KOMENTARI Podeli PodeliPodeli
Reagovanja na protekle događaje objavićemo ovde

Zašto ćuti Nacionalni savet Jevreja u Srbiji

Dok ulicama Beograda „marširaju“ sledbenici terorističke organizacije Hamasa, tzv. palestinska dijaspora u Srbiji, Nacionalni savet Jevreja u Srbiji, koga predstavlja Robert Sabadoš, mudro ćuti.
Čemu uopšte služi Nacionalni savet Jevreja u Srbiji? Bolje reći kome služi, palestinskim teroristima ili nama Jevrejima, koji već nekoliko dana strahujemo za građane Izraela i naravno za našu rodbinu koja živi u Izraelu. Danima se na TV stanicama oglašavaju Milan Fogel, Olga Izrael i počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić, dajući građanima Srbije stvarnu sliku onoga što se dešava u Izraelu. Sve to nije dovoljno da se o tim događajima oglasi i naš nacionalni savet. Umesto toga mi slušamo i čitamo raznorazne komentatore, zadojene mržnjom protiv Izraela, kojima nema ko da odgovori. Tako je u specijalnoj emisiji N1 Bosne i Hercegovine podužu tiradu protiv Izraela imao i Zlatko Dizdarević, čija ćerka, gle čuda, živi u Izraelu i udata je za Jevrejina. Opštoj histeriji protiv Izraela pridružio se i Presing koji vodi Amir Zukić na bosanskoj N1 u kome je gostovao Rešid Hafizović. Teško je u jednoj rečenici prepričati koliko je mržnje prema Jevrejima prosuo za samo desetak minuta, navodni intelektualac i teolog Hafizović uz klimanje glave voditelja Amira. N1 Srbija za to vreme daje prostor nekakvom predstavniku palestinske dijaspore koji jedino što ume je da negira terorističke postupke Hamasa. Kao što naši mediji izbegavaju da jasno kažu da je eskalacija nasilja započela nekontrolisanim raketiranju Izraela iz pojasa Gaze od strane terorističke organizacije Hamas, oni im „tepaju“ u stilu da su to „ palestinski militanti“. Tako i Radio slobodna Evropa lažno informiše svoje čitaoce i slušaoce da je „Izrael 12. maja izveo stotine vazdušnih napada na Gazu, a palestinski militanti odgovorili su sa više raketnih baraža na Tel Aviv i Beershebu.“ Prava istina je da su raketni napadi započeli od strane terorističke organizacije Hamasa na Jerusalim, Tel Aviv, Aškelon i brojna druga mesta duž graničnog pojasa sa Gazom i da je tek onda Izrael odgovorio napadima na njihove raketne rampe. Za to vreme palestinska dijaspora, kroz usta njihovog glasnogovornika Samija Hija, tvrdi da Hamas ne raspoređuje raketne rampe u gusto naseljenim delovima Gaze. Izraelske vojne snage, znajući za tu praksu Hamasa, telefonom su pozivale stanare zgrade u kojima Hamas ima „kancelarije“ upozoravajući ih da se sklone jer sledi napad na zgradu. Sami Hijo tvrdi da je to samo izraelska propaganda. Međutim Hamas se na akciju izraelske vojske zvanično pobunio tvrdeći da se time što upozoravaju njihovo stanovništvo mešaju u unutrašnje stvari palestinske uprave, a da pri tome uopšte (Hamas) ne mari šta će se sa njima dogoditi.
Na kraju, zvaničnici Republike Srbije bi mi morali jasno da se opredele; da li Srbija podržava terorističku organizaciju Hamas ili pravo Izraela na odbranu svog stanovništva od raketnih napada koji dolaze iz pojasa Gaze.

Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun
Zemun 12.5.2021.

23.2.2021 - PRETNJE ROBERTA SABADOŠA
Piše Nenad Fogel, Predsednik Jevrejske opštine Zemun

Kako se gomilaju sudski procesi protiv rabina Isaka Asiela i Roberta Sabadoša, a imajući u vidu da je više nego osnovano da će u svim tim postupcima njih dvojica izgubiti i spor i integritet, zavladala je očigledna panika. Da li su i oni shvatili da su njihove izjave i postupci prepoznate kao antisemitizam, na osnovu radne definicije antisemitizma koju je usvojila IHRA ( svetske organizacije koja se bavi sećanjem na žrtve Holokausta, a čiji je punopravni član i Srbija)? Protiv Roberta Sabadoša podneta je krivična prijava zbog zloupotreba sa sredstvima koje jevrejske opštine Srbije dobijaju po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika (u daljem tekstu Zakon). Prijava koju je podnela Jevrejska opština Zemun „krčka“ se već dve i po godine u Višem tužilaštvu odeljenju za korupciju. Da li je možda došlo vreme da se Robert Sabadoš sasluša u Tužilaštvu pa se zato plaši mogućih posledica, ne znam, ali ako nije očekujem da se tužilaštvo pozabavi našom krivičnom prijavom. Veliki je strah prisutan kod njih ako se presude donesu u skladu sa zakonima Republike Srbije (kad tad) i pokaže se da su ocene i prijave protiv ovog dvojca bile na mestu. Kako će se onda osećati članovi zajednice koji se danas od strane JO Beograda, u jeku pandemije, pozivaju da potpisuju u prostorijama Opštine nekakvu podršku rabinu?

Inkvizicija-foto Wikimedia Commons

Pismo koje je Robert Sabadoš poslao samo „svom“ članstvu odiše prejudiciranjem sudskih odluka, hvalospevima rabinu i neskrivenim pretnjama da će svi oni koji iznose istinu o njima biti ekskomunicirani iz zajednice. Da li vas sve to podseća na inkviziciju i proganjanje Jevreja iz Španije i Portugalije u 15 veku?
(Komentar "Rabin i mi" člana JO Beograd)
Robert Sabadoš, bez ikakvih ustezanja nastavlja tamo gde je inkvizicija stala i poziva sve njegove obožavaoce iz jevrejskih opština, koje naziva „sestrama i braćom“, da zbiju redove i ostvare pretnje koje je rabin izrekao u izjavi za N1, a koja doslovno glasi: „Suština tih optužbi je da sam ja povezan sa kriminalnim strukturama. Ukoliko je to tačno onda bi i Država trebalo da me procesuira, i jevrejska zajednica Srbije da me ekskomunicira, ukoliko pak to nije tako onda jevrejska zajednica Srbije treba iz svojih redova da ekskomunicira upravo ljude koji šire takve opasne optužbe“.
Da bi se sve to ostvarilo u jevrejskoj zajednici u Srbiji, koja je deklarisana kao „versko etnička“ zajednica, Sabadoš poziva na hitno formiranje verskog suda (BETH DIN). Time, advokat po profesiji, Robert Sabadoš šalje poruku Državi da je Savez iznad svih ustavom zagarantovanih prava Jevrejima kao slobodnim građanima, jer postavlja verski sud iznad svetovnih. Da pojasnim, članstvo u jevrejskim opštinama nije uslovljeno verskim opredeljenjem, ni tumačenjima ko se ima smatrati Jevrejinom po Halahi (verskim propisima). Sve jevrejske opštine su prihvatili stav Izraela da svako kome je bar jedna baba jevrejskog porekla može da se useli u Izrael kao osnov za članstvo u jevrejskim opštinama. Izrael je to odlučio na osnovu nacističkih zakona koji su korišćeni u ostvarivanju istrebljenja jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata. U članstvo, bar Jevrejske opštine Zemun, pored toga primaju se i članovi porodica Pravednika među narodima, supružnici i deca koji nemaju jevrejsko poreklo, uz ogradu da oni ne mogu biti birani u rukovodstvo jevrejske opštine – Izvršni odbor i predsednik. Međutim, oni mogu da budu članovi svih komisija koje doprinose održavanju tradicije i vere jevrejskog naroda. Njihov doprinos u Jevrejskoj opštini Zemun je nemerljiv i mi smo im na svemu tome duboko zahvalni, uz dužno poštovanje njihovih verskih opredeljenja.
Nikada nećemo dozvoliti da nas kroz veru vodi jedan konvertit, kome je uzgred budi rečeno još 2005. godine zabranjen dolazak na komemoracije koje Jevrejska opština Zemun organizuje svake godine na dan kada je skoro cela zajednica oterana u stočnim vagonima u kompleks logora Jasenovac. Komemoracija se održava ispred spomenika koji smo sami podigli na našem groblju, a na tom spomeniku su uklesana imena naših stradalih članova. Naša mala zajednica izgubila je u Holokaustu skoro 90% svojih članova.
Rabin, koga Sabadoš hvali na „sva usta“, je te 2005. godine odbio da održi tradicionalnu molitvu za stradale Jevreje u Evropi, među kojima su i naši stradalnici iz Jasenovca. Odbijanje je opravdavao činjenicom da ispred spomenika nije bilo minjana, deset odraslih muškaraca čisto jevrejskog porekla, po majci (koji je uzgred budi rečeno i postojao). Uz to je, sramotno, prstom i imenom i prezimenom obeležavao sve one kojima su samo očevi bili Jevreji. Tako je prstom uperio i na mene, koji se ponosno deklarišem kao Jevrejin, a uz to se i ponosim svojim srpskim poreklom po majci. Na svu sreću na pomenutoj komemoraciji bila su dva rabina iz ultraortodoksne struje, Lubavići, koji su shvatili da je besmisleno tražiti minjan stojeći ispred 575. imena naših članova uklesanih na spomeniku, te su oni izgovorili kadiš za stradale. O tome svedoči i izveštaj iz dnevnih novina Blic, uz netačan citat da je pomen izgovorio rabin Isak Asiel.
U sramotnom pismu koje je uputio Robert Sabadoš prejudicira nevinost rabina, a Jevrejska opština Beograda podstaknuta njegovim pismom, pamfletom, poziva članstvo da potpisuju peticiju podrške čoveku koji je zajednicu podelio na „dobro i zlo“.
Zbog čega je zavladala panika u njihovim redovima, možda najbolje odslikava citat koji je na početku pamfleta ispisao Robert Sabadoš: „Bili smo uvereni da... Jevrejska zajednica u Srbiji uplovljava u mirnije vode, poznate ritmove rada i postupne obnove prekinutih veza sa državom i međunarodnim organizacijama“.
Da pojasnimo Robertu Sabadošu, neće biti uplovljavanja u „mirnije vode“ sve dok se sudski postupci i krivične prijave ne završe i raskrinkaju „poznati ritmovi rada“ udruženih interesnih grupa koje zdušno podržavaju sve nelegalne radnje u raspolaganju sa sredstvima iz budžeta Srbije (950 hiljada evra). Ta interesna grupa već godinama ne isplaćuje sredstva jevrejskim opštinama Zemun, Kikinda, Priština i Beograd. Sa Beogradom su nakon sudskog postavljenja za predsednika JOB Aleksandra Jinkera sklopili sporazum o poravnjanju međusobnih potraživanja, sa jednom veoma indikativnom opaskom da će se o parama koja je Savez mimo svih propisa davao grupi na čelu sa A. Jinkerom naknadno dogovoriti. Aleksandar Jinker je u dopisu svim članovima JO Beograda eksplicitno priznao da su bili finansirani da bi se srušilo legalno rukovodstvo Beograda na čelu sa Danilom Medićem. Takva aktivnost se navodi u definiciji o antisemitizmu, ukazujući da  svi oni koji rade protiv jevrejskih institucija se mogu smatrati antisemitima.
Ne treba ni trošiti reči o iznuđenom dogovoru Saveza sa Narodnom bankom Srbije da se sredstva koja su godinama držana, protivno svim propisima Države Srbije, u UBS banci u Švajcarskoj, legalno prebace u Srbiju. Taj dogovor je završen lažnim navodima da smo dobili dozvolu od NBS da otvorimo račun na koji bi mogli da primamo humanitarnu pomoć u visini od 500 hiljada evra. I gle čuda za samo par meseci dobili smo taj iznosi, koji je u stvari već i postojao na nelegalnom računu zbog koga je pretila opasnost da nas NBS kazni. Danas su sredstva prebačena, navodno, u Komercijalnu banku, a opet kažem navodno, sa njima se radi sve ono što su već radili sa sredstvima iz budžeta Srbije, kada su nezakonito plasirali 49 miliona dinara u tzv. kockarski fond (zvanično investicioni fond) kod Komercijalne banke iako je odluka Izvršnog odbora Saveza bila da se novci polože u fond kod Rajfajzen banke. Na insistiranje predsednika JO Beograda Danila Medića, Robert Sabadoš i ceo Izvršni odbor Saveza morao je pod hitno da ta sredstva vrati na budžetski račun Saveza. Inače Zakonom je dozvoljeno da se budžetska sredstva drže na računima poslovnih banaka ali ne i da se plasiraju u investicione fondove kako je to uradio Robert Sabadoš uz sadejstvo sa Izvršnim odborom Saveza.
Kao zaključak i veza sa naslovom, sve pretnje koje je u svom maniru napisao Robert Sabadoš pokazuje da je svestan i uplašen da će izgubiti sve sudske postupke koji se vode protiv rabina i njega, a na spisku tuženih ima i onih koji su se oglašavali na propagandom sajtu „Glas razuma“ čiji je urednik Aleksandar Gaon.

Da ne bude zabune kod Roberta Sabadoša i ostalih članova Izvršnog odbora Saveza, Jevrejska opština Zemun neće odustati od krivičnog gonjenja svih koji su se ogrešili o propise i zakone Republike Srbije, a posebno se nećemo ustručavati da tužimo sve one koji su nas u javnosti označavali kao zlo.

Na kraju, Isak Asiel, Robert Sabadoš i Sandra Papo Fišer će imati priliku, ali i zakonsku obavezu, da daju iskaz povodom tužbe i odgovora na tužbu JO Zemuna koju su pokrenuli protiv Nenada Fogela i Jevrejske opštine Zemun, na ročištu koje je zakazano za 12. april 2021. godine. Umesto što u svom pamfletu tvrdi da „zna da ništa nije tačno kako je izneto protiv njega (rabina. prim. autora) na ovoj konferenciji za štampu“, savetujemo ga da to dokaže na sudu a ne da obmanjuje članstvo.

ALKATRAZ U SINAGOGI
Piše Daša Chikar

Srbija je dobila još jednu temu o kojoj ne bi trebalo da pričamo (ili čitamo) pred spavanje, jer mogu da nas ophrvu misli od kojih do zore nećemo zaspati. Reč je o sukobu u jevrejskoj zajednici Srbije.
E sad, o sukobu. To je isto kao kada vas lopov na ulici pokrade, a onda neko kaže da ste vi u sukobu sa lopovom, pa je onda razumljivo da je jači, ili veštiji, pobedio. U jevrejskoj zajednici nema nikakvih sukoba, reč je o pokušaju, a možda i uspehu, konvertovanog rabina, koji pokušava da prisvoji sinagogu, jevrejski verski objekat od državnog značaja.
Nenad ili ti Isak Asiel, konvertovani katolički hrišćanin, kršten po rođenju, davno je procenio da katoličku crkvu neće moći da privatizuje i gle čuda, u san mu je došao sveti duh i predložio da se posveti proučavanju judaizma, jevrejske vere stare preko pet hiljada godina.
„Uostalom“, razmišljao je budući rabin, „i Isus je bio Jevrejin, pa je postao hrišćanin, pa što ja hrišćanin ne bih postao Jevrejin i tako ispravio istorijsku nepravdu“. Tako je Nenad otišao sa stipendijom u Svetu zemlju i posle napornog učenja napravio gjur i dobio zvanje rabina.
Sad, tu ima jedna mala začkoljica, kao rabin konvertit nije mogao da vrši gjur, konvertovanje u jevrejsku veru, ali je mogao da vrši službu bogosluženja.
Uostalom, Bog je jedan a verski učitelj ne može da bude svako. Tako se rabin uselio u službeni stan u sinagogi, dobio dobru platu, koja u siromašnoj Srbiji može biti izjednačena sa papskim primanjima, i počeo da vrši bogosluženje.
Ali, ne može baš svako da se moli u sinagogi, čije ključeve drži rabin Asiel. On je odredio ko je vernik, a ko nevera, nije on džabe učio škole, a tu neki matorci, preživeli Holokausta, hteli bi da se mole u njegovoj sinagogi. Ma ne mogu da se mole ni oni sa jevrejskim korenima, rođeni posle Drugog svetskog rata, šta oni misle da su veći Jevreji od njega?!
Međutim, došli vernici da se mole i po svaku cenu hoće da uđu u sinagogu, neće, kao sav pristojan svet, da se mole na ulici, koju im je rabin prepustio umesto sinagoge.
Međutim, odjednom se iz čista mira pred sinagogom pojavilo tridesetak mladića, nekako su ličili na obične kriminalce, a i oni hoće u sinagogu.
Rabin Asiel izađe pred njih da vidi o čemu se radi. Nije se najbolje čulo o čemu razgovaraju, kasnije će se i to razjasniti, ali, pošto im je rabin otvorio vrata sinagoge, da samo oni uđu, možemo da pretpostavimo da su mladići hteli da promene veru i postanu Jevreji – da naprave gjur, kao što je to i rabin na vreme  učinio.
Verujem da ih je rabin podučio da u sinagogu ne mogu da uđu bez kipe, male kape, kojom Jevreji pokazuju poniznost pred Bogom. Međutim, neobrezani momci, stavili su kapuljače na glavu, bar to je ono što se videlo, pokrili oči, ubeđeni da su tako veći vernici od onih koji nose male kipe.  
Kasnije se saznalo da su to članovi Partizanove navijačke grupe Alkatraz. Ni sada mi nije mi jasno kako su se navijači vezali za naziv čuvenog zatvora, ali su se u sinagogi osećali kao kod kuće. Malo su lomili svete stvari, izlomili sve brave na vratima koja su bila zaključana, da ne bude baš kao u običnom zatvoru, stavili lanac na glavni ulaz u sinagogu i tada su mirno mogli da se posvete bogosluženju pod upravom rabina.
Ne baš mirno, jer su vernici koji nisu mogli da uđu u sinagogu pozvali u pomoć policiju. Policija, što je za svaku pohvalu, brzo je reagovala. Kordon policije, ne verujući teškom lancu na vratima sinagoge, bio je garancija da onih par matoraca neće ugroziti versku službu koju je vodio rabin. Rabin je sačuvao duše navijača Alkatraza, a policija je sačuvala navijače Alkatraza od pošasti koja je pretila od neodgovornih vernika sa kipom na glavi.
Moram da momcima Alkatraza odam počast, veoma su uporni, samo nisam siguran da li hoće da promene veru ili da sačuvaju svoja uverenja sa kojima su došli u sinagogu. Eno ih i danas su u sinagogi, pretpostavljam da vredno uče, čak za to i pare dobijaju, što je u suprotnosti sa verom, jer ne mogu da verujem da neko veruje zato što dobija pare, a sve to plaća država Srbija. Ne plaća baš za to, plaća za preživele Holokausta, ali kod koga je ključ od kase, valjda on zna šta radi.
U stvari, nisam siguran ni da li čuvar kase zna kome su pare namenjene, ali sam siguran da zna šta je najbolje za njega.
Priča se da su huligani Alkatraza veoma uspešni u praktičnoj primeni stečenih znanja. Jedino mi nije jasno ko je u sinagogi pao na verskom ispitu, ako ga je uopšte bilo, rabin ili huligani Alkatraza.
E sad, vas interesuje da li je sinagoga možda postala štek za drogu navijača Alkatraza, onda treba da se setimo gospodina Marksa, koji kaže da je vera opijum za narod, pa ne bi trebalo da nas čudi ako se i u verskom objektu nađe droga, koja se veoma dobro plasira na tržištu Srbije i šire u regionu.
Zbog svega toga se plašim da tužilaštvo ne pokrene krivični postupak protiv rabina Asiela pa da ostane nerešen slučaj pljačke kupusa sa pijace u mom kraju.

KOLIKO KOŠTA UGLED I ČAST ANTISEMITA?
Jevrejska opština Zemun i njen predsednik dobili su 2. i 11. decembra 2020. tužbu zbog povrede ugleda i časti  tri člana Izvršnog odbora Saveza: Isaka Asiela, Roberta Sabadoša i Sandre Papo Fišer i Saveza jevrejskih opština Srbije i Jevrejske opštine Sombor. Po tužbi njihov „ugled i čast“ vredi 2,5 miliona dinara, podeljeno na ravne časti.

Foto Wiki Commons: Moses with the Tablets of the Law,
Rembrandt

O „ugledu i časti“ Saveza i JO Sombora izlišno je govoriti. Cigle, crepovi i grede imaju sigurno više „ugleda i časti“ od onih koji su smislili tužbu u njihovo ime, bolje reči, u ime njihove zgrade. Stručno objašnjenje ćete pročitati u odgovoru na tužbu koju vam dajemo u prilogu.
Tužba koju je podneo Isak Asiel veoma je interesantna. Konstatacija Nenada Fogela da je rabin svojim delovanjem i javnim nastupima sebe označio kao izvor antisemitizma u Srbiji, kako je Asiel istakao u tužbi, posebno ga vređa zbog činjenice da su mu preci stradali u Holokaustu. Šira javnost u Srbiji, siguran sam, ubeđena je da je rabin Asiel jevrejskog porekla. Naravno, Nenad Asić, kao neko ko je promenio veru (mi ne znamo da li je prešao iz pravoslavlja u judaizam, ili iz katoličanstva u pravoslavlje pa tek onda u judaizam) ima potpuno pravo da se naziva Jevrejinom. To mu je pravo zagarantovano po verskim propisima judaizma. Jedino mu ti propisi ne mogu promeniti „krvnu sliku“ ili DNK. Sve ono što je u javnosti „Isak Jevrejin“ izgovarao o Jevrejima po Halahi (po verskim propisima za Jevreje se smatraju oni kojima su majke Jevejke) i ostalim Jevrejima, ne bi se postideli ni nacistički režimi Hitlera, NDH i svih njegovih pomagača, koji su organizovali i sproveli uništenje Jevreja, danas znano kao Holokaust. Za razliku od režima koji su i doveli do Holokausta, rabin Asiel je zajednicu u Srbiji podelio na „dobro i zlo“. Deo zajednice kojoj on pripada ima epitet „dobro“, a nas ostale je svrstao u „zlo“. Šta mislite da bi rabin uradio „zlim Jevejima“ da ima moć Hitlera?
Pozivajući se u tužbi da njegova bol „... ima veću težinu jer je tužilac prvog reda Vrhovni rabin Srbije“, još jedna je u nizu njegovih obmana javnosti u Srbiji. On je samo službenik Saveza jevrejskih opština Srbije sa skromnom brutom platom od oko 400.000,00 dinara (slovima četiri stotine hiljada dinara).
O njegovim istupima u javnosti, njegovom poreklu i ostalom, možete se informisati iz našeg odgovora na tužbu.
O tužbi koju su podneli Sabadoš i Papo Fišer ne vredi trošiti papir. Probajte sami iz priložene tužbe da shvatite šta ih boli. Ono što smo mi shvatili, nalazi se u odgovoru na njihovu tužbu.

Predsednik Jevrejske opštine Zemun
Nenad Fogel
Zemun, 07.01.2021. godine

RABIN ASIEL PRIZNAO DA JE DEO „ZLA“ U JEVREJSKOJ ZAJEDNICI
Intervju Isaka Asiela na N1 31.1.2020.

Foto: Medija Centar

Prilikom najave otvaranja „Putujuće izložbe o dobrim ljudima“ u Dečijem kulturnom centru u Beogradu, predsednik Jevrejske opštine Zemun, Nenad Fogel i Avram Izrael govorili su 28. januara za jutarnji program Novi dan TV N1.  Na pitanje reporterke Danice Jovanović „da li kod nas (U Srbiji) ima narastajućeg antisemitizma, između ostalog rasizma, ksenofobije“ Nenad Fogel je konstatovao da „narastajući antisemitizam u Srbiji ima svoje korene u jevrejskoj zajednici, koju vode Robert Sabadoš i rabin Isak Asiel.“ Pogledajte snimak sa You tube kanala.

U skladu sa poslovnom politikom televizija N1je dala priliku rabinu Isaku Asielu da se povodom te tvrdnje i sam oglasi. U direktnom uključenju rabin Isak Asiel je dao izjavu iz beogradske sinagoge Sukat Šalom, koju je sa grupom navijača Partizana okupirao oktobra 2019. Sud je doneo odluku da iz nje mora da izađe ali on i nadalje prkosi zakonima Srbije i već puna četiri meseca ne dozvoljava legalno izabranim predstavnicima Jevrejske opštine Beograda da uđu u posed. Sramotno je što ulaz u sinagogu brani turistima i građanima Beograda, ali je još gore što selektivno prima vernike iz Jevrejske opštine Beograda. Pošto se plaši da napusti sinagogu, zaklanjajući se iza verskih relikvija dao sledeću izjavu za N1:

Marija Šehić N1: Iskoristiću priliku što govorite za naš program da vas pitam za nešto što istovremeno široj javnosti u Srbiji nije baš najjasnije šta se dešava u jevrejskoj zajednici u ovom trenutku. Da li biste nam dali vaše viđenje, naime, pre dva dana baš za Novi dan predsednik Jevrejske opštine Zemun rekao da ste vi i pomenuo je ime Roberta Sabadoša izvor narastajućeg antisemitizma u Srbiji. Pri tome je citirao vas da je zajednica u Srbiji podeljena na dobro i zlo.

Isak Asiel: Da su Jevreji krivi za antisemitizam je osnovna teza koju zastupaju antisemiti i prosto mi je neshvatljivo da čovek koji ima jevrejsko poreklo može da izgovori tako osnovnu tezu koju zastupaju antisemiti.
Što se tiče dobra i zla na koje se poziva to je upravo bilo u jednoj vašoj emisiji (360 stepeni) i ja sam ustao protiv onoga što jeste bio početak zla u jevrejskoj zajednici. To je bilo upravo uklanjanje ljudi koji su govorili o malverzacijama i o zloupotrebi novčanih sredstava koja jevrejska zajednica dobija od države Srbije.
Očekujemo da se pojavi video na YouTube kanalu N1.

Uplašen od božije kazne, morao je da prizna da se njegova izjava o zlu odnosi na one koji su 25. juna 2017. na Izvršnom odboru Saveza jevrejskih opština „trajno suspendovali iz rada svih organa Saveza“ Nenada Fogela jer se usudio da ukaže na zloupotrebu sa novčanim sredstvima, malverzacijama i izbegavanjima da jevrejska zajednica poštuje sve odredbe Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Imajući u vidu da se rabin nikada povodom te odluke nije oglasio, može se pretpostaviti da se i on složio sa takvom odlukom. Skupština Saveza je nekih dva meseca kasnije, iako po statutu Saveza nema ingerencije da iz rada „trajno suspenduje“ predsednike jevrejskih opština, donela istovetnu odluku. Rabin je bio prisutan na toj skupštini i verovatno je i sam glasao za takvu odluku. Valjda ga je grizla savest pa je sa zakašnjenjem od godinu i po dana, morao da prizna da je „uklanjanje ljudi“ bio početak „zla u jevrejskoj zajednici“.
Nadalje, posle izbora Danila Medića za predsednika Jevrejske opštine Beograda, oktobra 2017. započela je hajka i na njega jer se usudio da ukaže na zloupotrebu sa budžetskim sredstvima koja jevrejska zajednica dobija od Srbije, posebno na nezakoniti plasman 49 miliona dinara namenskih sredstava doznačenih Savezu iz budžeta Republike Srbije po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta bez zakonskih naslednika. Zbog ukazivanja na brojne nepravilnosti Robert Sabadoš i rabin Isak Asiel započeli su kampanju protiv Danila Medića, računajući da će uneti podele u do tada složnu beogradsku jevrejsku opštinu. Da bi to ostvario omogućio je pojedincima iz Jevrejske opštine Beograd da dobiju mesta u upravljačkim strukturama Saveza bez ikakvih osnova. Odužili su mu se tako što su ustali protv interesa članova Jevrejske opštine Beograda. Dovoljno je ukazati da su glasali da Savez, koji nema članstvo, otme preko 300 hiljada evra Jevrejskoj opštini Beograd koje oni prihoduju od vraćene imovine u postupku restitucije. Takođe su učestvovali u donošenju odluke da se obustave sve uplate iz sredstava koja država Srbija daje jevrejskim opštinama po već pomenutim Zakonom. Sredstva su istovremeno obustavljena i Jevrejskim opštinama Zemun, Kikinda i Priština, s tim što su Prištinu i zvanično isključili iz članstva Saveza, što je u direktnoj suprotnosti sa zvaničnom politikom Republike Srbije.
U svim tim zakulisnim radnjama aktivno je učestvovao, slobodno možemo da kažemo da je uz Roberta Sabadoša bio inspirator i organizator nezakonitog održavanja skupa u decembru 2018, koji su oni predstavili kao izbornu skupštinu Jevrejske opštine Beograd, kasnijeg upada, marta 2019, u prostorije Jevrejske opštine Beograd i upada u sinagogu oktobra iste godine. Za oba upada dobili su presude da moraju da napuste okupirane prostore, ali ih i nadalje drže i ismevaju zakone Republike Srbije. Na konferenciji za medije koju je 24. januara 2019. godine organizovao Savez Isak Asiel je doslovce izjavio: „Mi smo sproveli vanrednu skupštinu u Jevrejskoj opštini Beograd i predali smo Ministarstvu pravde da budemo upisani u registar crkava i verskih zajednica.“ Svima je savršeno jasno da Savez i on kao rabin nemaju nikakvih nadležnosti nad održavanjem izbornih ili redovnih skupština svojih osnivača.
Da bi opravdao svoje delovanje, u izjavi datoj za RTS 31. januara 2019. on je nesmotreno sam sebe optužio:
"Nisu ovde u pitanju neka deca koja se igraju u pesku, pa su se posvađala oko nekakve kule u pesku. Ovde su u pitanju krupne stvari – laž, kriminal i tu nema neutralnih".
 
Nije nam jasno zašto se baš u ovom trenutku Isak Asiel okrenuo protiv „svojih“, optužujući ih u najnovijoj izjavi za N1 da su „zlo“ u jevrejskoj zajednici. Verovatno se uplašio već ranije pomenute „božije kazne“.

O kršenju Statuta Saveza
Piše Aleksandar Nećak  Beograd, 18. novembar 2019.

Publikovanje i emitovanje velikog broja informacija i onih drugih koje to sigurno nisu, o događanjima u jevrejskoj zajednici u Srbiji, stvorilo je nejasnu sliku, rekao bih i zabunu, kod mnogih ljudi van zajednice, Pretpostavljam da to nije slučaj i sa članovima zajednice, bar ne bi trebalo i ne bi smelo da bude tako.
Mnogi, ne razlikujući, namerno ili iz neznanja, Savez jevrejskih opština Srbije od Jevrejske opštine Beograd, zamenili su uzroke i posledice i prikrili pravo stanje stvari. Da probam da pojasnim.

STATUT SAVEZA JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE

Član 1.
Savez jevrejskih opština Srbije (u daljem tekstu: Savez) je verska i etnička organizacija koja je centralni organ jevrejskih opština Srbije udruženih u Savez.

To znači, nije Savez formirao Jevrejske opštine, nego su se Jevrejske opštine udružile i formirale savez. I dalje:

Član 2.
Savez predstavlja jevrejsku zajednicu Srbije u zemlji i inostranstvu.

Član 3.
Članice Saveza su jevrejske opštine: Beograd, Kikinda, Niš, Novi Sad, Pančevo, Priština (sa sedištem u Beogradu), Sombor, Subotica, Zemun i Zrenjanin.
Jevrejske opstine imaju svojstvo pravnog lica i udružene su u Savez u skladu sa odredbama Zakona o crkvama i verskim zajednicama i odredbama ovog Statuta.
Jevrejske opštine, u skladu sa odredbom člana 9. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, upisuju se u nadležni javni registar.
Jevrejske opštine svoju osnovnu delatnost obavljaju na svom području, koje podrazumeva područje administrativne opštine za koju je jevrejska opština osnovana i administrativno područje ugaslih jevrejskih opština čiji su pravni sledbenici za vreme dok su udružene u Savez...

Prvo, događanja u JO Beograd se moraju posmatrati kao sukobi u jednoj opštini. Dok sukobi unutar Saveza su sukobi u Jevrejskoj zajednici Srbije.
Rešenjem sukoba u JO Beograd, neće se i ne mogu se rešiti sukobi unutar Saveza i unutar Jevrejske zajednice Srbije. To jednostavno nije u nadležnosti ni u mogućnosti JO Beograd. Ali rešenjem sukoba unutar Saveza rešiće se sukobi unutar Jevrejske zajednice Srbije. A verujem i unutar JO Beograd.
Mora se otvoreno reći da Savez inicira, organizuje, daje logističku podršku i sredstva za sukobe u JO Beograd. Podržava i učestvuje u vandalski upadima u prostorije JO Beograd, kao i okupaciju sinagoge uz fizičku pomoć desničarske navijačke grupe Alkatraz.
Sukob je nastao onog momenta kada je Izvršni odbor Saveza svesno i iz interesa prekršio Statut, a docnije i Zakon i pozitivne zakonske propise. To je bio razlog grupisanja četiri Jevrejske opštine, koje čini većina članova Jevrejske zajednice Srbije, radi ostvarenja svojih prava zagarantovanih Statutom i Zakonom.
U cilju održavanja nelegalnog stanja i svojih interesa IO Saveza donosi, jednu za drugom, odluke suprotne i Statutu i Zakonu i samovoljno donosi odluku o prestanku uplaćivanja sredstava, neophodnih za rad i opstanak četiri jevrejske opštine (Beograd, Zemun, Kikinda i Priština), sredstava kaja im po Zakonu pripadaju. Na taj način Savez pokušava da uguši rad i postojanje opština koje su od samog početka ukazivale na nedopustivo kršenje zakona i statuta, i koje nisu bile spremne da učestvuju u nezakonitim i nelegalnim aktivnostima Saveza. Ovakvim postupcima Savez pokušava da ih natera na „poslušnost“ i kršenje Zakona i Statuta.

Četiri opštine nisu bile spremne da prodaju veru za večeru. Šta bi trebalo, po Statutu, da radi Savez a ne radi:

Član 5.

Ciljevi delovanja Saveza su:
− očuvanje i razvoj jevrejskog verskog i nacionalnog identiteta i očuvanje istorijskog nasleđa jevrejske zajednice Srbije,

Savez gušenjem „neposlušnih“ opština sprečava izvršavanje gore navedene ciljeve u Članu 5. stav jedan.

− iniciranje i podržavanje aktivnosti u oblasti jevrejske kulture i obrazovanja, naročito u radu sa jevrejskom omladinom,

Odbijajući da uplati po Zakonu pripadajuća sredstva „neposlušnim“ opštinma, za projekte iz oblasti jevrejske kulture i obrazovanja, Savez radi suprotno ciljevima zbog kojih je i formiran. 

− suprotstavljanje asimilaciji jevrejske zajednice uz poštovanje verskih, nacionalnih i etničkih prava, tradicije i kulture drugih naroda,

Gušenjem „neposlušnih“ opština Savez ne sprečava njihovu tihu asimilaciju, već pospešava njihov potpuni nestanak.

− humanitarni rad u okviru i van zajednice, na principima jevrejske solidarnosti, preko humanitarnog fonda „Cedaka“,

Da li uopšte može da se govori o bilo kakvom humanizmu kada se sredstva namenjena tom segmentu rada otimaju i sprečava opstanak jevrejskih opština.  

− čuvanje sećanja na Holokaust,

Čak se i ovaj zavet u režiji Saveza zloupotrebljava u cilju rušenja legalno izabranog rukovodstva jedne od „neposlušnih“ opština, i koristi u nedolične svrhe.

− suprotstavljanje antisemitizmu, rasnoj netrpeljivosti i svakom obliku mržnje i diskriminacije i narušavanju ljudskih prava, samostalno i u saradnji sa drugim verskim, manjinskim, humanitarnim organizacijama i organizacijama za zaštitu ljudskih prava u zemlji u svetu,

Ovu odrednicu, koja čini okosnicu našeg delovanja Savez je zloupoztrebio tražeći zajednička rešenje sa političkim partijama desno pozicioniranim na političkom spektru, koje za svog idola imaju Dimitrija Mitu Ljotića, zakletog antisemitu.

− saradnja sa jevrejskim organizacijama,

Savezu je upućen dopis kojim je obavešten da njegov predsednik i rabin ne mogu da prisustvuju redovnom sastanku Svetskog jevrejskog kongresa itd. itd.

− restitucija jevrejske imovine,

Sredstva dobijana iz  budžeta Republike Srbije po Zakonu o delimičnom obeštećenju, Savez je prigrabio za svoje, videćemo da li časne, potrebe i uskratio pripadajuća sredstva „neposlušnim“ opštinama.

− održavanje veza sa jevrejskim zajednicama bivše Jugoslavije, sa Udruženjem Jevreja iz bivše Jugoslavije u Izraelu i drugim organizacijama osnovanim od strane članova jevrejske zajednice iz bivše Jugoslavije.

Ovu aktivnost nema potreba komentarisati. Reakcije u javnosti i u jevrejskim krugovima su dovoljan komentar.
Da zaključiim, očigledno Savez se ne bavi delatnostima zbog kojih je osnovan. On se izvitoperio i postao sam sebi svrha i korist. Ovakvim ponašanjem Savez nanosi nesagledive posledice Jevrejskoj zajednici Srbije i siguran sam i jevrejskim zajednicama u regionu.
Savez je pogazio zavet, tradiciju, običaje i veru.
Savez nema ni zakonsko, a pogotovu ne moralno pravo na to. Zato moramo reagovati u skladu sa svim onim što je Savez bacio pod noge.
Jasno je da Savez ne može da odstupi, suviše je velik plen da bi ga ostavili i suviše je zagazio u dela za koja će morati da odgovara. Četiri opštine, Beograd, Zemun, Kikinda i Priština, ne mogu i nemaju prava da stanu, jer otporom brane zajednicu, ugled, tradiciju, slobodu i pravo na postojanje.
Zajednica bi morala da se okupi i prigrli program koji nudi ozdravljenje i očuvanje zajednice. Upravo program izbranog predsednika Saveza, gospodina Igora Ginzberga, koji je svoj program ponudio prilikom kandidovanja za predsednika i koji je jednoglasnim izborom gospodina Ginzberga za predsednika i usvojen.

Piše: Nenad Fogel 17.11.2019.

Koga predstavlja rabin u Srbiji?

Dobro pamtim reči g. Bar Haima, direktora JOINTA za bivšu Jugoslaviju, koji je jednom prilikom izjavio: U Srbiji je izgleda vernik samo rabin! (a i to je upitno, mislim u šta veruje).
Kada tako nešto izjavi čovek koji je godinama sarađivao sa našom zajednicom, onda nema dileme da li je tačna njegova konstatacija ili ne. Izjava data kada se Jugoslavija već raspala, a narod željan boga (nije mu bilo dosta što su mu političari tokom ratova devedesetih pokazali „svog boga“), pohrlili su u crkve i hramove, džamije, katedrale i ostala mesta gde se mogu sastati sa svevišnjim, uz malu pomoć sveštenika. Nije ta „mala pomoć“ bila baš besplatna. Narod je napustio domove kulture i zamenio ih sa crkvenim portama.
Padom socijalizma crkveni velikodostojnici stali su u prve redove sa političarima: Došlo je doba demokratije. U skladu sa narastajućom demokratijom naterali su našu decu da u školama uče veronauku, kao vrhunsko dostignuće u 21 veku, veku tehnologije i svakakvih čuda.U bolnicama su postavljeni molitvenici, za one kojima medicina nije mogla da pomogne, u vojsci su dobili kapelnike koji ih u skladu sa verom spremaju da u ime boga brane svoju otadžbinu, zlu ne trebalo da malo udare i po tuđoj.
U defileu crnih i ostalih mantija svoje mesto u prvom redu našao je i rabin Jevrejske zajednice u Srbiji.
Statut Saveza jevrejskih opština Srbije, jasno definiše mesto i ulogu rabina: U cilju sprovođenja verske delatnosti Savez angažuje rabina koji svoju funkciju obavlja u svim jevrejskim opštinama. (član 37. drugi pasus). Umesto toga, ali i zbog manjka pastve, rabin se odavno, uz prećutnu saglasnost rukovodstva, bavi svetovnim poslovima za koje su u našoj verskoj etničkoj zajednici zaduženi predsednik Saveza, odnoso Izvršni odbor.
Godinama narod u Srbiji misli da je rabin, pandam Patrijarhu, Papi ili Muftiji. No, u jevrejskoj veri stvari tako ne funkcionišu. Ako izuzmemo jednog, koji je dostigao božije visine, ostali sveštenici „osuđeni“ su na samo jednu funkciju, funkciju rabina. Da bi sebi dao na značaju, naš rabin, koga smo mi zaposlili, počeo je da se predstavlja pred državnim organima kao Vrhovni rabin Srbije, ili kao Glavni rabin Srbije. To je trebalo da utiče na njegov imidž nekakvog božanstva koje hoda zemljom Srbijom.
Šta je na kraju uradilo to „božanstvo“? Uz pomoć navijača Partizana, zvanih Alkatraz, stavio je katanac na jedinu aktivnu sinagogu u Srbiji. U nju pušta samo odabrane Jevreje. Oni drugi koji pokušaju da uđu naići će na kordon specijalnih odreda republičke policije. Sve bi bilo u redu da je to njegova sinagoga. U svetu rabini, da bi privukli vernike, sami grade sinagoge i mogu u njoj da rade šta hoće, naravno u skladu sa Torom. Mogu i da zabrane Jevrejima da u nju uđu, ali to se nikada nije desilo i neće se nikada ni desiti, osim u Srbiji.
Draga braćo Srbi, Hrvati, Mađari i ostali građani Srbije, nemojte nasedati na lažno predstavljanje jednog službenika Saveza jevrejskih opština Srbije. Morate da znate da je taj službenik, rabin, uzrok svih podela u jevrejskoj zajednici. Umesto da se bavi verskim poslovima on deli zajednicu na „dobro i zlo“. Kada mu je iz Jevrejske opštine Beograda, zbog pogubnog delovanja i razdora koji je napravio, predočeno da će službu vršiti drugo versko lice i da će morati da se iseli iz službenog stana i vrati u svoj, koji svih ovih godina izdaje, zauzeo je sinagogu. Pred državom pokušava da izigrava žrtvu, iako mu Beogradska opština nije (niti može), ukinula platu od 360 hiljada dinara, jer nju dobija iz budžeta Republike Srbije preko Saveza. On je slobodan da službu obavlja u onim jevrejskim opštinama koje su spremne da ga prime. Četiri, koje čine većinu članstva u Srbiji, jasno su mu stavile do znanja da im njegove usluge nisu potrebne.
Na kraju draga braćo i sestre morate da znate da nikada ni jedan aktivista u jevrejskoj zajednici Srbije nije za svoj rad bio plaćen. Svi mi godinama radimo na dobrovoljnoj bazi.

Piše: Aleksandar Nećak                                                    Beograd, 14.11.2019.

Moj stav: Saopštenje za javnost SJOS ili Saopštenje koje bi nas moralo ozbiljno zabrinuti.

Nameće se pitanje šta nam je zajedničko, SJOS, u registru crkava i verskih zajednica upisan kao etničko verska zajednica i Srpski pokret Dveri, parlamentarna stranka, u politikologiji uglavnom pozicioniran na desnom spektru.
Od samog nastanka Dveri ističu svoje desničarske stavove kada se govori o savremenim društvenim događanjima tako i u pogledu na događaje iz II Svetskog rata.
Gospodin Boško Obradović, predsednik Dveri, ne skriva simpatije prema idejama Dimitrija Ljotića i spreman je da ih promoviše i brani. Prema dostupnoj arhivskoj građi Dimitrije Ljotić je bio osoba od najvećeg nemačkog poverenja i saradnik nemačkih okupacionih vlasti.
Naravno da gospodin Boško Obradović, kao i svako drugi, ima pravo na svoje političko uverenje. To je nesporno i niko ne bi trebalo da to pravo dovodi u pitanje, slagali se mi ili ne sa tim uverenjem i tom ideologijom.
Zato ja, u vezi sa ovim saopštenjem, ne zameram ama baš ništa gospodinu Bošku Obradoviću.
Ja samo pitam, naše predstavnike u ovom razgovoru, šta nam je zajedničko?
Da li možda Dimitrije Mita Ljotić?
Iz Saopštenja se jasno vidi da su vođeni razgovori o logorima Topovske šupe i Judenlager Semlin, koga predstavnici SJOS nazivaju „Staro sajmište“, a logor pod tim imenom nikada nije postojao. Ali kada se želi potisnuti sećanje na Holokaust u Srbiji i na Jevrejski logor Zemun, simbol našeg stradanja tokom II Svetskog rata onda, oni „politički veštiji“ koriste izmišljeni termin, sistematski nametan i decenijama sprovođen, kako bi se sakrilo ko je bio zatvaran i zašto, u Jevrejskom logoru Zemun.

Dimitrije Ljotić i Judenlager Semlin 1941.

Dakle razgovarano je o tim logorima ali nije razgovarano o uništenju preko 80% naše zajednice i nije spomenuta uloga Dimitrija Ljotića u tom uništavanju. Zašto?
Umesto te teme predstavnici SJOS su posebno naglasili da Savez jevrejskih opština Srbije kao verska organizacija Srbije ima dobre i stabilne odnose sa drugim konfesijama i da je saradnja na zadovoljavajućem nivou. Da li mi treba iz toga da shvatimo da su Dveri verska organizacija ili je to bilo skretanje razgovora i bežanje od prave teme.
O skandaloznom saopštenju bi moglo mnogo toga da se kaže. Ali za sve nas, članove Jevrejske zajednice u Srbiji mnogo je bitnije pitanje, da li se mi slažemo sa bliskom saradnjom SJOS sa bilo kojom političkom partijom, a posebno sa desno pozicioniranim pokretom Dveri.
Statutom je zabranjeno da funkcioneri SJOS istovremeno mogu imati funkcije u bilo kojoj političkoj partiji, organizaciji ili pokretu. Baš zato da političko ubeđenje pojedinca ne bi bilo pripisano celoj zajednici. Pa kako onda SJOS može imati bilo kakvu saradnju sa političkim partijama, pokretima ili organizacijama?
O celoj ovoj političkoj manipulaciji, čije se prave namere, sa naše strane, još ne znaju, izvršni odbor SJOS se nije oglasio. Ne znamo da li je saglasan, da li je na svojoj sednici usvojio ovaj sporazum. Još nije kasno da IO SJOS iznese svoj stav, pa makar članovi izvršnog odbora to učinili kolektivno, ako ne žele, ili ne daj bože ne smeju,  pojedinačno.
Naravno da se to ne može desiti iz poznatih razloga.
A možda ja precenjujem ovaj sporazum, možda je on bio samo priprema za upad u sinagogu, rabinu tako dragih, desničarskih navijača?

Bilo kako bilo, moramo se svi zapitati kuda ovo vodi i šta još može da nam se neprijatno desi.
Ovde se ne radi o unutrašnjem sukobu. Ovo je moralno pitanje za svakog od nas, ovo je naš dug prema žrtvama.
Zato, da bi sprečili dalje urušavanje ugleda zajednice, bilo bi neophodno da se aktuelno rukovodstvo javno izvini i podnese ostavku. To barem ne boli.

Aleksandar Nećak

Piše: Nenad Fogel                                             Zemun, 10.11.2019.

KOMENTAR POSVEĆEN SAOPŠTENJU ZA JAVNOST KOJE JE OBJAVLJENO NA SAJTU SAVEZA 5.6.2019.
povodom razgovora sa predsednikom Srpskog pokreta Dveri i nelegalnog rukovodstva SJO Srbije.

 

Foto: Medija Centar

Na početku ovog komentara, želim da odam poštu našem prerano preminulom finansijskom direktoru Saveza g. Rubenu Dajču.
Činjenica da odajem poštu čoveku sa kojim se nikada nisam slagao, pokazuje da nas je toliko malo da moramo da poštujemo i one koji nemaju ili nisu imali iste poglede na budućnost zajednice. Ne slažem se sa floskulom „o pokojnicima sve najlepše“, ali bi sa ovim završio sve što treba da se kaže o doprinosu Rubena Dajča raskolu u Jevrejskoj zajednici u Srbije. Zihrono livraha.
Kao što sam obećao u poslednjem komentaru od 15 oktobra ove godine, nastavljam sa iznošenjem činjenica koje su dovele do nečuvenog postupka Roberta Sabadoša koji se, prvi u stogodišnjoj istoriji Saveza, usudio da tuži svoje osnivače, četiri jevrejske opštine koje su ga legalno smenile. Naime, kada je Ministarstvo pravde primilo zahtev za upis Igora Ginzberga u Registar crkava i verskih zajednica, po prvi put je to isto ministarstvo tražilo da se prethodni predsednik Saveza izjasni povodom tog zahteva. Naravno, Robert Sabadoš, kao iskusni advokat, znao je da je tužba jedini način da zadrži fotelju, onu koju je kasnije kupio, kažu da je plaćena sto hiljada dinara, i u kojoj se zadovoljno okreće već punih 17 meseci od kada je sudskim putem sprečio upis jedinog legalnog predsednika Saveza Igora Ginzberga. Pri tome se Ministarstvo pravde nije upuštalo u tumačenje statuta Saveza, a da jeste, ne bi obustavilo postupak upisa Igora Ginzberga do okončanja sudskog postupka, već bi postupilo po našem zahtevu, a Robertu Sabadošu bi ostala mogućnost da se žali redovnom sudu zbog činjenice da smo ga smenili. Ovako mu je to isto ministarstvo omogućilo da bez kontrole troši sredstva koja su namenjena za rad jevrejskih opština Srbije, ne za rad Saveza. Savez je samo krovna organizacija koja nema članstvo, njegova uloga je da služi kao spona između državnih organa, međunarodnih jevrejskih organizacija, ali ne i spona sa ultradesničarskim političkim partijama. Sa jednom, Srpski pokret „Dveri“, sklopio je tesnu saradnju. Objavili su zajedničko saopštenje, za koje bi neko mogao da pomisli da ga je pisao sam Dimitrije Ljotić za neki humoristički list.  Ne ulazeći u program Dveri, pozivam se na izjavu Boška Obradovića koju je dao u emisiji Utisak nedelje gde je izjavio: „Ima stvari koje mi se lično sviđaju u onome što je Dimitrije Ljotić pisao u svojim političkim govorima.“ i da je  „u delovanju notornog fašiste dobro je bilo to što je njegova politika bila zasnovana na hrišćanskom pogledu na svet.“.

Ko je Dimitrije Ljotić?

Prvi čovek "Združene borbene organizacije rada" (ZBOR) zastupao je otvoreno antisemitske i antikomunističke organizacije, čiji je jedan od ideologa bio takođe antisemitski nastrojeni vladika Nikolaj Velimirović.
U brošurama štampanim u Beogradu tako piše da se "jevrejstvo mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hrišćanskog sveta". (izvor Espreso Objavljeno: 08.04.2019. 17:30h).
Preživele Holokausta ne treba da podsećam ko je bio Dimitrije Ljotić, ali našu decu, moram i imam obavezu da ih upozoravam na pogubno delovanje Roberta Sabadoša, rabina Isaka Asiela i Aleksandra Gaona, koji daju alibi Bošku Obradoviću da nastavlja da hvali ideje Dimitrija Ljotića. Dimitrije Ljotić bio je fašista i antisemita koji je zajedno sa Nedićem punio Jevrejski logor Zemun, koga danas nazivaju „Staro sajmište“, samo da bi prikrili pravu istinu ko je u njemu bio zatvaran i ubijan. Ne zaboravimo da se Nedić lično zahvalio Hitleru što je „očistio“ Srbiju od Jevreja. Nasuprot tome Boško Obradović izjavljuje: „Postoji izvesna nepravda prema ulozi Dimitrija Ljotića, Milana Nedića i drugih Srba koji su prihvatili na sebe teret…“ samo je falilo da kaže: da istrebe Jevreje iz Srbije.
Gde bi istomišljenici iz Saveza mogli da prime tog presvučenog antisemitu, nego u dvorcu, koji je zakupio Robert Sabadoš da zadovolji svoju sujetu, a koju svi mi zajedno plaćamo neverovatnih 60 hiljada evra godišnje (od kojih bi moglo da se pomogne sa po 1,000  eura godišnje bar 60 studenata i đaka naše zajednice). Napominjem da je Savez koristio prostorije u Kralja Petra 71a, a da i danas ona slove, bar po sajtu Saveza, kao njegovo sedište. Pa na tih tričavih 60 hiljada evra dodajte i novac, koji naravno ne uplaćuje Jevrejskoj opštini Beograd koji su vlasnici tog prostora. Postavljavam pitanje, svima koji ovo čitaju, da li nam je država dala 950 hiljada evra da promovišemo delovanje Dimitrija Ljotića kroz današnjeg glasnogovornika Boška Obradovića? Pri tome dvojac Sabadoš/Asiel zaboravlja da mi nismo politička partija već verska zajednica i da nemamo prava da se bavimo političkim pitanjima. Ali Robert Sabadoš, Isak Asiel i Aleksandar Gaon tako ne misle, oni primaju ultradesničare i sa njima odašilju zajednička saopštenja za javnost. Još samo fali da njihov Savez pokrene inicijativu za rehabilitaciju Dimitrija Ljotića i ostalih kolaboracionista i jevrejskih krvnika na tlu Srbije za vreme Drugog svetskog rata.
Robert Sabadoš iz svog dvorca ispaljuje otrovne strelice, kako prema nama, koji predstavljamo četiri opštine, tako i prema državi u kojoj živimo. Mi koji nemamo mađarsko ili izraelsko državljanstvo nemamo dilemu da je Srbija jedina država u kojoj gradimo našu budućnost. Oni koji se danas izjašnjavaju kao Jevreji, a do juče su bili Mađari, misle da im je dopušteno da nam zbog svojih sebičnih razloga ugrožavaju sigurnu budućnost u Srbiji. U Srbiji, u kojoj danas ima sve manje antisemitskih ispada, najveći izazivači antisemitizma su Robert Sabadoš i rabin Isak Asiel. Razlog za ovakvu tvrdnju nalazim u činjenici da je rabin izjavio da je naša zajednica podeljena na „dobro i zlo“, i time dao za pravo svima, pa i Alkatrazu da „udaraju na zlo“. „Alkatraz“, koga mnogi nazivaju paravojna organizacija, izvršio je nezakoniti upad i okupirao Sinagogu JOB. Možda ćemo jednog dana saznati koliko košta i iz  kojih fondova je plaćena avantura beskurpuloznog Isaka Asiela, alijas Nenada Asića. Sinagoga, koja bi morala da služi za verske potrebe, za Isaka je mesto političkih govora i utočište kojekavih probisveta, tipa Miroljuba  „pod nož bato“ Petrovića i desničara Miše Vacića. Ništa manje ne zaostaje ni Robert Sabadoš sa kritikama koje je uputio državnim organima Srbije. Najupečatljivija dilema Roberta Sabadoša je: „Pitanje je da li je Ujedinjene nacije, zgrada Ujedinjenih nacija dobro mesto.“ gde je održana izložba o Jasenovcu koju je pripremilo, između ostalih i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dovodi Efraima Zurofa u Srbiju da javno kritikuje Aleksandra Vučića, lažno ga optužujući da broj stradalih u Jasenovcu koristi u političke svrhe. Na stranu što isti taj Zurof o nama, koje je rabin Asiel obeležio kao „zlo“, govori da nismo Jevreji, već kojekakve upadice željne vlasti i novca. Isto tako, ostajemo bez odgovora ko je pozvao Efraima Zurofa i ko je platio njegove troškove puta i boravka u Beogradu. Možda nam najviše smeta što Efraim Zurof koristi  iste epitete kao i anti-semiti, ali to je druga tema.

Vi koji ste na strani takvih reprezenata jevrejske zajednice u Srbiji, zaista morate da se zapitate šta tražite na strani koja podržava Dimitrija Ljotića, Nikolaja Velimirovića i Milana Nedića.

Mutni poslovi rabina

Na sednici održanoj 9. oktobra 2019. godine, Uprava Sinagoge "Sukat šalom" je razmatrala brojna događanja do kojih jedošlo kao posledica delovanja, rada, aktivnosti, ponašanja i činjenja rabina SJOS Isaka Asijela u JOB, Jevrejskoj Zajednici Srbije, odnosa JOB i Jevrejske zajednice Srbije i nadležnih državnih organa Srbije, kao i JOB i Jevrejske zajednice Srbije sa Evropskim jevrejskim kongresom i Svetskim jevrejskim kongresom. Takođe, razmatrani su i brojni medijski nastupi rabina Isaka Asijela na domaćem medijskom prostoru.
Uprava je nakon sveobuhvatnog sagledavanja mesta, uloge, delovanja, aktivnosti, ponašanja i medijskih nastupa Rabina I. Asijela u proteklom dužem periodu konstatovala da su iste prouzrokovale brojne i nesagledivo štetne posledice po JOB i Jevrejsku zajednicu Srbije, da ne doprinose dobrim odosima JOB sa nadležnim državnim organima i institucijama u Srbiji, da takođe ne doprinose dobrim odnosima JOB sa Evropskim i Svetskim jevrejskim kongresom, te  da njegovo ukupno ponašanje i činjenje, u dužem periodu, pogoduje i uzrokuje buđenje antisemitizma u Srbiji.
Pri razmatranju mesta, uloge, aktivnosti, ponašanja i medijskih nastupa Rabina Uprava je imala u vidu i Odluku Izvršnog odbora „našeg“ SJOS (na čelu sa Igorom Ginzbergom) na osnovu koje je Rabin Isak Asijel označen kao nepodobna osoba za obavljanje funkcije Rabina u jevrejskim opštinama Beograd, Zemun, Kikinda i Priština, kao i stav Veća JOB sa tim u vezi.
U radu Uprave učešće su uzeli svi članovi, da bi posle razmatranja uvodnih izlaganja u kojima je ukazano na sveukupno ponašanje, delovanje, aktivnosti i medijske nastupe Rabina  jednogalsno doneli sledeće: ZAKLJUČKE (dokument od 11.9.2019)

Piše: Nenad Fogel                                             Zemun, 15.10.2019.

Poštovani,
Nastavljam tamo gde sam stao. Posle sramnih odluka IO Saveza, donetih na sednici u Subotici, postalo je jasno da su se poklopili finansijski interesi šest opština i samoproglašenog predsednika Saveza Roberta Sabadoša. Jedino logično rešenje bilo je da se sazove nova izborna skupština koja bi razrešila ovu nelegalnu situaciju, pre svega sa izborom Sabadoša, a povrh svega i sa apsolutnim nepoštovanjem Zakona kojim smo dobili značajna sredstva za naš rad. Ako ukažem samo na činjenicu da su sredstva predviđena za realizaciju projekata u 2017. odobrena u decembru, a uplaćena uoči nove godine, postavlja se pitanje kako će neko u roku od desetak dana realizovati projekte predviđene za 2017. Naravno da neće, niti su bili realizovani. Umesto toga su pojedinci napunili džepove sa parama iz budžeta Srbije. Uglavnom su sve bili honorari aplikanata.
Tri jevrejske opštine: Beograd, Zemun i Kikinda, tražile su da se u februaru 2017. održi vanredna izborna skupština Saveza. Uplašeni da će na takvoj skupštini biti smenjeni, Izvršni odbor Saveza je odbio tu inicijativu i zakazao skupštinu sa potpuno drugačijim dnevnim redom od onog koji su predložile pomenute tri opštine, što je u suprotnosti sa statutom Saveza.
Zbog toga se na skupštini nisu pojavili delegati iz Beograda, osim onih koji su na silu ugurani u IO: Aleksandar Gaon, Radmila Petrović, Branko Šnap i Aron Fuks.
Kao moguće razrešenje netransparentnog trošenja novca iz budžeta Srbije, pomislili smo da će pomoći izbor predsednika Odbora za nadzor, koga je marta 2018. imenovala vlada Srbije (dve godine od donošenja Zakona). U početku svog mandata izgledalo je da će Haris Dajč uspeti da stvari vrati u zakonske okvire. Nažalost, budućnost će pokazati da sve što je od starta njegovog mandata radio nije bilo u cilju raskrinkavanja nezakonitih poslovanja Saveza sa budžetskim sredstvima. Naprotiv, angažovanjem nove revizorske kuće, dobili smo zaključke da mnogo toga nije bilo rađeno po zakonu ali da je sve u skladu sa zakonom. Smešno objašnjenje revizorske kuće. Izostajanje podnošenja krivične prijave protiv Roberta Sabadoša za utvrđene malverzacije, nama, zagovornicima transparentnog trošenja novca, nije ostalo ništa drugo do ponovo zakažemo vanrednu skupštinu na kojoj bi konačno izabrali rukovodstvo Saveza koje će imati legalitet dobijen poštenim izborima.
Da bi izbori bili stvarno izbori, četiri jevrejske opštine su razmatrale više predloga koje smo dobijali za budućeg kandidata za predsednika Saveza. Moram da kažem da su u „igri“ bili brojni ugledni članovi naše zajednice, pre svega oni iz Beograda. Razmišljalo se da se zamoli Filip David da bude kandidat, ili Božidar Levi, čak se iz Beograda  predlagalo da se Ruben Fuks ponovo kandiduje. Sve te opcije su bile iz raznih razloga odbačene, Filp David je sa pravom odbio da bude deo, kako će se kasnije videti, igranke Roberta Sabadoša. Božidar Levi  se pravdao obavezama/bolešću, dok je Ruben Fuks već pokazao koliki su njegovi dometi. Kada smo već pomislili da ćemo ostati bez kvalitetnog kandidata, predložen je Igor Ginzberg. Od rođenja je bio uključen u sva dešavanja u jevrejskoj zajednici i što se kaže bez „mrlje“ u biografiji.
Kada smo se odlučili da ćemo podržati njegovu kandidaturu, sprovedena je nova procedura po statutu Saveza. U tačno određenim rokovima zakazali smo novu vanrednu skupštinu.
Da bi nas omeli u toj nameri, ostatak zajednice, šest jevrejskih opština koje čine tek 34% ukupnog članstva u Srbiji, zakazuje za isti dan nekakvu svoju skupštinu. Naravno, ne poštuju statutarne rokove za zakazivanje, ali ih to nije omelo da nam „zauzmu“ svečanu salu u kojoj je bilo predviđeno da održimo skupštinu, na koju smo pozvali sve opštine. Ljubazno smo pozvali delegate svih opština da pristupe skupštini koju smo mi zakazali, ali je usledila nervozna rekacija Roberta Sabadoša. Zauzimanjem sale verovatno su mislili da nećemo moći da organizujemo rad vanredne skupštine. Umesto da se vanredna skupština održi u prostoru Saveza mi smo je održali u prostorijama JO Beograda.
Rezultati vanredne skupštine svima su poznati. Za predsednika Saveza, izabran je, između dva kandidata, Igor Ginzberg sa ukupno 18 glasova, koliko mu je i bilo potrebno po statutu Saveza. Na istoj skupštini smenjeni su svi izabrani članovi i sve dotadašnje komisije.
Savez je podneo Ministarstvu pravde zahtev da se Igor Ginzberg upiše u Registar crkava i verskih zajednica kao novi predsednik Saveza.
Kako se dalje odvija situacija sa upisom Igor Ginzberga saznaćete u novom komentaru u čije pisanje će se uključiti i sam Igor Ginzberg.

HercloviPiše: Nenad Fogel                                             Zemun, 10.10.2019.

Poštovani prijatelji,
Kao što sam i obećao, posle Jom Kipura, šaljem nastavak sage o propasti, moralnoj i svakoj drugoj, rukovodstva Saveza koga zastupa, voljom tužbe koju je podneo protiv četiri jevrejske opštine koje su ga smenile, Robert Sabadoš.
Kao što ste mogli da pročitate iz Krivične prijave koju je Jevrejska opština Zemun podnela protiv Roberta Sabadoša, ukazali smo na samo četiri, od bezbroj prekršaja, koji se kvalifikuju i kao krivična dela, a većina je i u suprotnosti sa jevrejskim moralom i tradicijom.

  1. Nezakoniti postupci prilikom raspodele sredstava za finansiranje projekata po članu 22. Zakona stav 1, 2, 3 i 4.
  2. Nezakoniti plasman 49 miliona dinara namenskih sredstava doznačenih SJOS iz budžeta Republike Srbije po Zakonu o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta bez zakonskih naslednika.
  3. Nezakonita  isplata 2.586.753,23. rsd. privatnicima za organizaciju susreta Limud kešet.
  4. Nezakonito uskraćivanje isplate preživelima Holokausta u 2017.

No, vratiću se na vreme posle navodnog izbora Roberta Sabadoša za predsednika Saveza, znači u vreme od aprila 2017. pa sve do 1. jula 2018. godine.
Brzina kojom je sekretar Saveza Danijela Danon podnela Ministarstvu pravde zahtev za upis Roberta Sabadoša u registar crkava i verskih zajednica kao novoizabranog predsednika, a da o tome nije izvestila jevrejske opštine, ukazuje da se tu radi o jasnom udruživanju radi sticanja bilo kakve legalnosti nelegalnog izbora. Na to su nam ukazali iz Ministarstva pravde, obaveštavajući nas da smo zakasnili sa primedbom da Robert Sabadoš nije izabran u skladu sa statutom Saveza. Zato Robert Sabadoš nije propustio priliku da spreči legalan upis legalno izabranog predsednika Saveza Igora Ginzberga. Robert Sabadoš nije tražio od Ministarstva pravde da arbitrira u njegovoj smeni, već se lukavo obratio redovnim sudovima, za koje kao advokat zna da rade brzinom puža. Kao dokaz je i to što proces traje već punih 15 meseci, a da za to vreme on i njegova interesna grupa raspolaže samostalno sa ogromnih 950 hiljada evra koje treba da podele ravnopravno, ili bar po veličibni, sve jevrejske opštine u Srbiji. Umesto toga, ni jedna od tuženih jevrejskih opština više od godinu dana ne dobija ni dinar koji je predviđen za redovan rad.
Umesto da Savez radi na poštovanju svih zakonskih obaveza,  glavna preokupacija Roberta Sabadoša i interesne grupe oličene u predsednicima šest jevrejskih opština, bila je da naknadno dobije saglasnost od JO Beograda da ga priznaju za predsednika. U tu svrhu u odlukom IO Saveza „kooptira“ četvoro „disidenata“ iz Beograda, koji ga naravno podržavaju. Svakome ko je učestvovao u izborima jasno je da se u članstvo Izvršnog odbora Saveza mogu kooptirati samo oni koji su bili na izbornoj listi. Da bi tu manjkavu odluku na neki način legalizovao, organizuje u septembru 2017. godine Skupštinu Saveza, sa nekakvim vanrednim izborima za četiri člana IO koji nisu bili izabrani u martu. Na, slobodno možemo da kažemo, farsi od te Skupštine, odbijena je inicijativa JO Zemuna da se na listi za izbor, vanredni, istaknu i članovi koje je predložio Zemun. Ne, oni su odlučili da su četriri mesta u IO Saveza „rezervisana“ samo za JO Beograd. Tako su na najgrublji način prekršili satut Saveza na koji se redovno pozivaju samo kada njima to odgovara. Takvo licemerje delegata skupštine, izabranih članova IO i predsednika jevrejskih opština dovelo je na kraju do novih izbora u JO Beograd, oktobra iste godine, na kojoj je za predsednika izabran Danilo Medić. Opoziv koji je zatražilo novo rukovodstvo Beograda, za nelegalno izabrane članove, navodno iz Beograda, bila je ključna tačka razlaza sa Robertom Sabdošem i ostalim špekulantima. Zašto kažem, špekulanitima? Zato što je, na primer Jevrejska opština Sombor, u svom nacrtu budžeta za 2017. godinu ili kako su to oni nazvali: „Troškovi Jevrejske opštine Sombor za 2017. godinu“, predvidela za rad „odgovornog lica“, a to je predsednica Sandra Papo Fišer, iznos od 953.250,00 dinara (7,750 evra), taman toliko koliko je bilo opredeljeno da Somboru pripadne iz budžeta Saveza za istu godinu, i to iz sredstava koja dolaze iz budžeta Republike Srbije. Da li išta može biti jasnije iskazano, od namere da sve pare koje dobije Jevrejska opština Sombor njena predsednica stavi u svoj džep. Važno je znati da do tada nijedan predsednik, bilo koje jevrejske opštine, nikada nije dobijao ni jedan dinar za svoj rad!!!
Konačni „obračun“ sa Jevrejskim opštinama Zemun, Beograd, Kikinda i Priština, obavljen je 10. decembra 2017. na sastanku IO Saveza koji je organizovan, na „domaćem terenu“ u Subotici. Umesto dobrodošlice bili smo izloženi najgrubljim napadima, prvenstveno od domaćina. Bilo je svega, dranja Roberta Sabdoša do orkestriranih napada ostalih predstavnika JO Subotice, sve sa njenim predsednikom na čelu. Zbog tih napada, pre svega domaćih delegata, ove četiri Jevrejske opštine su se povukle sa sastanka.
Tada je doneta najsramnija od svih odluka, a to je da se svi projekti koji su podneti od strane jevrejskih opština finansiraju iz budžeta Republike Srbije, osim projekata koje je podnela Jevrejska opština Zemun. Možda bi to i bilo u skladu sa „zakonom“, da je takvu odluku doneo Izvršni odbor Saveza na preporuku komisije koja je pregledala prispele projekte. Međutim nikakvih komisija nije bilo, sve se desilo na tajnom sastanku predsednika jevrejskih opština, na koji naravno nije pozvana JO Zemun, gde su odlučili da će svi projekti dobiti u dinar iznose koje su tražili, bez da je iko imao uvid u opravdanost tih zahteva. Korupcija? Naravno, zato je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu prosledilo našu krivičnu prijavu protiv Roberta Sabadoša, koji je bio inspirator ovakve „legalne“ pljačke,višoj instanci, odeljenju za KORUPCIJU.

U sledećem komentaru osvrnuću se na prvu polovinu 2018. godine i zahtevu četiri jevrejske opštine da se organizuje nova izborna skupština Saveza u kojoj će učestvovati legalni delegati Jevrejske opštine Beograda.

Piše: Nenad Fogel                                                                       Zemun, 28.9.2019.

Poštovani prijatelji iz sveta, regiona i naravno Srbije,
Kao što ste verovatno načuli, a možete se detaljno informisati iz rubrike na našem sajtu http://joz.rs/savez/savez.html, situacija u Jevrejskoj zajednici Srbije je više nego ozbiljna. Ozbiljna, u smislu da joj preti potpuni raspad.
Na Vanrednoj skupštini Saveza održanoj 1. jula 2018. godine izvršena je smena Roberta Sabadoša sa mesta predsednika Saveza i svih članova Izvršnog odbora, naravno samo onih koji se biraju (po statutu Saveza predsednici Opština su članovi IO po funkciji).  Na istoj Skupštini za predsednika Saveza, od dva predložena kandidata, izabran je Igor Ginzberg sa 18 glasova, a za zamenika Nenad Fogel, kao i svi članovi Izvršnog i Nadzornog odbora. Da bi sprečio upis Igora Ginzberga u registar Crkava i verskih zajednica pri Ministarstvu pravde, Robert Sabadoš je tužio redovnom sudu četiri jevrejske opštine, inače osnivače Saveza, tražeći da se naša odluka proglasi nevažećom. Ministarstvo pravde je obustavilo upis Igora Ginzberga do okončanja sudskog procesa. Proces traje već punih 15 meseci i ne nazire mu se kraj.
Ako ste pomislili da je trenutna situcija posledica odluke Skupštine Saveza od 1. jula 2018. onda ipak niste dovoljno informisani.
Kao neposredni akter ukratko ću vam opisati događaje koji su prethodili održavanju Vanredne skupštine Saveza održane 1. jula 2019. godine. Za sve izneto posedujem validna dokumenta.
Moram da se vratim u 2015. godinu, kada je grupa okupljena oko Roberta Sabadoša i Rubena Dajča, praktično smenila/razvlastila tadašnjeg predsednika Saveza dr Rubena Fuksa. Predsednik Fuks je optužen da radi suprotno interesima Jevrejske zajednice u Srbiji. Te neutemeljene optužbe su se odnosile na pregovore sa Republikom Srbijom oko predloga zakona koji bi ispravio višedecenijsku neprevadu učinjenu našoj zajednici. Jedan od navedenih razloga je bio i taj što se Ruben Fuks, navodno,  zalagao da eventualnim sredstvima koja budemo dobili od Države, upravljaju jevrejske međunarodne organizacije, umesto nas samih. Ključno svedočenje, koje je trebalo da ubedi članove IO Saveza u njegovu „krivicu“ , dala je sekretar Danijela Danon, iznevši tvrdnju da je dr Fuks sakrio prepiske koje je imao sa jevrejskim organizacijama iz sveta. I pored njenih napada, insajderskih, na predsednika Fuksa, nisu svi članovi IO bili ubeđeni da je to baš tako. Predmet glasanja bila je odluka da se dr Rubenu Fuksu oduzme pravo da u ime Saveza pregovara sa državom o sadržaju budućeg zakona o otklanjanju posledica Holokausta. U prvom krugu glasanja, taj predlog nije dobio potrebnu većinu. Grupa, koja je bila predložena da zastupa interese Saveza: Robert Sabadoš, Ruben Dajč, Daniel Bogunović, Goran Levi i rabin Isak Asiel, silno su se uzbunili, i na silu izdejstvovali novo glasanje. Rabin Isak Asiel, koji je u prvom krugu glasanja bio uzdržan, u ponovljenom glasanju je bio za oduzimanje svih ovlašćenja predsedniku u budućim pregovorima.
Nažalost, predsednik dr Ruben Fuks prihvatio je ovakvu odluku, i u naredne dve godine bio je marioneta u rukama ove petočlane grupe. ( Znamo da vas ovo asocira na onu čuvenu „četvoročlanu bandu“. Za razliku od one kineske, ispostavilo se da se kod nas stvarno radi o udruženom (Z) poduhvatu da se samostalno raspolaže sa budžetskim sredstvima.)
Tokom 2015. godine Republika Srbija pripremila je predlog Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika i on je usvojen februara 2016. a potpisao ga je predsednik države Tomislav Nikolić.
Zakon je jasno precizirao koje sve aktivnosti Savez i jevrejske opštine moraju da urade da bi postali korisnici 950 hiljada evra na godišnjem nivou (u narednih 25. godina).
Od februara 2016. do novembra iste godine Savez nije ništa uradio da se pripreme dokumenta koja su bila potrebna da od 1. januara 2017. Država počne sa uplatom predviđenog iznosa. Koja su to dokumenta bila potreba? Kao prvo i osnovno, da bi uopšte dobili predviđeni iznos na osnovu Zakona, u članu 24. stav 1 piše: „Savez je dužan da do 15. januara svake kalendarske godine sačini objedinjen godišnji Program upravljanja prihodima za tekuću kalendarsku godinu, i da ga nakon usvajanja dostavi Odboru.“
Savez nije usvojio Objedinjeni program upravljanja, nije ga dostavio po Zakonu utvrđenom roku, i zato je država uplatila prvu ratu tek početkom aprila 2017.
Da bi onemogučili kontrolu trošenja sredstava, za koji je po Zakonu zadužen Odbor za nadzor, Savez je u taj odbor, krajem 2016. delegirao predsednika JO Subotice Roberta Sabadoša i predsednika finansijske komisije Saveza Rubena Dajča. Direktni sukob interesa. Ruben Dajč se zbog bolesti povukao, a na njegovo mesto je uskočila zaposlena u Savezu, sekretar Danijela Danon, takođe u sukobu interesa. Nažalost, Država do marta 2018. nije imenovala svog člana, koji je ujedno i predsednik Odbora za nadzor. Od marta 2018. imenovani Haris Dajč, nije preduzeo potrebne radnje da se u sastav Odbora imenuju novi članovi iz Saveza koji neće biti u sukobu interesa. Ni ostaloj dvojici, od ukupno pet članova Odbora, delegirani iz NGO organizacije znane kao WJRO , Svetska jevrejska organizacija za restituciju sa sedištem u Izraelu, nije smetala odluka Saveza da u Odboru sede članovi koji defakto sami sebe kontrolišu. Da nije tužno bilo bi smešno. Bilo je jasno da takav Odbor neće kontrolisati kako se troše budžetska sredstva koja nam Republika Srbija dostavlja svake godine. Nažalost, interesi članova Odbora su se izgleda podudarili, Savezovim članovima da se ne postavljaju pitanja trošenja sredstava, a ostalima da se ne izlazi u javnost sa svim mahinacijama koje Robert Sabadoš sa svojom dobro organizovanom grupom sprovodi. Opravdanje, bar WJROa, je da bi se sa tim ugrozilo donošenje zakona u ostalim zemljama na koje se vrši pritisak da donesu sličan zakon kao Srbija. Na taj način postali su direktni saučesnici svih malverzacija Roberta Sabadoša. Ostaje nejasno zašto je Zakonom predviđeno da jedna nevladina organizacija (WJRO) bude deo Odbora za nadzor (WJRO is registered in Israel as a non-profit organization (Amuta) in accordance with the Law of Amutot, 1980, and began its activities in April 1993.).
Prilika da se interesna grupa u potpunosti oslobodi bilo kakvog uticaja Rubena Fuksa ukazala se na redovnoj izbornoj skupštini, održanoj marta 2017. godine. Skupština je održana bez prisustva delegata iz Beograda, najveće jevrejske opštine u Srbiji, i bez učešća delegata iz Zemuna i Prištine. Skupština je promovisala Roberta Sabadoša u predsednika Saveza, iako po važećem statutu Saveza nije dobio dovoljan broj glasova delegata potrebnih za izbor. Od prisutnih 19 delegata, Robert Sabadoš, kao jedini kandidat, dobio je 15 glasova, a bilo je potrebno da dobije jedan više od ukupnog broja delegata propisanih Statutom, njih 34, znači morao je da dobije najmanje 18 glasova. Zato je verifikaciona komisija na toj skupštini većala skoro dva sata i na kraju je ostavila Skupštini da odluči da li je izbor bio legalan.
Da bi koliko toliko legalizovao svoj izbor, Robert Sabadoš u sastav Izvršnog odbora Saveza, iako nisu bili na izbornim listama, kooptira četiri člana iz Jevrejske opštine Beograda: Radmila Petrović, Aleksandar Gaon, Branko Šnap i Aron Fuks. Naravno ta četiri člana su bila izabrana iz onog dela JO Beograda koji nisu podržavali budućeg predsednika JOBa Danila Medića.
Godina 2017. bila je prepuna najraznovrsnijih malverzacija sa budžetskim sredstvima. Zbog pasivnog odnosa Odbora za nadzor prema nezakonitim raspolaganjima sa sredstvima iz budžeta i odbijanja da tokom cele 2018. godine deluje u skladu sa Zakonom Jevrejska opština Zemun podnela je 25. decembra 2018. Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv Roberta Sabadoša. Samo dva dana posle podnošenja prijave Tužilaštvo je prijavu preusmerilo na Više javno tužilaštvo, odeljenju za korupciju!!!

Nastavak sledi posle Jom Kipura

30.3.2019 - Podsećanje na vreme kada je Jevrejski pregled bio slobodna novina
Sećanje na istupanje rabina Isaka Asiela

Stanimir Saša Ristić, penzionisani „glavni i odgovorni“ urednik Jevrejskog pregleda, trenutno u službi agitpropovskog udruženja koje vodi Robert Sabadoš, objavio je u majskom broju 2009. godine autorski tekst Nenada Fogela, posvećen istupanju rabina Isaka Asiela u javnosti. Ni posle deset godina rabin se nije odrekao da tumači stavove Saveza. Nažalost, istorija nas nije ničemu naučila. Tada je bila prilika da mu Savez uruči otkaz. Danas, kada se udružio sa nelegalnim predsednikom Saveza Robertom Sabadošem, povezani finansijskim interesima, to će biti moguće jedino kada se legalno izabrani predsednika Saveza Igor Ginzberg upiše u registar crkava i verskih zajednica u Ministarstvu pravde.

Do tada čitajte šta je rabin radio te 2009. godine. (PDF dokument)

20.3.2019 - Kriminalci na okupu!

Izvor: Glas razuma

Ono što je odavno poznato tužilaštvu, sada je dobilo i potvrdu od samih aktera upada u kancelarije Jevrejske opštine Beograd.
Recept koji su primenili prilikom upada u JOB preuzeo je Boško Obradović, veliki fan Jevreja (ha, ha, ha), pa je sa svojim istomišljenicima upao u RTS, nadajući se da država neće reagovati. Država je reagovala, kako se od nje i očekuje, pa je redom sve ispratila napolje. Zašto to nije uradila sa „kriminalcima“ sa fotografije, koji su dvadesetak dana ranije upali u JOB, samo je policiji poznato.
Istini za volju grupa „kriminalaca“ se, kobajagi, maskirala povodom Purima. Ima i onih koji su svesni da je tako očito ko su i šta su. Dovoljno je staviti „arkanovku“ na glavu i obeležiti sebe do kraja života kao kriminalca.
Pošto su priznanje dali u sinagogi, verovatno očekuju da će ih obeleženi „kriminalac“ sa jarmulkom na glavi zastupati pred NJIM.
Bolje da se uzdaju u advokate koji ih zastupaju pred pravosudnim organima.
NF

Jevrejska opština Beograd: Izbori će se održati uz saglasnost Svetskog jevrejskog kongresa

Veće Jevrejske opštine Beograd danas će odlučiti o datumu održavanja izbora i to radi uz saglasnost svetskog jevrejskog kongresa koji će biti posmatrač i medijator, sve u cilju da izbori prođu reguralno, kao i da sve strane imaju priliku da učestvuju na fer izborima.
Ovo je juče izjavio Danilo Medić, predsednik Jevrejske opštine Beograd, na konferenciji održanoj u Medija centru.
Jevrejska opština Beograd takođe je osudila ponašanje lidera Pokreta slobodnih gradana (PSG) Sergeja Trifunovića, koji je pozvao sve Jevreje da šetaju sa njim sa žutim trakama oko ruke.
- Osuđujemo jeftinu politizaciju rabina Asiela i Sergeja Trifunovića koji na najjeftiniji mogući način koriste žute trake za sticanje političkih poena dok u isto vreme nemaju ništa protiv da šetaju i sa pristalicama Dimitrija Ljotića osvedočenog naciste. Sve to je najjeftiniji pokušaj prikrivanja zloupotrebe budžetskih sredstava po zakonu o otklanjanju posledica Holokausta koje je utvrdio odbor za nadzor...
Ceo tekst na sajtu Kurira od 14.3.2019.

O ovome izveštava i sajt Novosti pod naslovom Jevrejska opština Beograd: Spremaju izbore i otkaz rabinu

Nastavljene međusobne optužbe u jevrejskoj zajednici

Foto: Medija centar

Predstavnici obe struje u jevrejskoj zajednici Srbije održali su danas odvojene konferencije za novinare na kojima su, pored međusobnih optužbi, izrazili očekivanja da će izbori zakazani za 17. mart pomoći da se reši deo problema nastalih kada su na osnovu Zakona o restituciji počeli da dobijaju 950.000 evra godišnje.
Jedina pozitivna zajednička tačka na obe konferencije bio je Zakon o otklanjaju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta, koji je i za jedne i za druge najbolje rešenje u ovom delu Evrope, čak i šire.
Nije ih ujedinila ni sudbina koncentracionog logora Topovske šupe tokom Drugog svetskog rata, na čijem mestu bi trebalo da se gradi tržni centar.
Savez jevrejskih opština čini devet aktivnih opština, a Savezu ne dostavljaju izveštaj o potrošenim sredstvima tri opštine - Beograd, Zemun i Kikinda, rekao je rabin Isak Asiel na konferenciji za novinare na kojoj su govorili Robert Sabadoš, Brane Popović i glumica Jelisaveta Seka Sablić...
...Na odvojenoj konferenciji za novinare, predstavnici tri opštine, kojima je priključena i JO Priština, Danilo Medić je zatražio smenu rabina.
Aleksandar Nećak ga je podržao, uz navode da je smena bitna jer je rabin pokrenuo lavinu ružnih priča.
Istog mišljenja je bio i član uprave JOB Avram Izrael, koji smatra da je pokušaj da se sukob reši unutar zajednice propao kada je rabin izašao u javnost sa problemima...
...Predsednik JO Zemun Nenad Fogel kazao je da antisemitizam u Srbiji potiče iz jevrejske zajednice, da su njegovi nosioci samozvani predsednik Saveza, Sabadoš, i Asijel, za koga smatra da je nedostojan da bude rabin...
Ceo tekst na sajtu Politike od 13.3.2019.

12.3.2019 - Novinar N1 raskrinkao Roberta Sabadoša i privremenu upravu JOB

Klikom na sliku prilog sa videom u Dnevniku N1

Potpisan kao predsednik Saveza Jevrejskih opština Srbije, Robert Sabadoš je u kameru N1 izjavio da je on član JO Beograda? On kaže: "Ne možeš ti da smetaš ono što je tvoje. Svi smo mi ovde članovi jevrejske opštine, ne možemo da smetamo nikome". Pa neće biti da je on „svoj na svome“. On je član Jevrejske opštine Subotica, pa neka tamo daje izjave da je to njegovo. Ako je želeo da daje izjave oko upada u JO Beograd, u kome je i sam učestvovao, to je morao da uradi u sedištu Saveza u Lominoj ulici 34. Umesto toga on se lažno predstavlja javnosti da je član privremene uprave JO Beograda koja je nezakonito sprečila legalnu upravu na čelu sa Danilom Medićem da obavlja svoju delatnost. O tome govori i Brane Popović (navodna privremena uprava), koji ne krije činjenicu da su uzurpirali prostorije, da su postavili privatno obezbeđenje, i da zbog toga legalna uprava nema pristup računima koji stižu na naplatu Jevrejskoj opštini Beograd.
U završnom komentaru novinar Mladen Savatović konstatuje: „Obe strane su saglasne, sve što se izdešavalo bacilo je veliku ljagu na jevrejsku zajednicu u Srbiji.” Mi, druga i jedina ispravna strana, bez ikakve dileme tvrdimo da je za takvu ljagu odgovorno ponašanje tzv. privremene uprave i Roberta Sabadoša, a dodali bi i sramno ponašanje rabina Isaka Asiela. Zašto rabina? O tome se možete delimično upoznati i preko komentara dr Predraga Kona koji je objavio na svojoj facebook stranici.
Komentar priloga u Dnevniku N1 potpisuje predsednik JO Zemuna Nenad Fogel

Foto: Medija centar

Šta traže službenik Saveza, rabin Isak Asiel i samozvani predsednik Robert Sabadoš
u nelegalnom upadu u prostorije JO Beograda?

Pismo legalne Uprave JO Beograd

Poštovani članovi JOB,
Legalna Uprava JOB ukazuje na sledeće činjenice:

  • Grupa članova JOB ( Rabin Isak Asiel, Brane Popović, Aleksandar Gaon, Rada Petrović, Danijel Bogunović, Bojan Ratković, Goran Altarac, Davor Salom i Branka Pavlović,  kao i onih koji nisu članovi JOB - Robert Sabadoš, Čedomila Marinković, NEZAKONITO,  PROTIVNO STATUTU JOB zauzela je i drži prostorije JOB u Kralja Petra 71a. Grupa se poziva na svoj održani skup početkim decembra 2018, čije odluke nadležne institucije, pre svega Ministarstvo pravde ne priznaju i do danas nisu registrovali promenu predsednika i uprave JOB. Jedini legitimni predstavnici JOB pred državom su: predsednik Danilo Medić i sadašnji legalno izabrani članovi Veća i NO.
  • Grupa koja je nezakonito upala u prostorije čini delo zloupotrebe, prevare i obmane članstva. Upad je izvršen tri dana pred zakazane izbore. Time je uskraćeno demokratsko pravo članstvu da glasa i bira svoje predstavnike.
  • U opasnosti je dokumentacija JOB, već postoji zloupotreba memoranduma i pečata JOB. U opasnosti je sve ono što se nalazi u prostorijama opštine, uključujući poverljive podatke članstva.
  • Protiv nezakonitog upada grupe članova u JOB i učinjenih zloupotreba, svi sadašnji legalni organi JOB na čelu sa predsednikom Medićem, preduzeće SVE zakonom dozvoljene radnje, kako bi se što pre poslovanje i aktivnosti opštine normalizovali.
  • Podsećamo: nakon Skupštine Saveza 1. jula i smene R. Sabadoša te odlaskom i selidbom kancelarije Saveza iz prostorija u Kralja Petra 71a, sadašnje rukovodstvo JOB ponašalo se odgovorno i do danas nije ušlo u prostorije na III spratu, mirno očekujući rešenje Ministarstva pravde. Kada rešenje bude dostavljeno i bude registrovan nov predsednik Saveza, ulazak u prostorije obaviće se legalno, uz primopredaju, kako zakon nalaže.
  • Takođe naglašavamo da je naneta velika šteta ugledu celokupne jevrejske zajednice Srbije, kroz medijsku kampanju koju vode članovi grupe “glasa razuma“, na čelu sa rabinom.

Za ovakvo, do sada nezapamćeno štetno delovanje po JOB, gore pomenuta grupa snosi odgovornost i posledice.
UPRAVA JOB

Beograd, 04.03.2019.

Emisija "360 stepeni" o sukobu u jevrejskoj zajednici, gosti Asiel i Medić

Srbija se donošenjem Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtavama Holokausta, obavezala da u narednih 25 godina isplati gotovo 25 miliona evra. Da li je to napravilo razdor u jevrejskoj zajednici?

Zbog čega se u Savezu jevrejskih opština i Jevrejskoj opštini Beograd međusobno optužuju za nenamensko trošenje novca, jedni drugima osporavaju legitimitet i podnose krivične prijave? Za 360 stepeni govore vrhovni rabin Srbije Isak Asiel i predsednik Jevrejske opštine Beograda Danilo Medić.

Više na sajtu N1. Objavljeno 20.2.2019.

Danilo Medić i Avram Izrael raskrinkali prave motive Isaka Asiela i Roberta Sabadoša povodom njihovih napada na Jevrejsku opštinu Beograd u vezi Topovskih šupa!

Izrael: Ja se sećam 26 porodičnih žrtava stradalih u Holokaustu. Koga se to seća rabin Asiel, a da mu je stradao u Holokaustu? Posebno imajući u vidu da nije Jevrejin, već da je samo promenio veru?
Medić: Rabin je samo zaposleni službenik u Savezu, baš kao i vi (voditeljaka) u radio Beogradu!

Danilo Medić i Avram Izrael govorili u emisiji Radio Beograda "Rečeno i prećutano"u vezi izmeštanje Topovskih šupa zarad izgradnje tržnog centra.
Osvrt i tonski zapis na portalu RTS. Objavljeno 5.2.2019.

Medić: Ne dozvoljavamo rušenje Topovskih šupa, tražimo dostojan memorijal

Predsednik Jevrejske opštine Beograda Danilo Medić rekao je u Danu uživo da ta zajednica ne dozvoljava rušenje objekata na zapuštenoj baraci Topovske šupe, već da insistira na formiranju memorijala koji bi, kako je rekao, bio "dostojan na tom mestu".
Da li će zapuštene barake Topovskih šupa, prvog logora za Jevreje i Rome u Srbiji, uskoro postati deo šoping centra "Delta planet" koji je bi trebalo da bude izgrađen na Autokomandi u Beogradu? Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel izjavio je pre tri dana u programu N1 televizije da je takvu ideju, kako kaže, paradoksalno, podržao deo jevrejske zajednice u Srbiji, i napravio razdor koji rabin naziva "izdajom".
Asiel navodi da je potpis poništio Savez jevrejskih opština Srbije i da je Zavod za zaštitu spomenika pozvao na sastanak, ali da se iz Delte i Grada niko nije odazvao. Rabin za potpisivanje spornog dogovora optužuje Danila Medića, predsednika Jevrejske opštine Beograda.
"Mene i Jevrejsku opštinu Beograd jedino interesuje da objekti koje su na obe parcele, i na onoj koju poseduje Delta, i na onoj gradskoj, ne budu porušeni", kazao je Medić...
Ceo tekst i video na portalu N1. Objavljeno 1.2.2019.

Sporenja u jevrejskoj zajednici oko logora Topovske šupe
U tekstu pod naslovom Sporenja u jevrejskoj zajednici oko logora Topovske šupe, novinarka Politike Jelena Čalija navela je nekoliko stavova rabina Isaka Asiela i Roberta Sabadoša koji ne odgovaraju istini.
Da bi se javnost upoznala sa stvarnim činjenicama dajemo neophodna pojašnjenja.

Foto: Medija centar Beograd

Sve što je rečeno u vezi Topovski šupa je neistina, ili bolje reči poluistina. Jevrejska opština Beograd dostavila je kompletan materijal svim medijima u kojima sa dokumentacijom osporava svaku izgovorenu reč na konferenciji koju je vodio u ime Saveza, zaposleni službenik Isak Asiel. Njagovi radni zadaci su precizirani ugovorom o radu koji je sklopio sa jevrejskom zajednicom. Naime, osnovna i jedina dužnost zbog čega je primljen u radni odnos, sa platom od preko 2000 evra, besplatnim stanom od preko 100 kvadrata u centru grada, besplatnom ishranom za celu porodicu u košer kuhinji JO Beograda i privilegiju da, navodno kolje po košer pravilima za tu istu kuhinju, je da se bavi verskim pitanjima, odnosno da vrši versku službu. Na samoj konferenciji rabin je priznao da se bavi politikom jevrejske zajednice, naročito rušenjem legalno izabranog rukovodstva Jevrejske opštine Beograd. On obaveštava javnost i kaže: „Mi smo sproveli vanrednu skupštinu u Jevrejskoj opštini Beograd i predali smo Ministarstvu pravde da budemo upisani u registar crkava i verskih zajednica.“ Na snimku na YouTube na mestu 48:24 min kada kaže „Mi smo...“ misli na Savez i sebe koji nemaju nikakvih nadležnosti nad održavanjem izbornih ili redovnih skupština svojih osnivača. Sa druge strane kada govori o broju članova JO Beograda koji su učestvovali u radu skupa koji je održan u hotelu Zira u Beogradu, navodi da je bilo prisutno 230. članova i da je to kvalifikovana većina članstva. Međutim, kada se zna da JO Beograd ima registrovano 2670. članova vidi se da je to manje od 10% ukupnog članstva. Poredeći broj prisutnih na Izbornoj skupštini Saveza, koja je razrešila Roberta Sabadoša i celokupni Izvršni odbor, i skupa koji su on i Savez organizovali u JO Beogradu, klasično je obmanjivanje javnosti. Naime za Izbornu skupštinu Saveza sve jevrejske opštine iz Srbije šalju određen broj svojih delegata i ukupan broj delegata koji imaju pravo glasa na izborima iznosi po statutu Saveza 34. Na izbornoj skupštini Saveza koja je održana 1. jula 2018. godine bilo je prisutno 18. delegata koji su izabrali novo rukovodstvo na čelu sa Igorom Ginzbergom. Robert Sabadoš se još uvek nalazi na čelu Saveza isključivo zbog tužbe koju je Savez i on podigao protiv četiri jevrejske opštine koje čine 70% svih registrovanih članova u jevrejskoj zajednici u Srbiji. Po rešenju Višeg suda u Beogradu istaknuto je da za Savez i Roberta Sabadoša nije sporna činjenica da je održana vanredna izborna skupština Saveza. Za njega je jedino sporno što je legalno smenjen sa mesta predsednika Saveza. Iako je za njegov izbor marta 2017. glasalo samo 15 delegata on se samoproglasio za predsednika. Ono što danas radi advokat Sabadoš, podnošenjem tužbi i žalbi, samo je kupovina vremena koja mu omogućava da vođenjem sudskih postupaka protiv članica Saveza koje su ga smenile dobije za sebe i svoje pristalice još malo vremena da se predstavljaju za ono što de fakto više nisu. Ova kupovina vremena je omogućena isključivo zbog stava Ministarstva pravde, da dok se sudski spor ne završi u drugostepenom postupku, apelaciji, oni neće pristupiti upisu u registar crkava i verskih zajednica novoizabranog predsednika Igora Ginzberga. Imajući u vidu odluku Višeg suda u Beogradu koji se oglasio nenadležnim za rešavanje sporova u verskim zajednicama, preostaje nam da sačekamo i odluku Apleacionog suda i da nakon toga preuzmemo rukovođenjem Saveza i dovođenjem u legalne tokove trošenja budžetskih sredstava koje Saveza dobija po Zakonu.
S tim u vezi na konferenciji je izgovorena neistina da Savez nije zadržao sredstva koja je Republika Srbija namenila za preživele Holokausta. Naime u 2017. godini preživeli Holokausta dobili su nešto manje od polovine zagarantovane sume na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika, u daljem tekstu Zakon. U međuvremenu smo svedoci da su korisnici te pomoći umirali a da nisu dobili ono što im pripada. Robert Sabadoš navodi da su posao utvrđivanja prava na pomoć koju Zakon garantuje radili godinu dana, od polovine jula 2017, te da su u drugoj polovini 2018. isplaćena sredstva koja im pripadaju. Zakon koji reguliše tu materiju donet je februara 2016. i Savez se nije bavio svojim zakonskim obavezama više od 16. meseci. Prva isplata po Zakonu doznačena je Savezu januara 2017. godine. Robertu Sabadošu i Savezu je trebalo punih sedam meseci da započnu proces utvrđivanja ko ima pravo da postane korisnik ove pomoći. Zbog njegove neodgovornosti svi preživeli Holokausta su drastično oštećeni, a o mrtvima da i ne govorimo. Ono što je u vezi sa tim značajno istaći je da su zadržana sredstva, 49 miliona dinara, čelnici Saveza plasirali u investicioni fond radi ostvarivanja dobiti po osnovu sredstava koja nikako po zakonima ne smeju biti plasirana u takve fondove. Zakon samo prepoznaje pravo Saveza da neutrošena sredstva može položiti na bankovne račune, a ne da se sa budžetskim sredstvima „kocka“ kod investicionih fondova. Intervencijom JO Beograd taj novac je povučen, uz ostvarenu kamatu od preko 460 hiljada dinara, a da ta kamata nije uključena u raspodelu preživelima Holokausta.
Na kraju, zaključak Isaka Asiela, da „desant“ na Savez traje od aprila 2017. zbog želje da se dozvoli rušenje dva objekta Topovskih šupa je netačno. Sukob je počeo još novembra 2016. kada je predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel tražio od Izvršnog odbora Saveza da poštuju rokove koje je Zakon propisao, posebno da se pravno reguliše način na koji će Savez koristiti sredstva koja zajednica dobija iz budžeta Republike Srbije. Na to je odgovoreno da Srbija nije pravna država i da ni mi (Savez) ne moramo da se ponašamo u skladu sa pozitivnim propisima. Naše insistiranje na poštovanju Zakona dovelo je do toga da je Savez obustavio isplatu pripadajućih sredstava Jevrejskoj opštini Zemun za 2017. Tek po konačnom formiranju Odbora za nadzor, marta 2018, koji kontroliše kako se sredstva troše, Jevrejskoj opštini Zemun su juna 2018. uplaćena sredstva koja su bila namenjena njenom svakodnevnom radu za proteklih 18 meseci.
Odmah posle te uplate Savez je opet obustavio isplatu JO Zemun i do današnjeg dana joj nije uplatio ni jedan dinar koji joj pripada po Zakonu. Zbog svega toga, a na osnovu dva nalaza nezavisne revizorske kuće, JO Zemun je podnela 25. decembra 2018. krivičnu prijavu protiv Roberta Sabadoša.
Takođe je Savez u 2018. i 2019. obustavio i sve uplate JO Beogradu i Кikindi.  Suprostavljajući se državnoj politici Republike Srbije, po kojoj je omogućeno da se sve institucije izmeste sa Кosova u centralnu Srbiju, Savez je Jevrejsku opštinu Prištinu izbrisao sa spisak svojih osnivača i to je obelodanio na svom sajtu. Takođe, već treću godinu za redom nije predvideo ni dinar za rad Jevrejske opštine Priština.

Nernad Fogel

Saopštenje Jevrejske opštine Beograd povodom istupanja Isaka Asiela na konferenciji za novinare 24.1. 2019. g. u Medija centru.
sa prilozima: 1 :: 2 :: 3 :: 4 :: 5 :: 6 :: 7

Info o govornicima konferencije za štampu i fotosi na sajtu Medija centra. Objavljeno 24.1.2019.

O ovoj temi piše i list Politika u članku pod naslovom Neizvesna sudbina Topovskih šupa. Objavljeno 30.1.2019.

Predsednik JOZ Nenad Fogel u prilogu TV Al Jazeera Balkans:
"Politikin Zabavnik zbog Dimitrija Ljotića optužen za pokušaj revizije historije"

Politikin Zabavnik, list koji ove godine slavi 80 godina postojanja i koji se smatra jednim od najuglednijih magazina za sve "od 7 do 107 godina", u središtu je pozornosti nakon teksta o Dimitriju Ljotiću, čelniku pokreta ZBOR i suradniku Njemačke tokom okupacije u Drugom svjetskom ratu. Tekst u kojem se njegove aktivnosti, kažu kritičari, u najmanju ruku ublažavaju, oštro je osudila jevrejska zajednica u Srbiji, ali i novinarske udruge, koje ističu da je u Srbiji već duže vrijeme na djelu revizionizam.
Tekst i video na portalu Al Jazeera Balkans. Objavljeno 21.1.2019.

Izvinjenje urednika "Politikinog Zabavnika":

Poštovana gospodo

Izvinjavam se zbog teksta u „Politikinom Zabavniku” broj 3494 od 18. januara ove godine koji je kod Vas, kao i kod velikog broja čitalaca shvaćen kao, najblaže rečeno, relativizacija zločina koje su za vreme Drugog svetskog rata počinile ljotićevske jedinice, a pod komandom zločinca Dimitrija Ljotića.
„Zabavnik” je više puta pisao o zločinima organizacije „Zbor” i o zločinačkoj ulozi Marisava Petrovića prilikom masovnih streljanja u Kragujevcu.
Nije nam bila namera da ni u kom slučaju dovodimo u pitanje odgovornost za počinjene zločine i relativizujemo ulogu Dimitrija Ljotića u saradnji sa nacistima i okupatorom naše zemlje.
U jednom od narednih brojeva „Zabavnika” razjasnićemo sve nedoumice.
U nadi da ćete prihvatiti izvinjenje,

S poštovanjem,
Zefirino Grasi,
Glavni i odgovorni urednik "Politikinog Zabavnika"

Jevrejska opština Beograd: Hrvatski medijski spin sa neba

Jevrejska opština Beograd ocenila je da je prelet aviona na proslavi godišnjice Oluje u Kninu, u čijim kabinam su bili piloti-instruktori iz Izraela, pokušaj hrvatskog medijskog spina, očigledno sračunatog da se “ispravi“ medijska slika koju je aktuelna vlast Hrvatske, veličanjem Oluje, poslala antifašističkoj ali i ukupnoj svetskoj javnosti.
U danu kada građani naše otadžbine, sa svećama u rukama, oplakuju žrtve pogroma i egzodusa 250.000 Srba iz Hrvatske, Jevreji Beograda imaju ne samo osećaj već i jasnu potrebu da se u odnosu na dogđanja u Kninu i Hrvatskoj oglase, saopšteno je iz Jevrejske opštine Beograd.
“Jevreji pamte svoje strašne žrtve iz Drugog svetskog rata, kada smo kao i Srbi bili žrtve stranog pogroma. Nema mesta, ni hiljaditog dela milimetra, rehabilitaciji tog, ali na žalost i sada aktuelnog veličanja 'učinka' Hrvatske soldateske“, poručuje se u saopštenju...
Ceo teks sa sajta N1 od 6.8.2018.

Jevrejska zajednica: Hrvatska politika je šizofrena, "Oslobodili" se od naroda

JEVREJSKA zajednica u Srbiji osuđuje proslavu “Oluje”, a po rečima Danila Medića, predsednika Jevrejske opštine Beograd, Hrvatska se već duže vreme nalazi u šizofrenoj situaciji.
- Proslava “Oluje” nije ništa drugo nego obeležavanje godišnjice isterivanja dela naroda iz Hrvatske, “oslobađanje” zemlje od dela stanovnika - kaže Medić. - Šizofrena situacija ogleda se u tome što, s jedne strane, govore da su antifašisti, a sa druge, uz Tompsonove pesme uzvikuju “za dom spremni”. Predsednica Kolinda Grabar Kitarović zvanično žali za žrtvama u Jasenovcu, a onda drugu priču priča sa ustaškom emigracijom u Argentini. Kao što su se “oslobađali” u “Oluji”, Hrvati su se tako od Srba “oslobađali” i između 1941. i 1945, samo što su sada izgleda “oslobođenje” sproveli do kraja.
Medić se osvrnuo i na nedavnu posetu predsednika Izraela Ruvena Rivlina prvo Jasenovcu, a zatim i Srbiji. On je sa predstavnicima jevrejske zajednice, po Medićevim rečima, razgovarao, između ostalog, o Jasenovcu i o tome da ne smeju da se zaborave ni srpske, ni jevrejske, ni romske žrtve...
Ceo teks sa sajta lista Novosti od 5.8.2018.

27.7.2018 - Predsednik SJOS Igor Ginzberg o Jasenovcu na TV Pink

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Igor Ginzberg gostovao je u emisiji Novo jutro na televiziji Pink.
Povod je bio poseta predsednika Izraela Ruvena Rivlina Jasenovcu u pratnji hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović kao i različita tumečenja podataka vezanih za ovaj logor.

YouTube video klikom na sliku.

Jevreji iz Prištine za opstanak u egzilu

Jevrejska opština Priština osnovana je 1954. godine i jedna je od deset osnivača Saveza jevrejskih opština Srbije, a zajedno sa srpski narodom 1999. doživljava egzodus sa Kosova i Metohije i povlači se sa na teritoriju Srbije, gde nastavlja da egzistira uz pomoć jevrejskih organizacija, ali uz nadu da se na svoju postojbinu jednom vrati.
Predsednik Jevrejske opštine Priština Dobrica Prlinčević kaže da imaju sjajnu saradnju s Jevrejskom opštinom Beograd koja im veoma znači. - Naše članstvo, bez obzira na to što je u egzilu, funkcioniše koherentno i autonomno kao opština i naša namera je da se upravo kao opština vratimo na Kosovo. Jevreji iz Prištine su napustili južnu srpsku pokrajinu kada i većina nealbanaca sa Kosova i Metohije. U tom trenutku, koji je bio izuzetno težak za članove zajednice, dobili smo podršku jevrejskih organizacija. Želimo da ostanemo kao zajednica iz Prištine, a u tome nam zdušno pomažu kolege iz Beograda - kaže Prlinčević za Kurir i dodaje da su šesta po veličini jevrejska opština u Srbiji, ispred Niša, Kikinde i Sombora...
Ceo teks sa sajta lista Kurir od 31.5.2018.

Komentar predsednika JO Zemun Nenada Fogela:

Robert Sabadoš, uz pomoć rabina Isaka Asiela, Aleksandra Gaona i Arona Albaharija pokušava da ugasi rad Jevrejske opštine Priština.
Izvršni odbor Saveza, na njegov predlog, doneo je odluku da ova trojica utvrde da li Jevrejska opština Priština postoji! Nečuveno, ali za one bolje upućene sasvim očekivano.
Godinama Jevrejska opština Priština ne dobija nikakva sredstva iz budžeta Saveza. Kada su Jevrejske opštine Beograd, Zemun i Priština ukazale na tu činjenicu, usledila je reakcija nelegalno izabranog predsednika Saveza Roberta Sabadoša. Direktan povod za napad na Jevrejsku opštinu Priština, bio je zahtev tri jevrejske opštine (među njima i Prištine) da se sazove Izborna skupština koja će odlučiti da li je Robert Sabadoš zaista dobio mandat da predstavlja jevrejsku zajednicu u Srbiji, ili je sve to bila jedna velika prevara. Nakon njegovog, na sumnjiv način dobijenog mandata, usledilo je još nekoliko prevara. Prvo su suprotno statutu Saveza imenovani predstavnici iz Jevrejske opštine Beograda u članstvo Izvršnog odbora Saveza. Na mesto zamenika predsednika Saveza imenovan je Aleksandar Gaon, koji sada ima zadatak da gasi rad Jevrejske opštine Priština. Uz njega je Robert Sabadoš, uz aminovanje nekoliko jevrejskih opština Srbije, "ubacio" u IO Saveza i tri člana iz Beograda. Poslednja u nizu prevara je kooptiranje u IO Saveza bivšeg predsednika Jevrejske opštine Novi Sad Gorana Levija. To je onaj isti čovek koji je tvrdio na sastancima Izvršnog odbora Saveza da Srbija nije pravna država. Za žaljenje je i ponašanje četiri člana Izvršnog odbora Saveza iz Beograda, jer se nisu povinovali odluci Veća Jevrejske opštine Beograda da se povuku sa tih funkcija, zbog proste činjenice da nisu izabrani shodno statutu Saveza.
Sve te nelegalne radnje moraju da dobiju svoj epilog na Izbornoj skupštini Saveza koja će biti održana 1. jula 2018. Pozivamo Roberta Sabadoša da podnese kandidaturu za mesto predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije i proveri da li ima podršku svih jevrejskih opština. Pozivamo i sve ostale jevrejske opštine da pošalju svoje delegate na zakazanu skupštinu i da glasaju po svojoj savesti, a na pod ucenama Roberta Sabadoša da ako ne budu glasali za njega neće dobijati sredstva koja nam daje Republika Srbija po Zakonu o otklanjanju posledica Holokausta.
Robert Sabadoš, siguran da nema dovoljnu podršku, po svemu sudeći neće se ni pojaviti na zakazanoj skupštini. Naprotiv, ucenom nekoliko manjih jevrejskih opština (Sombora, Niša, Pančeva i Zrenjanina) pokušaće da je bojkotuje i na taj način navodno sačuva svoj nelegalno stečeni mandat. Zaduženjem rabina Isaka Asiel da utvrdi da li Jevrejska opština Priština postoji, pokušava da zaustavi legalni proces zakazivanja izborne skupštine Saveza. Za mandata bivšeg predsednika Saveza Aleksandra Nećaka, taj isti rabin Isak Asile je dobio nalog da utvrdi broj članova u svim jevrejskim opštinama u Srbiji. Da je taj nalog ispunio znao bi i koliko članova danas ima Jevrejska opština Priština. O tome da je i on nelegalni član Izvršnog odbora Saveza ne treba trošiti reči. Da ima bar malo digniteta nikada se ne bi prihvatio, da suprotno statutu Saveza, bude član Izvršnog odbora. Po našem statutu je jasno definisano u članu 8. da "Članovi organa Saveza ne mogu biti funkcioneri političkih partija i stalno zaposleni u Savezu". Jednostavno, ono što izgleda nikome u Srbiji nije jasno, a to je da je rabin zaposleno lice, sa bruto platom od 400 hiljada dinara, plaćenim stanom od preko 100 m/2, besplatnom hranom u košer kuhinji Jevrejske opštine Beograda, nije bila smetnja Isaku Asielu da se prihvati članstva u Izvršnom odboru Saveza, pa čak da bude i delegat na skupštini sa pravom glasa. Čiji delegat može da bude rabin? Koga on predstavlja u jevrejskoj zajednici Srbije. Svoju pastvu, koju neretko ne može da okupi za vesrku službu? Podsećamo one neupućene da je potrebno da se okupi najmanje deset odraslih muškaraca da bi se verska služba mogla držati.
Kada već rabin nema dovoljno samopoštovanja, onda ova izborna skupština mora da iz statuta Saveza izbaci sve odredbe po kojima je rabin član Izvršnog odbora i delegat na skupštini Saveza.
Jednom za uvek mora se reći "bobu: Bob a popu: Pop!"

Otvorena obnovljena sinagoga u Subotici bez prisustva predstavnika Jevrejskih opština Beograda i Zemuna!
(27.3.2018.)

Robert Sabadoš, nasmejan.
Niko nije zvao predsednike Jevrejskih opština Beograda i Zemuna,
nemoguće, ha ha

Organizatori otvaranja obnovljene sinagoge u Subotici nisu našli za shodno da na ceremoniju otvaranja pozovu i predsednike Jevrejskih opština Beograda i Zemuna. Umesto toga se u novinskim napisima i medijima mogao dobiti podatak da „U Vojvodini danas živi oko 2.000 Jevreja i oni su organizovani u pet jevrejskih opština, odnosno u opštine u Kikindi, Somboru, Zrenjaninu, Novom Sadu i Subotici.“ Izvor: Večernje novosti i RTS. Ovaj podatak su novinari verovatno dobili od organizatora. Zašto su dati netačni podaci to znaju samo oni - organizatori. Kao prvo izostavili su Jevrejsku opštinu Pančevo iz Vojvođanskih opština. Kao drugo, podatak da u Vojvodini živi 2000 Jevreja je netačan. U svih šest jevrejskih opština u Vojvodini beleži se brojka od ne više od 1.300 članova, što podrazumeva i supružnike koji nisu po nacionalnosti i veri jevrejskog porekla. Nasuprot ovoj brojci u Beogradu i Zemunu beležimo broj od preko 2700 članova.
Ovo namerno izostavljanje predstavnika dve trećine članova jevrejskih zajednica u Srbiji, od strane Roberta Sabadoša (prim.red: poreklom iz Subotice), tzv. predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije, daje nam povoda da spekulišemo o već zaboravljenim autonomaškim idejama o samostalnosti Vojvodine.

Komentar na izjavu Roberta Sabadoša povodom otvaranja izložbe o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama

U vreme kada niko dobronameran u Srbiji ne postavlja pitanje da li su Ujedinjene nacije „dobro mesto“ za postavku izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav“, samozvani predsednik Saveza Robert Sabadoš daje sebi za pravo da u ime Jevreja iz Srbije izražava sumnju u takvu odluku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. U pisanoj izjavi na sajtu RTSa ne stoji njegova integralna izjava: „Pitanje je da li je Ujedinjene nacije, zgrada Ujedinjenih nacija dobro mesto.“ Međutim shvativši šta je izjavio, sledećom rečenicom pokušava da se opravda, ali ne i eksplicino da navede da je sedište Ujedinjenih nacija pravo mesto za postavku izložbe o Jasenovcu. On u nastavku kaže: „Ja mislim da je svako mesto dobro gde će se kazati, govoriti i jednom za uvek staviti na odgovarajuće mesto patnje kao što je bio sistem jasenovačkih logora“. Kada se presluša video prilog svakome će biti jasno šta je Robert Sabadoš hteo da poruči.
Da li ima, osim nas iz Zemuna, bilo kog člana jevrejske zajednice iz Srbije da se suprotstavi ovakvim stavovima advokata Roberta Sabadoša iz Subotice? Da li je advokatu Sabadošu zasmetalo to što je Jevrejska opština Zemun dala skromni doprinos za postavku ove značajne izložbe. Svima je poznato aktivno delovanje advokata Sabadoša protiv Jevrejske opštine Zemun. Njegovom samovoljnom odlukom uskraćena su prava (novac iz budžeta R. Srbije) koja Jevrejskoj opštini Zemun pripadaju po Zakonu o otklanjanju posledica Holokausta. U ovom važnom trenutku u kome je Srbija teškom mukom izdvojila novac iz budžeta, između ostalog i za realizaciju projekata koji se bave sećanjem na Holokaust, Robert Sabadoš je preskočio Jevrejsku opštinu Zemun iz te raspodele. Njegova negativna kampanja protiv predsednika Jevrejske opštine Zemun, posebno protiv dugogodišnjih aktivnosti koju sprovodi na očuvanju sećanja na stradale Jevreje u Holokaustu, nije pokolebalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije da naša istraživanja uključi u deo postavke ove značajne izložbe o stradanju Srba, Jevreja, Roma i antifašista u Jasenovcu.
Za potrebe izložbe koja je postavljena u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, poklonili smo po sto primeraka naših knjiga: „Pravednici među narodima – Srbija“ (izdanje na engleskom) i knjigu „Nestali u Holokaustu Zemun“ koja opisuje stradanje skoro cele Jevrejske opštine u Jasenovcu. Izvodi iz knjige koji opisuju stradanje porodice Fogel deo su grandiozne postavke o Jasenovačkom logoru. Za nas u Zemunu nema dileme da li je sedište Ujedinjenih nacija pravo mesto za postavku ovakve izložbe. Za razliku od advokata Roberta Sabadoša, mi u Zemunu se kao verska zajednica ne bavimo dnevnom politikom, već se rukovodimo istorijskom istinom!
Video na sajtu RTS od 27.1.2018.

Obeležja Srpske napredne stranke u nekadašnjem nacističkom logoru na Starom sajmištu i stambenim zgradama
Nećak: Sramna odluka SNS, bez poštovanja za žrtve

Umesto da Staro sajmište bude pretvoreno u memorijalni kompleks nacističkim žrtvama, SNS je ovaj prostor iskoristio za otvaranje kancelarije mesnog odbora, uprkos kritikama aktivista za ljudska prava.
Aleksandar Nećak, član UO Muzeja genocida Srbije, potez naprednjaka ocenjuje kao sraman.
- Taj krug ljudi nema osećaj poštovanja, mere, dostojanstva. Za njih je Staro sajmište, eto, neki prostor gde im se ukazala prilika da osnuju kancelariju. Oni nemaju pijetet, ne znaju šta znači Staro sajmište i šta predstavlja - kaže Nećak za Danas.
On podseća da je to bio užasan logor u kojem je mučki ubijeno 6.386 Jevreja u gasnim komorama, mahom žena i dece. Naš sagovornik je brojnim ministrima i drugim predstavnicima vlasti postavljao pitanje zašto na Starom sajmištu nije postavljeno bar spomen obeležje žrtvama, ali odgovor nije dobio.
- To je vruć kesten od koga svi beže. Treba imati na umu da je to jedno od trenutno najskupljih građevinskih zemljišta u Beogradu. Možda bi aktuelna vlast na njemu napravila novi Beograd na vodi ili nešto slično - ističe Nećak...
Ceo tekst u listu Danas od 26.1.2018.

Uklonjen transparent SNS-a sa Starog sajmišta, odbor ostao

Nećak: Naprednjaci nemaju osećaj šta znači žrtva. Stranica u listu Danas od 30.1.2018.

Rezolucija sa ožiljcima
Više od dve trećine članica UN glasale su da Jerusalim nije prestonica Izraela i osudile odluku američkog predsednika Donalda Trampa da SAD u taj grad premeste svoju ambasadu iz Tel Aviva.

Da nije reč o Generalnoj skupštini UN, debata o Jerusalimu i njen ishod bila bi loša pozorišna burleska, sa promašenom temom i obradom. Zašto? Zato što je Jerusalim u Izraelu, a ta međunarodno priznata država - ne Donald Tramp ili iko drugi - odabrala ga je za svoju prestonicu. Zato što su u Jerusalimu i Kneset, i predsednik Izraela, i premijer, i sva ministarstva, i vrhovni sud, a dve trećine stanovnika tog grada su Jevreji.
Zbog američkog veta, Rezolucija Generalne skupštine UN je neobavezujuća. Nikog ne obavezuje, ali svakog uznemirava. Posebno zbog toga što Rezolucija ima mnogo i faktografskih i moralnih ožiljaka.
Istoga dana, one daleke 1948, kada su UN proglasile da je stvorena država Izrael, trebalo je da bude proglašena i država Palestina, a da Jerusalim ne bude ni jevrejski ni palestinski, nego da bude slobodni i otvoreni grad pod međunarodnom upravom, a granice između Izraela i Palestine bile bi naknadno utvrđene. Biološki obogaljeni nacističkim holokaustom, ali i srećni što im je svet, posle dvadeset vekova rasejanja po svim kontinentima i narodima, ozakonio državu na njihovoj biblijskoj zemlji, Jevreji su to prihvatili. Odrekli su se bili i svog Jerušalaima i pristali na državicu koja je, u tom času, zauzimala samo oko pet odsto njihove zemlje iz Biblije...
Ceo tekst i video sa lista Danas od 27.12.2017.

Blago nama sa njima

Robert Sabadoš peva od sreće

Advokat Robert Sabadoš iz Subotice dao je za ugledni list Politika intervju u kome je izneo nekoliko veoma interesantnih zapažanja.
Predstavljajući se kao predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije bio je slobodan, bez dozvole Izvršnog odbora Saveza*, da iznese podatak u javnost kako u Srbiji postoje tzv. Jevrejske opštine koje u svom članstvu imaju tek nekoliko porodica. Naime, autorka intervjua Aleksandra Isakov ga je citirala i navela podatak da jevrejska opština Kikinda ima tek dvadeset članova, dok Jevrejska opština Niš ima više, 30 članova. Jevrejska opština Sombor ima 50 članova. Istini za volju Sombor je do pre nekoliko godina imao jedva 30. Valjda je u očekivanju koristi od Zakona o otklanjanju posledica Holokausta poraslo interesovanje za članstvo.
Brojke nisu uopšte važne, svi smo svesni da je to direktna posledica Holokausta, važno je to što je autorka citirala advokata Sabadoša koji „navodi ove podatke kao ilustraciju koliko su skromne mogućnosti jevrejskih opština po Srbiji da se nose sa aktuelnim problemima koje donosi novi zakon o restituciji.“ Kada se u zajednici povede diskusija o „skromnim mogućnostima“ pojedinih jevrejskih opština onda se Robert Sabadoš odmah pretvori u njihove „advokate“. Tvrdi da je to samo njihova briga.
Kada advokat Sabadoš javno tvrdi da oni nemaju kapaciteta da upravljaju sa tom imovinom postavlja se pitanje ko će sa njom upravljati. Da li je svrha Zakona da se pomognu dve tri porodice te da se de fakto njima preda na upravljanje imovina ugaslih porodica. Da li je zakonodavac razmišljao da će to biti nova nepravda prema stradalim porodicama.
Nažalost, pojedine jevrejske opštine, bolje reći njihovi čelnici, u povraćaju imovine a posebno u novčanom iznosu koji će država Srbija isplaćivati u narednih 25 godina, vide priliku da i za sebe odvoje poveliki deo tih iznosa. Tako je predsednica jevrejske opštine Sombor u svom budžetu za 2017. godinu predvidela naknadu za „odgovorne osobe“. Odgovorne osobe su naravno predsednici jevrejskih opština Srbije. Do današnjeg dana oni nikada nisu uzimali ni jedan jedini dinar za svoj volonterski rad. Ova dična predsednica je za sebe predvidela 80% od iznosa za rad njene opštine dobijenog iz budžeta Republike Srbije.
Advokat Sabadoš u intervjuu kaže: „Zato je važno da jevrejske opštine nađu imovinu pojedinaca i pretvore je u svoju svojinu kako bi imali od čega da žive u budućnosti.“
Da li ova predsednica danas nema od čega da živi? Da li je na to mislio advokat Sabadoš?
Posle ovakvog intervjua očekujem da će nastati navala da se članovi koji nemaju „od čega da žive“ zapošljavaju u administraciji jevrejskih opština. Osim što će uredno primati plate iz budžeta Republike Srbije, koji je predviđen za sasvim druge namene, ništa drugo neće ni raditi, kao što godinama unazad za to nije bilo ni potrebe.
Možda je jevrejska zajednica iz Srbije zbog svega toga i izabrala advokata za predsednika.
Trebaće im u budućnosti da opravda njihovu gramzivost.

Predsednik Jevrejske opštine Zemun           
Nenad Fogel
Zemun, 5.7.2017.

Septembar 2017 - KOME JE SMETALA SPOMEN PLOČA?

Na mestu gde će najverovatnije biti izgrađen još jedan tržni centar, postavljena je pre desetak godina spomen ploča koja je podsećala da je na mestu zvanom Topovske šupe bio sabirni logor za Jevreje tokom Drugog svetskog rata. Ni činjenica da su svi zatočeni u logoru bili ubijeni nije bila dovoljna domaćim fašistima ili sakupljačima sekundarnih sirovina da se ploča ostavi kao nemo svedočenje tragedije Jevreja iz Srbije.

Aleksandar Nećak,
2011. godine
Mesto gde je bila postavljena spomen ploča Ovde se više ne održavaju komemorativni skupovi

Gradska vlast, u čijoj je nadležnosti održavanje spomen obeležja, još uvek nije reagovala. Nadamo se da će ploča, urađena po nacrtu arhitekte Aleksandra Nećaka, ponovo biti izlivena i vraćena na isto mesto.
Krajnja sudbina ploče sasvim je izvesna: bitku će izgubiti od trgovačke i građevinske filozofije.

Lični stavovi: Ko je u stvari pobedio u Drugom svetskom ratu u Srbiji?
Neznana folksdojčerska žrtva
Piše: Aleksandar Saša Nećak

Uporno odbijanje da se upišu imena žrtava ukazuje na nameru i želju da se, čim pažnja popusti, a istorijski trenutak to dozvoli, spomen-krst folksdojčerskim žrtvama pretvori u spomen-krst svim folksdojčerima, pa i onima koji su bili ratni zločinci.
Nedavno su se zvanična Srbija i premijer poklonili senima folksdojčera i otkrili spomen-krst u Bačkom Jarku.

Na tom spomen-krstu nije upisano nijedno ime žrtve, tako da možemo govoriti o spomeniku "Neznanoj folksdojčerskoj žrtvi". Godinama boreći se da se takvi spomen-krstovi podignu u mnogim mestima Vojvodine, zagovornici tog projekta se još upornije bore da se na tim krstovima ne upisuju imena žrtava. Zašto?...
Ceo tekst članka iz Nedeljnog dodatka lista Danas od 4.6.2017.

Iskreno rukovanje: Aleksandar Nećak, Nenad Fogel, prevodioci Olivera i Ida Polajnar i Nj.E. ambasador Velike Britanije Denis Kif

Aleksandar Nećak: PONOVLJENI APEL

Pred nama su, kao i svake godine, mnogi događaji i već tradicionalna susretanja, radost viđenja i razgovaranja, osvežavanja sećanja i pomalo ulepšavanja prošlosti, saznavanja novosti, pa nekad i planiranja bliske budućnosti.
Za razliku od događaja, koji su višesatna druženja najčešće povodom nekog praznika, jubileja ili kakvog dešavanja iz oblasti kulture, susretanja su višednevno zajednički provedeno vreme, tako svima potrebni lepi trenuci koje čuvamo i “trošimo” do sledećeg okupljanja. Jedan od predstavnika JDC, u izveštaju o svom radu sa nama, naglasio je da Jevreji u ex-YU, najviše vole da se okupljaju i druže. Bio je u pravu...
Ceo tekst o rukovanju

Zakon o Starom sajmištu - za početak memorijalnog kompleksa

Izrađena je prva verza Nacrta zakona o Starom sajmištu, koji će biti osnova za početak izgradnje memorijalnog kompleksa na mestu gde je u Drugom svetskom ratu bio jednan od najozloglašenijih logora, u kome je stradalo više od 7.000 Jevreja i 10.636 logoraša, različitih nacionalnosti.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks kaže da je "sirovi" predlog nacrta zakona prezentovan članovima radne grupe za Staro sajmište pre tri nedelje i da članovi treba da daju primedbe i dopune, nakon čega predstoji javna debata.
Kaže da je nacrt sačinjen od strane ljudi koji su bili određeni i nisu članovi radne grupe i dodaje da u inicijalnom tekstu nije učestvovao nijedan član radne grupe.
"Dao sam niz zamerki, ne bih nabrajao šta je sve rečeno, zamerke lektorske da se pojmovi Holokaust i Porajmos pišu velikm slovima, izostavljena je značajna kategorija za Staro sajmište, a to su antifašisti, nisu pomenuti nijednom rečju u sirovom predlogu nacrta"...
Ceo tekst i video sa sajta N1 Info od 19.2.2017.

9.12.2016 - Popravljeni spomenici na Jevrejskom groblju u Zemunu

U vremenu kada se Srbija na pravičan način odužuje jevrejskoj zajednici u Srbiji, ima pojedinaca koji se baš i ne slažu sa odlukama aktuelne vlade. Pre tačno dva meseca srušena su četiri spomenika plemenitih Jevreja sahranjenih na Jevrejskom groblju u Zemunu. Počinioci nisu pronađeni! Kome smetaju mrtvi? Da se tako nešto dogodilo na Kosovu, a događa se, mediji bi o tome govorili sa opravdanim gnevom. Kada se to desi u srcu Srbije, ne na Kosovu, već u Beogradu, odnosno Zemunu, onda muk. Ni reč o tom nemilom događaju nismo mogli da zabeležimo u izveštajima nacionalnih, privatnih i ostalih medija.

Uporedni snimci pre i posle popravke spomenika
Samuel Dojč/Samuel Deutsch
sahranjen 1909
Emanuel Binder
sahranjen 1908
Žak Hercl/Jaques Herzl
sahranjen 1915.
Samuel Švicer/Samuel Scwitzer
sahranjen 1911

Hevra kadiša (jevrejsko pogrebno društvo) koja se brine o spomenicima stradalih i nestalih porodica Jevreja u Holokaustu, nije ih zaboravila. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći kamenoresca Miloša Garića srušeni spomenici su popravljeni i vraćeni u prvobitno stanje. Tragovi vandalizma su još vidljivi na spomeniku od belog mermera. Tragovi koji opominju da se bar mrtvi ostave na miru.
Kamenorezac Miloš Garić postavio je tablu sa natpisom da se ispred posetilaca nalazi „Kuća života“, odnosno Jevrejsko groblje Zemun. Groblje na kome je tokom Drugog svetskog rata sahranjeno preko 6500 ljudi. Sahranjeni nisu bili Jevreji već Srbi i rodoljubi koje je nemačka okupaciona vlast u svesrdnu pomoć izdajničkog režima Milana Nedića zatvarala u logor koji se zvao Jevrejski logor Zemun, danas poznat i kao Staro sajmište. Mrtvi su iz logora svakodnevno deportovani zaprežnim kolima do Jevrejskog groblja u Zemunu gde su ih prvo bacali u Jevrejsku kapelu a sutradan ih sahranjivali u zajedničke jame.
Kamenorezac Miloš Garić postavio je tablu sa natpisom da se ispred posetilaca nalazi „Kuća života“, odnosno Jevrejsko groblje Zemun. Groblje na kome je tokom Drugog svetskog rata sahranjeno preko 6500 ljudi.
Sahranjeni nisu bili Jevreji već Srbi i rodoljubi koje je nemačka okupaciona vlast u svesrdnu pomoć izdajničkog režima Milana Nedića zatvarala u logor koji se zvao Jevrejski logor Zemun, danas poznat i kao Staro sajmište. Mrtvi su iz logora svakodnevno deportovani zaprežnim kolima do Jevrejskog groblja u Zemunu gde su ih prvo bacali u Jevrejsku kapelu a sutradan ih sahranjivali u zajedničke jame.

Nenad Fogel:
I u Hrvatskoj i u Srbiji od zločinaca prave heroje

Čudim se zašto Srbi govore da je Nedić srpska majka kada je dokumentovano da je u banjičkom logoru pobijeno 32.000 Srba i ‘samo’ 600 Jevreja. Nedićev režim je te Srbe osudio na smrt. A i Draža je napravio ogromne pokolje nad srpskim narodom.
Ceo tekst iz intervjua za zagrebačke Novosti od 18.5.2016.

EKSKLUZIVNO AMBASADOR IZRAELA ZA KURIR:
Sramota je što u Hrvatskoj veličaju ustaše

Ambasadoru Izraela Josefu Leviju u Srbiji ističe mandat za tri meseca. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir odbija da se pozdravi sa zemljom koju smatra svojim drugim domom. - Odlazim, mada ne želim da se opraštam (smeh). Odlazim na leto i sa sobom zauvek nosim vrednosti koje sam stekao u Srbiji. Srbija će zauvek biti deo mene. Želim da vam odam jednu tajnu. Sada kad niko ne čuje (smeh). Dok slušam himnu Srbije, naježim se i na ivici sam suza. To nije uobičajeno za ambasadore. Kad god čujem vašu himnu, posebno dve rečenice...
- Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod! Na ivici sam suza... Znate, Srbija sanja o tome da bude srećna i da pronađe svoju sreću. Da ima svojih pet minuta u istoriji. I mi imamo san. Naša himna se zove „Nada“. Poznata književnica iz Izraela napisala je pesmu o Jerusalimu, o gradu koji sedi sam i postaje rob svojih snova. To je istina o Jerusalimu, ali možda i o Beogradu. Beograd je veliki evropski grad koji sanja san o velikoj sreći. To je i naš i vaš san.
Ceo tekst sa sajta "Kurira" od 23.5.2016.

27.4.2016 - Objava za medije na sajtu Spomen područja Jasenovac

Pred sam početak komemoracije koja se održava u spomen svim stradalima u jasenovačkom logoru, a povodom obilježavanja dana proboja 22. travnja, pristupio mi je novinar TV-a kojemu se navodno ne dozvoljava položiti vijenac, ali istovremeno to je bila, naknadno sam uvidjela, svojevrsna provokacija koju nisam naslućivala. Prvenstveno želim istaknuti da je cijeli događaj snimljen bez mojeg znanja, pa stoga i pretpostavljam da je bila želja zabilježiti reakcije na vijenac kojega je grupica donijela, a na kojem je pisalo "Stradalima logora Jasenovac od 1941. do 1951. godine". Sam taj vijenac ja nisam vidjela, a moram priznati da se u neposrednom trenutku prije početka službenog i televizijskog programa komemoracije nisam snašla. Moram naglasiti - mi se u Spomen području Jasenovac bavimo muzejskom i edukativnom djelatnošću prema Zakonu o muzejima i isključivo i samo komemoriranjem stradalih Srba, Roma, Židova, Hrvata antifašista i ostalih naroda koji su stradali u ustaškom koncentracijskom logoru Jasenovac od 1941. do 1945. godine.
Komemoracija 22. travnja, na obljetnicu proboja logoraša izvedenog 1945. godine, posvećena je sjećanju na žrtve jasenovačkog ustaškog logora, i ona se ne smije zloupotrebljavati za pokušaje relativiziranja njihovih patnji izazvanih nasiljem i genocidnom politikom ustaškog režima, te radi polaganja spornog vijenca upućujem ispriku preživjelim logorašima, potomcima žrtava, kao i hrvatskoj javnosti.

Nataša Jovičić
Ravnateljica JUSP Jasenovac

Reakcija na tekst objavljen u našoj rubrici KOMENTARI

Pismo predsednika Aleksandra Nećaka IO Jevrejske opštine Zemun

Za zaboravne. IO Saveza 16.12.2012. Urednik sajta Nenad Fogel, Aleksandar Nećak, Robert Sabadoš, Tomika Halbror, Ruben Fuks, Ruben Dajč, alfa i omega finansija Saveza, do njega službenik Saveza Zoran Mevorah, Rada Petrović zbunjeno gleda u kameru, Stojan Knežević predsednik porodične opštine Kikinda (danas je predsednica njegova unuka), i David Montijas. Većina je i 17. aprlia glasala da se o predlogu JO Zemun ne glasa.

Urednik sajta Nenad Fogel završio je prvi razred osnovne škole u Novom Sadu, u zgradi sinagoge. Učiteljica ga je tada naučila da samo istina leči sve rane.

17.4.2016 - Silovanje demokratije

Kako je ambasador Kirbi našao put do Subotice? Da ga nije Nećak doveo da vidi kako napreduju radovi na obnovi sinagoge? Ne bih rekao. Ko još pamti njihova obećanja? Pripreme za smenu Nećaka: Đerasi , Fuks i Elazar. Kud mene da nađete sada u vezi Švajcarskih računa? Obećanje ambasadorki Izraela Jafi Ben Ari vratićemo vam sinagogu kada na vlast dođe Vućić. Otkud Aleksandar Nećak u Subotici u društvu Majkla Devenporta i Roberta Sababodša ? Predsednik JO Prištine, ili deo porodice Prlinčević?

Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije demonstrirao je na poslednjoj sednici, održanoj 17. aprila 2016. godine, klasičan primer kako se zloupotrebljava instititucija demokratije. Naime, od dva predloga Izvršnog odbora JO Zemun da se dopuni dnevni red redovne sednice, nijedan nije usvojen. Kako reče predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel posle odbijanja, između ostalog, da se raspravlja o razlozima zbog kojih je bivši predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak vratio titulu počasnog predsednika, ma šta ta titula značila, predstavlja akt odsustva poštovanja odluke izvršnog odbora jedne od, navodno, ravnopravnih opština Saveza. Izostanak spremnosti da se o temi koju je inicirala Jevrejska opština Zemun raspravlja, predstavlja u pravom smislu „silovanje“ demokratije. Kako dalje, kada u Izvršnom odboru Saveza, proširenom sa nestvarnih 11 članova nakon prestanka mandata Aleksandru Nećaku, sve u cilju prevladavanja tri brojčano najveće jevrejske opštine u Srbiji pravo je pitanje. Na taj način su jevrejske opštine Beograd, Novi Sad i Subotica ostvarili za sebe apsolutni primat koji dovodi i do mogućnosti da se sve inicijative malih (manje brojnih) opština glasanjem odbiju. Ko može da im onda prigovori da tu nema demokratije. Glasalo se, ali šta da se radi, većina nije prihvatila te predloge. Moramo da se upitamo kakva je to većina kada se zna da je po poslednjem popisu u Srbiji registrovano tek nešto više od 700 Jevreja. U spiskovima naših opština vode se kao članovi njih oko 3000. Kako je došlo do tolike razlike u broju. Verovatno se neki od Jevreja plaše da se na zvaničnom popisu izjasne kao pripadnici jevrejske manjine. Još uvek je prisutan strah od nekog novog Holokausta. Drugi razlog je to što se u našim spiskovima vode kao članovi i supružnici i deca, koji često nisu jevrejskog porekla, što lično smatram za našu prednost, nikako manu. Danas u članstvu Jevrejske opštine Zemun brojimo nekih 120 članova. To bi bilo oko 5 % ukupno registrovanog članstva u srbijanskim jevrejskim opštinama. Preko 90 % njih su jevrejskog porekla, po nacističkim kriterijumima. Poslednjih dvadeset godina učinili smo svi zajedno u JO Zemun da se povrati stari sjaj aktivnosti koje su u Zemunu postojale pre Holokausta. O tome svedoče naše brojne aktivnosti i preko 30 naslova koje je objavila Jevrejske opština Zemun u poslednjih 15 godina postojanja izdavačke delatnosti. Ko ne veruje neka pregleda sve stranice našeg sajta koji od 2005. pruža kompletan uvid u sve aktivnosti. Stara izreka veli: Niko nije postao prorok u svom selu! Naravno niko iz JO Zemun nije ni želeo da bude prorok, ali da mu se oda priznanje za dugogodišnji rad, pre svega na očuvanju tradicije, sećanja na Holokaust i razvijanju dobrih odnosa sa okruženjem, to smo očekivali. Umesto zasluženih priznanja doživljavamo razočarenja odbijanjem da se raspravlja o jednoj nepravednoj odluci Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije iz 2011. Umesto da odbije odluku Aleksandra Nećaka da vrati titulu počasnog predsednika Saveza, koja je u direktnoj vezi sa zahtevom Jevrejske opštine Novi Sad da mu se ta titula oduzme, a koja se služila najobičnijim spekulacijama o njegovom radu na štetu zajednice posle prestanka obavljanja dužnosti predsednika Saveza, Izvršni odbor Saveza je tu „želju“ Aleksandra Nećaka jedva dočekao sa objašnjenjem da se on sam odriče te titule. Zaboravili su da je već sve bilo dogovoreno između onih „najvećih“ da mu se ta titula oduzme. Šta su tada radile tzv. „male“ opštine poput „porodičnih“ iz Kikinde i Prištine i dva tri člana Niške opštine? Priklonile su se onim VELIKIM i glasale da mu se oduzme titula počasnog predsednika Saveza. Svojevremeno je autoru ovog komentara kazala jedna od tri člana JO Kikinde: Koga je moliti nije ga ljutiti! Taj stav jasno ukazuje da su njihovi interesi vezani samo za NOVAC. Zašto ne prestanemo sa simuliranjem da postoje jevrejske opštine kao Kikinda, Niš i Priština, koja uzgred budi rečeno predstavlja takođe jednu porodicu, dok pravi zastupnik Jevreja na Kosovu, Votim Demiri nema nikakvu podršku našeg Saveza. Te tri opštine, ili tri porodice, imaju pravo da skinu sa dnevnog reda naš legitimni zahtev za reviziju ranijih odluka IO Saveza. Danas je na neslavnoj sednici IO Saveza Robert Sabadoš, koji je bio u vreme Aleksandra Nećaka potpredsednik Saveza, „tužno“ izjavio: „Šta da se radi, Aleksandar Nećak je sam vratio tu počasnu titulu“. Nije smogao ni snage, a verovatno ni volje da glasa za predlog IO JO Zemun da se ta nepravda ispravi. Ostao je uzdržan u nadi da će većina u nekom novom slučaju podržati njega i njegovu „veliku opštinu“ u realizaciji budućih projekata koji će stići sledeće godine kada počinje realizacija Zakona kojim našoj zajednici država Srbija daje u narednih 25 godina 950.000,00 evra kao odštetu za stradale Jevreje tokom Holokausta. Činjenica je da je taj Zakon inicirao baš Aleksandar Nećak. On je sa prethodnom Vladom već ugovarao način na koji će biti obeštećena jevrejska zajednica, sve na osnovu Terezinske deklaracije. Svesrdno je pomagao radnoj grupi Saveza koja je, posle smene predsednika Saveza Rubena Fuksa sa položaja glavnog pregovarača, zvanično vodila pregovore sa vladom Aleksandra Vučića. Ni za to mu nisu odali priznanje. Kažu nekom drugom prilikom. Agencija za restituciju na čijem čelu je Strahinja Sekulić i Vlada Srbije prepoznali su opravdanost naših zahteva i doneli su odluku da se ispravi velika nepravda učinjena Jevrejima Srbije. Očekivalo bi se da je ta odluka doneta dok su na vlasti bili oni drugi. Umesto nijh, Aleksadar Vučić se pokazao na delu kao čovek koji razume sve patnje Jevreja u Srbiji i odlučujuće je doprineo donošenju zakona koji ispravlja 71. godina staru nepravdu.
Na kraju moram da se osvrnem na rad IO Saveza. Godinama unazad sve brljotine koje su radili naši čelnici nikada nisu bile sankcionisane na IO Saveza. Da su kojim slučajem procurili pre nekih desetak godina „Maršalski papiri“ danas oni koji odlučuju o finansijama Saveza ne bi bili u prilici da se drsko predstavljaju kao Luj XIV: O finansijama odlučujem JA! Ili u prevodu „Država to sam JA!“. Videćemo posle prve uplate države Srbije na račun Saveza ko je „država“, ON ili Zakon koji propisuje na koji način će Jevrejska zajednica u Srbiji trošiti dodeljena sredstva. Ovog puta neće biti preglasavanja već će morati da se pruže detaljni izveštaji na čega su utrošena sredstva koja će država Srbija teškom mukom odvajati za našu zajednicu. Na svu sreću Nadzorni odbor koji nas kontroliše ima „demokratsku većinu“, većinu koja nije iz redova naše zajednice. U tome će im svesrdnu pomoć pružati i Jevrejska opština Zemun.

Ogovor Mihaelu Frojndu

HercloviU rubrici „Stav, mišljenje“ (Opinion) Jerusalem Posta, Mihael Frojnd nedavno je objavio autorski članak u kome se zalaže da se ispuni poslednja volja idejnog tvorca moderne države Izrael, Teodora Hercla. Iako je država Izrael odavno ispunila poslednju volju Teodora Hercla, Frojnd vođen, pre svega, svojom opsesijom o preselenju posmrtnih ostataka Teodorovih dede i babe po ocu, pogrešno tumači testament Teodora, čiji deo dajemo u naslovu. Iz Herclove poslednje volje jasno se vidi da nije spominjao dedu i babu sa očeve strane, kao ni dedu i babu sa majčine strane. Zašto se onda Frojnd zalaže da se posmrtni ostaci dede Simona i babe Rivke prenesu u Izrael i sahrane pored njihovog unuka? Zašto se poziva na „poslednju volju“ svestan da u njoj nije traženo da se dede i babe (ni po ocu ni po majci) sahrane pored njega, ili on pored njih, svejedno...
Ceo tekst u pismu predsednika JOZ i Hevra Hadiše, Zemun.

Deset najgorih antisemitskih/antiizraelskih incidenata 2015

Zastrašujuće pojave kao pokazatelj rastuće prijetnje jevrejskom narodui i demokratskim vrednostima.

Dokument Centra Simon Wiesenthal
(na engleskom jeziku)

O Oliveri Milosavljević: Odlazak dosledne istoričarke

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu Olivera Milosavljević, preminula je u utorak, 12. oktobra u Beogradu. Milosavljević je svoj profesionalni rad posvetila kritičkom prilazu savremenoj srpskoj istoriji i raskrinkavanju rasprostranjenih nacionalnih mitova...
Ceo tekst sa sajta slobodnaevropa.org. Objavljeno 13.10.2015.

Netenjahuova tišina od 44 sekunde u UN izrugana muzičkim interludama

Ceo tekst i video prilozi na sajtu Washington Posta (na engleskom).
Objavljeno 1.10.2015.

14. godišnja konferencija JRI - Jasenovac Research Institute
Izveštaj Dejmsa Jarkera direktora JRI, 27. aprila 2015.

(Foto galerija klikom na sliku)

Institut za proučavanje Jasenovca organizovao je 14. godišnje dane komemoracije Jasenovca za vikend 25. i 26. aprila 2015 u Njujorku. Od pokretanja ove godišnje aktivnosti u znak sećanja na probijanje logoraša iz Jasenovca, JRI je uvek održavao ceremoniju u njujorkškom Memorialnom parku Holokausta u zalivu Šipshed u Bruklinu sa govornicima koji izlažu svoja gledišta o poukama Jasenovca i odavanjem pošte njegovim žrtvama. JRI je podigao spomenik jasenovačkim žrtvama u parku, jedini takav spomenik van teritorije bivše Jugoslavije...
Gost i govornik na ovom skupu bio je i predsednik naše opštine Nenad Fogel.

Ceo tekst izveštaja (engleski) :: Program konferencije (engleski) :: JRI sajt

Ko piše govore predsedniku Nikoliću?

U izveštaju koji je obavio B92 povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta pod naslovom „Holokaust je istorijska sramota“ objavljena je i rečenica predsednika Nikolića koja je, verovatno po mišljenju pisca predsedničkih govora, trebalo dodatno da objasni zašto smo mi Jevreji bili na meti nacističkog ološa.
Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke rekao je Nikolić.
Ovakve izjave uvek prvo asociraju na antisemitizam, jer su takve floskule o Jevrejima i bile okidač za njihov progon (Kristallnacht) i na kraju za sistematsko uništavanje. Urednik MOSTA, lista Jevreja izbeglih iz bivše Jugoslavije koji izlazi u Izraelu, Milan Fogel, poslao nam je komentar te izjave:

Istina je da su Jevreji ostavili trag u svim zemljama u kojima su živeli, ali gospodin predsednik ponavlja stereotip o bogatim Jevrejima, s obzirom na poslove kojima su se bavili, ali se istovremeno zaboravlja da je većina Jevreja bila siromašna ili je pripadala srednjoj klasi. Istina je, takođe, da su Jevreji, pre nego što su bili ubijeni, opljačkani, prvo u nacističkoj Nemačkoj, a onda i u Srbiji i svim drugim okupiranim državama gde su se nalazili.

Nadamo se da je ovakva izjava još jedna od zabluda koje godinama plasiraju naši (ne)stručni istoričari. Sigurni smo da je predsednik Nikolić samo žrtva svojih saradnika koji nemaju dovoljno znanja a samim tim ni prava da pišu o stradanju Jevreja u Holokaustu.

Povodom izjave predsednika Nikolića Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM izdao je 28.1.2015. saopštenje za javnost.

Još jedna prevara:
Jevrejska imovina se poklanja izmišljenom ENTITETU

Sve zemlje koje su imale taj problem regulisale su ga formiranjem nekog entiteta na koji bi ta imovina bila preneta. To telo bi njom upravljalo u cilju pronalaženja jevrejske zajednice, koristeći je u memorijalne i edukativne svrhe, rekao je direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić.
Ko i zašto ponovo „traži“O ojevrejsku zajednicu? Zašto bi se formirao bilo kakav “entitet” kada postoji Savez jevrejskih opština Srbije kome ta imovina treba da bude preneta. Ko je i zašto zaključio da je Savez “nesposoban” da upravlja imovinom bez naslednika? Savez ima Izvršni odbor sastavljen od predstavnika svih jevrejskih opština u Srbiji i jedini je koji ima moralno pravo da raspolaže sa tom imovinom i to na način na koji on smatra da je potrebno. Najavljulje se da će korišćenje te imovine biti u cilju jačanja jevrejske zajednice.
Odmah zatim se kaže da će se imovina usmeravati u memorijalne i edukativne svrhe. U vreme kada naše Opštine nemaju sredstava za osnovnu delatnost, neko sebi daje pravo da odlučuje kako će se imovina koristiti. Sva je prilika da će najveću korist imati oni koji će biti imenovani za „čuvare imovine“. To je kao kada kozi date da čuva kupus. Živi bili pa videli!
O ovome piše N1.info. Objavljeno 4.1.2015.

REAGOVANJA: Komentar Aleksandra Nećaka, bivšeg predsednika Saveza JO

OEBS - Skup u Berlinu 2014.

A. Nećak

U Berlinu je, 12 i 13 novembra, u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke, održan vrlo interesantan i vrlo važan međunarodni skup, o kome naši mediji nisu dovoljno ili nisu uopšte informisali javnost. Nalazim da je potrebno da bar jevrejska javnost i oni koji posećuju sajt JOZ (a njih nije malo) saznaju nešto o pomenutom skupu, izlaganjima i preporučenim zaključcima. Zato ću ukratko izneti svoje utiske.

Povodom 10. godišnjice Berlinske deklaracije o borbi protiv antisemitizma, donete na konferenciji OEBS-a 2004. godine u Berlinu, 12 i 13 novembra ove godine, održan je prigodan sastanak učesnika visokog nivoa, kao i Foruma civilnog društva.

Ministar Ivica Dačić

Nacionalne OSCE (OEBS) delegacije predvodili su ministri inostranih poslova zemalja učesnica, ambasadori i visoki funkcioneri vlada: SAD, Albanije, Nemačke, Jermenije, Austrije, Azerbejdžana, Belgije, Kanade, Danske, Španije, Estonije, Finske, Francuske, Velike Britanije, Grčke, Mađarske, Islanda, Italije, Makedonije, Litvanije, Malte, Monaka, Norveške, Holandije, Poljske, Rumunije, Rusije, Srbije, Slovačke, Slovenije, Švedske, Češke, Turske, Ukrajine, Izraela i Švajcarske kao zemlje koja predsedava OEBS u ovom periodu. Skupu su takođe prisustvovale i u radu uzele aktivno učešće i veliki broj međunarodnih organizacija i institucija kao što su: ECRI, ITF ili IHRA, ICCA, PACE, UNESCO, UNHCR, OHCHR i mnoge druge...
Ceo tekst Aleksandra Nećaka

UBIJENI OTETI MLADIĆI
Piše Milan Fogel

Vojska i zvaničnici Izraela, da ne govorimo o porodicama ubijenih mladića, do poslednjeg momenta su verovali da su mladići živi i da će se vratiti kući. Mladići su poslednji put viđeni na raskrsnici kod Guš Ciona, gde su stopirali automobile na povratku kući iz verske škole koju su pohađali.
Neko je dao naznake, prisluškivani su telefonski razgovori, gde se tela ubijenih mladića nalaze i ubrzo su napuštena tela nađena. Ispostavilo se da su mladići, Gilad Shaar, Naftali Frenkel and Eyal Yifrach, verovatno ubijeni odmah pošto su kidnapovani 12. juna ove godine. Nađeni su na jednom polju severno od Hebrona. Jednog momenta se poverovalo da su Palestinci odustali od ovakvog načina borbe, međutim statistika je neumoljiva i pokazuje da se ovakve terorističke akcije periodično ponavljaju.
Prva reakcija, kao što je uobičajeno, pošto se tačno zna ko su dvojica otmičara, trebalo je da bude rušenje kuća porodica otmičara. Dok smo ovo pisali, otmičari još uvek nisu uhvaćeni. Sa odlukom se sačekalo. Rušenje kuća bi trebalo da bude opomena budućim otmičarima, čije bi porodice bile bi kažnjene za zlodela njihovih sinova. Velika moralna dilema postoji godinama: Da li je ispravno kažnjavati nekog drugog, koji možda i ne podržava zločin, koji je učinio neko od članova njihove porodice, ali, s druge strane, porodicama se nadoknađuje učinjena šteta i povrh toga dobijaju redovne mesečne prinadležnosti od palestinskih zvaničnih autoriteta. Mesečna primanja se kreću od 3,000 do 12,000 šekela, zavisno do težine zločina koji je počinjen. Tu se, po mom mišljenju, i ne samo mom, nalazi najveći problem, jer ovakve isplate direktno podržavaju terorizam.
Oni koji su decidirano protiv rušenja kuća, u stvari, zagovaraju mnogo radikalnija rešenje, likvidaciju vođa Hamasa. S druge strane, pojedini članovi Kneseta zagovaraju uvođenje smrtne kazne za izvršioce najtežih zločina ili, bar, doživotni zatvor. Iako, smatraju oni, doživotni zatvor nije garancija, jer se dešavalo da ubice posle nekoliko godina, u razmeni za naše vojnike, budu pušteni iz zatvora.
U akciji potere za otmičarima trojice mladića uhapšeno je oko 500 Palestinaca, a od istrage se očekuje da će se stići do naredbodavaca, odnosno organizatora otmice. Kao što rekosmo, poznata su imena dvojice otmičara, ali sasvim je jasno da su u zločinačkoj akciji učestvovali i mnogi drugi - prebacivanje otetih u drugi auto, odnošenje na mesto gde su nađena tela itd. Zna se da Hamas, kao organizacija, nije naredila otmicu i ubistvo trojice mladića, ali se isto tako zna da su zločin izvršili pripadnici Hamasa, navodno, samoinicijativno. Ne sme se izgubiti iz vida da lideri Hamasa godinama pozivaju na otmice i ubistva, to je postalo deo ideologije Hamasa. U takvoj atmosferi nije iznenađenje da pojedinci smatraju svojom dužnošću da napadaju pojedince, bez obzira da li oni nose uniformu ili su obični civili. U svakom slučaju, vlada Izraela, još jednom će ponoviti zahtev Abu Mazenu da iz vlade izbaci pripadnike Hamasa, kao najveću pretnju izraelskim građanima i miru na ovim prostorima.

INTERVJU: JOSEF LEVI, izraelski ambasador u Beogradu
Hamas krivimo za otmicu tinejdžera

Neko možda prepoznaje signale umerenosti u Hamasu, ali ja čekam da vidim njegove lidere da kažu da Izrael postoji i da ga priznaju kao takvog Foto Tanjug Sudbina izraelskih tinejdžera, otetih prošlog četvrtka kada su se vraćali kući iz verske škole, podigla je minulih dana kompletnu izraelsku javnost na noge, a izraelska vojska je na Zapadnoj obali započela opsežnu akciju potrage.
Vlada Benjamina Netanijahua je ovu otmicu direktno povezala sa, za nju neprihvatljivim, pomirenjem umerenog palestinskog pokreta Fatah predsednika Mahmuda Abasa i ekstremnog islamističkog Hamasa, koji od 2006. kontroliše pojas Gaze.
Dva rivalska pokreta su osnovala zajedničku tehnokratsku vladu, okončavši osmogodišnji palestinsko-palestinski sukob na otvoreno protivljenje izraelskih zvaničnika koji su to naveli i kao razlog za prekid izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora...
Ceo tekst sa sajta Politike. Objavljeno 20.6.2014.

Juden Raus
Najgnusnija društvena igra koju je svijet vidio

"Da se preimenuje u 'Srbi Raus' ili 'Muslimani Raus', ova bi bezvremenska tema rasističke mržnje i danas bila aktualna. Postoje brojna mjesta na svijetu u kojima bi takva igra naišla na publiku", upozoravaju Andrew Morris Friedman i Ulrich Schaedler, autori rada koji je proučio vjerojatno najgnusniju društvenu igru svih vremena. Igra nazvana „Juden Raus“ u njemačkim se trgovinama pojavila samo mjesec dana nakon Kristalne noći, po cijeni od 4,50 reichs maraka. No, autor ove igre nije mogao ni pomisliti da će njegovu zaradu na račun konačnog rješenja osujetiti sami nacisti. Na kraju se pitao zar igra kojoj je cilj skupiti Židove po gradu te ih poslati natrag u Palestinu nije na liniji?
Igre koje igramo odražavaju vrijednosti društva koje ih osmišljava i koje se njima zabavlja. Dok se mase njima igraju, povjesničari kulture koriste ih kako bi proučavali te vrijednosti obzirom da brojne igre, kako djecu tako i odrasle, direktno ili indirektno, nerijetko uče i moralnim vrijednostima. Najčešće se u igrama srećemo sa "zapadnjačkim" vrijednostima, no "bilo koji vrijednosni sustav može se promovirati kroz igre zavisno o želji dizajnera", tvrde autori studije "Juden Raus: Povijest najzloglasnije igre", Andrew Morris Friedman i Ulrich Schaedler koji su u svome radu proučili valjda najgnusniju igru ikada osmišljenu...
Ceo tekst sa sajta Lupiga.com. Objavljeno 26.3.2014.

Antijevrejsko pitanje
Lev Rubinštejn

U sveopštoj larmi koja poslednjih dana vlada našim diskusionim prostranstvom, tema Ukrajine je ta koja dominira. A u svim tim razgovorima, s povišenom učestalošću iskače reč „nacionalizam“, u svim iz njega izvedenim oblicima.
Odmah da kažem: ja ne volim nacionalizam. Bilo koji. Mada razlikujem onaj imperijski od antiimperijskog. I razume se, ne trpam ih u isti koš.
Ali ne volim nijedan. Pre svega zato što je nesavremen. Nacionalizam je arhaičan. I zato je on, uzgred rečeno, tako primamljiv.
Dok je u službi boljeg razumevanja istorije ili umetničke stilizacije, svaka arhaičnost je zanimljiva, čak cenjena. A kada je angažovana u aktuelnoj praksi – bilo društvenoj, bilo kulturnoj, bilo političkoj – ona u najboljem slučaju postaje smešno provincijalna, a u najgorem, destruktivna i opasna po moralno i intelektualno zdravlje društva.
Od svih sporova su najčešći oni koje podstiču „jevrejsko pitanje“. A i kako bez njega? I na ove hronično bolne tačke najčešće pritiskaju ljudi koji su u većoj ili manjoj meri zaraženi davnašnjim virusom judofobije, manje-više isti oni koji neprestano prelistavaju spiskove ličnosti naše otadžbinske istorije i crvenom olovkom revnosno podvlače ne prezimena na „-ov“ ili „-in“, već samo ona koja se završavaju na „-man“ ili „-berg“. To su uglavnom oni kod kojih se judofobija u našem domaćem izvođenju naziva „patriotizam“, a u tuđem prosto „fašizam“ ili, recimo, „banderovština“. Liči na ono nekad: naši su obaveštajci, a njihovi su špijuni. Ne daj bože da neko tamo samo nešto pisne o tome. Odmah će biti spaljen svetim ognjem humanizma. A ovde, kod nas, samo izvolte. Može slobodno i o „abažurima“. Što da ne? Naši smo...
Ceo tekst sa sajta Pešcanika. Objavljeno 11.2.2014.

O kritici Hane Arent
Hannah Arendt Center

Prošlo je više od 50 godina od kada je Hana Arent objavila Ajhmana u Jerusalimu. To nije njena najbolja ni najznačajnija knjiga, ali ipak sadrži neka ključna i važna zapažanja. Pre svega, predstavlja portret čoveka koji, kako ga Arent vidi i razume, prilično neprimetno od antisemite prerasta u genocidnog ubicu. Hana Arent je postavila pitanje kako su se Ajhman i drugi kao on sa takvom lakoćom od antisemita pretvarali u masovne ubice?
Ova knjiga je sa razlogom poznata, jer postavlja ovo duboko važno pitanje i daje odgovor koji je vremenom prihvaćen kao ubedljivo ispravan. U najkraćem, radi se o tome da savremeni sistemi administrativno organizovanog ubijanja i zločina zavise od saradnje i zalaganja mnogih ljudi koji, iako podržavaju osnovne ciljeve režima, sebe ne doživljavaju kao kriminalce i ubice. Ovi ljudi postupaju iz ubeđenja, ali pravdaju ono što čine klišeima i birokratskim jezikom. Oni se ponose ne samo svojom odanošću, nego i preduzimljivošću i veštinom u sprovođenju ciljeva režima. Ti obični ljudi, daleko od hladnokrvnih ubica ipak spremno, pa i poletno sudeluju u administrativnoj mašineriji smrti. Na to su spremni, tvrdi Arent, jer su se izolovali od drugih i počeli da razmišljaju u mehuru gde ne čuju i ne prihvataju mišljenja drugačija od svojih. Ovoj plitkoj nehajnosti – Arent je na drugom mestu naziva glupošću – ona daje ime „banalnost“, koja omogućava savremenim režimima zla da izazovu takvo užasno i svakako nebanalno zlo...
Ceo tekst sa sajta Pešcanika. Objavljeno 25.12.2013.

Ivan Ergić
Svi izvlače neki razlog za prezir prema Jevrejima

Erih Pribke, još jedan visoki SS oficir i zločinac, umro je prirodnom smrću i u dubokoj starosti. Pri tom, do kraja života nije ispoljio ni najmanje kajanje ili elementarnu empatiju ostajući dosledan stavu, toliko puta opisivanom kod Hane Arent da je on "samo radio ono što mu je bilo naređeno". Nedavni slučaj "Pribke" samo podseća koliko su bivši nacisti imali utočiste, ne kod ekstremne desnice i neonacističkih organizacija, već u tzv razvijenim, demokratskim zemljama, jer oni su uživali kako obaveštajni i sudski azil, tako i pre svega politički. Antifašistička svetska javnost je bila preslaba da se suoči sa strukturama zemalja koje su skrivale i štitile zločince. Obračun sa zločincima i njihovo pronalaženje zavisilo je od snage, volje i sredstava pojedinaca.
Dok su Simon Vizental, Efraim Zurof i slični njima lovili naciste i studiozno se bavili tim poslom, javnosti mnogih zemalja koje su krile iste, bile su vidno indignirane i neprijateljski raspoložene prema njima. Iz njihovih reakcija kao da je uvek zračio tihi antisemitizam, i to onaj tako često uzrokovan samim prisustvom jevrejskog aktivizma i koji podseća ne samo na ravnodušnost velikog dela sveta prema Holokaustu, već i prema njegovom kasnijem obezvređivanju, skrivanju nacističkih prvaka i zataškavanju njihovih zločina. Dakle, nad njima je izvršen dvostruki zločin. To je onaj psiho-nacionalni moment kada žrtva ostaje kao stalni dokaz o počinitelju i njegovoj indiferentnosti, tako da ne samo da "nemački narod nikad neće Jevrejima oprostiti Holokaust", već i mnogi drugi...
Ceo tekst sa sajta Lupiga.com. Objavljeno 19.11.2013.

Levi: Vaskrs Srbije stiže sa njiva
Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi o saradnji sa našom državom, istoriji i kosovskom pitanju: Ne priznajemo nezavisnost Kosova, iako je Beograd podržao Palestinu.

Želimo da učestvujemo u „vaskrsnuću“ Srbije, posebno u oblasti poljoprivrede. Vaša država je prirodna „korpa hrane“ Balkana i pola Evrope koja ima sve preduslove za razvoj poljoprivrede. Izrael, koji je rođen u pustinji i bio prinuđen na inovacije, želi da svoja iskustva podeli sa Srbijom.
To u razgovoru za „Novosti“ poručuje izraelski ambasador u Beogradu Josef Levi, koji srdačno ističe da Srbija spada u najintimnije prijatelje njegove domovine. - Odlično političko razumevanje sa Beogradom odraz je bogatih odnosa dva naroda generacijama unazad. Svuda nalazim simpatije za Izrael i topla podsećanja na sličnosti naših istorija i želje za slobodom, jedinstvom i očuvanjem identiteta. Srbi su jedan od nekolicine evropskih naroda gde antisemitizam nikada nije bio popularan i gde se Jevreji osećaju dobrodošlim...
Ceo tekst sa sajta Večernjih novosti. Objavljeno 24.10.2013.

Vinovnici i žrtve u srpskim udžbenicima istorije

Igra zamena uloga
Drugi svetski rat je razdoblje koje je u Jugoslaviji i u Srbiji doživelo najdramatičnije interpretativne promene. To je period koji je služio svim režimima i ideologijama da u njemu pronađu svoje istorijske pretke i da, u nekom od ideoloških koncepta iz tog vremena, nađu svoje istorijsko utemeljenje. Mogli bismo reći da je to istorijsko razdoblje idealni rezervoar iz kojeg se vade poželjni istorijski mitovi na koje se oslanjaju savremeni režimi u Srbiji.
Drugi svetski rat ima posebnu upotrebnu moć zbog obilja ideologija koje su se u njemu našle suprotstavljene, a koje se još uvek nalaze na političkom jelovniku. Zbog toga je, u ideološkom smislu, taj događaj važan za današnje pozicioniranje na političkoj sceni, dok pozivanje na već mitske figure vođa različitih pokreta daje potreban istorijski bekgraund onim političarima čiji je današnji politički potencijal tanak...
Ceo tekst sa sajta Pešcanika. Objavljeno 19.9.2013.

IN MEMORIAM


Danilo Fogel (1923-2012.)

Najstariji član Jevrejske opštine Zemun, Danilo Fogel, preminuo je 13. Avgusta 2012. godine u 89 godini. Sahranjen je 17. Avgusta na Jevrejskom groblju u Zemunu.

Na sahrani se u ime prisutnih od Danila oprostio počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije gospodin Aleksandar Nećak

Danas se opraštamo od Danila Fogela, zaslužnog i  uglednog člana jevrejske zajednice, požrtvovanog i dobrog roditelja, posvećenog i odanog člana društva u kome živimo, za čija pozitivna dostignuća se aktivno borio od rane mladosti.  Svoj dugi radni vek, kao i život po prestanku profesionalnih obaveza, posvetio je beskompromisnom očuvanju istine, dostignutih društvenih vrednosti i nastojanjima da svet, u granicama svojih mogućnosti, usmerava ka etičkom savršenstvu.
Sve ovo pokazuje da je Danilo Fogel u sebi nosio istinske, izvorne vrednosti judaizma. Da ih je u skladu sa vremenom, društvenim i političkim okolnostima, primenjivao i utkao u svakodnevni život, ne namećući ih nikom.
Jevrejin po rođenju, pohađao je jevrejsku osnovnu školu u Zemunu, bio je aktivan član Hašomer Hacaira, organizacije čiji je cilj bilo fizičko i psihičko pripremanje jevrejske omladine za odlazak u Palestinu, uključivanje u njenu obnovu i izgradnju socijalističkog društva...
Kao i većina preživelih Jevreja sa ovih prostora, svoje najmilije, oca, majku i dva brata izgubio je u logorima Jasenovac i Stara Gradiška. Priključio se partizanskom pokretu. Nosilac je Spomenice 1941, značajnog i velikog priznanja, danas nažalost pomalo potisnutog u prošlost.
Danilo Fogel je Jevrejsku zajednicu, između ostalog, zadužio serioznim istraživačkim radom, prikupljanjem velikog broja značajnih dokumenata, fotografija vezanih za život jevrejske zajednice u Zemunu od njenog nastanka do današnjih dana. Velikim brojem priloga učestvovao je u većini od dvadesetak naslova koje je Jevrejska opština Zemun objavila.
Dobitnik je II ravnopravne nagrade na 45 nagradnom konkursu Saveza jevrejskih opština Jugoslavije (2001. prva nagrada nije dodeljena) za delo „Jevrejska zajednica u Zemunu“. Ovo delo predstavlja hroniku jevrejske zajednice u Zemunu od naseljavanja Jevreja 1739. do 1945. godine.  Mora se znati da su, na ovom najstarijem književnom nagradnom konkursu u našoj zemlji, nagrade dobili i Danilo Kiš, David Albahari, i mnogi drugi danas svetski poznati i priznati autori.
Naš prijatelj, dragi i uvaženi Danilo Fogel svoj dug, uspešan i koristan život danas zaokružuje kao i svoj jevrejski krug, u skladu sa našom tradicijom odlazeći od nas kao GOSPODAR POVRATKA kako piše u našim starim knjigama BAAL TEŠUVA.
Zihrono livraha!     
U Zemunu   17. avgust 2012. / 29 av 5772.

Aleksandar Nećak,
Počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

Kompilacija Znamenitih Jevreja Srbije

Knjiga ZNAMENITI JEVREJI SRBIJE pionirski je pokušaj da se na jednom mestu učine dostupnim biografije Jevreja koji su značajno doprineli svekolikom razvoju Srbije u poslednjih 200 godina. Više od dve godine rada, pre svega veliki trud istraživača koji su prikupili skoro 400 biografija, izgleda da je postao kamen spoticanja u odlučivanju ko će od njih dobiti mesto u „Galeriji Zaslužnih“. Šta je to što je moglo da opredeli veliki redakcijski odbor da nekoga uvrsti u štampano izdanje knjige (postoji i elektronsko izdanje) nije baš sasvim jasno. Na kraju smo dobili leksikografski prikaz Jevreja koji jesu/nisu živeli na tom području, ali nismo dobili ono osnovno, njihove zasluge, sažete u kratkim leksikografskim odrednicama. Naime, ako se pažljivo isčitavaju kratke crtice iz biografija, ne može se oteti utisku da u većini nema informacija o njihovom doprinosu „razvoju srpskog društva“. Činjenica da je neko doktorirao, bio profesor na univerzitetu, završio na kraju krajeva fakultet, nije i ne može biti merilo da se uvrsti u knjigu. Doprinos pojedinaca lokalnoj sredini, gledano iz vizure globalnog doprinosa razvoju Srbije, ne mogu biti dovoljni da se svrstaju u kategoriju ZNAMENITIH. Po priznanju urednika knjige A. Gaona, bilo je dilema oko toga ko treba da se nađe u knjizi: mrtvi ili živi, onima koji su zaista živeli u Srbiji ili i o onima koji su živeli u drugim državama koje su postojale na tlu sadašnjih granica, samo o „domaćim Jevrejima“ ili i strancima koji su se rodili na tlu Srbije … Obrađeno i objavljeno 278 biografija pokazuje nedoslednost u poštovanju osnovne ideje o pisanju knjige o doprinosu Jevreja razvoju srpskog društva. Ovo se posebno odnosi na poslednju kategoriju: Jevreji koji žive ili su živeli u inostranstvu. Ipak, neko ko se potpisao kao Izdavač, osetio je potrebu da u Predgovoru napomene da su u knjigu uvršteni i oni koji su „uspeli“ u inostranstvu. To je čini se najbolja ograda od kritika, zbog čega je uvedena ta kategorija. Ako je namera bila da se na jednom mestu sakupe biografije Jevreja koji su doprineli, značajno, razvoju srpskog društva, onda pokušaj da se selektivno uvrste nekolicina onih koji su svoj stvaralčki vek provelu u drugim državama, dovodi u pitanje i samu ideju pisanja ovakve knjige. Ili je trebalo dati sasvim precizan naslov ili ih nije trebalo uvrstiti u leksikon. Imajući u vidu burnu istoriju Srbije, bilo je za očekivati da se u knjizi pojave samo oni Jevreji koji su stvarno živeli na teritoriji države Srbije. Mogli bi da počnemo od Zemuna. To se na primer odnosi na Jehudu Ben Alkalaja, koji je živeo u Austro Ugarskoj a život okončao u Palestini. Kakav je to uticaj na Srbiju moglo da ima njegovo pisanje, kada se zna da je pisao na nemačkom a većinu dela je napisao na hebrejskom. Njegov rad je ustvari bio je posvećen ideji da svi Jevreji napuste Srbiju, naravno i njegovu državu Austro Ugrasku. Drugi primer, novijeg datuma odnosi se na Tomija Lapida. Naime on je, prema ponuđenoj biografiji, sa 17 godina napustio Srbiju i svojim radom prevashodno zadužio Izrael. Koliko je bio vezan za Srbiju najbolje govori podatak da je u jednom intervju koji je dao nakon uspeha na izborima u Izraelu odgovorio da očekuje mesto ambasadora u Mađarskoj! Takvih slučajeva ima još nekoliko: Dan Rajzinger (sa 15 godina napustio Srbiju), Raul Tajtelbaum (sa 18 godina napustio Srbiju), Pinkas Haim – Mile (napustio Srbiju sa 20 godina), Vesna Najfeld (nakon diplomiranja emigrirala u Ameriku)… da ne bi bilo zabune, ovim nikako ne dovodim u sumnju njihova dostignuća u oblastima u kojima su delovali i još uvek deluju.
Kao primer loših kompromisa mogu se navesti biografije, koje više priliče rubrici zanimljivosti, a njih je u knjizi bilo najmanje tri (Amar Isak, Amar Josif i Mark Filip). O svakom od njih napisano je dve-tri rečenice?!
Urednik je, pored ostalog, morao da se potrudi da forma pisanja bude ujednačena. Tamo gde se objektivno moglo pisati mnogo sadržajnije, pisalo se samo ono osnovno. Tako smo dobili samo osnovne podatke o našim velikim piscima Danilu Kišu i Davidu Albahariju. Sa druge strane u manjku podataka o stvarnim doprinosima pojedinaca, veliki prostor posvećen je nebitnim podacima, tipa: kako su se školovali, od prvog razreda pa sve do studija, kako su se spasavali tokom Drugog svetskog rata, da li su bili učesnici NOBa, koliko je članova njihovih porodica stradalo, gde i kada, itd. (član redakcionog odbora A. Lebl, i još mnogi drugi).
Imajući u vidu da je promocija upriličena u Zemunu, neko ko je upoznat sa biografijama Jevreja iz Zemuna, moram da spomenem nekoliko imena koja nisu obuhvaćena ni u štampanom ni u elektronskom izdanju. Porodica Farhi: Dr Ješa Farhi, Fric Farhi, Josef Farhi, druga loza, Albert Farhi, i njegova uspešna deca: Bata, advokat u Cirihu, Moni, vlasnik više bioskopa u predratnom Beogradu, Lela postala spiker na BBC-ju, Josef Sason, berzanski trgovac, Aladar Polak veliki cionista i pesnik, Jakov Žak Čelebi inovator i stručnjak u oblasti vatrogastva, Moric Binder - industrijalac, Dr Arnold Šen, Dr Hinko Urbah - nadrabin, Gabrijel Polgar i sin Zoltan – industrijalci i veliki dobrotvori, Lazar Zonenfeld - industrijalac. Izvor: Danilo Fogel, Jevrejska zajednica u Zemunu, Zemun 2007. Svi oni zaslužuju da se na osnovu sadržaja biografija objavljenih u knjizi i sami nađu među onima koji su doprineli razvoju srpskog duštva.
Na kraju, pored toga što na koricama nema naslova knjige najviše smeta da nema sadržaja ili bar indeksa sa imenima i stranicom na kojoj se nalazi pojedina odrednica.
I na samom kraju citiraću rečenicu iz Predgovora, a na vama je da odlučite posle čitanja knjige da li se redakcijski odbor toga i držao:
„... kriterijum je bio jasan: osnovni uslov za pisanje je doprinos pojedinaca opštoj stvari, ugledu i dostojanstvu države u kojoj su ponikli ili su u njoj proveli deo života.“

Knjigu možete pročitati i preuzeti sa sajta Saveza. Direktan link ka PDF dokumentu.

Nenad Fogel
Predsednik Jevrejske opštine Zemun
23.3.2012.

Arhiva starijih komentara
Natrag na vrh stranice