KOMENTARI

Nesporazum ministara u beogradskoj sinagogi
Jeremić pod kapom, Šutanovac gologlav

Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin, verovatno je moto ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Ministar odbrane Dragan Šutanovac očigledno nije tako kosmopolitskog duha, pa se, gde god da pođe, ponaša u skladu sa srpskom tradicijom.
To su i dokazali prekjuče u beogradskoj sinagogi, kada je Jeremić, poštujući jevrejsku tradiciju, stavio kapicu na glavu, dok je Šutanovac ostao gologlav. Ministri su bili gosti na ceremoniji posthumne dodele medalja za izuzetnu hrabrost i spasavanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata „Pravednik među nacijama“, a Šutanovac je bio počasni gost, koji je predstavljao Vladu Srbije...
Ceo tekst sa sajta ALO! Objavljano 30.5.2010.

DVOSTRUKI ARŠINI
Iako je urednik pre objavljivanja dao Aleksnadru Leblu tekst koji je objavljen u prošlom broju Jevrejskog pregleda pod naslovom SPORNA ODLUKA, dotični tada nije reagovao. Trebalo mu je više od mesec dana da smisli opravdanje za preimenovanje imena konkursa Saveza jevrejskih opština Srbije ''dr Albert Vajs'' u ime njegove sestre. Meni je takođe ponudio da odgovorim na pismo koje je napisao A. Lebl za Pregled broj 3. pod naslovom KLEVETE I LAŽI. Ja sam odgovorio, ali tekst nije objavljen. Nadam se da će urednik bez intervencija tekst objaviti u narednom broju. Dotle pogledajte odgovor na jedno primitivno pismo koje je napisao A. Lebl.

’’Ne lipši magarče do zelene trave’’

Zvuči neverovatno da neko ko debelo gazi devetu deceniju života - A. Lebl -  nije u stanju da razlikuje šta je ’’inicijativa’’ a šta je ’’predlog’’ za preimenovanje nagradnog konkursa Saveza. Za takve postoji samo jedan lek. Uputiti ih na Vujakliju. Uz osnovno objašnjenje porekla reči gde se kaže da je reč latinskog porekla i da znači POČETAK,  daje se još niz drugih značenja, kao što su: započeti, pokrenuti, dati, davati inicijativu za nešto…

Pita se Aleksandar Lebl u svom ’’revolverskom’’ tekstu: Zašto je Fogel ćutao?  Ta tvrdnja nije istinita. Nekoliko dana pre održavanja sramne sednice obavestio sam predsednika Saveza, kao predlagača, o tome šta piše, u dva izvora, o nazivu Konkursa. Ne mogu da kažem da A. Lebl laže da je to uradio Radni odbor, jer neću da se spuštam na njegov nivo. Predsednik Saveza je zato i tražio od zaposlenih iz Muzeja da pronađu odluku po kojoj je Konkurs dobio ime po dr Albertu Vajsu. Nisu je našli. Mogu samo da izrazim žaljenje što je ova uvažena institucija samu sebe dovela u situaciju da je proglase lažovom. Ista ona koje je izdala pomenutu Spomenicu, a sve u korist trvdnje A. Lebla da nije došlo do preimenovanja konkursa. Šta tu nije jasno A. Leblu? Poziva se na izjavu Luci Petrović objavljenu u Spomenici 1969. godine. Između ostalog, taj citat sam ja pročitao na sramnoj sednici koja će biti više upamćena po odricanju od dr Alberta Vajsa nego po imenovanju konkursa po njegovoj sestri. Kako i sam A. Lebl kaže postoji tonski zapis. Da je tada ustao i zatražio odlaganje zbog sumnji da već postoji ime nagradnog konkursa niko se tome ne bi protivio. No, obraz deblji od đona, sada progovara post festum citirajući iste navode koje sam ja predočio Izvršnom odboru. Posle svega, moj navod da je sve to urađeno na inicijativu Aleksandra Lebla, on dovodi u sumnju. Ako nije ’’inicijativa’’ to što se A. Lebl mesec dana pre održavanja sednice obratio predsedniku Saveza A. Nećaku sa ’’idejom da se jedna od nagrada nazove po njegovoj pokojnoj sestri’’, uz uslov da se ta nagrada finansira od strane porodice, onda ja stvarno ne znam šta je ’’inicijativa’’. Uzgred da napomenem nagrade i dalje finansira Savez.

Moram da se osvrnem i na tvrdnju A. Lebla da ga ja ’’mrzim’’ zbog njegovog nazivanja rekonstrukcije kuće koja je u vlasništvu Jevrejske opštine Zemun ’’nepoštenim i nemoralnim’’. Svaki komentar je izlišan kada se zna da sam od svoje Opštine 2006. godine dobio’’Megilu zahvalnosti’’, između ostalog, i za taj moj velikodušni postupak. Svako ko je zainteresovan može da to pročita na sajtu http://joz.rs  u rubrici ’’Podržite nas’’ podrubrika’’Megile’’

Na kraju teksta A. Lebl bi voleo da se pojavi ’’negde sitnim slovima ispravka, demanti ili čak izvinjenje’’ zbog navodne laži o preimenovanju nagradnog konkursa Saveza. Za to postoji samo jedna stara izreka: Ne lipši magarče do zelene trave!

SPORNA ODLUKA

Na 46tu godišnjicu od smrti trećeg predsednika Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, dr Alberta Vajsa, Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije, odlučio je da preimenuje naziv nagradnog konkursa Saveza. Oglušujući se na jasno upozorenje, koje je potpisnik ovih redova uputio članovima Izvršnog odbora, da nagradni konkurs Saveza nosi ime po dr Albertu Vajsu, većinom glasova (9 za, 1 protiv i 3 uzdržana) usvojen je predlog predsednika Saveza g. Aleksandra Nećaka da se konkurs preimenuje u konkurs „Ženi Lebl’’. Motive zbog kojih se Savez odrekao jednog od najznačajnijih predsednika koje je imao ne možemo da dokučimo. Kao doprinos obeležavanju 90. godina od osnivanja Saveza, citiramo završni pasus iz biografije dr Alberta Vajsa objavljen u „Spomenici“ izdatoj povodom 50te godišnjice postojanja Saveza jevrejskih opština Jugoslavije 1919 -1969.

„Spomenica (dr Albertu Vajsu prim au.) koju je Savez izdao samo kao mali izraz svoga poštovanja i pijeteta, spomenik koji mu je Savez podigao na Jevrejskom groblju u Beogradu, Šuma zasađena u kibucu Gat (Izrael) kao živi znak sećanja, ustanove koje su po njemu dobile ime, kao što je to Dečije zabavište Jevrejske opštine U Beogradu, Jevrejski dom u Skoplju i nagradni konkurs Saveza –sve su to samo pokušaji da se trajno označi da je treći predsednik Saveza, koji je to bio od 1948. do svoje smrti (1964.), bio čovek i Jevrejin koji nikada neće biti zaboravljen i čiji će amanet i ljubav prema zajednici uvek lebdeti pred očima svih kojima su Jevrejstvo i naša zajednica prirasli srcu.“

Šta reći posle ovih izneverenih obećanja i zaklinjanja o večnoj uspomeni na dr Alberta Vajsa. Ime Dečijeg zabavišta samo po sebi se izgubilo gašenjem te institucije dok se Evrejska zajednica Makedonije svesno odrekla sećanja na njega. Konačno, na inicijativu Aleksandra Lebla, u ime porodice Ženi Lebl, „mudre glave“ naše zajednice oduzele su dr Albertu Vajsu i nagradni konkurs.

Nadamo se da nikome neće pasti na pamet da poseče Šumu „dr Albert Vajs“ u Izraelu, oskrnavi njegov spomenik na Jevrejskom groblju u Beogradu i tako završi misiju zatiranja svega što bi moglo da podseća na dr Alberta Vajsa.

Nenad Fogel, 25.01.2010.

Novembar/decembar 2009. - Odlazak velikana Za samo nepunih mesec dana jevrejska zajednica u Srbiji je ostala bez dvojice uglednih članova. Aleksandar Greber (1927 – 2009.) i Nikola Novkov (1954 - 2009.) nisu više sa nama.

Aleksandar Greber je ostao zapamćen kao predsednik koji je pokušavao da udahne novi život u rad Jevrejske opštine Beograd. Njegov dugogodišnji angažman u našoj zajednici  bio je posebno cenjen u Zemunu. Bio je čest i rado viđen gost na svim našim proslavama i druženjima. Sa radošću se sećamo njegovog objašnjenja, na proslavi Hanuke 2004. godine u Zemunu, o ulozi čigre - drajdl kojim se deca igraju tokom proslave.

Nikola Novkov ugledni član Jevrejske opštine  Subotica, uprkos teškoj bolesti, godinama je aktivno učestvovao u svim njenim aktivnostima i značajno doprineo obnovi verskog života. Bio je predsednik udruženja ’’Šalom’’ koje se bavi negovanjem jevrejske tradicije, jezika i kulture. Zihrono livraha!

Bujanje antisemitskih knjiga u Srbiji
U kakvoj to zemlji živimo?
Piše: Filip David

Za antisemitske knjige u Srbiji vrata su širom otvorena i dočekane su sa dobrodošlicom i u knjižarama i na sajamskim štandovima. U poslednje vreme kod nas se dosta govori o nacističkim organizacijama, o sve većem nasilju, posebno prema strancima. Dobar deo takvih grupa nalazi svoje idejno i emotivno uporište upravo u takvoj "literaturi". To su knjige koje su utrle put najvećim zločinima u istoriji ljudskog roda i ponovo pozivaju na nasilje i zločine

Pre nekoliko dana, tačnije 15. decembra, primio sam sledeće pismo:
"Poštovani gospodine David,
Juče je u Domu sindikata otvoren tradicionalni božićni sajam knjiga. Iako sam penzioner u već poznim godinama pa mi nije baš lako da gacam po ovom prvom zimskom snegu, ipak sam odlučio da se prošetam do sajma i obradujem nekom lepom knjigom svoje unuke blizance koji tek sriču prva slova, a usput pronađem i nešto za svoju dušu, jer popust ma kakv bio, ipak je popust. Ali ono što sam na ovom sajmu video i doživeo ne samo da me je oneraspoložilo već me ja bacilo u mračno raspoloženje. Da malo bolje objasnim...
Ceo tekst sa sajta "E-novina". Objavljeno 17.12.2009.

David Albahari: U vazduhu
Od Pavića sam se oprostio u vazduhu. Verujem da bi mu se dopala ta rečenica i prizor koji ona priziva: nas dvojica se grlimo kao dvojica trapavih astronauta, a on onda odlazi nagore, u svoje novo prebivalište, dok se ja spuštam na zemlju, u sneg i led.
Doista se naše opraštanje odigralo u vazduhu. Naime, prvog decembra sam rano ujutru seo u avion koji je iz Frankfurta leteo za Kalgari. Kada se avion našao na dovoljnoj visini, na ekranima su emitovane jutarnje vesti i iznenada se ukazala slika Milorada Pavića, potom druga, praćena fotografijama naslovnih strana „Hazarskog rečnika” i drugih njegovih knjiga, ali pre nego što sam uspeo da uključim slušalice vest se završila i na ekranima su se pojavili fudbaleri ili neki drugi sportisti. I tako, iako nisam čuo samu vest, mogao sam, na osnovu strukture njenih vizuelnih komponenti, da naslutim njen sadržaj: Milorad Pavić je preminuo i svet se opraštao od njega, kao što bi se oprostio od svakog dobrog i velikog pisca...
Ceo tekst sa sajta "Politike". Objavljeno 9.12.2009.

Novembar 2009 - JDC proslavlja 95 godina od osnivanja

JDC Celebrates 95 Years
From Jewish children around the world: "Happy 95th Birthday JDC!" Travel from the past to present with JDC's 95th anniversary video.

Year after Year, JDC Extends its Global Reach
Building on its 95-year history, JDC is as committed as ever to helping the world's most vulnerable Jews. Meet Faina, a poor elderly woman in Belarus who counts on JDC assistance for daily survival. Meet others who benefit from JDC's relief and Jewish renewal efforts.

Israeli Prime Minister Thanks JDC for 95 Years of Exemplary Service
Watch Benjamin "Bibi" Netanyahu congratulate JDC on its anniversary and commend the organization on its contributions to the citizens of Israel.

You Can Be the One: Apply for the RIG Fellowship in International Jewish Service
Now accepting applications for the 2010-2011 Ralph I. Goldman (RIG) Fellowship. Apply here: http://www.jdc.org/ralph. Deadline: December 30, 2009

Join the Party Online
It's just the beginning of JDC's anniversary celebrations. Check out JDC's "95th" web page for resources and updates.

Since 1914, the American Jewish Joint Distribution Committee (JDC) has given global expression to the principle that all Jews are responsible for one another. Working today in over 70 countries, JDC acts on behalf of North America's Jewish communities and others to rescue Jews in danger, provide relief to those in distress, revitalize overseas Jewish communities, and help Israel overcome the social challenges of its most vulnerable citizens. JDC also provides non-sectarian emergency relief and long-term development assistance worldwide.

01.11.2009. - Restitucija, kombinacija ili kombinovana restitucija?

Retko se dešava da IO Saveza ima samo jednu tačku dnevnog reda. Na insistiranje JO Beograd sastali smo se u pokušaju da smisleno progovorimo o restituciji komunalne imovine jevrejskih opština u Srbiji.
Pre početka sednice predsednik Saveza, g. Aleksandar Nećak, pozvao je prisutne da minutom ćutanja odaju poslednju poštu Ženi Lebl, koja je preminula 20. oktobra u Izraelu.

Početak sednice pripao je, kako i dolikuje, predlagaču prof Dr Jovanu Elazaru. Posle njega su redom o temi govorili svi prisutni. Nekako je većina diskutanata počinjala sa pričom o restituciji da bi diskusiju završavali sa pitanjima o sudbini budućeg fonda, eventualno nastalim na osnovu našeg zahteva da se imovina stradalih Jevreja u Holokaustu, onih koji nemaju naslednike, delimično vrati kroz jedan takav fond jevrejskoj zajednici. Na kraju smo se složili da je ’’zec još uvek u šumi’’ te da je najbolje da se vratimo onome što je u ovom trenutku realno. Jedini pravi rezultat ove sednice je odluka da se uputi pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću sa molbom da primi delegaciju Saveza jevrejskih opština Srbije na razgovor o svim otvorenim pitanjima. Naša delegacija bi svakako morala da pruži uverljive dokaze zbog kojih je neophodno bez ustezanja vratiti svu imovinu oduzetu jevrejskoj zajednici. U tom smislu mora se predočiti predsedniku Tadiću da je današnji broj Jevreja u Srbiji, posledica pre svega stradanja u Holokaustu. Za masovna stradanja Jevreja u Srbiji, između ostalih, direktno su odgovorne i one kvislinške vlasti koje današnja srpska istoriografija pokušava da rehabilituje a sudovi već uveliko praktikuju. Iskreno se nadamo da će predsednik Tadić prihvatiti našu molbu i da ćemo imati prilike da ga o svemu, pa i o formiranju spomenutog Fonda, upoznamo na najbolji mogući način. Imamo puno moralno pravo da tražimo da se trajno reši elementarna egzistencija naše zajednice u Srbiji. Jedan od načina je i kombinovana restitucija: deo u naturalnom obliku, deo kroz formiranje posebnog Fonda, deo kroz dugoročno finansiranje naše zajednice preko budžeta Srbije itd.

Zabeležio Nenad Fogel, član IO Saveza

Citiraću još i znamenitog cionistu iz Zemuna Aladara Polaka:

“Nemoj čekati “Belog magarca” (Mesiju)
skoči na noge, ne malaksaj;
Teodor ti je jednom ukazao na put
Koji te iz mraka vodi u svetlo.
Probudi se narode moj, pa se opaši, seti se odvažnosti svojih predaka.
Ne savijaj leđa, ne saginji se
Nikada više …”

I na kraju da se podsetimo da je Teodor Hercl napisao i sledeće: ‘’SVA ČOVEKOVA DELA SU PRVO BILI SAMO SNOVI”

Cvetkovićev „Juden frei“

Jevreji su u svakom antisemitskom aktu Dragiše Cvetkovića nesporni neprijatelji države, te da, kao takvi, imaju samo ograničena prava koja će se apsolutno redukovati uzimanjem slobode, a potom i života. Rehabilitacijom Cvetkovića justifikuje se fašizam kao društveno prihvatljiv način ponašanja, štaviše kao društveno poželjna manifestacija života koja je u normalnim društvima dozvoljena tek u spavaćim sobama

Fašistički zlikovac Dragiša Cvetković, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, učestvovao je u stvaranju antisemitskih akata koje je svoljevoljno potpisao, a Okružni sud u Nišu oslobodio ga je 25. septembra krivice i rehabilitovao. Cvetković je 25. marta 1941, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisao pristup Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, što se može označiti samo kao logični epilog Cvetkovićevog fašističkog delovanja. To što je u svojoj vladi imao temeljnu podršku koalicionih partnera iz čitave bivše Jugoslavije nije tema ovog napisa. E- novine donose dokumente koji svedoče o fašističkoj pozadini Vlade Kraljevine Jugoslavije, odnosno o tome kako su Cvetković i kopremijer Vladko Maček najavili besomučno ubijanje Jevreja i antifašista, najviše u Beogradu, ali i širom Srbije...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: 28.09.2009.

Posle 64. godine kada je na današnji dan na trećem zasedanju, u Beogradu, Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije proglašeno za privremenu Narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije, nastavili smo prekinutu 99. sednicu IO Saveza.
Poštovani i uvaženi članovi IO, posle odluke da se naš prljav veš neće prati u javnosti, nisam očekivao da urednik Pregleda objavi na sajtu Saveza da je došlo do smene u Radnom odboru. Njegov komentar je sasvim na mestu i lično nemam ništa protiv da je bio i oštriji. No, baš zbog odluke o ''pranju prljavog veša unutar zajednice'' dužan sam, pre svega prema članovima JO Zemun, da dam svoje viđenje nazovi smene u Radnom odboru. Za one koji ne znaju, Radni odbor je telo koje sačinjavaju predsednik Saveza, zamenik predsednika, predsednici JO Beograda, Novog Sada i Subotice i jedan rotirajući delegat ostalih manjih opština. Taj rotirajući delegat ostalih manjih opština je bio predstavnik JO Zemun, tj. moja malenkost Nenad Fogel. O načinu i proceduri smene bilo kog člana Radnog odbora u Statutu nema ni slova. Elem, nekako, sasvim slučajno, predsednik, izvinjavam se, uvaženi predsednik JO Pančeva, ne Toma Beker, ne, ne, već David Montijas, pokrenuo je akciju ''smenjivanja'' delegata JO Zemun u Radnom odboru. Obrazloženje, e tu smo malo uskraćeni, jer i na insistiranje nekolicine članova IO Saveza da obrazloži razloge zbog kojih traži promenu u Radnom odboru, uvaženi David Montijas je kratko zaključio da je to zbog Fogelovih istupanja u javnosti. Da li su to bila opravdana ili neopravdana istupanja oko toga se uvaženi Montijas ne izjašnjava. On naravno nikada ne istupa u javnosti, već to umesto njega čini jedan drugi ''predsednik pančevačkih Jevreja'', uvaženi gospodin Toma Beker. Istini za volju oni vode dve različite jevrejske organizacije. JO Pančevo je sastavni deo Saveza jevrejskih opština Srbije. Udruženje Šalom Tora predvodi pomenuti Toma Beker i nismo ga primili u naše redove na insistiranje uvaženog Davida Montijasa. Iz priloženog se može zaključiti da uvaženi David Montijas, još mnogo pre odluke da se ne istupa u javnosti, nema interesa da obavesti svekoliku javnost ko je u stvari legitimni predstavnik jevrejske zajednice u Pančevu koju prepoznaje Zakon o crkvama i verskim zajednicama. Tako dolazimo do čudne situacije da neko veli da je Toma Beker predsednik a neki veliju da je to ipak David Montijas. Ja naravno znam ko je legitimni predstavnik i koga, ali Davida izgleda koči samokontrola istupanja u javnosti. On bi jako voleo kada bi to umesto njega uradio predsednik Saveza, ali predsednik Saveza očito nema nameru da bude poštapalica suzdržanom Davidu. Požalio nam se David na sednici kako je Toma Beker, odnosno Šalom Tora dobila neka sredstva (čitaj novce) od Pokrajine. David verovatno misli da su ta sredstva (novci) trebalo da pripadnu JO Pančevo koju on predstavlja, ali avaj, pokrajinski organi dele sredstva samo onima koji konkurišu, plus toga to mora biti i smisleni projekat. Možda će doći dan kada će se deliti pare i na lepe plave oči, (kao kod nas u Savezu), ali dotle se mora poštovati procedura koju su propisali Pokrajinski organi. Ali odoh ja od teme. Tema je naravno želja malih opština da ponove čika Acinu proceduru kršenja Statuta Saveza.
Uvažena predsednica JO Zrenjanina, koja je bila član Radnog odbora više od godinu dana, prebacila malo mandat, nikada nije našla za shodno da obavesti JO Zemun (verovatno ni ostale opštine) o održavanju sednice Radnog odbora. To ipak nije bio dovoljan razlog da ostale male opštine postave zahtev za smenu tako ''aktivnog'' zastupnika. Stupajući na dužnost, koja podrazumeva aktivnost, a ne samo otaljavanje obaveza, poslao sam pre poslednjeg sastanka Radnog odbora raspis svim predsednicima malih opština. To moje obraćanje bilo je okarakterisano kao ''sprdnja'' od strane uvaženog predsednika JO Pančeva, ne Tome Bekera, ne, ne, već Davida Montijasa. Ocenjujući moje pismo kao akt protiv njenog načina rada, i moja prethodnica u Radnom odboru je spremno podigla ruku za smenu delegata JO Zemun. Ono što je interesantnije od osvetničke želje uvaženih predsednika JO Pančeva, Zrenjanina i Sombora, je odluka ostalih da se pridruže kršenju Statuta. Važno je napomenuti da im se pridružilo tek tri člana IO, ali i to je bilo dovoljno da se ostvari većina potrebna za izglasavanje nelegalne ( u najmanju ruku čudne) odluke. Sada, mogli biste se zapitati zašto je sve ovo iznosim, da li sam se našao pogođenim što su me pre isteka mandata smenili sa funkcije koju čestito nisam ni počeo da obavljam. ON mi je svedok da nisam. Ovom odlukom ponovo smo stavili na probu našu želju da se odnosi unutar zajednice rešavaju u skladu sa Statutom, pravilnicima i odlukama Skupštine Saveza. Interesantno je da je sednicu vodio zamenik predsednika Saveza, po struci advokat, a ipak je dozvolio da se glasa o predlogu koji nema uporište u Statutu Saveza, otvorivši na taj način širom vrata da u skladu sa ''plavim očima i crvenom kosom'' donosimo odluke koje nam/im u datom trenutku odgovaraju.
Muzički prilog za sednicu My Yiddishe Mama by Yosef Rosenblatt pogledajte na You Tube

Predsednik JO Zemun i ražalovani član Radnog odbora Saveza
Nenad Fogel,
Zemun/Banoštar 11. 08. 2009.

19. jul 2009. Devojačka kletva i IO Saveza
Posle 111. godina od održavanja pozorišne predstave ''Devojačka kletva'',  Ljubomira Petrovića, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta, održano je i malo više od pola sednice IO Saveza.
Muzički prilog "Devojačka kletva" na YouTube
U prijateljskoj atmosferi prošaranoj sa raznoraznim optuživanjima, izvinjavanjima, pogrešnih tumačenja dobrih namera blaćenja predsednika Saveza u zvaničnim prepiskama, priznavanja da je bojkot susreta Kol Zemun bio delom posledica ''emotivnog odnosa'' prema organizatoru, kolektivnog razboljevanja svih članova niške opštine uoči sastanka i nedostatka vremena da se Zrenjaninci dogovore ko će ih zastupati na pomenutom susretu, uspeli smo da dobacimo do devete tačke Dnevnog reda. Nastavak sednice očekuje se početkom avgusta. Spremte se: nastavak sednice započinje sa ozbiljnim primedbama tzv ''malih opština'' na neprimereno čestitanje Dana Borca, od strane njihovog zastupnika u Radnom odboru. Jedan od ključnih argumenata koji se usput čuo je da je Dan Borca boldovan (ocrnjen, skroz)?! Ostale primedbe očekujemo na nastavku sednice.
Svako ko želi može na ovom mestu da objavi svoje utiske. Redakcija zadržava pravo da cenzuriše neprimerene priloge. Više o sednici na sajtu Saveza.

Sednica IO Saveza, koja će se još dugo prepričavati, podstakla je i urednika sajta Saveza da iznese svoje mišljenje o razlozima izostanka pojedinih Opština sa skupa Kol Zemun. Urednik piše: Mišljenje urednika ovog sajta, koji je prisustvovao i jednom i drugom „hepeningu“, (prvi je trajao kraće) jeste da su neke opštine izostale sa Kol Zemuna zbog lične netrpeljivosti prema predsedniku JO koja je bila samo „izvođač radova“ tog projekta Saveza jevrejskih opština Srbije, ali nisu htele da to kažu otvoreno nego su maskirale ocenama: „skupo“, „neprimereno“, „nenamenski utrošeno“ itd. ..
Ceo tekst klikom na ovaj link

Ben Shahar: PRLJAV VEŠ
Neposredan povod za ovo razmišljanje - komentar je objavljena diskusija – zvanična i ona u kuloarima – sa poslednjeg sastanka IO Saveza JOS. Zaključak, koji je pokušan da se nametne prisutnima, veoma decidiran, glasi: ne iznositi prljav veš u javnost, probleme ćemo sami rešavati u našoj kući. Parola, koju smo čuli više puta, nažalost, ne možemo reći teza, jer nedostaje rezultat. Ali idemo redom. Čemu služi ta parola? Da li se u javnost stvarno  iznosi prljav veš, a ako je to istina, da li smo se upitali čega se mi to stidimo? Da li se plašimo da budemo samokritični? Ako nema samokritike, ili kritike, onda su to samo prazne reči. Bas tako, jer parola bi trebalo da nas podstakne na dobra dela. Iako, dešava se da nas zamajavaju parolama, a mi tek kasnije shvatimo negativnu konotaciju poruke. Da li je to slučaj i u našoj zajednici? Odgovorno tvrdim da jeste. Da vidimo čemu, onda, služe parole. To je najlakši način, bar tako misle pojedinci koji se parolama koriste, da se zapuše usta onima koji govore i rade za dobrobit zajednice, a nekima se, iz ko zna kojih razloga, to ne dopada. Lepo rečeno, ali nije baš tako, ipak oni koji se služe parolama, u nedostatku sopstvenih ideja, znaju tačno zašto te parole koriste. Ako je tako, a tako je, onda  moramo da se upitamo ko su ti koji traže da se prljav veš ne iznosi u javnost, a ko su oni koji to, ipak, čine.

Oni koji se frljaju parolama po pravilu ne uzimaju učešće u diskusijama. Čekaju da čuju šta ce drugi reći, a onda, zavisno od njihovih ličnih interesa, "izbacuju" parole odobravanja ili negiranja onog šta je rečeno ili učinjeno. Najbolji primer za tu tvrdnju je nedavno održan skup Kol Zemun na kome se raspravljalo o budućnosti "malih" opština i jevrejske zajednice Srbije u celini. Oni koji nisu imali šta da kažu, a ni da ponude u ime svojih opština, jednostavno se nisu odazvali pozivu. Pretpostavimo da nisu imali nijednu ideju, zamisao šta bi mogli da predlože ili sami da urade, od straha, da ne budu prozvani, jednostavno se nisu pojavili na skupu. Hajde, to bi mogli i da im oprostimo, ali, postavlja se pitanje, kako su opravdali svoj izostanak. E, tako smo ponovo stigli do (zlo)upotrebe parola. U konkretnom slučaju upotrebljene parole nemaju nikakve veze sa temom skupa, ali su dobro došle da se skrene pažnja na druge teme i da ne moraju da se daju ozbiljnija objašnjenja koja je tražio predsednik Saveza. Čovek koji je organizovao  Kol Zemun, u ime SJOS, koji se dokazao na više projekata, koji godinama doprinosi uspešnom radu svoje opštine, a time daje bar minimalni doprinos ugledu celokupne jevrejske zajednice u Srbiji, proglašen je, jednom parolom, da je samoreklamer?! Da li je razlog za besprizorni napad opravdanje za nedolazak na skup? Nije, znaju dobro to i oni koji su ostali skriveni iza svojih kompjutera, uplašeni da će biti pitani o njihovim aktivnostima i planovima za budućnost. Na ta pitanja, kao što rekosmo, oni nemaju odgovor. Onda je najbolje upotrebiti parolu: "Jadna nam je ova zajednica ako se na "hepeningu u kafanskoj atmosferi" rešava pitanje budućnosti jevrejske zajednice". Tako smo saznali da su direktor JOINT-a za Istočnu Evropu, predsednik Saveza JOS, rabin naše zajednice, i najeminentniji predstavnici jevrejskih opština Srbije, u stvari, grupa šalabajzera koja se okupila na brodu da ubije vreme, a oni, koji jedino nešto vrede, nisu imali razloga da se pojave na skupu. Tako o skupu misle oni koji su ubeđeni da se najozbiljnija pitanja rešavaju putem e-mail tračeva, koji ne donose nikakve rezultate, izbegavajući da sami budu izloženi kritici. Ovako, bar, neće na videlo izaći njihov nerad i samoreklamerstvo zaštitnika jevrejske tradicije, iako u svetim knjigama nigde ne piše da onaj ko ne radi ne može zbog toga biti napadnut. I rabin Asiel je nekoliko puta naglašavao da niko nema prava da stoji po strani, da bude puki posmatrač, a mi dodajemo, posebno kada su u pitanju vitalni interesi jevrejske zajednice u Srbiji. Nažalost, napadaju se baš oni koji rade.  Njih treba napasti iz svih oružja, a oni neka se brane. Dok se oni budu branili od neopravdanih napada, kritizeri će biti mirni, nastaviće da rade - ništa, osim da i dalje kritikuju.

Tako smo, hteli-ne hteli, došli na temu interesnih grupa koje su se oformile u okviru rukovodstva Saveza. Umesto da se svi angažuju na rešavanju ozbiljnih problema, iz rukovodstva se izdvajaju oni koji bi trebalo da imaju najviše interesa za najoptimalnija rešenja koja se tiču svih. "Velike" opštine mogu i bez Saveza, ali "male", sigurno  ne mogu. Nisam čuo i jedan primer da su se "velike" opštine usprotivile realizaciji programa "malih" opština, ali zato je sasvim jasno da neke "male" opštine stvaraju neformalnu grupu koja ne traži rešenja za svoje probleme, nego im je jedini zadatak da omalovažavaju rad drugih zarad svojih ličnih interesa. Više se ne kriju iza solidarnosti, nego se otvoreno stavljaju na stranu inicijatora - iz svoje neformalne grupe – koji kritikuju, ne razmišljajući da li je kritika opravdana ili ne. Jednostavno rečeno, stiče se utisak, da pojedinci nisu sposobni da stave prst na čelo, da razmisle svojom glavom i da se ponašaju u skladu sa opšte prihvaćenim etičkim normama. Pa šta onda povezuje te ljude u neformalnu grupu koja neopravdanim i neargumentovanim napadima šteti ugledu pojedinaca i zajednice u celini. Odgovor je jednostavan: nerad, nedostatak vizije o budućnosti jevrejstva u Srbiji, ne poznavanje jevrejske tradicije, osim štrpkanja po marginama predrasuda o Jevrejima, koje često imaju negativnu konotaciju, i lični interesi. Ako postavljate pitanje koji su to lični interesi, da ne bude zabune, odgovoriću i na to pitanje. Uz sve  atribute koje sam napred naveo, najveći lični interes tih pojedinaca je da i dalje sede u svojim foteljama, u nekom virtualnom svetu gde ne moraju da rade, a dobili su mogućnost da kritikuju do mile volje. Tako žive u iluziji da nešto doprinose jevrejskoj zajednici i samozadovoljavaju svoj ego. Njih ne interesuje da li su svojim neodgovornim izjava nekog povredili; da li bi trebalo da se izvinu, o tome ni ne razmišljaju.

Oni koji, ipak, iznose prljav veš u javnost, postavljaju pitanje da li smo i jednom sami oprali prljav veš. Po sećanju, koje seže godinama unazad, u jevrejskoj zajednici se to nikad nije desilo, ali su se zato (prazne) parole veoma često koristile. Najčešće se ta parola koristila onda kada nismo imali stvarnih argumenata da nekoga ocrnimo pred javnošću, a ni pred sobom. Neizbežno se postavlja još jedno pitanje, zašto nismo nekog "ocrnili" kada smo za to stvarno imali razloga? Ne mora to da bude u javnim glasilima, samo u našoj jevrejskoj zajednici? Zato što su lični interesi kritizera iznad interesa zajednice. Pa, šta ćemo sa kritizerima? Ništa, grešni smo ljudi, oni ostaju tu da nam budu primer kako se ne treba ponašati. A prljav veš? On se gomila, u poremećenom sistemu ljudskih vrednosti, čekajući da ga operu neki novi ljudi.

Ben Shahar, Israel, 03.08.2009.

Na priloženoj fotografiji možete da se uverite koliko predsednik Saveza Aleksandar Nećak vodi računa da razdvoji, uz pomoć Tomike Halbrorha, dve oštro suprotstavljene vizije budućnosti jevrejske verske zajednice u Srbiji.

Muzički prilog "Hard Day's Night" na YouTube

DA LI JE PRAVDA GOLA ILI SLEPA?
Povodom Odluke Tužilaštva o nepokretanju krivičnog postupka po službenoj dužnosti

Neprijatno smo iznenađeni saznanjem da je Svetlana Zdravković bezopasna za naše društvo, iako je predsedniku JOZ pretila da će iznajmiti narkomane koji će ga ubiti. U obrazloženju Odluke Prvog opštinskog javnog tužilaštva posebno ističemo dve stvari koje su netačno interpretirane. Prvo, Tužilaštvo tvrdi da Svetlana Zdravković nije decidirano pretila Nenadu Fogelu. Tvrdnja je netačna jer je iz konteksta razgovora Svetlane Zdravković i predsednika SJOS Aleksandra Nećaka izvučen samo jedan deo, u ovom slučaju reč je o pretnji upućenoj jednom "ludaku". Zamenik javnog tužioca nije uzeo u obzir da je Svetlana Zdravković došla na sastanak sa predsednikom Nećakom da obelodani svoje pretnje Nenadu Fogelu, predsedniku Jevrejske opštine Zemun. Ukoliko se izrečena pretnja nije odnosila na Nenada Fogela, zamenik javnog tužioca je bio dužan da vrati predmet na policijsku obradu i da se utvrdi na koga se tako ozbiljna pretnja odnosi. No, i zameniku javnog tužioca je jasno na koga se pretnja odnosi i zato nije vratio predmet na dodatnu obradu. Policija je obavestila JO Zemun da je obavljen razgovor sa okrivljenom i da je ona dala obećanje da će se Nenadu Fogelu i lično izviniti, koga navodno poznaje, što se naravno nikada nije desilo. Drugo, zamenik javnog tužioca tvrdi da nije došlo da uznemirenosti  koja je ’’stvorena kod tačno određenog kruga, odnosno grupe lica’’. Jeste došlo je do uznemirenosti, a dokaz za ovu tvrdnju je Odluka Izvršnog odbora JOZ da se podnese krivična prijava. Da je u pitanju samo Nenad Fogel, onda bi on sam podneo predlog za krivično gonjenje, a ne ugrožena grupa lica na čelu sa Nenadom Fogelom, čije stavove grupa javno podržava. Znači, Odluka Tužilštva, koja je doneta na osnovu tvrdnje da nisu stečeni uslovi za kriivično gonjenje po službenoj dužnosti, je neosnovana. Postavlja se pitanje zašto je Tužilaštvo donelo takvu odluku? Odogovora ima više, ali se posebno nameće zaključak da Država Srbija još uvek nije sposobna, ili nije spremna, da zaštiti svoje građane u skladu sa postojećim zakonima. Ako Država nije spremna da zaštiti predsednika jedne verske zajednice, što je dužna i po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, član 8. stav 9.,  nameće se pitanje kako će i da li će uopšte stati u zaštitu jednog "običnog" građanina.

Zbog stava Tužilaštva i izostanka izvinjenja Svetlane Zdravković (moguće je da još uvek razmišlja kako da sprovede svoj plan), Nenad Fogel je prinuđen da podnese privatnu tužbu.

Zemun, 06. 07. 2009.

MIŠPAHA – Šta to beše?

Svečani potpisi na Deklaraciji, izjave pune optimizma, najava uspostavljanja bliske saradnje između bratskih opština sa prostora bivše nam zajedničke države, sve je te izgleda već pomalo zaboravljeno od ’’istorijskog skupa’’ održanog u Subotici pre samo devet meseci. Umesto da smo ’’porodili’’ nove odnose, mi se danas suočavamo sa podelama na ’’prijatelje’’ i one druge.
O čemu se radi? Bez namere da ulazimo u dublju analizu postignutih rezultata u sprovođenju deklaracije o formiranju ’’Stalne konferencije o saradnji jevrejskih zajednica jugoistočne Evrope’’, želimo da ukažemo na samo jedan primer kako se sa reči ne prelazi na dela. Kao što nam ovo vreme elektronskih komunikacija nameće, skoro sve zajednice sa prostora bivše Jugoslavije pokrenule su sopstvene internet prezentacije. Dobra, brza i važna komunikacija između ’’bratskih jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije i da te odnose učinimo bliskim, snažnim i stalnim...’’, kako smo svečano zapisali u pomenutoj Deklaraciji, trebalo je da na delu proradi baš preko tih glasila. U stvarnosti imamo sasvim drugu sliku. Sajt Makabijada, koji je pre više od deset godina pokrenuo Raka Levi u nameri da na jednom mestu imamo kvalitetne informacije o ’’onima drugima’’, bio je preteča svih naših zvaničnih opštinskih i ’’krovnih’’ sajtova. Jevrejska opština Zemun prva je opština sa teritorije bivše Jugoslavije koja je postavila svoj sajt. Promociju našeg sajta prvo smo realizovali baš na stranicama Makabijade. Od daleke 2005. godine na naslovnoj stranici Makabijade prvi link ka nekoj od jevrejskih opština počinje sa Zemunom. Moramo priznati da nam je to puno značilo. Pre svega što smo na taj način dobili priliku da se predstavimo brojnoj publici koja posećuje Makabijadu. Danas kada obeležavamo 90. godina od formiranja Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, imamo priliku da vidimo na delu podele koje su zaostale od tužnih ratova devedesetih godina prošlog veka. Nekoliko primera najbolje će pokazati koliko je kome stalo do proklamovanog zajedništva. Sajt jevrejske zajednice iz Zagreba, ’’Bet Israel’’ u rubrici linkovi ima oznaku prijatelji: iza te oznake kriju se samo tri linka. Da li je moguće da oni nisu stekli više od TRI prijatelja? Židovska općina Zagreb upućuje svoje posetioce samo na sajtove židovskih općina koje deluju na teritoriji Hrvatske. Judovska skupnost Slovenije, ima veoma dobru stranicu posvećenu linkovima sa jevrejskom tematikom. Na žalost, ni oni nemaju, osim ka Makabijadi, ni jedan link ka zajednicama sa prostora bivše Jugoslavije. Jevrejska zajednica iz BiH, naprotiv, ima veoma dobro osmišljenu stranicu sa linkovima. Koliko smo mogli da primetimo, na njihovoj stranici su zastupljene sve zajednice koje imaju sajtove, uz dodatak brojača koji pokazuje koliko je posetilaca sa njihovog sajta koristilo mogućnost da poseti i druge jevrejske sajtove. Odlično! Sajt JO Beograda, koji je donedavno uređivao Raka Levi, sledio je praksu Makabijade. Danas je sajt u rekonstrukciji. Demo verzija koja je bila dostupna nekoliko nedelja, sledila je da tako kažemo politiku Bet Israela, naime postavili su i oni tri linka, ovog puta izostavljajući svoje najbliže komšije, Jevrejsku opštinu Zemun!? Pre šest meseci, proradio je i sajt Saveza jevrejskih opština Srbije. Dobro osmišljen, trebalo je da ponudi i linkove zajednica iz regiona. Na žalost nema ni jednog linka. Rukovodstvo Saveza je u više navrata nalagalo da se ti linkovi postave, ali bez uspeha. U ovom slučaju se radi o totalnoj neažurnosti a ne o lošoj nameri. Na kraju normalno je da se osvrnemo i na našu postavku. Nije sigurno tako sveobuhvatna kao što su to uradili prijatelji iz BiH, ali ipak je ponudila sve nama poznate prezentacije jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije. Na kraju, podsećamo da je suština postavljanja linkova ka zajednicama sa kojima smo godinama delili istu sudbinu u tome da se omogući lakši pristup zainteresovanima da se upoznaju sa njihovim radom.
Kakav zaključak možemo da izvučemo iz ovako šarolikog poimanja zajedništva? Ili rukovodstva pojedinih zajednica nisu iskreno prihvatili ideju ponovnog zbližavanja, ako smo se ikada i razdvojili, osim naravno finansijski, ili je po sredi ne shvatanje važnosti da i na ovako, naizgled sitnim detaljima, podržimo bolje međusobno informisanje.

Nadamo se da će sledeći sastanak Stalne konferencije o saradnji jevrejskih zajednica jugoistočne Evrope, čije je održavanje više puta najavljivano za ovu godinu, dati odgovor i na ovo pitanje.

Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun
Zemun, 03.07.2009.

Predsednik Jevrejske opštine Subotica, Tomislav Halbror
LJUDI, NE OKREĆITE GLAVU
Kad nam ruše groblja, vandali, ili antisemiti, ili zli ljudi, nije ni bitno ko, gde su ljudi? Oni su morali čuti, videti, to je zvuk udaranja, šutanja, kamena o kamen. Zato sam pre nekoliko dana i sazvao konferenciju za novinare, da kažem ljudima da ne okreću glave. Jer, ako ne štitite jevrejska groblja, neće niko zaštititi ni pravoslavna, kaže za e-Novine predsednik Jevrejske zajednice Subotice nakon što su vandali oskrnavili jevrejsko groblje u tom gradu...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno: 13. 06. 2009.

NA KRILIMA ZAKLJUČAKA IO SAVEZA JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE

Nedavno usvojeni zaključci IO Saveza JO Srbije, obezbedili su ''pravo'' poglavaru Jevrejske zajednice u Srbiji da i nadalje daje puni doprinos tumačenju stavova koje naša zajednica, naprosto nije u stanju da donese. Za one koji to ne razumeju, Jevrejska zajednica u Srbiji se još uvek nije odredila o samovoljnom stavljanju potpisa našeg jedinog rabina na predlog o povlačenju, sada već donetog, Zakona o zabrani diskriminacije. To je neuspešno pokušala 22. marta na sednici Izvršnog odbora, koji je bio nameran da zauzme bar neke stavove. Međutim, prevladalo je uverenje da naši mediji tumače netačno naše stavove, pa kada je već tako, zašto da uopšte i donosimo stavove. Malo komplikovano? Naravno, samo i ta ''komplikacija'' ide nekome na ruku. Na primer rabinu. On je famoznim zaključcima, potpuno zaštićen od medija ''koja netačno tumače stavove Jevrejske zajednice i nanose štetu njenom ugledu kao i ugledu rabina'' i na taj način je obezbedio sebi pravo da izlazi u javnost sa stavovima koje niko nije odobrio. Ko se sada usudi da spočita nešto našem rabinu, preti mu osuda da je uvredio rabina, i to vrhovnog rabina Srbije! Eto, ja se usuđujem da osporim pravo našem vrhovnom rabinu da govori u ime zajednice! Naš rabin nema pravo da tumači stavove zajednice, pogotovu zaklanjajući se iza svete knjige Tore, nalazeći u njoj opravdanje zbog čega Jevrejska zajednica u Srbiji, navodno, ima pravo da deli savete DRŽAVI. On iznosi stav, i prvi put, kao, govori u svoje ime, “Ja smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću - nemoj stajati po strani dok se krv tvoga bližnjeg proliva.'' Neverovatno, on u ime naše zajednice spočitava Državi da je želela da prolije krv našeg bližnjega? To je navodno bio razlog zbog čega je Jevrejska zajednica tražila da se pomenuti Zakon povuče iz procedure? Pritom, zaboravlja da su crkve i verske zajednice, svojim otvorenim obležavanjima ljudi posebnih sklonosti, najdirektno ih izložile mogućem prolivanju krvi, njihove krvi.
Rabin kaže “Mi nismo posmatrači u ovom društvu, mi smo učesnici u ovom društvu. Svaka šteta koja se desi, a vi stojite po strani i običan ste posmatrač, vi ste odgovorni.'' Opet se vraća na ulogu tumača stavova Jevrejske zajednice. Ali, u njegovim rečima ja nalazim opravdanje da se usprotivim njegovim istupima u javnosti. Ja nisam običan posmatrač. Ja zastupam Jevrejsku opštinu Zemun i ne mogu da dozvolim da rabin tumači kakav će biti naš odnos sa državom Srbijom. Mi iz Jevrejske opštine Zemun se najenergičnije protivimo svakom mešanju bilo koje verske zajednice u sekularne poslove. ''Bogu božije, caru carevo'', u ovom slučaju Državi Srbiji. Mi jesmo za dijalog, ali bez ucene. Zar je tako teško jasno staviti do znanja našem rabinu da nije pozvan da se meša u sekularne poslove?

Mogu misliti ko će sve da ospe paljbu na mene posle ovih ''jeretičkih'' redova. Već je jedna pretnja, koja mi je upućena, od strane grupe koje se identifikovala kao ''grupa iz sinagoge'', da će me ubiti, na policijskoj obradi. Policiji su poznati oni koji su pretnje iznosili javno. Ostaje da sačekam da se istraga završi i da vidim od koga još treba da se čuvam.

Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun
Zemun, 30. mart 2009.

Pogledajte vest preuzetu sa sajta B92

Različito o odnosu crkve i države
30. mart 2009. | 16:44 | Izvor: B92
Beograd -- Predstavnici verskih zajednica i civilnog društva izneli su na konferenciji u Beogradu suprotne stavove o odnosima države i verskih zajednica.

Nepun mesec dana otkako je, zbog Zakona o borbi protiv diskriminacije, izbio spor na relaciji država - crkva, Centar za demokratiju i Fondacija "Fridrih Ebert" pokušali su na jednom mestu da okupe predstavnike verskih zajednica i vlasti.
Učinak je, međutim, samo delimičan, jer se na skupu nije pojavo ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ali ni pozvane vladike Srpske pravoslavne crkve.
Umesto njih, teolozi, profesori, predstavnici verskih zajednica i civilnog sektora, pokušali su da daju odgovor na pitanje kako da se odnos države i crkve poboljša.
Na debati "Država, društvo i verske zajedinice", strane koje se ne slažu oko toga kakvu bi ulogu crkva trebalo da ima u društvu, svoje stavove, iako oprečne, uspeli su da iznesu u mirnom tonu.

Glavna polemika vodila se oko toga da li je način na koji su crkve reagovale na Predlog zakona o borbi protiv diskriminacije bio primeren.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radovan Bigović smatra da crkva, kao deo društva, ima pravo da kaže šta misli.
“Ne vidim zašto je to smrtni greh i zašto je to zlo. Država, naravno, ne mora to apsolutno da usvoji i najčešće ne usvaja i nije dužna da usvaja, ali ne vidim zašto crkve i verske zajednice ne bi mogle da kažu stav o nekim pitanjima. Ako bismo to jednoj grupi osporavali, verujućim ljudima, to bi jednostavno bila diskriminacija”, smatra on.

Isti stav izneo je i poglavar Jevrejske zajednice u Srbiji rabin Isak Asijel.
“Ja smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću - nemoj stajati po strani dok se krv tvoga bližnjeg proliva. To znači - svaka moguća šteta koja može da se desi, mi smo obavezni”, kaže Asijel.
“Mi nismo posmatrači u ovom društvu, mi smo učesnici u ovom društvu. Svaka šteta koja se desi, a vi stojite po strani i običan ste posmatrač, vi ste odgovorni. To polako ulazi u neka zakonodavstva”, navodi on.

Sociolog Zagorka Golubović, iako smatra da je i te kako nužan dijalog države i crkve, mešanje crkve u državna pitanja naziva nedopustivim. Kaže da Zakon o borbi protiv diskriminacije nije jedini primer.
“Ja postavljam vrlo opravdano pitanje - da li je sekularna država ipak ugrožena ili, ako ne ugrožena, ono podrivena, jer uzmite sve slave crkvene svud, mešanje crkve u sve sfere društva. Ne samo prisustvo, nego i mešanje”, navodi ona.

Profesor teologije Radovan Bigović rekao je da u svetu postoje primeri sekularnih država u kojima crkva ipak ima veoma važnu ulogu.
“Evo, nedavno smo imali priliku da vidimo slučaj u Americi. Američki predsednik polaže zakletvu pred sveštenikom nad Biblijom, zatim u parlamentu svako zasedanje počinje molitvom, na dolaru se pominje bog”, podseća on.

Iako je ideja Centra za demokratiju i Fondacije "Fridrih Ebert" bila da na istom mestu okupe najviše predstavnike verskih zajednica i vlasti, na današnjem skupu nije se pojavio ministar Svetozar Čiplić, ali ni episkop bački Irinej.

Komentare ove vesti možete videti na linku http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=352911#hrono

7. 4. 2009. - I Opštinsko tužilaštvo razmatra pretnje
Na osnovu informacije koju smo dobili od MUP, odeljenje Stari Grad, utvrđeno je da je pretnje ubistvom predsednika JOZ Nenada Fogela, iznosila Svetlana Zdravković članica Jevrejske opštine Beograd. Ona je poznata u zajednici kao jedan od kandidata na poslednjim izborima za predsednika Ženske sekcije JO Beograd. Odeljenje Stari Grad je rezultate istrage prosledilo I Opštinskom tužilaštvu na dalji postupak.
Imajući u vidu težinu pretnji očekujemo da će biti podignuta optužnica protiv gospođe Zdravković.

VANREDNA SEDNICA IZVRŠNOG ODBORA SAVEZA

Savez jevrejskih opština Srbije je na vanrednoj sednici Izvršnog odbora razmatrao novonastalu situaciju povodom ''istupanja u javnosti'' u vezi povlačenje Predloga Zakona o zabrani diskriminacije. Izvršni odbor je razmatrao: reagovanje javnosti, reagovanje zajednice, posledice po zajednicu, odgovornost predsednika Saveza JOS, odgovornost aktera i odgovornost Izvršnog odbora Saveza JOS. Posle duže diskusije Izvršni odbor je doneo sledeče ZAKLJUČKE.
Ovim zaključcima IO se jasno odredio protiv medija koji su zloupotrebili podršku koju je rabin dao pomenutom predlogu povlačenja Zakona iz skupštinske procedure, i netačno tumačili stavove Jevrejske zajednice koje je zastupao. Nažalost, Izvršni odbor još uvek nije zauzeo stav o davanju saglasnosti na povlačenje predloga Zakona o zabrani diskriminacije. Očekujemo da će se Skupština Saveza zakazana za 19. april 2009. odrediti prema tom pitanju.
Drugim  i trećim stavom ovih zaključaka IO je podsetio demokratsku javnost na članove 16, 25 i 31. aktuelnog Statuta Saveza JOS kojim se reguliše predstavljanje Saveza jevrejskih opština Srbije u javnosti, sve u cilju ''jasnih i izbalansiranih'' odnosa u budućnosti.

IO Saveza je detaljno razmatrao i nedavni slučaj privođenja urednika Betona Saše Ilića u policiju na ispitivanje povodom objavljivanja satrične pesme Predraga Lucića u kojoj su ismevani poznati antisemiti Jaša Tomić i Dejan Lučić. Posle upoznavanja sa pismom koje je redakcija Betona uputila predsedniku Saveza Aleksandru Nećaku, u kome se žali zbog nesporazuma, IO je jednoglasno doneo odluku da se zahteva od tužioca odustajanje od daljeg postupka, smatrajući da je ceo slučaj neopravdano dobio epitet antisemtskog ispada.

Na kraju sednice Izvršni odbor se snažno usprotivio svakoj pretnji smrću, upučenu bilo kom članu naše zajednice i najoštrije je osudio takve pojave. Ovakav zaključak donet je na molbu predsednika Jevrejske opštine Zemun da ga IO zaštiti od pretnji smrću koje su preko predsednika Saveza Aleksandra Nećaka upućene njemu od strane grupe koja se indetifikovala kao ''grupa iz sinagoge'', a povodom Fogelovih istupanja u dnevnim listovima Danas i Borba. Nenad Fogel se zahvalio na ''snažnoj'' podršci i ''zaštiti'' koju je dobio od IO Saveza.

Poslednja vest: Izvršni odbor Jevrejske opštine Zemun je na vanrednoj sednici održanoj 22. marta 2009. godine odlučio da podnese krivičnu prijavu protiv NN lica koja su pretila likvidacijom predsednika Nenada Fogela. IO JOZ smatra da zaključak IO Saveza ne obezbeđuje nikakvu zaštitu od eksplicitno iznetih pretnji da će pomenuta grupa naručiti ubistvo predsednika Nenada Fogela.

Zemun, 23. mart 2009.

Pregled nekoliko tekstova i video klipova koji bi mogli biti svrstani u netačna tumačenja naših stavova (koje još nismo zauzeli) od strane medija.
Danas: http://www.danas.rs/vesti/politika/ljajic_bruka_za_vladu_srbije.56.html?news_id=155296
Politika: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Crkve-i-verske-zajednice-danas-shalju-amandmane-vladi.lt.html
RTV1: http://www.youtube.com/watch?v=VnovhfEu-VA 
B92: http://www.youtube.com/watch?v=jAEFNaP47pE&feature=related
B92: http://www.vesti.rs/exit/Ciplic-Zakon-ce-biti-usvojen.html
e-novine: http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=23902
e-novine: http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=23900
Izbor redakcije

NAJNOVIJE:
26. mart 2009.
Nenad Fogel, u društvu Aleksandra Nećaka, u ime Jevrejske opštine Zemun, podneo krivičnu prijavu protiv osoba koje su mu pretile smrću. Prijava je podneta nadležnom odelenju Stari Grad Republickog MUPa.

30. mart 2009.
Urednik sajta Saveza objavio je komentar predsednika g. Aleksandra Nećaka o protekloj sednici IO Saveza. Možete ga pogledati u rubrici "Dogodilo se" pod nazivom "ALEKSANDAR NEĆAK: Kako dalje?" klikom na ovaj link SJOSa

Povodom Zakona o zabrani diskriminacije
RABIN PROTIV DRŽAVE
Istupanje rabina Isaka Asiela u javnosti i političkom životu Srbije, potpuno je neprimereno verskom poslu kojim se bavi. Podrška povlačenju predloga Zakona o zabrani diskriminaciji, i to u ime jevrejske zajednice Srbije, deo je politike retrogradnih snaga koje žele dominaciju vlasti, a ne demokratskih vrednosti savremenog sveta
Piše: Meir Gaon (Izrael)

Prema Ustavu Srbije i važećim zakonima, crkva je odvojena od vlasti. Ko god je pročitao primedbe koje su verske zajednice dale na predloženi zakon, jasno će videti da je u pitanju zahtev da se krene sa revizijom Ustava, tako što će novopredloženim izmenama zakonskih odredaba verske zajednice postati deo državnog establišmenta.
Izložen reakciji i kritici dela članstva jevrejske zajednice u Srbiji, između ostalih i predsednika Saveza jevrejskih opština Aleksandra Nećaka, koji mu osporavaju pravo da govori u ime cele zajednice, Asiel svoju saglasnost pravda strahom da navodno ne dođe, zbog svojih propovedi u skladu sa Torom, pod udar predloženog zakona. Asiel tvrdi da je on jedini merodavan za verske poslove jevrejske zajednice u Srbiji, što mu niko nije osporio, verovatno jeste najmerodavniji, ali je sporno da li te propovedi ukoliko ih iznosi van sinagoga moraju biti u skladu sa zakonskim rešenjima, postojećim i budućim. Prilikom davanja saglasnosti rabin Asiel se ni jednom rečju nije ogradio od bezrezervne podrške, pravdajući se kasnije da se njegovo slaganje sa povlačenjem zakona iz skupštinske procedure odnosi samo na član 21. predloženog zakona, a to je pitanje seksualnih sloboda. Kao neko ko je, kao Nenad Asić, promenio svoja ranija verska ubeđenja, ako ih je uopšte imao, prešavši u Judaizam, bilo bi krajnje licemerno da sada daje svoj glas za ukidanje takvih sloboda koja su predviđena članom 18.
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Uto, 17. 03. 2009.

Pogreške: moralne, logičke i druge
Vladimir Gligorov
Raspravu o diskriminaciji valja nastaviti, jer bi to moglo da bude višestruko korisno. Ovde će biti reči o nekim pogrešnim stavovima iznesenim do sada.
Bar jedan učesnik, i bar jedan novinski napis, izneli su primer koji bi trebalo da ukaže na postojanje moralne diskriminacije do koje bi moglo da dovede usvajanje ovoga zakona. Naime, šta je obaveza lekara kome vera nalaže da ne vrši abortuse? Da li bi se lekar mogao pozvati na prigovor savesti? U ovom primeru, što je posebno zanimljivo, sve je pogrešno. Lekar, naime, ne može da bude obavezan da obavi operaciju abortusa, jer to može samo lekar koji je za to obučen. Izbor obuke je, naravno, lična stvar. Dakle, neko ko je izabrao da bude hirurg specijalizovan za abortuse, svakako je sebe doveo u neprijatan profesionalni, mada ne i moralni, položaj ukoliko mu savest ne dozvoljava da te hirurške zahvate vrši. Uzmimo, međutim, naizgled teži slučaj: savest se tom hirurgu probudila tek kada je počeo da se bavi hirurškim poslom. Zar nije, u tom slučaju, pogrešno da se od njega ili nje traži da i dalje vrši te operacije? Takav bi, međutim, zahtev mogao da postoji samo ukoliko bi on ili ona nastavili da se bave tim poslom. Budući da je obavljanje toga kao i svakog drugog posla ugovorna, a ne zakonska obaveza, takva prinuda koja stavlja na probu savest hirurga ne može da postoji.
Ceo tekst na stranicama Peščanika. Objavljeno 16.3.2009.

U listu Danas, u rubrici REAGOVANJE, od 10 marta 2009. godine objavljeno pismo predsednika Jevrejske opštine Zemun. Istine radi moram da istaknem da je to pismo bilo upućeno lično glavnom uredniku Mihalu Ramaču, kao svojevrsno “uputstvo”, kome se treba obraćati povodom zvaničnih stavova koje zastupa Savez jevrejskih opština Srbije. Nažalost u tekstu koji je objavljen izostavljene su poslednje dve rečenice koje to jasno sugerišu. Bez obzira što moja namera nije bila da se pismo objavi kao reagovanje, i dalje stojim iza svake napisane reči.
Nenad Fogel, 10. mart 2009. Zemun

Policija preporučila podizanje optužnice
ZAVRŠENA ISTRAGA PROTIV PREMIJERA EHUDA OLMERTA
Zbog optužbi za mito Olmert planira da ode sa mesta premijera
Izraelska policija je u četvrtak saopštila da je završila istragu o navodnim proneverama odlazećeg premijera Ehuda Olmerta i da je predmet dostavila tužilaštvu sa preporukom da podigne optužnicu. Olmert bi mogao da postane prvi izraelski premijer u istoriji protiv koga je podignuta optužnica.
U policijskom saopštenju se dodaje da je Olmert, dok je bio ministar trgovine i industrije između 2003. i 2006, zloupotrebio položaj i preusmeravao novac kompaniji koju je vodio njegov blizak saradnik Urija Mesera što predstavlja, kako se navodi, „sukob interesa”. Otkad je postao premijer, protiv Olmerta je povedeno pet istraga zbog sumnji na korupciju, u vreme dok je bio gradonačelnik Jerusalima i ministar trgovine...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Čet, 05. 03. 2009.

Intervju: Oskar Danon, dirigent
JUGOSLAVIJA JE MOJA JEDINA DOMOVINA
Život za najuzbudljiviji film: Oskar Danon, svedok istorije

Oskar Danon od 1992. proljeća, jeseni i ljeta provodi u Baškoj, na ostrvu Krku. Živi sam, kuha, dosta šeta, druži se uglavnom sa Baščanima i misli da je u tome tajna njegove vitalnosti i dugovječnosti. U intervjuu za sarajevske „Dane“ veliki maestro (koji ima 96 godina) otkriva detalje iz svoje prebogate biografije...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Pon, 16. 02. 2009

Aleksandar Nećak vs Muhamed Jusufspahič

Video klip iz emisije "Dvougao" na TV B92 24.01.2009.

(Klikni na sliku)

Operacija „Izlivanje olova”
Šumarci, jaruge i ledine na granici prepuni su izraelskih tenkova i oklopnih transportera, lansirnih mostova za premošćavanje useka i prepreka
LAZANSKI „POLITIKIN” IZVEŠTAČ U GAZI
Sderot, granica Gaze i Izraela, 16. januara

Putevi na jugu Izraela zakrčeni su vojnim konvojima, od džipova do kamiona cisterni i vučnih vozova za tenkove. Između njih jedva se probijaju civilna vozila, ali nekih kontrolnih punktova zapravo i nema, pa atmosfera skoro da i ne liči na nekakav veliki sukob. Redovnim autobusom iz Tel Aviva za grad Sderot na jugu putuje se oko 90 minuta i već ste na ulazu u područje Gaze. Na usputnim stanicama ulaze izraelski rezervisti, mladići i devojke ozbiljnih lica sa rančevima i puškama. Niko ništa ne priča, ali nema neke zabrinutosti na licima. Kao da je reč o nekoj uobičajenoj vojnoj vežbi. Za državu koja je od svog osnivanja u permanentnom ratnom stanju ništa neobično...
Ceo tekst iz Politike Online.

SAJT SAVEZA

Posle šest meseci od završetka konkursa za izradu sajta Saveza Jevrejskih Opština Srbije (SJOS), u prilici smo da vas obavestimo da ćete od danas klikom na ikonicu logoa Saveza biti prebačeni na njihov sajt. Nažalost, uvek ima ono što ’’devojci sreću kvari’’, sajt je još uvek u probnom (ne)radu. Mnoge stranice nisu postavljene. Na većini njih stoji obaveštenje da je ’’stranica u pripremi''. Ko je zadužen da ’’pripremi’’ te stranice? U cilju odgovornog obavljanja poslova oko postavke sajta i uređivanja štampanog glasila, koje od nove godine nosi stari naziv ’’Jevrejski pregled’’, zaposlili smo i profesionalnog novinara. Novi urednik je u ovih šest meseci dosta poboljšao izgled novina.
No, reč je o sajtu. Kao neko ko je nekoliko godina unazad zagovarao postavku sajta Saveza, smatrajući da nije prirodno da sajt Jevrejske opštine Zemun bude jedini koji će prenositi u elektronskoj ponudi vesti iz naše zajednice, očekivao sam da će sve ići mnogo brže.
Umesto bilo kakvih ’’oštrih’’ komentara, s pravom očekujemo da ćemo u najskorije vreme na sajtu Saveza čitati vesti koje po default-u priprema urednik.

Urednik sajta JOZ Nenad Fogel, 17. januar 2009.

Petar Popović
O Gazi pitajte Iran
Rat u Gazi počeo je Hamas, pokret Palestinaca zavetovan protiv postojanja Izraela. Hamas je u blokiranu oblast Gaze prokrijumčario rakete, prekršio je teško dosegnuto primirje i preduzeo raketiranje Izraela. On to nije skrivao. Cilj Hamasa je bio da se na javnost Izraela izvrši pritisak i da se Izrael isprovocira da počne rat
„Mi ne možemo drugo ništa učiniti osim da ispaljujemo rakete, u nadi da će oni ući u Gazu”, izjavio je Abu Bilal, vođa islamskogdžihada, intervjuisan na jugu Gaze. A onda, „ubiti što je moguće više cionista”, citiran je Abu Hamza, šef „raketnog programa” Islamskog džihada, međutim, još pre godinu dana....
Ceo tekst iz Politike Online.

Sukob u pojasu Gaze potresao je svet na prelasku iz 2008 u 2009. godinu. Jevreji širom sveta došli su pod udar svih vrsta antisemita. Ništa nije bolja ni situacija u Srbiji. Nekoliko skupova koji su održani u znak protesta protiv rata na Bliskom istoku, kao krajnji cilj su imali ispoljavanje mržnje prema Izraelu i Jevrejima. U Beogradu je najavljeni skup Žena u crnom za 5. januar, preuzela do skoro najveća stranka u opoziciji, Srpska radikalna stranka, uz zdušnu pomoć desničarske organizacije 1389 i muftije beogradskog Muhameda Jusufspahića. Palestinski konzul u Beogradu Masud Al Aga takođe je prisustvovao skupu (Srbija je priznala nepostojeću državu Palestinu, dok sa druge strane Izrael nije priznao „državu“ Kosovo). Žene u crnom su se povukle sa skupa koji su prijavile uz obrazloženje ''da pripadnice mirovnih organizacija ne treba da budu na mestu na kojem su fašisti i antisemite''. Nekoliko dana posle skupa koji su od njih preuzeli nacionalisti svih boja, Žene u crnom su takođe protestvovale. Njihovih protesta nažalost nije bilo dok su Hamasove bombe padale na jug Izraela i odnosile nevine živote u otvorenim gradovima. Danas su glasne u optužbama na račun onih koji su branili i brane ono što je najvažnije: sigurnost i miran život građana Izraela.

Islamska zajednica (IZ) u Srbiji, na čijem je čelu glavni muftija Muamer Zukorlić, održala je 9. januara skup u Novom Pazaru pod parolom pomozimo Palestincima. Po ko zna koji put se pokazalo da se verske zajednice ne bave duhovnim, nego svetovnim poslovima, vršeći pritisak na dnevnu politiku, pojavljujući se u javnosti sa političkim programima suprotnim kanonima vere koju propovedaju. U ostrašćenom govoru, koji je prenela TV B92, izneo je niz stavova neprihvatljivih za verskog poglavara koji bi po pravilu trebalo da širi ljubav i razumevanje. Nije propustio da pomene 10 genocida počinjenih nad Bošnjacima, posebno apostrofirajući Srebrenicu, da bi se potom pravdao da on nije protiv Srbije i Srba. On sa ponosom ističe da je anticionista. Opet pravi ''salto mortale'' i kaže da nije protiv Jevreja, namerno izbegavajući da spomene i državu Izrael, jer je očigledno protiv njenog postojanja. Biti cionista u jevrejskom svetu se doživljava kao nešto najsvetije. Cionizam označava vekovnu težnju Jevreja za povratak u domovinu. Takozvani konzul Palestine u Beogradu, istom prilikom je izneo stav da „bez ostvarenja konačnog cilja - Palestina sa Jerusalimom kao glavnim gradom neće biti mira“. Samo je zaboravio da doda i deo iz svih palestinskih programa, da će se to desiti kada ''gurnu Izrael u more''.

Moderna država Izrael, prema važećim zakonima, obavezna je da zaštiti sve Jevreje, bez obzira gde se nalaze, antisemiti bi to stalno trebalo da imaju na pameti.

Umesto komentara (ovakvih) i izjava o humanitarnoj katastrofi palestinskog naroda pogledajte kratki film koji na najbolji način odslikava brigu i humani odnos prema sopstvenoj deci. Klikni na ovaj link YouTube.
Takođe možete pogledati video klip sa B92 o gostovanju predsednika Saveza JO, A. Nećaka, u emisiji "Stanje nacije". Klikni na ovaj link B92 Video.

Nenad Fogel, 10. januar 2009.

RAT NA BLISKOM ISTOKU

Ako ostavimo po strani filozofsko pitanje o pravednom ratu, - za rat su potrebne najmanje dve strane i uvek jedna strana vodi pravedan rat, pobednici, a druga, poražena, kriva je što je uopšte došlo do rata - ostaju nam činjenice, u ovom slučaju, da ratovi na Bliskom istoku traju, da se ne vraćamo u dalju prošlost, skoro 60 godina, tačnije rečeno, od prvog dana osnivanja moderne države Izrael. No, ako ne govorimo o pravednom ratu onda, ako uopšte želimo da shvatimo šta se dešava na Bliskom istoku, moramo potražiti odgovor u korenima sukoba.

Kada su Ujedinjene nacije 1948. godine donele rezoluciju o pravu povratka Jevreja u Palestinu, o stvaranju dve nove države, Izraela i Palestine, sve arapske zemlje u okruženju, i šire, latile su se oružja sa namerom da u samom startu unište državu Izrael i proteraju Jevreje sa ovih prostora. Iako umorni od strahota Drugog svetskog rata, malobrojni preživeli Holokaust, i Jevreji starosedeoci, uspeli su da odbrane svoje pravo na život u svojoj vekovnoj državi, odakle su više puta proterani od raznih osvajača. Posledice rata za očuvanje nezavisnosti su najpre osetili Jevreji koji su sačuvali jevrejsku veru u muslimanskom, arapskom okruženju, tražeći spas u novo osnovanoj državi Izrael. Za samo nekoliko godina u Izraelu se udvostručio broj Jevreja i svakih sledećih deset godina povećavao se za oko milion stanovnika, tako da danas u Izraelu živi oko šest miliona Jevreja i milion i po Arapa. Posledice rata za nezavisnost osetili su i Arapi, Palestinci, koji su potražili utočište u arapskim zemljama u okruženju. Prema nepotpunim podacima oko milion Palestinaca napustilo je svoja vekovna ognjišta. Moramo istaći jednu činjenicu, iz Palestine su odlazili Arapi koji su morali, bežeći iz zone ratnih operacija, neki pod prisilom zbog izraelskih bezbednosnih razloga, a većina njih iz straha od nepoznatog. Druga činjenica koju moramo istaći je da je Izrael jedna od država zajednice naroda, članica Ujedinjenih nacija, a Palestina, kao država, još uvek ne postoji. Izrael je više puta priznavao pravo palestinskom narodu na svoju državu, ali korumpirane vođe palestinskog naroda su postavljale neprihvatljive uslove, kao što to i danas radi Hamas, nezvanična, ali praktično vlast u pojasu Gaze, i do konačnog rešenja nikada nije došlo.

Mogli bismo da postavimo i pitanje kako je moguće da do danas nije rešen problem palestinskih izbeglica - generacije stasalih ljudi rođene su u izbegličkim logorima, i mnogi ostali u njima. Neki nisu imali prilike za školovanje, neki su se osećali kao kod kuće, a većina onih koji su ostali su, u stvari, taoci neodgovorne politike zemlje domaćina. Zašto? Odgovora ima više, ali je osnovno da arapske zemlje u kojima su smeštene izbeglice nikad nisu želele da zaista reše problem. Ako je u pitanju novac, mnogi će reći da je rešenje skupo, Izrael je bio spreman na pravičnu naknadu, ali izbeglički logori su uvek bili dobar izgovor kada se nije želelo neko fundamentalno rešenje za probleme palestinskog naroda, kao što je sada slučaj kada su zbog napada Hamasa obustavljeni pregovori o stvaranju palestinske države, što je predviđeno sporazumom iz Anapolisa da se učini do kraja 2008. godine.

O svakoj navedenoj tvrdnji mogli bismo da napišemo esej bez kraja, ali, da samo kažemo nekoliko reči koje idu u prilog onome što smo rekli. Kada je umro Arafat, kako se to danas kaže, kontroverzni vođa palestinskog naroda, palestinske vlasti su izvršile pritisak na udovicu Suhu, koja je morala da se odrekne stotina miliona dolara sa računa pokojnika. Skromno se zadovoljila sa 40 miliona dolara. Odakle Arafatu toliki novci, a gde su završile ostale pare to niko nije smeo ni da pita. Da bi se napravio pandan Fatahu, PLO, arapski svet, zajedno sa vlastima Izraela, pomogao je 1987. osnivanje nove organizacije, Hamas, koja je trebalo da ima čisto humanitarni karakter. Ogromna međunarodna finansijska pomoć namenjena palestinskom narodu nestajala je bez traga, a vođe Hamasa su zaista uložile puno u stvaranje osnovnih uslova za normalan život palestinskog naroda. Otvarana su nova obdaništa, škole, bolnice… Hamas je na izborima 2006. pobedio i to je, po tvrdnji zvaničnika Amerike, bila prva demokratski izabrana vlast u Palestini. Otkud danas Amerikanci, i veći deo demokratskog sveta, tvrde da je Hamas teroristička organizacija? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo da se malo udaljimo od granica Izraela i Palestine. Poslednjih godina Iran zauzima sve dominantnije mesto u arapskom svetu. Mogli bismo reći, borba na globalnom nivou za sfere uticaja. Iranci su ojačali razvojem sopstvenih atomskih centara, potpomognuti ruskom tehnologijom, i ruskim ekonomskim interesima, tako da su postali pretnja, ne samo za arapske zemlje, gde se Egipat našao najugoženiji, nego za ceo svet. Posebno za Izrael. Ahmanidedžad, predsednik Irana, mora da je bio veoma loš đak iz istorije, tvrdi da Holokausta nikad nije bilo i da je šest miliona jevrejskih žrtava čista izmišljotina, ili je jednostavno bezobrazan, koristeći zaštitu jednog od najvećih svetskih moćnika, a sarađujući sa drugim, isto tako velikim partnerom, Kinom, najavljujući da će zbrisati Izrael sa mape sveta i nametnuti dominantni uticaj u arapskom svetu. Kada je reč o sadašnjem sukobu armije Izraela i Hamasa u pojasu Gaze, nismo se bez razloga pozabavili iranskom politikom. Naime, kada je sa Hamasom pre šest meseci postignut dogovor o privremenom prekidu neprijateljstava, Hamas je imao rakete dometa 16 kilometara. Istekom roka postignutog sporazuma Hamas je odmah iskoristio mogućnost da pokaže koliko je vojno ojačao. Moramo naglasiti da sporazum nije poštovan ni u vreme dok je bio na snazi, ali istekom sporazuma Hamas je počeo da bombarduje stanovništvo nezaštićenih gradova u Izraelu sa raketnim dometom od preko 40 kilometara. Iran je preko spornih prelaza, bolje reći tajnih tunela, između Egipta i Gaze, dostavio hiljade raketa kineske proizvodnje Hamasu, sa nalogom da bombarduje Izrael. Ne samo Hamasu, nego i drugim palestinskim ekstremnim organizacijama. Danas je Izrael praktično zatvorio sve prolaze prema Gazi koji nisu pod strogom kontrolom isporuka humanitarne pomoći. A Hamas? Da li je to još uvek humanitarna organizacija ili je postao produžena ruka Al Kaide – veoma prisutna u pojasu Gaze - i državnog terorizma Irana, koji se najavljuje na sva zvona?

Izrael više nije imao izbora. Ugroženo stanovništvo Izraela od Hamasovih raketa tražilo je hitnu intervenciju vlade. Akcija je dugo pripremana, u međuvremenu su činjeni diplomatski napori da do rata ne dođe. Samo jedan dan pre početka akcije Cipi Livni, ministarka inostranih poslova Izraela, posetila je Egipat. Ministar inostranih poslova Egipta Ahmed Abul Geit zvanično je osudio politiku Hamasa; samo tog dana, za vreme boravka Cipi Livni, na Izrael je ispaljeno 60 raketa, egipatski ministar je rekao da njegovi napori nisu urodili plodom i da je Hamas isključivi krivac za nastalu situaciju. Sledilo je bombardovanje Hamasovih institucija, bombe su padale i na džamije iz kojih se dizao gust dim, Hamas je i u džamijama sakrivao bombe, samo u jednom danu zatrpano je bombama 40 tunela, pravi grad ispod zemlje, pun raketa i raznog oružja. Da li su Egipćani znali da se putem tunela donosi u Gazu smrtonosno oružje namenjeno građanima Izraela? Palestinci prete da će probiti ogradu prema Egiptu, egipatske snage su na granici, dozvoljava se samo humanitarna pomoć, uz saglasnost Izraela, i prihvat ranjenika u ambulantna kola koja čekaju na granici. Strada nevino stanovništvo na obe strane. Hamasovci ispaljuju rakete, cilj im je da pobiju što više stanovnika Izraela - na jugu Izraela je ugroženo oko milion stanovnika. Izraelci gađaju određene ciljeve, strada i nevino stanovništvo zatečeno u blizini gađanih objekata. Samo zahvaljujući visokoj moralnoj odgovornosti izraelskih vojnih snaga nema mnogo više žrtava. Stižu prve reakcije iz inostranstva, asimetrična upotreba oružja, kakav divan izraz, valjda bi trebalo da se Izrael izvini što je najjača vojna sila na Bliskom istoku, da se možda povuče i čeka gde će pasti nasumice ispaljene rakete na otvorene gradove Izraela. Palestinci nisu pogodili ni jedan vojni cilj, nisu ni gađali u tom pravcu, želja im je samo da unište Jevreje. Kolika humanost!

No, istina je da palestinskom narodu u Gazi preti humanitarna katastrofa. Palestinci traže da se otvore svi prolazi za dotur humanitarne pomoći, posebno Cir Filadelfi, preko koga su se snabdevali raketama iz Irana. Izrael u koordiniranim akcijama propušta stotine tona hrane, medicinske opreme i lekove, gorivo, bez koga su blokirane mnoge institucije u Gazi. Od Izraela se traži momentalni prekid ratnih dejstava, neki to traže od obe strane, posebno Amerikanci koji su shvatili ugroženost dva naroda. Izrael je unapred prihvatio zahteve za obustavu vatre i vojnih akcija pod uslovom da Hamas garantuje da više neće raketirati gradove u Izraelu. Logično bi bilo da se to očekuje od Mahmud Abasa, predsednika nepostojeće palestinske države, ali njegova uloga je minorna u ovom sukobu, pragmatični lider za mir, za stvaranje palestinske države, Abu Mazena, kako Abasa zovu na ovim prostorima, niko ništa ne pita. S druge strane, Hamas ne može da prihvati takvu obavezu, suviše se zadužio kod Ahmadinedžada i Nasrale, vođe Hizbala u Libanu, koji je po nalogu Irana trebalo da počne da granatira gradove na severu Izraela čim počne izraelski kopneni deo akcije, koji bi trebalo da donese konačan mir stanovnicima juga Izraela. Nasrala, poučen iskustvom iz nedavnog rata u Libanu, kada je priznao grešku što je prvi napao Izrael, nije smeo da ponovi istu, i sve je ostalo samo na verbalnim napadima.

I tako smo došli da neizbežnog pitanja o broju žrtava na obe strane. To možete da pročitate u svim novinama, da čujete na svakoj radio i TV stanici, ja vas o tome neću obaveštavati, samo ću vas podsetiti: za majku, oca, brata, muža, onome  kome je poginuo samo jedan član porodice, uopšte nije važno koliko je poginulo onih DRUGIH, izgubljen je dragocen život koji nikada ne može da se vrati.

A mir? Većina stanovnika Gaze, kao i Izraelaca, je za mir, ali Palestince niko ne pita šta oni žele, oni su samo oružje okrenuto protiv Izraela u rukama antisemitskih vođa na Bliskom istoku koji imaju neke druge planove i interese. Izrael sigurno neće dozvoliti da mu se na granici, u pojasu Gaze, nalazi baza onih snaga koje žele da ga unište.

Milan Fogel, Ashkelon, Izrael