje Aćimović čestita praznik	Stojanka Aćimović deli slavski kolač

Povratak proslave Hanuke u naše prostorije, obeležila je velika poseta, članova naše zajednice i brojnih prijatelja. Atmosfera, kakva se može samo poželeti. Domaćini stoje, nema stolica za sve, nasmejana lica, prijateljski razgovori, ujedinili su sve prisutne u proslavi praznika svetlosti. Posle predviđenog vremena za okupljanje, predsednik Opštine poziva prisutne da se na trenutak podsetimo slavnih Makabejaca, činom paljenja svećica na osmokrakoj menori. Drugi je dan, palimo dve svećice. Menoru smeštamo u prozor da prolaznici vide da smo započeli slavlje. Predsednik JO Pančeva, David Montijas u kratkom obraćanju nam želi svu sreću i poklanja sliku Mirjane Lehner - Dragić sa motivima sinagoga. Na kraju poziva sve prisutne da dođu 28. decembra u Pančevo na njihovu proslavu. Dr Marko Zdravković, u ime rukovodstva JO Beograd poželeo nam je sve najbolje u našem budućem radu. Ispred Kluba matične kulture Zemuna srećan praznik je poželeo gospodin Đorđe Aćimović. Stojanka Aćimović je svojom ’’donacijom’’ razgalila i duše i stomake svih prisutnih. U duhu vekovne međureligijske tolerancije svaki gost je dobio parče  slavskog kolača. Vredni policajci koji su koji su se brinuli za red ispred našeg doma, i povremeno nas obilazili, revnosno su upućivali goste na proslavu u našu opštinu. Jagnjetina, specijalne krofne, Stojankina štrudla sa makom i Zagine kiflice, bili su samo deo proslave koja je usledila.

Gde je radost, tu je i tuga! (stara jevrejska poslovica). Tuga što naša država Srbija ne poklanja dovoljno pažnje drugim verskim konfesijama, radost što smo još uvek vedrog duha. Suočeni sa hroničnim nedostatkom prostora za obeležavanje praznika i drugih aktivnosti, iskreno se nadamo da tek završeno prijavljivanje za povraćaj imovine verskim zajednicama može uspešno rešiti naš problem. Povraćaj Sinagoge u naše vlasništvo postavili smo kao vrhunski prioritet u sledećoj fazi pregovora sa Direkcijom za restituciju Republike Srbije. Država nam je oduzela na stotinu kvadrata naših zgrada. Sada je došlo vreme ispravljanja nepravdi. U Parohijskom domu, gde se od 1945. godine nalazi sedište Jevrejske opštine Zemun, koristimo, milošću države, samo 40 m/2 našeg vlasništva. Država Srbija odbija da reši problem zaštićenih stanara i na taj način nas onemogućava da koristimo preko 200 m/2 stambenog prostora čiji smo nominalno mi vlasnici. Ukoliko zaista nismo stranci u rođenoj zemlji, to vlast mora da pokaže konkretnim postupcima.

12. 12. 2008. - Otkrivena obnovljena spomen ploča na Ledinama
		U prisustvu zamenika ambasadora Izraela gospodina Jaira Fromera, predsednika Jevrejske opštine Zemun Nenada Fogela i predstavnika Saveza jevrejskih opština Srbije Miroslava Grinvalda, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku, gospodin dr Miro Čavaljuga, otkrio je obnovljenu spomen ploču na Jevrejskom groblju u Ledinama. Zapušteno groblje, koje je 1992. godine Skupština grada Beograda proglasila za spomenik kulture – znamenito mesto, obnovljeno je uz finansijsku pomoć Republike Srbije i Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja Holokausta (ITF) u kojoj Republika Srbija ima status države-posmatrača.
Dejan Ristić, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku	Jair Fromer daje intervju za B92.

3.12.2008. - Veče  izraelskog  filma
Zahvaljujući filmskom kritičaru, magistru Nenadu Dukiću, imali smo priliku da se upoznamo sa novom izraelskom produkcijom predstavljenom na Haifa film festivalu u oktobru ove godine. Poučno predavanje, koje je između ostalog, obuhvatilo prikaz profila današnjih filmskih festivala u svetu, držalo je pažnju posetilaca skoro dva sata. Festival u Haifi, koji je u rangu "B" festivala, predstavlja filmsku produkciju mediteranskih zemalja. Srbiju su predstavljala dva mlada autora: Dejan Zečević sa filmom "Četvrti čovek" i Stefan Arsenijević sa filmom "Ljubav i drugi zločini". Gospodin Dukić je bio član dva žirija koji su ocenjivali savremeni izraelski film i produkciju u kategoriji TV filmova. Prvu nagradu u kategoriji igranih filmova dobio je film "Sedam minuta u raju", autora Omri Givona. U kategoriji TV filmova prvu nagradu dobio je film "Zrubavel", autora Šmuela Beruja.
Uz detaljni opis svih filmova koji su bili u obe konkurencije, Dukić je izneo niz zanimljivih detalja koji su vezani za izraelsku kinematografiju. Posebno je istakao da Izrael izdvaja značajna sredstva za finansiranje filmskih stvaraoca i da zahvaljujući tome ima godišnju produkciju od 40 filmova. Poređenja radi u Srbiji se godišnje snimi do deset filmova. Kao kuriozitet magistar Dukić je izneo podatak da je najgledaniji film u Izraelu svih vremena film Živka Nikolića, "Lepota poroka".
Posle predavanja gospodin Dukić je odgovarao na brojna pitanja koja mu je postavljala znatiželjna publika.

17. 11. 2008. - Krađa ograde na našem groblju

Taman kada smo pomislili da smo sve videli i doživeli na našem groblju, nepoznati vandali su ukrali 20 metara ograde. Svaki komentar je izlišan. Slučaj je prijavljen stanici milicije u Zemunu.

Novembar 2008. - Iz rada Hevra Kadiše

Zarctani plan Hevra Kadiše za popravku porušenih spomenika realizovan je tokom novembra. Kamenorezac – naš zakupac, uz pomoć desetak radnika uspeo je da vrati na svoje mesto gornji deo spomenika bivšeg potpredsednika Jevrejske opštine Hermana Vajsa, teškog oko 1400 kilograma. Pored tog spomenika koji je bio ''žrtva'' nevremena, popravio je još nekoliko spomenika koji su bili meta vandala.

Oluja, koja s vremena na vreme napravi neku štetu na groblju, ovog puta je prelomila veliko drvo dudovca koje se prislonilo na susedni divlji kesten. Čuvar našeg groblja je uz pomoć stručne ekipe uklonio tri polomljena i suva stabla kako bi posetioci bili potpuno bezbedni. Memorijalni deo groblja na kome su sahranjene žrtve ubijene u logoru Staro sajmište i dalje je u veoma lošem stanju. Pogrebno preduzeće koje je nadležno za njegovo održavanje više od godinu dana nije ništa radilo na njegovom uređenju. Nadamo se da će naša upozorenja dopreti do nadležnih te da će pre zime i taj deo biti uređen.

Oktobar 2008. -  Rotšild fondacija ponovo uz JO Zemun Rotšild fondacija ponovo je podržala jedan od projekata na kome radi Jevrejska opština Zemun. Rad na objavljivanju knjige o Pravednicima iz Srbije pomogli su u iznosu od 10.000 funti sterlinga
Među brojnim Pravednicima iz Srbije, koji su tokom Drugog svetskog rata reskirali svoje živote spašavajući Jevreje, ovom prilikom pominjemo našu sugrađanku Martinu Levec – Marković. Nažalost, ona je pre nekoliko godina preminula ali nas je večno zadužila svojom dobrotom. Knjiga koju spremamo pretenduje da upozna javnost Srbije o herojskim delima njenih građana u uslovima kada je kvisliška vlada Milana Nedića formirala specijalnu policiju za Jevreje sa namerom da ih sve uhapsi i otera u logore smrti.	Martina Levec prima Medalju pravednika
Nadamo se da ćemo ovom knjigom mnoge nedoumice oko sudbine Jevreja u Srbiji dovesti na teren istorijskih činjenica u saradnji sa uglednim istoričarima prof. dr Milanom Ristovićem i dr Milanom Koljaninom.

21.10.2008. - Sukot u Osijeku

Divan jesenji dan ispratio je malu delegaciju Jevrejske opštine Zemun put Osijeka. Nas dvanaestoro, po prvi put smo se uputili u Židovsku općinu Osijek. Saradnja koju su pre nekoliko godina započeli sa JO Suboticom dovela je do ogromnih rezultata. Preko 270 gostiju iz Zagreba, Subotice, Zrenjanina, Beograda, Novog Sada i naravno Zemuna, okupili su se u Osijeku da proslave Sukot.  Ljubazni domaćini organizovali su nam poseban ugođaj. Prvo su upriličili obilazak Osijeka sa stručnim vodičem (nažalost mi smo zakasnili), da bi se susret nastavio u obližnjem izletištu Tikveš. Riblja čorba, spremljena na tradicionalni način u kotlićima, po odluci tajnika ŽOS Drage Kona, bila je košer. Posle molitve koju je izgovorio naš dežurni ''rabin'' Tomika Halbror, brže bolje su svi pohrlili da zauzmu mesta u restoranu. Naš stari znanac Saša Kabiljo potrudio se da izvođenjem ''sefardskih pesama'', uglavnom dalmatinskih autora, podseti publiku na dane kada smo svi zajedno slušali Olivera, Kemala, Terezu i ostale ''sefardske'' pevače sa prostora bivše Jugoslavije.

16.102008. – Poetsko veče sa Vojislavom Brkovićem

Pesnik Vojislav Brković još jednom nas je obradovao svojom novom zbirkom pesama koja je i ovog puta promovisana u našoj opštini. On nas je uveo u ovo veče objašnjavajući etimologiju reči u nazivu knjige "Limbovi Karagača". Potom je predsednik JO Zemun Nenad Fogel pozdravio brojne goste i dao osvrt o autoru.
Nakon toga smenjivali su se nastupi pesnika koji je u dijalogu s Gordanom Petković kazivao stihove i književnih kritičara Vase Pavkovića i Ilije Marića. Pesnik, neprevaziđeni majstor recitovanja, Rale Damjanović, na radost posetilaca spontano se iz publike priključio čitanju Brkovićeve poezije. Na kraju autor je potpisivao svoju knjigu posetiocima, izrazivši želju da umesto plaćanja knjige daju prilog za održavanje Jevrejskog groblja u Zemunu.

28.9.2008. – Roš Hašana 5769.

Iako ove godine nismo dali poseban javni publicitet proslavi, veliki broj prijatelja se okupio da zajedno sa našim članovima obeleži nastupajuću Novu godinu. Odlučili smo se da praznik obeležimo dan ranije kako bi naši članovi bili u mogućnosti da prisustvuju proslavi i u Beogradu. Najava našeg okupljanja objavljena u štampanom izdanju "Singidunuma", vodiča kroz značajna događanja u Beogradu, doprinela je da su nas posetili naši dragi sugrađani koji su želeli da se upoznaju sa jevrejskim običajima. To nam veoma imponuje jer pokazuje da su aktivnosti JO Zemun sve više zapažene u turističkoj i kulturnoj ponudi grada Beograda. Našim gostima smo poslužili jabuke i med, kao i bogati dodatni meni jela i pića. No, kao i uvek, u sećanju najviše ostaje prijatno druženje, sklapanje novih poznanstava i srdačna atmosfera.

21. 9. 2008 - Hinenu, Subotica

Hinenu, tradicionalno druženje koje već nekoliko godina sa uspehom organizuje Jevrejska opština Subotica, iznova je na delu pokazalo značaj ovakvih susreta. Preko stotinu gostiju iz svih naših opština uživalo je u programu koji su spremili vredni aktivisti subotičke opštine.

Nezaboravna poseta zoološkom vrtu na Paliću započela je susretom sa dva crna labuda. Sudeći po oštrim pogledima koje su nam upućivali pomislio sam da su to naša dva prerušena bela labuda. Dok smo ih hranili belim hlebom pogledi su im otoplili i mogli smo opušteno da nastavimo sa obilaskom predivno uređenog Zoo vrta. Kratka pauza u kojoj nam se obratio izuzetno duhovit direktor ZOO vrta, dr Mirko Šinković, pokazala je koliko ima sličnosti između ljudi i životinja.

Puni utisaka krenuli smo ka Majkinom salašu, što bi u prevodu rekli Babinom salašu, gde su nas dočekali domaćini uz zvuke tamburaškog orkestra.U oficijelnom delu obratili su nam se predsednik JO Subotice, Robert Sabadoš, predsednik Saveza, Aleksandar Nećak i direktor JOINTA, Robert Djerasi. Kratkim izlaganjima pokazali su koliko vode računa o potrebama našeg članstva. Te potrebe su započele, sve po redu: supa, ćurka a bogami na kraju i kolači sa makom. Uz priču i dogovore o budućim susretima brzo je došlo i vreme za rastanak. MI - HINENU smo obećali da ćemo i sledeće godine ponovo biti na istom mestu.

07.09.2008. - Evropski dan jevrejske kulture u Zemunu

Jevrejska opština Zemun je u okviru proslave Evropskog dana jevrejske kulture organizovala predstavljanje svojih aktivnosti u proteklih deset godina. U izuzetno lepoj sali pozorišta Pinokio, prikazane su dve video izložbe o našem radu od 2000 do 2006. i 2006 do 2008. godine. Prikazivanjem dokumentarnog filma ''Život posle smrti'', koji smo uradili za potrebe multimedijalnog CD o Jevrejskom groblju u Zemunu, ukazali smo na nove mogućnosti u turističkoj promociji Zemuna.

Prezentacijom našeg rada otvorili smo širom vrata boljem upoznavanju naše zajednice koja boravi na ovim prostorima već punih 269 godina. Za uspomenu na ovaj izuzetni dan, svaki posetilac dobio je multimedijalni CD o Jevrejskom groblju u Zemunu i kataloge o prikazanim izložbama. Zahvaljujući predusretljivošću ambasade Izraela bili smo u prilici da gostima prikažemo film ''Izraelska nezavisnost – panorama Izraela''.

Uz brojne ugledne goste iz Zemuna i Beograda, svojim prisustvom nas je posebno obradovala ambasadorka Kraljevine Belgije u Srbiji Nj. E. gospođa Denise De Hauwere.

21.7. 2008. - Promocija JOZ u Jerusalimu

N. Fogel i J. Žamboki Publika Ženi Lebl I. Čerešnješ i O. Mirković I. Lador S. Fogel i I. Čerešnješ Prezentacija u Aškelonu

Na poziv Hitahdut olej ex Jugoslavija, Jevrejska opština Zemun dobila je priliku da kao prva zajednica iz Srbije predstavi svoj rad od 2000 – 2008. godine. Našu opštinu predstavljao je predsednik Nenad Fogel i predsednica Komisije za kulturu Slađana Fogel. Ministarstvo kulture Republike Srbije podržalo je projekat predstavljanja rada Jevrejske opštine Zemun u jevrejskim opštinama u Srbiji i Hitahdut olej ex Jugoslavija. Poziv koji smo dobili od Hitahduta još 2006. godine, realizovan je tek ove godine jer smo finansijsku podršku za njegovu realizaciju dobili krajem 2007. godine. U okviru predstavljanja našeg rada prikazali smo dve video izložbe, ''Revitalizacija Jevrejske opštine Zemun 2000-2006.'' i drugu pod nazivom ''I mi smo Srbija 2006-2008.''. Prva izložba postavljena je 2006. godine u galeriji ARTGET u Kulturnom centru Beograda, drugu smo premijerno prikazali baš u Jerusalimu. U okviru našeg predstavljanja u kulturnom obrazovnom centru ''Matnas Baka'' u elitnom delu Jerusalima, prikazali smo u prvom delu večeri multimedijalni CD o Jevrejskom groblju u Zemunu - ''Život posle smrti''. CD koji je realizovan uz pomoć Rotšild fondacije i Mihaele Vagner – Polgar nedavno je premijerno prikazan publici u Jevrejskoj opštini Zemun. Posle prikazivanja filma o groblju i kratkog upoznavanja sa sadržajem CDa, prisutni su imali priliku da pogledaju najvažnije aktivnosti koje je Jevrejska opština Zemun imala u poslednjih osam godina. Brojni gosti naše opštine ovekovečeni na fotografijama, mamili su uzdahe prisutnih. David Albahari, Simha Kabiljo, Žarko Korać, Aleksandar Mošić i Žarko Polak, samo su neki od likova koji su svima dobro poznati. Među našim gostima bili su i ugledni članovi Hitahduta: Ženi Lebl, Ana Šomlo-Ninić, Ivan Ninić, Milan i Verica Fogel, Ivica Čerešnješ... svi oni su i ove večeri došli da nas pozdrave, ovog puta u njihovoj sredini. Dirljiv pozdravni govor predsednika Hitahduta g. Josefa Žambokija, posebno zaključak posle promocije da je naše predstavljanje nešto izuzetno vredno i dragoceno za njih, učvrstilo nas je u nameri da i dalje redovno održavamo veze sa nama dragim ljudima u Izraelu. Svi posetioci dobili su DVD sa video izložbama i bogato ilustrovane kataloge i CD ''Život posle smrti – Jevrejsko groblje Zemun''. Komplet materijale sa prezentacije u ime Arhiva Eventov primila je saradnik arhiva Gđa. Ita Lador. Na kraju želimo da se zahvalimo organizatorima našeg predstavljanja gospodinu Josefu Žambokiju i gospođi Oliveri Mirković koja je obezbedila salu u kulturnom obrazovnom centru. Naša mala delegacija imala je još jedno predstavljanje, ovog puta u Aškelonu. U intimnoj atmosferi najužeg kruga prijatelja prikazali smo sve ono što je bilo prezentovano u Jerusalimu. Zahvaljujući tome što smo u sali imali klavir, Slađana nam je priredila nezaboravno veče ispunjeno sa jevrejskim pesmama. Bilo je tu snažnih emocija ispunjenih smehom i radošću druženja. Nenad i Slađana Fogel, Jerusalim, 21.07.2008.

Video zapisi sa promocija u Izraelu Kliknite na sliku da pogledate video.

Jerusalim

Aškelon

Ovaj projekat pomoglo je Ministarstvo kulture Republike Srbije

Juli 2008 - Prof. dr Bogoljub Šijaković novi ministar vera
Formiranjem nove vlade Republike Srbije 7. jula ove godine na mesto ministra vera postavljen je prof. dr Bogoljub Šijaković. Jevrejska opština Zemun upućuje srdačne čestitke novom ministru i želi mu mnogo uspeha u radu. Nadamo se da će saradnja između ministarstva i jevrejske zajednice ostati na visokom nivou te da će biti stalno unapređivana.