ARHIVA KOMENTARA

Ambasador Izraela reagovao na "Hitlerov" vagon
Šokiran sam nacističkim grafitom

Ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi oglasio se zvaničnim saopštenjem povodom grafita koji se pojavio na jednom od vagona "Beovoza" na kom su bili nacrtani Adolf Hitler, kukasti krst i SS simbol. Voz sa grafitom neometano je nekoliko dana prevozio putnike širom Beograda, a JP "Železnice Srbije" reagovale su na skandal tek kada su mediji objavili priču.
"Šokiran sam činjenicom da je nepoznata ruka iscrtala zastrašujuće simbole nacističke okupacije na vagonu 'Beovoza' i da je pomenuti vagon tokom dva dana prevozio putnike od Batajnice do Pančevačkog mosta", istakao je ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi.
Ambasador Izraela je naglasio da je siguran da velika većina građana deli njegovo mišljenje i dodao da želi da pohvali inicijativu građanina Petra B. koji je fotografisao skaredni grafit a fotografiju poslao medijima...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno: 16.12.2011.

Na marginama Limmud Keshet konferencije – Povratak Pink Pantera

Uz sve pohvale koje zaslužuje sama ideja Limmud Keshet Ex Yu Konferencije,  susret je ipak obeležila međusobna netrpeljivost pojedinih zajednica iz Hrvatske. Nepomirljivost stavova oko učešća/neučešća predavača Ive Goldštajna iz zajednice Bet Israel, na kraju je rezultirala otkazom prisustva dve najveće opštine iz Hrvatske, Židovskih općina Zagreb i Osijek. Da ni mi nismo imuni na loše odnose pokazala je atmosfera jasne netrpeljivosti između članova različitih opština koje su došle iz Srbije. Dok su se jedni napadno grlili i ljubili, drugima su upućivani pogledi puni mržnje. U tako „zatrovanoj“ atmosferi pokušao je predsednik JO Pančevo, David Montijas, da organizuje sastanak predsednika JO iz Srbije. Namera da se prevaziđu sukobi i podele, nije naišla na dobar prijem kod novog zamenika Saveza Rubena Dajča. Prvobitno zamišljen kao oficijelni sastanak, na njegovo insistiranje dobio je epitet neformalnog. U tako neformalnoj atmosferi čuli smo nekoliko različitih viđenja nedavnih burnih događaja u JO Beograd, Savezu i našem odnosu sa JDC i direktorom za Srbiju g. Robertom Đerasijem. Zahvaljujući prevelikoj želji Rubena Dajča da samo on priča, potpisnik ovih redova i predsednik JO Subotica, Tomika Halbrorh napustili su sastanak (neformalni). Na formalnom sastanku, koji je najavio g. Đerasi sa kompletnim Izvršnim odborom Saveza, biće prilike da i potpisnik ovih redova dobije šansu da iznese svoje mišljenje.
Na kraju, uz komentar da nikada ni jedno okupljanje ne može da zadovolji sve želje i očekivanja, predlažem da se organizacija sledećeg susreta poveri Rubenu Dajču. Ko zna, možda ćemo zahvaljujući njegovim stečenim iskustvima i sposobnostima sledeći Limmud Keshet Ex Yu provoditi na peskovitim plažama Maršalskih ili Kajmanskih ostrva! Ako tako bude ja se odmah prijavljujem za volontera i umesto organizovanja izleta, poput pećini Orlovača, organizovaću posete lokalnim bankama, sa akcentom na istraživački rad!

Neformalno, Nenad Fogel

Tišina, uzbuđeni smo

Kada je pušteno obaveštenje o oslobađanju Gilada Šalita, ponovo je nama ovladao severnokorejski sindrom, kao u dane socijalnog protesta ili operacije u Gazi. Razlike među medijima su se istopile u talasu samoljublja i zadovoljstva jedinstvom osnaženim kroz prezir prema Palestincima čije su ruke umrljane krvlju. Operacija u Gazi je, u odnosu na to, bila pružena ruka od meda i mleka ka njima.
Nebrojeni reporteri su se uključivali sa ulica, iz kuće zarobljenika, iz Macpe Hila, Šalitovog rodnog mesta, suze, zagrljaji, bivši zarobljenici, aktivisti, obaveštajna služba, tuga, nada, psiholozi, predstavnici vojske koji su bili za i oni koji su bili protiv ovog dogovora, Hamasom razočarani Palestinci, statistički podaci o procentu onih koji su ponovo vratili terorističkim operacijama, sve nas je to bombardovalo sa televizijskih ekrana...
Ceo tekst sa sajta Peščanik.net. Objavljeno 21.10.2011.

Sudskim poravnanjem okončan spor sa TV PINK

Zapisnik o javnoj raspravi i Rešenje o sudskom poravnanju od 24.10.2011. klikom na ovaj link

Poslednja prilika

Galerija fotografija klikom na sliku

Još jedan, u poslednjih mesec dana, treći vanredni sastanak Izvršnog odbora Saveza, održan je 23. oktobra u cilju prevazilaženja nastalih podela u JO Beograd. Privremena uprava, izabrana na vanrednoj skupštini JO Beograd 28. avgusta, upoznala je članove IO Saveza sa razlozima koji su ih naterali na drastičan potez preuzimanja brige za budućnost Opštine. Sastanku su posle dužeg vremena prisustvovali brojni gosti, ali i rabin, što je za mnoge bilo prvorazredno iznenađenje jer nismo navikli da ga često viđamo na našim skupovima. Za razliku od Privremene uprave koja je svoje delovanje usmerila na zajednicu i njene legitimne i legalne organe, bivši predsednik JO Beograd i Veće podnosili su razne prijave republičkim ministarstvima, stranim ambasadama ali i redovnim sudovima. Preko uzurpirane zvanične mejling liste koja je sadržavala adrese članova JO Beograd, i ne samo njenih članova, svakodnevno su bombardovali članstvo sa poluistinama i pozivali ih na „otpor“ novom, privremenom rukovodstvu. Koliko se sve to otelo kontroli pokazuje i najnovija zloupotreba mejling liste preko koje se šalju uvredljive poruke na račun novog rukovodstva, ali i funkcionera Saveza. Sujeta, ili možda nešto još isplatljivije, nateralo ih je da umesto u okviru jevrejskih institucija rešenje za njihov problem traže sa strane. Odgovor Ministarstva vera i dijaspore bio je veoma jasan, sa dobrom poukom da se svi problemi crkava i verskih zajednica rešavaju unutar njih samih, te da država i da hoće nema ingerencija da se meša u njihova unutrašnja pitanja. Jedino i relevantno mesto za rešavanje svih spornih pitanja u konkretnom slučaju nalazi se na adresi Saveza jevrejskih opština Srbije čiji je punopravni član i JO Beograd. Za nepunih dva meseca rada Privremena uprava je došla do zapanjujućih podataka o načinu funkcionisanja prethodne uprave. Iako su imali mandat od šest meseci da stanje dovedu do „normale“, oni su odlučili da zakažu vanrednu izbornu skupštinu JO Beograd za 6. novembar. Koliko je to bio ishitren, ili iznuđen potez, ubrzo ćemo saznati. Gosti za koje smo u početku pretpostavili da su došli na sednicu IO Saveza da predstave stavove bivšeg Veća JO Beograd imali su sasvim drugačiji plan. Ispostavilo se na kraju da je njihov jedini cilj bio da brane beogradskog rabina od najavljenih kritika kojima je bio izložen zbog svog neprimerenog angažovanja u sređivanju haosa koji je vladao u JOBu tokom poslednjih nekoliko meseci(čitaj godina), problemima sa košer kuhinjom, pokvarenim pilićima koje je određeni broj „opštinara“ dobio za Novu godinu (5772.), davanju neskrivene podrške samo jednoj strani u sukobu, opravdanih kritika o načinu na koji obavlja plaćenu funkciju rabina koje su mu upućene od strane JO Subotica i Zemun itd.
Posle duge diskusije, u kojoj su i gosti i domaćini imali priliku da iznesu svoje stavove, članovi IO Saveza usvojili su zaključke koje je ponudila Privremena uprava u cilju prevazilaženja nastalog stanja. Nadamo se da mudrost koja zrači iz ovako sročenih zaključaka neće ostati samo mrtvo slovo na papiru. Na kraju, potpisnik ovih redova izrazio je očekivanja da se rabin neće ponovo mešati u „političke odluke“ koje najavljena skupština treba da donese. Ostalo je na njegovoj savesti i mudrosti da se opredeli kako će postupiti.

Nenad Fogel, član Izvršnog odbora Saveza

Upozornjenje onima koji nisu na mejling listi Isaka Asiela

Stiže Nova 5772. godina, ali za rabina Isaka Asiela, koji je službenik Saveza jevrejskih opština Srbije, nisu svi članovi isti. Naime, neki su privilegovani, i on ih naziva “opštinarima”. Kakve veze sa pilićima ima Pesah to nismo uspeli da saznamo. Biće da i za Pesah rabin nešto deli iz svog bogatog repertoara košer klanja. Oni koji nisu po njemu “opštinari”, nisu ni zaslužili da dobiju “paket sa dva pileta”. Korisnici paketa, poklon paketa, dobili su pismeno upozorenje od, izgleda ipak samo Beogradskog rabina, da se pripaze košer pilića, jer može biti da su neki pokvareni. Nama ostalima koji ne pripadamo “opštinarima” ostaje da se umesto sa košer pilićima snabdemo u obližnjim radnjama sa običnim, ali zdravim pilićima. Ovo je prilika da se i ostali članovi jevrejske zajednice u Srbiji upoznaju sa „zadnjih deset godina“ brige rabina i njegovih saradnika o svojoj pastvi.
Jedan od običnih članova, Nenad Fogel
Zemun, 20.9.2011.

Nevernicima, mislim onima koji ne veruju u napred napisano, prenosimo u celini pismo rabina koji se potpisao samo kao Isak Asiel.

Poštovani opštinari korisnici poklon paketa za Novu godinu i Pesah,
Neki od vas su juče dobili paket sa dva pileta. Nažalost zbog velike vrućine neki pilići su se pokvarili. Molimo vas da ih dobro pogledate pre nego što ih stavite u zamrzivač. U slučaju da nisu ispravni ili vam se učini da nešto nije u redu s njima molimo vas da ih ne konzumirate. Veoma nam je žao što se ovo dogodilo i molimo vas da nam oprostite. Radili smo u najboljoj nameri kao i uvek i do sada u zadnjih deset godina. Potrudićemo se da se ovo više ne ponovi.

U svoje ime i u ime svih saradnika,
S poštovanjem,
Isak Asiel

BEJAHAD – Židovsko, Evrejska, Judejska, Jevrejska kulturna scena             

Bejahad, osmišljen davne 1999. kao susret srednje generacije (od 40 do 60 godina), polako prelazi u susret zlatne generacije. Mi koji smo pratili Bejahad od Murtera, Brača, Hvara i evo već petu godinu u Opatiji, danas smo prevalili tu magičnu brojku od 60 godina. Da li će se Bejahad pretvoriti u „hokejaše“ ostaje da se vidi već na sledećem susretu, odnosno na Bar micvi Bejahada 2012. Ono što ohrabruju je činjenica da se već nekoliko godina održava Bejahad mladih. Njihovo prisustvo je siguran znak da će Bejahad ponovo biti susret srednje generacije. U početku zamišljen kao susret Jevreja iz ex Jugoslavije, već nekoliko godina okuplja i Jevreje iz Evrope. Ove godine bili su prisutni Jevreji iz Trsta, Beča (Wien), Berilna i Izraela. Jevreji iz ex Jugoslavije imali su priliku da se predstave sa odabranim projektima u celodnevnom terminu. Od preko 30 pristiglih projekata, Komisija Bejahada odabrala je osam:

1. Fond Holokausta Jevreja Makedonije i Memorijalni Centar u Skopju,
Ljiljana Mizrahi, Skopje.
2. “Pravednici među narodima u Srbiji”, Nenad i Milan Fogel,
Zemun/Tel Aviv.
3. Ma’ayan – scenski nastup, Novi Sad.
4. “Sretna budućnost” – Židovska osnovna škola Lauder–Hugo Kon,
Zagreb,
Jasenka Rafai, Maja Cimeša-Samokovlija, Silvija Heim-Hercog i
Saša Mesić.
5. “Golem” – pozorište “Kralj David”, Beograd.
6. “Sarajevska Hagada”, izložba faksimila,
Goran Mikulić, Sarajevo.
7. “Židovska država: Theodor Herzl”, promocija knjige,
Slavko Goldstein, Zagreb.
8. “ Oskar Tauber, monografska fotoizložba 1909. - 1999. ”,
Zoja J. Finci, Sarajevo.
Među ovih osam našla se i promocija projekta Jevrejske opštine Zemun o pravednicima iz Srbije. Zbog bolesti nismo imali priliku da čujemo prezentaciju o Fondu Holokausta Jevreja Makedonije i promociju knjige Slavka Goldštajna. Na svečanom otvaranju učesnike i posetioce „Bejahad 2011.“ pozdravili su gradonačelnik Opatije Ivo Dujmić, veleposlanik Austrije u Hrvatskoj Jan Kickert i dr Vladimir Šalomon. Prvog dana bogato osmišljenog programa, najbolji uvod su bila razmišljanja tri uvažena intelektualca iz Hrvatske, Bosne i Srbije. Svako je na sebi svojstven način govorio o temi multikulturalnosti. Ipak na pisca ovih redova najveći dojam su ostavila razmišljanja Predraga Matvejevića i posebno Rusmira Mahmutčehajića. Kraj dana obeležila je premijera filma „Miris kiše na Balkanu“ upriličena u prisustvu reditelja Ljubiše Samadžića i Gordane Kuić, autorke istoimene knjige. Za opuštenu atmosferu pobrinuo se već legendarni Raša Kamhi. Dok se na jednoj strani zlatna generacija sećala svojih malđahnih dana, na drugom kraju terase su Predrag Matvejević, Rusmir Mahmutčehajić i Milan Fogel nastavili diskusiju o multikulturalnosti.
Na kraju trodnevnog praćenja programa Bejahada 2011. mogu da pohvalim i osoblje Grand hotela Adriatic. Posebno je bilo dirljivo njihovo posvećeno spremanje košer hrane. Najveću zaslugu za bogati meni imao je legenda kulinarstva Mikan Grinvald. Gosti su bili oduševljeni njegovim menijem. Već za doručkom su masovno počeli da se hrane u nama „neprijateljskoj“ ne košer sali, objašnjavajući to potrebom naučnog poređenja dve vrste pristupa pripremi hrane. Šef susedne, ne košer sale, organizovao je preko noći kratak kurs za svoje konobare. Dobili su fotografije svih učesnika Bejahada, pa su ih sa osmehom ispraćali put košer sale. Istina bilo je zabeleženo još po koji slučaj prebega, naročito za vreme Šabata. Nismo zabeležili da je Mikan menjao košer salu.

Zabeležio Nenad Fogel, početnik iz zlatne generacije

ps: „hokejaši“ su starija lica koja se u hodu potpomažu sa štapom. Autori nadimka su osoblje hotela Bristol u Lovranu, bivši hotel Beograd.
(Galerija fotografija klikom sa sliku)

Nezadovoljstvo Izraelaca
Buđenje iz izraelskog sna o državi blagostanja

Izrael je na nogama i ovoga puta to nema gotovo nikakve veze sa Palestincima. Premijer Benjamin Netanjahu je obećao da će razmotriti zahteve velikog broja demonstranata nakon meseci protesta zbog sve većih troškova života, piše Deutsche Welle.
Izraelski premijer je obećao da će “pokrenuti pravi dijalog” sa demonstrantima nakon što je četvrt miliona ljudi izašlo na ulice Tel Aviva proteklog vikenda zahtevajući vladinu reakciju na sve veće troškove života.
“Ne možemo ignorisati magnitudu socijalnih protesta”, izjavio je Netanjahu u nedelju, govoreći pred početak nedeljnog sastanka svog kabineta. “Mi znamo da moramo pokrenuti promene i mi ćemo to učiniti, pokazujući sebi da možemo odgovorno da odgovorima na zahteve”, dodao je on u izjavi za javni radio...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 9.8.2011.

22.5.2011. BB – Dajte nam više prostora

Da nije bilo protestnog pisma srpskog krila uvažene svetske humanitarne organizacije B’nei B’rit (Loža Srbija 676), bila je prilika da se 108. sednica Izvršnog odbora Saveza završi u rekordnom roku. Elem, pritisak koji su članovi srpskog ogranka BB vršili na kolege iz Izvršnog odbora dalo je dobro znanu dinamiku i polemički ton prilično monotonoj sednici. Bez obzira na dvojnost pojedinih članova IO Saveza, u isto vreme su članovi i BB, nije im smetalo da zastupaju samo i isključivo interes njihove LOŽE. Organizacija, čiji su ciljevi prevashodno humanitarnog karaktera, postavila je zahtev Savezu da bez pogovora mora odvojiti prostor za promociju njihovog delovanja u Srbiji. Sve je počelo kada je članica BB, a na sednici delegiran predstavnik JO Beograd, po ko zna koji put pokrenula inicijativu da se Statut Saveza prekrši i da mimo njega (Statuta Saveza) IO formira redakciju Jevrejskog pregleda. Naravno, opravdanje za to je činjenica da je glavni urednik Pregleda odbio da objavi (besplatno) oglas/najavu za promociju knjige koju BB podržava. Dobro poznata činjenica da se na svakoj sednici IO Saveza razmatra uređivačka politika i daju smernice za rad urednika, dotičnoj članici BB i članu IO Saveza (ovlašćena od strane JO Beograd samo za pomenutu sednicu) to nije bilo dovoljno dobro rešenje. U vreme kada smo navodno imali volonterskog urednika, tada Biltena, koji je za štampanje samostalno odlučio da plaća četiri puta više od realne cene, i za to nikada nije nikome pružio bilo kakvo objašnjenje, imali smo i redakciju. Toliko su dobro radili posao da su objavljivali članke u Biltenu gde su blatili Izrael, nazivajući je fašističkom državom!!! Tada je članica BB bila punopravni član IO i naravno nije reagovala; ni na krađu novca odvojenog za štampanje, ni na kritike koju su redakcija i urednik trpeli zbog grubog vređanja, kako pojedinaca tako i države Izrael. Osim jedne omaške, kada je sadašnji urednik objavio vest da je Olga Danon dala 100 evra za Hram a on dodao: „…videti sa Isakom on je uzeo lovu“, nekih krupnijih propusta nije bilo. U sledećem broju izvinio se vrhovnom rabinu Srbije što je izneo neproverenu vest. Na kraju je članica BB ipak prihvatila činjenicu da urednik Saša Ristić ima nepodeljenu podršku članova IO za svoj rad. No, to je bio samo uvod u nastavak pritiska dva člana BB da im IO bez ikakve zadrške dozvoli objavljivanje članaka koje piše njihov predsednik Branko Šnap. Ovakav pritisak, bez presedana u radu Pregleda, naterao je članove IO da detaljno isčitaju „protestno pismo“ koje su dobili od BB. Na kraju, kada smo svi zajedno shvatili da nije reč o molbi da se njihovi članci objavljuju, već da oni tvrde da im to pripada samo po sebi, odlučili smo da prekinemo tu farsu i odbijemo njihove uvredljive zahteve.

Nenad Fogel, predsednik JO Zemun
Zemun, 24.5.2011.

Belgijanci kopiraju Srbiju
Belgijski ministar za amnestiju kolaboracionista

Jevrejski lovci na naciste su zatražili momentalu smenu belgijskog ministra pravde nakon što je on podržao amnestiju za hiljade saradnika nacističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata.
Štefan de Klerk, flamanski hrišćanski-demokrata podelio je dodatno Belgiju, gde više od godinu dana traje ozbiljna politička kriza, tako što je dao blanko amnestiju za 56.000 Belgijanaca koji su nakon rata bili osuđeni za kolaboraciju sa nacistima.
“Moža bi mogli da zaboravimo, jer je to prošlost. U jednom trenutku neko će odrasti i poželeti da govori o tome, možda ipak da zaboravi, jer to je prošlost”, rekao je on za vikend.
Centar Simon Vizental je tim povodom poslao pismo belgijskom premijeru Ivesu Letermeu, optužujući ministra za “izdaju i falsifikovanje istorije" dodajući da jei on svojim istupom pokazao "prezir prema samom konceptu pravde”. Oko 25.000 belgijskih Jevreja je deportovano od Aušvica do vojnih baraka u Mehelenu, koji se nalazi severno od Brisela, nakon što su bili opkoljeni od strane vlasti koje su sa entuzijazmom sarađivale sa nacistima uprkos jakom otporu u belgijskom narodu...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 18.5.2011.

Pola veka od procesa protiv Adolfa Ajhmana
Suđenje koje je dovelo do katarze

Pedeset godina nakon što je ratni zločinac Adolf Ajhman prvi put ukoračio u svoju providnu i neprobojnu kabinu u sudu u Izraelu, berlinska izložba vraća sećanje na zloglasnog “ubicu za pisarskim stolom”. Proces koji je počeo 11. aprila 1961., lansiran je kao globalni medijski događaj, prekinuvši na taj način upadljivu tišinu oko Hitlerovog pokušaja da istrebi evropske Jevreje.
Nakon rata Adolf Ajhman je često prikazivan kao mali klip u nacističkoj mašini, državni službenik snaga zla. Međutim, decenije istraživanja njegovog slučaja su utabale put ka razumevanju težine zločina zloglasnog naciste. Ovih dana mnogi istoričari ga opisuju kao ključnog protagonistu Holokausta, posvećenog čoveka od akcije, pre nego kao poslušno piskaralo, kako je sebe predstavljao...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 13.4.2011.

Misterija porekla libijskog lidera
Pobunjenici se bore protiv Gadafija jer je Jevrejin?

TRIPOLI - Mnogi Libijci smatraju da Moamer Gadafi, dugogodišnji vladar Libije, uopšte nije beduinskog, već jevrejskog, a možda i hrišćanskog porekla.
U većini biografija koje su uglavnom Evropljani pisali stoji da su Gadafijevi roditelji siromašni ovčari, pripadnici jednog beduinskog plemena koji su živeli u pustinji u blizini grada Sirta.
Međutim, mnogi Libijci već godinama veruju u to da on krije da je pripadnik jevrejskog naroda.
Mohamed Jusuf Magariaf, libijski disident i istoričar smatra istinitom tvrdnju da su Gadafijevi roditelji bili italijanski vojnik i Jevrejka. On kaže da su oni zbog sramote predali dete jednom katoličkom kardinalu koji ga je dao beduinskom čobaninu i njegovoj supruzi.
Magariaf, koji trenutno živi u SAD, napisao je brojne knjige o Gadafiju, a zbog suprotstavljanja režimu osuđen je na smrt.
Magariaf je rekao u jednom intervjuu za “AOL” da je tokom istraživanja Gadafijevog porekla saznao za pismo koje bi moglo da potvrdi priču o Italijanu i Jevrejki...
Ceo tekst iz Blica Online. Objavljeno 6.4.2011.

Dosije Dvor
Malo bih da se izvinim, malo bi da vam ja kažem šta mislim o vama koji ste nas bombardovali

Malo ga udarili flašom u glavu, malo je popio liker, uz to i tabletu za smirenje, pa bolest od koje se leči, loše društvo (Maja Nikolić?) Uz to nije znao kada se šta snima pa je to u njemu probudilo revolt a ne mržnju. Zašto mu niko nije skrenuo pažnju da se sve to snima. (Mika mu je lepo rekla da se snima. Stariji čovek pa zaboravio). Sve to je izazvalo Bojanića da bes usmeri na Jevreje. Ali ne na sve Jevreje, samo na pojedince koji su nas bombardovali. Pa kaže Bojanić: „Ako tih pojedinaca (koji su nas bombardovali) nije bilo, ja sam spreman i njima da se izvinim, ali njima se ni u kakvom slučaju ne želim izvinuti, ali želim od srca da se izvinim kompletnom jevrejskom narodu koji je možda naseo, možda neinformisan,  možda ne obraćajući pažnju, naseo na tabloide. Ja znam da ste vi najorganizovaniji narod na svijetu, najsložniji, najpametniji, najbogatiji i to je razlog što vas ne vole. Možda. Ali to su zlobnici, to nisu normalni mozgovi.“ Na kraju je zaključio da je najgore to što je pravosuđe bilo obmanuto od strane tabloida pa je on, zamislite posle samo 15 dana dobio poziv?! Toliko od Miloša Bojanića i njegovog izvinjenja. Možda je mogao lepše da se izrazi da je pevao. Znate ono kada mucavac u avionu pokušava da skrene pažnju da gori krilo aviona ali ga niko ne razume. Na kraju zapeva, bez mucanja: „Aj gori krilo našeg aviona… “, ali mu se onda ceo avion pridružio u pevanju. Koliko se Bojaniću pridružilo onih koji „pojedinačno“ ne vole Jevreje? Na to pitanje će odgovoriti „obmanuto pravosuđe“.

Nenad Fogel, predsednik JO Zemun,
21.3.2011.

Pogledajte video prilog TV B92 klikom na ovaj link ili na sliku

"Egzibicionista'' brani antisemite!"
Aleksandar Lebl umanjuje odgovornost Maje Nikolić i Miloša Bojanića!?

Aleksandar Lebl, zaklanjajući se iza titule predsednika komisije Saveza jevrejskih opština Srbije za praćenje antisemitizma tvrdi u izjavi za dnevni list Blic da su izjave dali egzibicionisti a ne antisemiti. U uvodu teksta piše da je g. Lebl i publicista. Jedino rešenje je da se javno oglasi i objasni ko je i šta je. Sudija ili publicista. Verujem da su mu dobro poznati stavovi jevrejske zajednice, zvanični, koje je u više navrata, javno izrekao predsednik Saveza g. Aleksandar Nećak. Da nije tužno bilo bi smešno šta sve mogu neodgovorni pojedinci da urade na štetu sopstvene zajednice.
Ostaje nam da vidimo da li će mu ovo dvoje antisemita i zapevati; onako iz silne (egzibicionističke) ljubavi prema Jevrejima?
Ceo tekst izjave iz Blica Online. Objavljeno 7.3.2011.

Koliko košta "kad hrabrost prevlada" gospođo Ester Gitman?
Esther Gitman: Hrvati su spasili tisuće Židova, a Stepinac je svetac

Početkom ožujka u američke knjižnice dolazi knjiga "Kad hrabrost prevlada" (When Courage Prevailed) povjesničarke Esther Gitman, koja obrađuje temu spašavanja i preživljavanja Židova u NDH te ulozi zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca u tom razdoblju. Gitman je rođena u židovskoj obitelji u Sarajevu iz kojeg je s majkom pobjegla ratne 1941. godine. Od 1972. godine živi u New Yorku, a od 1999. godine posvetila se znanstvenom proučavanju sudbine židovskog naroda u kvislinškoj Pavelićevoj državi te je privukla pažnju hrvatske i svjetske javnosti dosada nepoznatim povijesnim dokumentima koji potvrđuju Stepinčevu ustrajnost u spašavanju ugroženih, a posebno Židova tijekom 2. svjetskog rata. Večernji list posjeduje knjigu o kojoj smo ekskluzivno s autoricom Esther Gitman razgovarali u New Yorku...
Ceo tekst sa komentarima iz Vecernjeg.hr. Objavljeno 27.2.2011.

Restitucija
Vlast pritiskom na sud želi da zadrži crkvenu imovinu

Ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, Jevrejska zajednica će da se obrati sudu u Strazburu i drugim međunarodnim organizacijama. Jedino na taj način možemo da zaštitimo svoja prava, kaže za “Blic” Aleksandar Nećak iz Jevrejske zajednice Srbije, koji je poput drugih Crkava i verskih zajednica u Srbiji osudio “sve veći pritisak izvršne vlasti na Ustavni sud Srbije” povodom ocene ustavnosti Zakona o vraćanju imovine iz 2006. godine.
Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica Srbije, Jevrejska zajednica Srbije, Reformatorska hrišćanska crkva, Slovačka evangelistička crkva i Evangelistička hrišćanska crkva izdale su zajedničko saopštenje u kojem oštro iznose mišljenje da “pojedini visoki državni funkcioneri vrše, putem sredstava javnog informisanja, pritisak na Ustavni sud”. Oni smatraju da Vlada Srbije, izbegavanjem da imenuje novog direktora Direkcije za restituciju, blokira sprovođenje važećeg Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i upućuju “jasnu poruku Ustavnom sudu kakvu odluku sudije treba da donesu”...
Ceo tekst sa komentarima iz Blica Online. Objavljeno 20.2.2011.

Ujedinjene nacije
SAD vetom na osudu Izraela u Savetu bezbednosti

Sjedinjene Države su u petak “sa žaljenjem” blokirale rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje gradnja izraelskih naselja na palestinskoj teritoriji što je prvi put da je administracija u Vašingtonu upotrebila moć veta u Savetu bezbednosti od kada je predsednik Barak Obama.
Suzan Rajs, američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama je bila jedini član petanestočlanog veća koja je podigla ruku u znak neslaganja sa nacrtom rezolucije, kojom se poziva Izrael da stopira izgradnju naselja na Zapadnoj Obali, Istočnom Jerusalimu i Golanskoj visoravni. Da je usvojena, ova rezolucija bi po njenim rečima, “zaoštrila pozicije na obe strane” i zakomplikovala mirovne napore.
Međutim, ona je rekla: “Naše suprostavljanje rezoluciji ne treba da bude pogrešno shvaćeno kao podrška aktivnostima naseljavanja. Naprotiv mi najoštrije odbacujemo legitimitet kontinuirane izgradnje izraelskih naselja”.
Američki predsednik Barak Obama je ranije jasno isticao da je naseljavanje palestinskih teritorija ozbiljan kamen spoticanja koji stoji na putu postizanja mirovnog sporazuma ali je sada suočen sa neprijatnim izborom ipak odlučio da ne odbacuje tradicionalnu Američku podrški Izraelu u Ujedinjenim nacijama...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 19.2.2011.

U službi ,,novog poretka”.
Osnovno školstvo i udžbenici istorije u Srbiji (1941-1944)
Prilog dr Dragice Koljanin

Prosvetna politika je bila jedno od sredstava za ostvarivanje ciljeva okupacije na nemačkom okupacionom području u Srbiji. U tome su posebno važnu ulogu imali osnovna škola i udžbenici istorije. Prosvetne vlasti srpske kvislinške uprave, pod neposrednom kontrolom okupatora, nastojale su da odbace jugoslovenski nacionalni identitet i obnove srpski pre svega na tradicijama srpskog srednjeg veka. Na osnovu arhivskih istraživanja, objavljenih istorijskih izvora, štampe i literature dat je pregled institucionalnog organizovanja prosvetnog i školskog sistema sa posebnim osvrtom na mesto nastave istorije u osnovnoj školi i funkcije koja joj je namenjena u društvenim promenama koje su planirane u kvislinškoj upravi u skladu sa „novim poretkom“...
Više u tekstu autora u PDF formatu. Foto ilustracije po izboru urednika sajta.

Verske zajednice o Savindanu

Katolička i jevrejska zajednica u Srbiji ne dele stav Islamske zajednice Muamera Zukorlića o bojkotu Svetog Save kao školske slave.
Naime, oni smatraju da tu manifestaciju treba bojkovati, jer prema njihovom mišljenju, predstavlja asimilaciju dela stanovništva Srbije koje je muslimanske veroispovesti...
...Predsednik Saveza jevrejskih opština Aleksandar Nećak ne vidi prostor za zloupotrebu ove proslave u verske svrhe, jer je to dan kada je u žiži kultura Srbije i uloga Svetog Save u njenom razvitku
“Ne očekujemo da će tu biti bilo kakav verski obred, niti mislimo da je to na bilo koji način asimilacija jevrejske dece u srpski korpus. Stvarno smatramo da bi izostajanje naše dece bilo šteta za njih”, smatra Nećak...
Ceo tekst sa komentarima na sajtu B92. (Kliknite na naslov članka da vidite predmetni tekst) Objavljeno 25.1.2011.

Pariz
Izvinjenje francuske železnice žrtvama holokausta

Direktor francuske nacionalne železnice, poznate pod skraćenicom SNCF (Société Nationale des Chemins de Fer Français), je u utorak izneo prvo zvanično izvinjenje te kompanije žrtvama holokausta
Žaljenje je izraženo samo pet meseci nakon što su američki zakonodavci, preživeli iz holokausta i njihovi potomci zapretili da će blokirati usvajanje ugovora u Sjedinjenim Državama ukoliko francuska železnica ne prizna svoju ulogu u transportu hiljada Jevreja do nacističkih kampova i pruži izvinjenje zbog toga.
“U ime SNCF ja se klanjam pred žrtvama, preživelima, decom deportovanih i pred patnjom koja i danas živi”, rekao je Guilam Pepi, direktor kompanije tokom ceremonije na železničkoj stanici Bobinji u predgrađu Pariza.
Nacionalna železnica je predala stanicu lokalnim vlastima kako bi kreirali spomenik za 20.000 Jevreja koji su odatle deportovani do nacističkih logora između 1943 i 1944. godine. Pepi je govorio pred prisutnim zvaničnicima i jevrejskim predstavnicima, uključujući Simonu Veila, Francuskinji koja je preživela pakao holokausta.
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 26.1.2011.

"Simon Vizental" centar
Povećan broj istraga nacističkih zločina

Broj trenutnih istraga nacističkih ratnih zločina je porastao prošle godine, kaže se u izveštaju "Simon Vizental" centra. Od aprila 2009. do marta 2010. pokrenute su 852. istrage širom sveta, što je više u odnosu na 702. pokrenute tokom istog perioda 2008/09. godine. "Simon Vizental" centar je u svom izveštaju dao Nemačkoj najvišu ocenu za njene napore da privede pravdi bivše naciste i to je prvi put da jedna zemlja, pored Sjedinjenih Država, dobije takvu ocenu.
Prošla godina je bila druga uzastopna u kojoj je broj istraga o mogućim nacističkim zločincima rastao jer je 2007-08. pokrenuto 608 zahteva. Po rečima Efraima Zurofa, prvog čoveka "Simon Vizental" centra iz Jerusalima, koji istražuje zločine osumnjičenih nacističkih zločinaca, dva slučaja se od prošle godine istražuju čak i u Velikoj Britaniji ali Skotland jard još nije potvrdio te navode, piše BBC...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 13.1.2011.

Bivši izraelski predsjednik Katsav proglašen krivim zbog silovanja

Sud u Tel Avivu u četvrtak je bivšega izraelskog predsjednika Moshu Katsava proglasio krivim po dvjema točkama optužnice za silovanje svojih suradnica dok je obavljao dužnost ministra turizma.
Presuda je izrečena skoro četiri i pol godine pošto je afera otkrivena, na temelju optužbi nekoliko njegovih suradnica za silovanje. Sucu Georgeu Kari, koji je predsjedavao panelom triju sudaca, trebalo je više od sat vremena da pročita presudu, izvješćuje dpa...
Katsava (65) presuda tereti po dvjema točkama optužnice za silovanje i jednoj točki optužnice za spolno uznemiravanje. Kazna će biti izrečena naknadno. Prijeti mu maksimalna kazna u trajanju od 16 godina zatvora ili četiri godine za svaki slučaj silovanja. Katsav je bio predsjednik Izraela od 2000. do 2007., kada je odstupio s dužnosti zbog optužbi za silovanje.
Ceo tekst sa sajta Monitor. Objavljeno 30.12.2010.

Izrael
Savet Jevrejkama da se drže dalje od nejevreja

Pismo potpisano od strane 27 supruga istaknutih izraelskih rabina u kojem se jevrejske žene pozivaju da ulaze u ljubavnu vezu sa Arapima je izazvala besne reakcije političkih i religijskih lidera.
Pismo se nadovezalo na objavljivanje dokumenta nekoliko desetina rabina koji su pozvali Izraelce da ne izdaju ili prodaju svoju imovinu Arapima. Poziv, koji su potpisali neki od istaknutih verskih lidera u zemlji, je osudila izraelska vlada, uključujući premijera Benjamina Netanjahua. Odluku je inicirao, pre nekoliko meseci, glavni rabin Safeda, na severu zemlje, koji se, takođe, zalagao da se stanovi ne prodaju nejevrejima.
Međutim, nedavna istraživanja su pokazala podeljeno mišljenje po ovom kontroverznom pitanju. Skoro polovina Izraelaca (Jevreja), njih 44 odsto, izjavilo je da ne bi izdali stan pripadnicima arapske manjine, dok se za to izjasnilo 48 odsto, rezultati su u utorak objavljenih istraživanja Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 30.12.2010.

Istraživanje
Skoro polovina Jevreja ne bi izdala stan Arapinu

Skoro polovina Izraelaca (Jevreja), njih 44 odsto, izjavilo je da ne bi izdali stan pripadnicima arapske manjine, dok se za to izjasnilo 48 odsto, rezultati su u utorak objavljenih istraživanja Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Oko 40 odsto Jevreja je reklo da bi bilo dobro usvojiti zakon koji bi dozvolio malim kolektivima da odbiju dolazak novih ljudi zbog socijalne, nacionalne ili ekonomske razlike, dok se 48 odsto protivi takvom zakonu.
Anketa je sprovedena posle 7. decembra kada je nekoliko desetina rabina odbilo da izda ili proda stan nejevrejima, dok su u parlamentu u toku rasprave o uvođenju zakona koji bi pogodio arapske građane, kao što je zabrana nošenja burke na javnom mestu i zabrana novih ljudi u nekom naselju...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 29.12.2010.

Ples sa rabinima
Haaretz

Zid plačaRasprava o zakonu o preobraćenju u judaizam se odvija loše. Odvija se na udaljenom i mračnom terenu. Bavi se sitnicama, izgleda kao da dotiče sudbine nekolicine ljudi, a čini se da se još manjeg broja tiče. Međutim, istina koja se krije iza ovog pitanja bi trebalo da uznemiri svakog Izraelca. Ova istina dira u pitanje suštine našeg društva i države.

Pitanje o kojem se vodi diskusija, da li su nam potrebni vojni ili civilni rabini koji će imati pravo da odlučuju ko je Jevrejin, potpuno je marginalno i bezvredno. Rafi Perec ili Šlomo Amar, u čemu je razlika? Sudbinsko pitanje jeste: kako to da mi živimo u jedinoj državi na svetu gde verski predstavnici određuju pravila o sticanju državljanstva. I još nešto – kako se mi i dalje usuđujemo da lažemo sebe govoreći da je ova država svetovna i demokratska...
Ceo tekst sa sajta Peščanik 19.12.2010.

Brazil zvanično priznao palestinsku državu
Brazil je priznao palestinsku državu u granicama od pre rata 1967. godine, kada je Izrael osvojio Zapadnu obalu sa istočnim Jerusalimom i pojas Gaze.

U javnom pismu, upućenom palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu, navodi se da ta zemlja priznaje "legitimne aspiracije palestinskog naroda za sigurnom, ujedinjenom demokratskom i ekonomski održivom državu koja koegzistira mirno s Izraelom".
Takav potez brazilskog predsednika Luisa Injacia Lule Da Silve na kraju njegovog predsedničkog mandata izazvao je ljutnju u Izraelu i SAD. Brazil je optužen da podriva mirovni proces, dok SAD ulažu velike napore da vrate dve strane za pregovarački sto.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je razočaranost proglašenjem o priznavanju.
"Priznavanje palestinske države je kršenje privremenog sporazuma potpisanog izmedju Izraela i Palestinske uprave 1995. godine, u kome se kaže da će se status Zapadne obale i pojasu Gaze razmatrati i rešiti kroz pregovore", navedeno je u saopštenju.
Ceo tekst sa komentarima iz Blica Online. Objavljeno 06.12.2010.

Pismo Saveza jevrejskih opština Muzeju narodnog pozorišta
Ulica Milana Nedića?

Jedna od Nedićevih institucija: Zloglasni logor na BanjiciPredsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, Aleksandar Nećak, uputio je u ponedeljak pismo upravi nedavno otvorenog Muzeja narodnog pozorišta, zbog zapanjujuće "greške" kojom je ulica Maršala Birjuzova preimenovana u ulicu Milana Nedića - predsednika kolaboracionističke vlade koja je u logore i zatvore poslala na hiljade Jevreja i političkih neistomišljenika, te donosila rasne zakone i uredbe na teritoriji okupirane Srbije. Zvaničnog objašnjenja za ovu "grešku" još nema; redakcija e-Novina nije uspela da stupi u kontakt sa kustoskinjom Zoricom Janković. "Sporni deo teksta uklonjen je sa sajta Narodnog pozorišta, očekujemo da će biti zamenjena i legenda sa postavke u Muzeju a još ne znamo hoće li biti povučen katalog", kaže arhivistkinja Branka Džidić iz Jevrejskog istorijskog muzeja. Pismo Aleksandra Nećaka prenosimo u celini...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina.Objavljeno 30.11.2010.

NESPORNA ODLUKA

Izvršni odbor Saveza Jevrejskih opština Srbije, na svojoj sednici održanoj 05. novembra 2010. godine, jednoglasno je doneo odluku da se jedna od nagrada na nagradnom Konkursu Saveza nazove po Ženi Lebl. Nagradu će finansirati porodica Lebl.

Beograd, 05. novembar 2010.

Upozorenje
Savet Jevreja: Nemačko društvo se radikalizuje

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj upozorio je u subotu na radikalizaciju nemačkog društva u trenutku kada je toj zemlji u punom jeku debata o integraciji muslimana.
Rezultati nedavnog istraživanja trebalo bi da "predstavljaju upozorenje" i nateraju vladu da učini nešto protiv antidemokratskih ideja, ocenio je generalni sekretar Saveta Štefan Kramer u listu "Rajnfalc am Zontag".
Prema istraživanju Fondacije "Fridrih Ebert", čiji su rezultati objavljeni u sredu, 58,4 odsto Nemaca smatra da bi trebalo značajno ograničiti propovedanje islamske vere u Nemačkoj, dok 55,4 odsto njih tvrdi da "razume određene osobe kojima su Arapi neprijatni". Na osnovu istraživanja javnog mnjenja Demoskopskog instituta iz Alensbaha, većina Nemaca smatra da doseljenici muslimanske veroispovesti predstavljaju opterećenje za zemlju.
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 16.10.2010.

Mržnja među koricama
Zabranjen ''Mit o holokaustu''

Odlukom Višeg suda u Beogradu, u sredu je zbog antisemitske sadržine zabranjena distribucija knjige Jirgena Grafa ''Mit o holokaustu'', a naloženo je i oduzimanje svih primeraka kontroverznog dela. Ovo je prva presuda u istoriji Srbije kojom je jedna knjiga zabranjena zbog propagiranja antisemitizma
Viši sud je na ovaj način uvažio predlog tužilaštva da se zabrani distribuiranje knjige u kojoj se decidirano negira činjenica da je tokom Drugog svetskog rata izvršen holokaust nad pripadnicima jevrejskog naroda. Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, izjavio je za B92 da zabranjena knjiga propagira antisemitizam i podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo i nasilje prema jednoj nacionalnoj grupi...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 8.10.2010.

Intervju: Filip David, pisac i profesor
Srpske isprike u senci veličanja zločinaca

Filip DavidAko bi se ravnogorske ideje, ideje pokreta Draže Mihailovića prihvatile, a takve tendencije postoje i imaju svoje ne tako malobrojne pristalice, onda bi zaista bilo razloga za uznemirenost. Politički program advokata i četničkog ideologa Stevana Moljevića zvanično usvojen 1944. na Svetosavskom kongresu u selu Ba jest program ostvarenja Velike Srbije. Memorandum SANU iz 1986. prihvatio je glavne ideje Stevana Moljevića, što je bio jedan od uzroka ratnih sukoba 90-ih. A od tog programa još se nije odustalo, sudeći po onome što se može pročitati, gledati i slušati po medijima. Pročitajte samo razgovore s Miloradom Ekmečićem i Dobricom Ćosićem, nedavno objavljene u beogradskim Večernjim novostima ili Ćosićeve ‘Piščeve zapise 1993 -1999’ i ‘Vreme zmija’, ili memoare Dejana Medakovića. Te su ličnosti još uvijek itekako utjecajne u srpskoj politici, historiografiji i kulturi iako su njihove ideje u proteklim tragičnim događajima doživjele potpuni debakl...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 6.10.2010.

"Jevreji za pravdu za Palestince"
Jevrejski aktivisti u misiji probijanja izraelske blokade

Brod s jevrejskim aktivistima iz Izraela, Nemačke, SAD-a i Velike Britanije plovi prema pojasu Gaze, nakon što je u nedelju isplovio s Kipra. Među putnicima je i 82-godišnji Reuven Moškovic koji je preživio holokaust i Rami Elhanan, Izraelac čija je ćerka Smadar ubijena u samoubilačkom bombaškom napadu.
Izraelska mornarica je u visokoj pripravnosti, a organizatori plovidbe broda Irena, koji plovi pod britanskom zastavom i nosi simboličnu pomoć palestinskom narodu očekuju da će biti zaustavljeni. Taj deset metara dugačak katamaran pokušaće da probije blokadu Gaze, skoro četiri meseca nakon što su izraelski komandosi zaustavili konvoj brodova koji je plovio ka tom palestinskom području, sukobivši se s putnicima i ubivši devet turskih propalestinskih aktivista...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina.Objavljeno 27.9.2010.

ISTORIJSKE DILEME - Zapleti i raspleti sudskih rehabilitacija u Srbiji - od Dragiše Cvetkovića, Milana Nedića do generala Dragoljuba Draže Mihailovića
POPRAVLJANJE ISTORIJE O TROŠKU DRŽAVE

Ostavljajući neraščišćenu nedavnu prošlost, krenulo se u (pre)oblikovanje one od pre pola veka, pa je Ivica Dačić nedavno rezignirano izgovorio nešto što mnogi u ovoj zemlji misle: „Srbija i Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista“

Kako je izgledalo jedno vreme, vlast u Srbiji i istoričari, koji su joj uvek pri ruci, nisu imali prečeg posla od traženja groba Draže Mihailovića. Nešto pre toga, jedne patriotske novine su sa sličnim elanom i senzacionalističkim nabojem krenule da otkrivaju masovne grobnice žrtava posleratne komunističke represije. S osloncem na apokrifne priče i „pouzdane“ svedoke, u prvom slučaju se tumaralo od Lisičjeg potoka do Ade Ciganlije, u drugom se, s pomamnim licitiranjem broja žrtava, otišlo dalje od beogradskog atara ali je i jedno i drugo traganje ostalo bez rezultata...

Ceo tekst autora Save Dautovića sa sajta lista DANAS od 5.9.2010.

Reagovanje Mergelovog instituta
Fašizam u Osijeku

Povodom fotografija koje je mladi osiječki naci par objavio na Facebooku, a na kojima su ispred Židovske općine u tom gradu mladić i djevojka kojoj lice skriva Hitlerova slika sa rukom uzdignutom u nacistički pozdrav, oglasio se za sada samo Mergelov institut iz Zagreba. Njihovo priopćenje prenosimo u cijelosti
Prema dojavi uznemirenih građana Margelov institut iz Zagreba oštro reagira i zgraža se nad objavljenom fotografijom na Facebook profilu autora izvjesnog hrvatskog građanina pod nadimkom Grof Ivan Bücky.
Prema fotografskom materijalu, zločin širenja rasne mržnje počinjen je u noćnim satima nepoznatog dana ispred sjedišta vjerske ustanove Židovske općine Osijek, gdje se vlasnik profila fotografirao s još jednom ženskom osobom u stavu mirno s visoko uzdignutom pesnicom na fašističko-ustaški pozdrav uz fotoportret Adolfa Hitlera kojim je prekrio lice nepoznate ženske osobe. Tom fotografijom što se računalnim putem distribuira preko Facebook stranice, vrijeđaju se i uznemiravaju hrvatski građani, dok se pripadnici židovske nacionalne manjine rasno omalovažavaju, što predstavlja teži prekršaj rasne i druge diskriminacije iz Kaznenog zakona...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 16.8.2010.

Preko tradicije do povećanja cene zakupa
Zajedničkim sastankom Izvršnog odbora Saveza i Veća JO Beograd trebalo je da se stavi tačka na višegodišnje nezadovoljstvo JOB sa naknadom koju dobija za najam prostorija koje koristi Savez u njihovoj zgradi. Istini za volju, Savez do pre nekoliko godina nije plaćao nikakav zakup, već se to pitanje rešavalo kroz budžetsku raspodelu, s tim što je JO Beograd dobijao srazmerno najveći deo za funkcionisanje opština. Želeći da pomogne u rešavanju teške finansijske situacije u koju je pre nekoliko godina zapao JOB, tadašnji predsednik Saveza Aca Singer je iznašao solomonsko rešenje. Odlučeno je da se izdvoje posebna sredstva kao neka vrsta naknade za korišćenje prostorija koje koristi Savez i Jevrejski istorijski muzej. Tako je započela era navodnog tržišnog poslovanja. Svake godine apetiti su rasli sve dok ta izdvajanja nisu ozbiljno narušili ionako tanak budžet koji je Savez sa mukom namicao svake godine. Učešće u raspodeli zajedničkog kolača sve više se okretalo u korist JO Beograd, naravno na štetu ostalih opština, posebno onih malih bez ikakvih sopstvenih prihoda (JO Zrenjanin, Pančevo, Niš, Kikinda, Sombor, Priština…), da bi po poslednjem budžetu JOBu pripalo oko 82 % od ukupne mase predviđene za raspodelu. Da ne bi bilo zabune, ova cifra se odnosi na raspodelu za Dotacije opštinama za funkcionisanje i Kulturno obrazovni rad. Pritisnuti stalnim zahtevima koji su dolazili iz JOB da se izdvajanja povećaju, odnosno da se izvrši korekcija na osnovu kursne razlike od pre dve godine, Savez je formirao komisiju koja je imala zadatak da ispita finansijsku opravdanost preseljenja Saveza u sopstvene prostorije u Kneginje Ljubice, bivša Zmaj Jovina. Komisija je povereni posao uradila, o svemu obavestila IO Saveza i preporučila da se Savez zbog boljih finansijskih uslova vrati u svoje prostorije. IO nije podržao takav predlog, već je tražio da se još jednom razgovara sa rukovodstvom JOBa kako bi se razjasnila njihova potraživanja i na osnovu toga se omogućilo donošenje konačne odluke o sudbini preseljenja ili ostanka Saveza na sadašnjoj adresi. Već na samoj toj sednici su počele pripreme za sprečavanje preseljenja. Naime, kada nemate drugih argumenata, onda se potežu oni emotivni. Kao po dogovoru, zagovornici ostanka Saveza u prostorijama JO Beograd, su potezali tradiciju, čitaj: Savez mora da ostane na sadašnjoj adresi a JOB može onda da traži koliko hoće novca kao naknadu za korišćenje njihovog prostora. Tako je Rada Petrović, delegirana umesto sprečenog člana IO Marka Zdravkovića, iznela podatak da JOB traži 2850. evra na mesečnom nivou kao naknadu za prostorije koje koristi administracija Saveza, i Jevrejski istorijski Muzej. To bi bilo oko 8.000 evra više na godišnjem nivou, što bi značilo da se sve opštine odreknu  dotacija za funkcionisanje i Kulturno obrazovni rad, plus bi morali dodatno da nađemo još 3.000 evra da bi se u potpunosti ispunio njihov zahtev. Da bi se ovo izdejstvovalo, prvo je morala da se donese odluka o tome da se pitanje preseljenja povlači sa dnevnog reda, sada i zauvek! To je naravno bio prvi uslov da JOB nastavi sa ucenom ostalih opština. Na sreću ovaj predlog Rade Petrović nije dobio podršku, ali je bilo dosta onih koji su za njega glasali. Koliko je JOBu važno da se tema preseljenja skine sa dnevnog reda, svedoče i proročke reči predsednika JOB Jovana Elazara da će se Savez ugasiti u slučaju preseljenja!? Naravno da se Savez preseljenjem administracije ne bi ugasio, ali nekome su potrebne velike reči da bi zadržao povlašćenu poziciju sa koje može i nadalje da postavlja uslove svim ostalim opštinama.
Naspram ovih stavova JOB čuli su se veoma razumni razlozi za smanjenje postojećih davanja. Tomika Halbrorh je naveo nekoliko razloga, od onih koji su se ticali jevrejskog duha i solidarnosti, do objektivnih (ne)uslova (prostornih) u kojima se trenutno nalazi Savez. Lift rođen 1928. godine, svaki čas može da doživi infarkt, a to se desilo prilikom održavanja poslednje Skupštine Saveza, tako da su pojedini stariji članovi do trećeg sprata ’’putovali’’ po sat vremena. Zgrada takođe nema svoj parking, Muzej je smešten  na prvom spratu sa skromnim izložbenim prostorom i svakako lošim pristupom za posetioce, sala za sastanke nema adekvatne mogućnosti za savremene prezentacije… da ne nabrajamo više mane prostora koji se sada koristi. Sve to naravno ne uzima u obzir rukovodstvo JOB, već iznose teoriju da se u tom kraju kvadrat poslovnog prostora izdaje za 10 evra (tradicionalno, sic!) i da je to eto njihova skromna ponuda ostalim opštinama, a da će velikodušno smanjiti taj zahtev za korišćenje muzejskih prostorija na 5 evra.
Na predlog Feđe Fišla IO je doneo odluku: Nalaže se JOBu da dostavi IO Saveza predlog o načinu rešavanja postojećeg spora, koji bi sadržavao iznos naknade (zakupa) za prostor koji je ustupljen za administraciju Saveza i zajedničku instituciju svih opština, Jevrejski istorijski muzej, posebno sa osvrtom na nematerijalnu štetu koju bi izazvalo eventualno preseljenje Saveza. Nakon toga bi Savez izradio svoj predlog koji će, naravno, uzeti u obzir predlog JOB i kao zajednički materijal biće dostavljen članovima IO Saveza na razmatranje.
Posle svega što smo čuli od rukovodstva JOB ostaje ’’gorak ukus u ustima’’, no, nadamo se da će razum prevladati, te da će njihov predlog slediti preporuku Tomike Halbrorha. Za očekivati je da umesto povećanja JOB počne da razmišlja o smanjivanju cene zakupa, kako bi se na taj način stekli objektivni uslovi da sedište Saveza ostane u njihovom prostoru, i time jasno pokažu da im je tradicija više na srcu od ’’prokletog’’ novca (u evrima, naravno).

Komentarisao
Nenad Fogel, 26.07.2010.

Nesporazum ministara u beogradskoj sinagogi
Jeremić pod kapom, Šutanovac gologlav

Albrt VajsKad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin, verovatno je moto ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića. Ministar odbrane Dragan Šutanovac očigledno nije tako kosmopolitskog duha, pa se, gde god da pođe, ponaša u skladu sa srpskom tradicijom.
To su i dokazali prekjuče u beogradskoj sinagogi, kada je Jeremić, poštujući jevrejsku tradiciju, stavio kapicu na glavu, dok je Šutanovac ostao gologlav. Ministri su bili gosti na ceremoniji posthumne dodele medalja za izuzetnu hrabrost i spasavanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata „Pravednik među nacijama“, a Šutanovac je bio počasni gost, koji je predstavljao Vladu Srbije...
Ceo tekst sa sajta ALO! Objavljano 30.5.2010.

DVOSTRUKI ARŠINI
Iako je urednik pre objavljivanja dao Aleksnadru Leblu tekst koji je objavljen u prošlom broju Jevrejskog pregleda pod naslovom SPORNA ODLUKA, dotični tada nije reagovao. Trebalo mu je više od mesec dana da smisli opravdanje za preimenovanje imena konkursa Saveza jevrejskih opština Srbije ''dr Albert Vajs'' u ime njegove sestre. Meni je takođe ponudio da odgovorim na pismo koje je napisao A. Lebl za Pregled broj 3. pod naslovom KLEVETE I LAŽI. Ja sam odgovorio, ali tekst nije objavljen. Nadam se da će urednik bez intervencija tekst objaviti u narednom broju. Dotle pogledajte odgovor na jedno primitivno pismo koje je napisao A. Lebl.

’’Ne lipši magarče do zelene trave’’

Zvuči neverovatno da neko ko debelo gazi devetu deceniju života - A. Lebl -  nije u stanju da razlikuje šta je ’’inicijativa’’ a šta je ’’predlog’’ za preimenovanje nagradnog konkursa Saveza. Za takve postoji samo jedan lek. Uputiti ih na Vujakliju. Uz osnovno objašnjenje porekla reči gde se kaže da je reč latinskog porekla i da znači POČETAK,  daje se još niz drugih značenja, kao što su: započeti, pokrenuti, dati, davati inicijativu za nešto…

Pita se Aleksandar Lebl u svom ’’revolverskom’’ tekstu: Zašto je Fogel ćutao?  Ta tvrdnja nije istinita. Nekoliko dana pre održavanja sramne sednice obavestio sam predsednika Saveza, kao predlagača, o tome šta piše, u dva izvora, o nazivu Konkursa. Ne mogu da kažem da A. Lebl laže da je to uradio Radni odbor, jer neću da se spuštam na njegov nivo. Predsednik Saveza je zato i tražio od zaposlenih iz Muzeja da pronađu odluku po kojoj je Konkurs dobio ime po dr Albertu Vajsu. Nisu je našli. Mogu samo da izrazim žaljenje što je ova uvažena institucija samu sebe dovela u situaciju da je proglase lažovom. Ista ona koje je izdala pomenutu Spomenicu, a sve u korist trvdnje A. Lebla da nije došlo do preimenovanja konkursa. Šta tu nije jasno A. Leblu? Poziva se na izjavu Luci Petrović objavljenu u Spomenici 1969. godine. Između ostalog, taj citat sam ja pročitao na sramnoj sednici koja će biti više upamćena po odricanju od dr Alberta Vajsa nego po imenovanju konkursa po njegovoj sestri. Kako i sam A. Lebl kaže postoji tonski zapis. Da je tada ustao i zatražio odlaganje zbog sumnji da već postoji ime nagradnog konkursa niko se tome ne bi protivio. No, obraz deblji od đona, sada progovara post festum citirajući iste navode koje sam ja predočio Izvršnom odboru. Posle svega, moj navod da je sve to urađeno na inicijativu Aleksandra Lebla, on dovodi u sumnju. Ako nije ’’inicijativa’’ to što se A. Lebl mesec dana pre održavanja sednice obratio predsedniku Saveza A. Nećaku sa ’’idejom da se jedna od nagrada nazove po njegovoj pokojnoj sestri’’, uz uslov da se ta nagrada finansira od strane porodice, onda ja stvarno ne znam šta je ’’inicijativa’’. Uzgred da napomenem nagrade i dalje finansira Savez.

Moram da se osvrnem i na tvrdnju A. Lebla da ga ja ’’mrzim’’ zbog njegovog nazivanja rekonstrukcije kuće koja je u vlasništvu Jevrejske opštine Zemun ’’nepoštenim i nemoralnim’’. Svaki komentar je izlišan kada se zna da sam od svoje Opštine 2006. godine dobio’’Megilu zahvalnosti’’, između ostalog, i za taj moj velikodušni postupak. Svako ko je zainteresovan može da to pročita na sajtu http://joz.rs  u rubrici ’’Podržite nas’’ podrubrika’’Megile’’

Na kraju teksta A. Lebl bi voleo da se pojavi ’’negde sitnim slovima ispravka, demanti ili čak izvinjenje’’ zbog navodne laži o preimenovanju nagradnog konkursa Saveza. Za to postoji samo jedna stara izreka: Ne lipši magarče do zelene trave!

SPORNA ODLUKA

Na 46tu godišnjicu od smrti trećeg predsednika Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, dr Alberta Vajsa, Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije, odlučio je da preimenuje naziv nagradnog konkursa Saveza. Oglušujući se na jasno upozorenje, koje je potpisnik ovih redova uputio članovima Izvršnog odbora, da nagradni konkurs Saveza nosi ime po dr Albertu Vajsu, većinom glasova (9 za, 1 protiv i 3 uzdržana) usvojen je predlog predsednika Saveza g. Aleksandra Nećaka da se konkurs preimenuje u konkurs „Ženi Lebl’’. Motive zbog kojih se Savez odrekao jednog od najznačajnijih predsednika koje je imao ne možemo da dokučimo. Kao doprinos obeležavanju 90. godina od osnivanja Saveza, citiramo završni pasus iz biografije dr Alberta Vajsa objavljen u „Spomenici“ izdatoj povodom 50te godišnjice postojanja Saveza jevrejskih opština Jugoslavije 1919 -1969.

Albrt VajsSpomenica (dr Albertu Vajsu prim au.) koju je Savez izdao samo kao mali izraz svoga poštovanja i pijeteta, spomenik koji mu je Savez podigao na Jevrejskom groblju u Beogradu, Šuma zasađena u kibucu Gat (Izrael) kao živi znak sećanja, ustanove koje su po njemu dobile ime, kao što je to Dečije zabavište Jevrejske opštine U Beogradu, Jevrejski dom u Skoplju i nagradni konkurs Saveza –sve su to samo pokušaji da se trajno označi da je treći predsednik Saveza, koji je to bio od 1948. do svoje smrti (1964.), bio čovek i Jevrejin koji nikada neće biti zaboravljen i čiji će amanet i ljubav prema zajednici uvek lebdeti pred očima svih kojima su Jevrejstvo i naša zajednica prirasli srcu.“

Šta reći posle ovih izneverenih obećanja i zaklinjanja o večnoj uspomeni na dr Alberta Vajsa. Ime Dečijeg zabavišta samo po sebi se izgubilo gašenjem te institucije dok se Evrejska zajednica Makedonije svesno odrekla sećanja na njega. Konačno, na inicijativu Aleksandra Lebla, u ime porodice Ženi Lebl, „mudre glave“ naše zajednice oduzele su dr Albertu Vajsu i nagradni konkurs.

Nadamo se da nikome neće pasti na pamet da poseče Šumu „dr Albert Vajs“ u Izraelu, oskrnavi njegov spomenik na Jevrejskom groblju u Beogradu i tako završi misiju zatiranja svega što bi moglo da podseća na dr Alberta Vajsa.

Nenad Fogel, 25.01.2010.

 

Novembar/decembar 2009. - Odlazak velikana
Za samo nepunih mesec dana jevrejska zajednica u Srbiji je ostala bez dvojice uglednih članova. Aleksandar Greber (1927 – 2009.) i Nikola Novkov (1954 - 2009.) nisu više sa nama.

Aleksandar Greber na proslavi Hanuke u Zemunu 2004.Nenad Fogel i Aleksandar Greber u Bidimpesti 2004.Aleksandar Greber je ostao zapamćen kao predsednik koji je pokušavao da udahne novi život u rad Jevrejske opštine Beograd. Njegov dugogodišnji angažman u našoj zajednici  bio je posebno cenjen u Zemunu. Bio je čest i rado viđen gost na svim našim proslavama i druženjima. Sa radošću se sećamo njegovog objašnjenja, na proslavi Hanuke 2004. godine u Zemunu, o ulozi čigre - drajdl kojim se deca igraju tokom proslave.

Nikola Novkov u subotickoj sinagogiNikola Novkov ugledni član Jevrejske opštine  Subotica, uprkos teškoj bolesti, godinama je aktivno učestvovao u svim njenim aktivnostima i značajno doprineo obnovi verskog života. Bio je predsednik udruženja ’’Šalom’’ koje se bavi negovanjem jevrejske tradicije, jezika i kulture.

Zihrono livraha!

Bujanje antisemitskih knjiga u Srbiji
U kakvoj to zemlji živimo?
Piše: Filip David

Za antisemitske knjige u Srbiji vrata su širom otvorena i dočekane su sa dobrodošlicom i u knjižarama i na sajamskim štandovima. U poslednje vreme kod nas se dosta govori o nacističkim organizacijama, o sve većem nasilju, posebno prema strancima. Dobar deo takvih grupa nalazi svoje idejno i emotivno uporište upravo u takvoj "literaturi". To su knjige koje su utrle put najvećim zločinima u istoriji ljudskog roda i ponovo pozivaju na nasilje i zločine

Pre nekoliko dana, tačnije 15. decembra, primio sam sledeće pismo:
"Poštovani gospodine David,
Juče je u Domu sindikata otvoren tradicionalni božićni sajam knjiga. Iako sam penzioner u već poznim godinama pa mi nije baš lako da gacam po ovom prvom zimskom snegu, ipak sam odlučio da se prošetam do sajma i obradujem nekom lepom knjigom svoje unuke blizance koji tek sriču prva slova, a usput pronađem i nešto za svoju dušu, jer popust ma kakv bio, ipak je popust. Ali ono što sam na ovom sajmu video i doživeo ne samo da me je oneraspoložilo već me ja bacilo u mračno raspoloženje. Da malo bolje objasnim...
Ceo tekst sa sajta "E-novina". Objavljeno 17.12.2009.

David Albahari: U vazduhu
Od Pavića sam se oprostio u vazduhu. Verujem da bi mu se dopala ta rečenica i prizor koji ona priziva: nas dvojica se grlimo kao dvojica trapavih astronauta, a on onda odlazi nagore, u svoje novo prebivalište, dok se ja spuštam na zemlju, u sneg i led.
Doista se naše opraštanje odigralo u vazduhu. Naime, prvog decembra sam rano ujutru seo u avion koji je iz Frankfurta leteo za Kalgari. Kada se avion našao na dovoljnoj visini, na ekranima su emitovane jutarnje vesti i iznenada se ukazala slika Milorada Pavića, potom druga, praćena fotografijama naslovnih strana „Hazarskog rečnika” i drugih njegovih knjiga, ali pre nego što sam uspeo da uključim slušalice vest se završila i na ekranima su se pojavili fudbaleri ili neki drugi sportisti. I tako, iako nisam čuo samu vest, mogao sam, na osnovu strukture njenih vizuelnih komponenti, da naslutim njen sadržaj: Milorad Pavić je preminuo i svet se opraštao od njega, kao što bi se oprostio od svakog dobrog i velikog pisca...
Ceo tekst sa sajta "Politike". Objavljeno 9.12.2009.

Novembar 2009 - JDC proslavlja 95 godina od osnivanja

JDC Celebrates 95 Years
From Jewish children around the world: "Happy 95th Birthday JDC!" Travel from the past to present with JDC's 95th anniversary video.

Year after Year, JDC Extends its Global Reach
Building on its 95-year history, JDC is as committed as ever to helping the world's most vulnerable Jews. Meet Faina, a poor elderly woman in Belarus who counts on JDC assistance for daily survival. Meet others who benefit from JDC's relief and Jewish renewal efforts.

Israeli Prime Minister Thanks JDC for 95 Years of Exemplary Service
Watch Benjamin "Bibi" Netanyahu congratulate JDC on its anniversary and commend the organization on its contributions to the citizens of Israel.

You Can Be the One: Apply for the RIG Fellowship in International Jewish Service
Now accepting applications for the 2010-2011 Ralph I. Goldman (RIG) Fellowship. Apply here: http://www.jdc.org/ralph. Deadline: December 30, 2009

Join the Party Online
It's just the beginning of JDC's anniversary celebrations. Check out JDC's "95th" web page for resources and updates.

Since 1914, the American Jewish Joint Distribution Committee (JDC) has given global expression to the principle that all Jews are responsible for one another. Working today in over 70 countries, JDC acts on behalf of North America's Jewish communities and others to rescue Jews in danger, provide relief to those in distress, revitalize overseas Jewish communities, and help Israel overcome the social challenges of its most vulnerable citizens. JDC also provides non-sectarian emergency relief and long-term development assistance worldwide.

01.11.2009. - Restitucija, kombinacija ili kombinovana restitucija?

Retko se dešava da IO Saveza ima samo jednu tačku dnevnog reda. Na insistiranje JO Beograd sastali smo se u pokušaju da smisleno progovorimo o restituciji komunalne imovine jevrejskih opština u Srbiji.
Pre početka sednice predsednik Saveza, g. Aleksandar Nećak, pozvao je prisutne da minutom ćutanja odaju poslednju poštu Ženi Lebl, koja je preminula 20. oktobra u Izraelu.

Početak sednice pripao je, kako i dolikuje, predlagaču prof Dr Jovanu Elazaru. Posle njega su redom o temi govorili svi prisutni. Nekako je većina diskutanata počinjala sa pričom o restituciji da bi diskusiju završavali sa pitanjima o sudbini budućeg fonda, eventualno nastalim na osnovu našeg zahteva da se imovina stradalih Jevreja u Holokaustu, onih koji nemaju naslednike, delimično vrati kroz jedan takav fond jevrejskoj zajednici. Na kraju smo se složili da je ’’zec još uvek u šumi’’ te da je najbolje da se vratimo onome što je u ovom trenutku realno. Jedini pravi rezultat ove sednice je odluka da se uputi pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću sa molbom da primi delegaciju Saveza jevrejskih opština Srbije na razgovor o svim otvorenim pitanjima. Naša delegacija bi svakako morala da pruži uverljive dokaze zbog kojih je neophodno bez ustezanja vratiti svu imovinu oduzetu jevrejskoj zajednici. U tom smislu mora se predočiti predsedniku Tadiću da je današnji broj Jevreja u Srbiji, posledica pre svega stradanja u Holokaustu. Za masovna stradanja Jevreja u Srbiji, između ostalih, direktno su odgovorne i one kvislinške vlasti koje današnja srpska istoriografija pokušava da rehabilituje a sudovi već uveliko praktikuju. Iskreno se nadamo da će predsednik Tadić prihvatiti našu molbu i da ćemo imati prilike da ga o svemu, pa i o formiranju spomenutog Fonda, upoznamo na najbolji mogući način. Imamo puno moralno pravo da tražimo da se trajno reši elementarna egzistencija naše zajednice u Srbiji. Jedan od načina je i kombinovana restitucija: deo u naturalnom obliku, deo kroz formiranje posebnog Fonda, deo kroz dugoročno finansiranje naše zajednice preko budžeta Srbije itd.

Zabeležio Nenad Fogel, član IO Saveza

Citiraću još i znamenitog cionistu iz Zemuna Aladara Polaka:

“Nemoj čekati “Belog magarca” (Mesiju)
skoči na noge, ne malaksaj;
Teodor ti je jednom ukazao na put
Koji te iz mraka vodi u svetlo.
Probudi se narode moj, pa se opaši, seti se odvažnosti svojih predaka.
Ne savijaj leđa, ne saginji se
Nikada više …”

I na kraju da se podsetimo da je Teodor Hercl napisao i sledeće: ‘’SVA ČOVEKOVA DELA SU PRVO BILI SAMO SNOVI”

Cvetkovićev „Juden frei“

Zabrana: Jevreji ne smeju u tramvajJevreji su u svakom antisemitskom aktu Dragiše Cvetkovića nesporni neprijatelji države, te da, kao takvi, imaju samo ograničena prava koja će se apsolutno redukovati uzimanjem slobode, a potom i života. Rehabilitacijom Cvetkovića justifikuje se fašizam kao društveno prihvatljiv način ponašanja, štaviše kao društveno poželjna manifestacija života koja je u normalnim društvima dozvoljena tek u spavaćim sobama

Fašistički zlikovac Dragiša Cvetković, predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, učestvovao je u stvaranju antisemitskih akata koje je svoljevoljno potpisao, a Okružni sud u Nišu oslobodio ga je 25. septembra krivice i rehabilitovao. Cvetković je 25. marta 1941, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisao pristup Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, što se može označiti samo kao logični epilog Cvetkovićevog fašističkog delovanja. To što je u svojoj vladi imao temeljnu podršku koalicionih partnera iz čitave bivše Jugoslavije nije tema ovog napisa. E- novine donose dokumente koji svedoče o fašističkoj pozadini Vlade Kraljevine Jugoslavije, odnosno o tome kako su Cvetković i kopremijer Vladko Maček najavili besomučno ubijanje Jevreja i antifašista, najviše u Beogradu, ali i širom Srbije...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: 28.09.2009.

Posle 64. godine kada je na današnji dan na trećem zasedanju, u Beogradu, Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije proglašeno za privremenu Narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije, nastavili smo prekinutu 99. sednicu IO Saveza.
Poštovani i uvaženi članovi IO, posle odluke da se naš prljav veš neće prati u javnosti, nisam očekivao da urednik Pregleda objavi na sajtu Saveza da je došlo do smene u Radnom odboru. Njegov komentar je sasvim na mestu i lično nemam ništa protiv da je bio i oštriji. No, baš zbog odluke o ''pranju prljavog veša unutar zajednice'' dužan sam, pre svega prema članovima JO Zemun, da dam svoje viđenje nazovi smene u Radnom odboru. Za one koji ne znaju, Radni odbor je telo koje sačinjavaju predsednik Saveza, zamenik predsednika, predsednici JO Beograda, Novog Sada i Subotice i jedan rotirajući delegat ostalih manjih opština. Taj rotirajući delegat ostalih manjih opština je bio predstavnik JO Zemun, tj. moja malenkost Nenad Fogel. O načinu i proceduri smene bilo kog člana Radnog odbora u Statutu nema ni slova. Elem, nekako, sasvim slučajno, predsednik, izvinjavam se, uvaženi predsednik JO Pančeva, ne Toma Beker, ne, ne, već David Montijas, pokrenuo je akciju ''smenjivanja'' delegata JO Zemun u Radnom odboru. Obrazloženje, e tu smo malo uskraćeni, jer i na insistiranje nekolicine članova IO Saveza da obrazloži razloge zbog kojih traži promenu u Radnom odboru, uvaženi David Montijas je kratko zaključio da je to zbog Fogelovih istupanja u javnosti. Da li su to bila opravdana ili neopravdana istupanja oko toga se uvaženi Montijas ne izjašnjava. On naravno nikada ne istupa u javnosti, već to umesto njega čini jedan drugi ''predsednik pančevačkih Jevreja'', uvaženi gospodin Toma Beker. Istini za volju oni vode dve različite jevrejske organizacije. JO Pančevo je sastavni deo Saveza jevrejskih opština Srbije. Udruženje Šalom Tora predvodi pomenuti Toma Beker i nismo ga primili u naše redove na insistiranje uvaženog Davida Montijasa. Iz priloženog se može zaključiti da uvaženi David Montijas, još mnogo pre odluke da se ne istupa u javnosti, nema interesa da obavesti svekoliku javnost ko je u stvari legitimni predstavnik jevrejske zajednice u Pančevu koju prepoznaje Zakon o crkvama i verskim zajednicama. Tako dolazimo do čudne situacije da neko veli da je Toma Beker predsednik a neki veliju da je to ipak David Montijas. Ja naravno znam ko je legitimni predstavnik i koga, ali Davida izgleda koči samokontrola istupanja u javnosti. On bi jako voleo kada bi to umesto njega uradio predsednik Saveza, ali predsednik Saveza očito nema nameru da bude poštapalica suzdržanom Davidu. Požalio nam se David na sednici kako je Toma Beker, odnosno Šalom Tora dobila neka sredstva (čitaj novce) od Pokrajine. David verovatno misli da su ta sredstva (novci) trebalo da pripadnu JO Pančevo koju on predstavlja, ali avaj, pokrajinski organi dele sredstva samo onima koji konkurišu, plus toga to mora biti i smisleni projekat. Možda će doći dan kada će se deliti pare i na lepe plave oči, (kao kod nas u Savezu), ali dotle se mora poštovati procedura koju su propisali Pokrajinski organi. Ali odoh ja od teme. Tema je naravno želja malih opština da ponove čika Acinu proceduru kršenja Statuta Saveza.
Uvažena predsednica JO Zrenjanina, koja je bila član Radnog odbora više od godinu dana, prebacila malo mandat, nikada nije našla za shodno da obavesti JO Zemun (verovatno ni ostale opštine) o održavanju sednice Radnog odbora. To ipak nije bio dovoljan razlog da ostale male opštine postave zahtev za smenu tako ''aktivnog'' zastupnika. Stupajući na dužnost, koja podrazumeva aktivnost, a ne samo otaljavanje obaveza, poslao sam pre poslednjeg sastanka Radnog odbora raspis svim predsednicima malih opština. To moje obraćanje bilo je okarakterisano kao ''sprdnja'' od strane uvaženog predsednika JO Pančeva, ne Tome Bekera, ne, ne, već Davida Montijasa. Ocenjujući moje pismo kao akt protiv njenog načina rada, i moja prethodnica u Radnom odboru je spremno podigla ruku za smenu delegata JO Zemun. Ono što je interesantnije od osvetničke želje uvaženih predsednika JO Pančeva, Zrenjanina i Sombora, je odluka ostalih da se pridruže kršenju Statuta. Važno je napomenuti da im se pridružilo tek tri člana IO, ali i to je bilo dovoljno da se ostvari većina potrebna za izglasavanje nelegalne ( u najmanju ruku čudne) odluke. Sada, mogli biste se zapitati zašto je sve ovo iznosim, da li sam se našao pogođenim što su me pre isteka mandata smenili sa funkcije koju čestito nisam ni počeo da obavljam. ON mi je svedok da nisam. Ovom odlukom ponovo smo stavili na probu našu želju da se odnosi unutar zajednice rešavaju u skladu sa Statutom, pravilnicima i odlukama Skupštine Saveza. Interesantno je da je sednicu vodio zamenik predsednika Saveza, po struci advokat, a ipak je dozvolio da se glasa o predlogu koji nema uporište u Statutu Saveza, otvorivši na taj način širom vrata da u skladu sa ''plavim očima i crvenom kosom'' donosimo odluke koje nam/im u datom trenutku odgovaraju.
Muzički prilog za sednicu My Yiddishe Mama by Yosef
Rosenblatt pogledajte na You Tube

Predsednik JO Zemun i ražalovani član Radnog odbora Saveza
Nenad Fogel,
Zemun/Banoštar 11. 08. 2009.

19. jul 2009. Devojačka kletva i IO Saveza
Posle 111. godina od održavanja pozorišne predstave ''Devojačka kletva'',  Ljubomira Petrovića, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta, održano je i malo više od pola sednice IO Saveza.
Muzički prilog "Devojačka kletva" na YouTube
U prijateljskoj atmosferi prošaranoj sa raznoraznim optuživanjima, izvinjavanjima, pogrešnih tumačenja dobrih namera blaćenja predsednika Saveza u zvaničnim prepiskama, priznavanja da je bojkot susreta Kol Zemun bio delom posledica ''emotivnog odnosa'' prema organizatoru, kolektivnog razboljevanja svih članova niške opštine uoči sastanka i nedostatka vremena da se Zrenjaninci dogovore ko će ih zastupati na pomenutom susretu, uspeli smo da dobacimo do devete tačke Dnevnog reda. Nastavak sednice očekuje se početkom avgusta. Spremte se: nastavak sednice započinje sa ozbiljnim primedbama tzv ''malih opština'' na neprimereno čestitanje Dana Borca, od strane njihovog zastupnika u Radnom odboru. Jedan od ključnih argumenata koji se usput čuo je da je Dan Borca boldovan (ocrnjen, skroz)?! Ostale primedbe očekujemo na nastavku sednice.
Svako ko želi može na ovom mestu da objavi svoje utiske. Redakcija zadržava pravo da cenzuriše neprimerene priloge. Više o sednici na sajtu Saveza.

Sednica IO Saveza, koja će se još dugo prepričavati, podstakla je i urednika sajta Saveza da iznese svoje mišljenje o razlozima izostanka pojedinih Opština sa skupa Kol Zemun. Urednik piše: Mišljenje urednika ovog sajta, koji je prisustvovao i jednom i drugom „hepeningu“, (prvi je trajao kraće) jeste da su neke opštine izostale sa Kol Zemuna zbog lične netrpeljivosti prema predsedniku JO koja je bila samo „izvođač radova“ tog projekta Saveza jevrejskih opština Srbije, ali nisu htele da to kažu otvoreno nego su maskirale ocenama: „skupo“, „neprimereno“, „nenamenski utrošeno“ itd. ..
Ceo tekst klikom na ovaj link

Ben Shahar: PRLJAV VEŠ
Neposredan povod za ovo razmišljanje - komentar je objavljena diskusija – zvanična i ona u kuloarima – sa poslednjeg sastanka IO Saveza JOS. Zaključak, koji je pokušan da se nametne prisutnima, veoma decidiran, glasi: ne iznositi prljav veš u javnost, probleme ćemo sami rešavati u našoj kući. Parola, koju smo čuli više puta, nažalost, ne možemo reći teza, jer nedostaje rezultat. Ali idemo redom. Čemu služi ta parola? Da li se u javnost stvarno  iznosi prljav veš, a ako je to istina, da li smo se upitali čega se mi to stidimo? Da li se plašimo da budemo samokritični? Ako nema samokritike, ili kritike, onda su to samo prazne reči. Bas tako, jer parola bi trebalo da nas podstakne na dobra dela. Iako, dešava se da nas zamajavaju parolama, a mi tek kasnije shvatimo negativnu konotaciju poruke. Da li je to slučaj i u našoj zajednici? Odgovorno tvrdim da jeste. Da vidimo čemu, onda, služe parole. To je najlakši način, bar tako misle pojedinci koji se parolama koriste, da se zapuše usta onima koji govore i rade za dobrobit zajednice, a nekima se, iz ko zna kojih razloga, to ne dopada. Lepo rečeno, ali nije baš tako, ipak oni koji se služe parolama, u nedostatku sopstvenih ideja, znaju tačno zašto te parole koriste. Ako je tako, a tako je, onda  moramo da se upitamo ko su ti koji traže da se prljav veš ne iznosi u javnost, a ko su oni koji to, ipak, čine.

Oni koji se frljaju parolama po pravilu ne uzimaju učešće u diskusijama. Čekaju da čuju šta ce drugi reći, a onda, zavisno od njihovih ličnih interesa, "izbacuju" parole odobravanja ili negiranja onog šta je rečeno ili učinjeno. Najbolji primer za tu tvrdnju je nedavno održan skup Kol Zemun na kome se raspravljalo o budućnosti "malih" opština i jevrejske zajednice Srbije u celini. Oni koji nisu imali šta da kažu, a ni da ponude u ime svojih opština, jednostavno se nisu odazvali pozivu. Pretpostavimo da nisu imali nijednu ideju, zamisao šta bi mogli da predlože ili sami da urade, od straha, da ne budu prozvani, jednostavno se nisu pojavili na skupu. Hajde, to bi mogli i da im oprostimo, ali, postavlja se pitanje, kako su opravdali svoj izostanak. E, tako smo ponovo stigli do (zlo)upotrebe parola. U konkretnom slučaju upotrebljene parole nemaju nikakve veze sa temom skupa, ali su dobro došle da se skrene pažnja na druge teme i da ne moraju da se daju ozbiljnija objašnjenja koja je tražio predsednik Saveza. Čovek koji je organizovao  Kol Zemun, u ime SJOS, koji se dokazao na više projekata, koji godinama doprinosi uspešnom radu svoje opštine, a time daje bar minimalni doprinos ugledu celokupne jevrejske zajednice u Srbiji, proglašen je, jednom parolom, da je samoreklamer?! Da li je razlog za besprizorni napad opravdanje za nedolazak na skup? Nije, znaju dobro to i oni koji su ostali skriveni iza svojih kompjutera, uplašeni da će biti pitani o njihovim aktivnostima i planovima za budućnost. Na ta pitanja, kao što rekosmo, oni nemaju odgovor. Onda je najbolje upotrebiti parolu: "Jadna nam je ova zajednica ako se na "hepeningu u kafanskoj atmosferi" rešava pitanje budućnosti jevrejske zajednice". Tako smo saznali da su direktor JOINT-a za Istočnu Evropu, predsednik Saveza JOS, rabin naše zajednice, i najeminentniji predstavnici jevrejskih opština Srbije, u stvari, grupa šalabajzera koja se okupila na brodu da ubije vreme, a oni, koji jedino nešto vrede, nisu imali razloga da se pojave na skupu. Tako o skupu misle oni koji su ubeđeni da se najozbiljnija pitanja rešavaju putem e-mail tračeva, koji ne donose nikakve rezultate, izbegavajući da sami budu izloženi kritici. Ovako, bar, neće na videlo izaći njihov nerad i samoreklamerstvo zaštitnika jevrejske tradicije, iako u svetim knjigama nigde ne piše da onaj ko ne radi ne može zbog toga biti napadnut. I rabin Asiel je nekoliko puta naglašavao da niko nema prava da stoji po strani, da bude puki posmatrač, a mi dodajemo, posebno kada su u pitanju vitalni interesi jevrejske zajednice u Srbiji. Nažalost, napadaju se baš oni koji rade.  Njih treba napasti iz svih oružja, a oni neka se brane. Dok se oni budu branili od neopravdanih napada, kritizeri će biti mirni, nastaviće da rade - ništa, osim da i dalje kritikuju.

Tako smo, hteli-ne hteli, došli na temu interesnih grupa koje su se oformile u okviru rukovodstva Saveza. Umesto da se svi angažuju na rešavanju ozbiljnih problema, iz rukovodstva se izdvajaju oni koji bi trebalo da imaju najviše interesa za najoptimalnija rešenja koja se tiču svih. "Velike" opštine mogu i bez Saveza, ali "male", sigurno  ne mogu. Nisam čuo i jedan primer da su se "velike" opštine usprotivile realizaciji programa "malih" opština, ali zato je sasvim jasno da neke "male" opštine stvaraju neformalnu grupu koja ne traži rešenja za svoje probleme, nego im je jedini zadatak da omalovažavaju rad drugih zarad svojih ličnih interesa. Više se ne kriju iza solidarnosti, nego se otvoreno stavljaju na stranu inicijatora - iz svoje neformalne grupe – koji kritikuju, ne razmišljajući da li je kritika opravdana ili ne. Jednostavno rečeno, stiče se utisak, da pojedinci nisu sposobni da stave prst na čelo, da razmisle svojom glavom i da se ponašaju u skladu sa opšte prihvaćenim etičkim normama. Pa šta onda povezuje te ljude u neformalnu grupu koja neopravdanim i neargumentovanim napadima šteti ugledu pojedinaca i zajednice u celini. Odgovor je jednostavan: nerad, nedostatak vizije o budućnosti jevrejstva u Srbiji, ne poznavanje jevrejske tradicije, osim štrpkanja po marginama predrasuda o Jevrejima, koje često imaju negativnu konotaciju, i lični interesi. Ako postavljate pitanje koji su to lični interesi, da ne bude zabune, odgovoriću i na to pitanje. Uz sve  atribute koje sam napred naveo, najveći lični interes tih pojedinaca je da i dalje sede u svojim foteljama, u nekom virtualnom svetu gde ne moraju da rade, a dobili su mogućnost da kritikuju do mile volje. Tako žive u iluziji da nešto doprinose jevrejskoj zajednici i samozadovoljavaju svoj ego. Njih ne interesuje da li su svojim neodgovornim izjava nekog povredili; da li bi trebalo da se izvinu, o tome ni ne razmišljaju.

Oni koji, ipak, iznose prljav veš u javnost, postavljaju pitanje da li smo i jednom sami oprali prljav veš. Po sećanju, koje seže godinama unazad, u jevrejskoj zajednici se to nikad nije desilo, ali su se zato (prazne) parole veoma često koristile. Najčešće se ta parola koristila onda kada nismo imali stvarnih argumenata da nekoga ocrnimo pred javnošću, a ni pred sobom. Neizbežno se postavlja još jedno pitanje, zašto nismo nekog "ocrnili" kada smo za to stvarno imali razloga? Ne mora to da bude u javnim glasilima, samo u našoj jevrejskoj zajednici? Zato što su lični interesi kritizera iznad interesa zajednice. Pa, šta ćemo sa kritizerima? Ništa, grešni smo ljudi, oni ostaju tu da nam budu primer kako se ne treba ponašati. A prljav veš? On se gomila, u poremećenom sistemu ljudskih vrednosti, čekajući da ga operu neki novi ljudi.

Ben Shahar, Israel, 03.08.2009.

A hard days nightNa priloženoj fotografiji možete da se uverite koliko predsednik Saveza Aleksandar Nećak vodi računa da razdvoji, uz pomoć Tomike Halbrorha, dve oštro suprotstavljene vizije budućnosti jevrejske verske zajednice u Srbiji.

Muzički prilog "Hard Day's Night" na YouTube

DA LI JE PRAVDA GOLA ILI SLEPA?
Povodom Odluke Tužilaštva o nepokretanju krivičnog postupka po službenoj dužnosti

Neprijatno smo iznenađeni saznanjem da je Svetlana Zdravković bezopasna za naše društvo, iako je predsedniku JOZ pretila da će iznajmiti narkomane koji će ga ubiti. U obrazloženju Odluke Prvog opštinskog javnog tužilaštva posebno ističemo dve stvari koje su netačno interpretirane. Prvo, Tužilaštvo tvrdi da Svetlana Zdravković nije decidirano pretila Nenadu Fogelu. Tvrdnja je netačna jer je iz konteksta razgovora Svetlane Zdravković i predsednika SJOS Aleksandra Nećaka izvučen samo jedan deo, u ovom slučaju reč je o pretnji upućenoj jednom "ludaku". Zamenik javnog tužioca nije uzeo u obzir da je Svetlana Zdravković došla na sastanak sa predsednikom Nećakom da obelodani svoje pretnje Nenadu Fogelu, predsedniku Jevrejske opštine Zemun. Ukoliko se izrečena pretnja nije odnosila na Nenada Fogela, zamenik javnog tužioca je bio dužan da vrati predmet na policijsku obradu i da se utvrdi na koga se tako ozbiljna pretnja odnosi. No, i zameniku javnog tužioca je jasno na koga se pretnja odnosi i zato nije vratio predmet na dodatnu obradu. Policija je obavestila JO Zemun da je obavljen razgovor sa okrivljenom i da je ona dala obećanje da će se Nenadu Fogelu i lično izviniti, koga navodno poznaje, što se naravno nikada nije desilo. Drugo, zamenik javnog tužioca tvrdi da nije došlo da uznemirenosti  koja je ’’stvorena kod tačno određenog kruga, odnosno grupe lica’’. Jeste došlo je do uznemirenosti, a dokaz za ovu tvrdnju je Odluka Izvršnog odbora JOZ da se podnese krivična prijava. Da je u pitanju samo Nenad Fogel, onda bi on sam podneo predlog za krivično gonjenje, a ne ugrožena grupa lica na čelu sa Nenadom Fogelom, čije stavove grupa javno podržava. Znači, Odluka Tužilštva, koja je doneta na osnovu tvrdnje da nisu stečeni uslovi za kriivično gonjenje po službenoj dužnosti, je neosnovana. Postavlja se pitanje zašto je Tužilaštvo donelo takvu odluku? Odogovora ima više, ali se posebno nameće zaključak da Država Srbija još uvek nije sposobna, ili nije spremna, da zaštiti svoje građane u skladu sa postojećim zakonima. Ako Država nije spremna da zaštiti predsednika jedne verske zajednice, što je dužna i po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, član 8. stav 9.,  nameće se pitanje kako će i da li će uopšte stati u zaštitu jednog "običnog" građanina.

Zbog stava Tužilaštva i izostanka izvinjenja Svetlane Zdravković (moguće je da još uvek razmišlja kako da sprovede svoj plan), Nenad Fogel je prinuđen da podnese privatnu tužbu.

Zemun, 06. 07. 2009.

MIŠPAHA – Šta to beše?

Svečani potpisi na Deklaraciji, izjave pune optimizma, najava uspostavljanja bliske saradnje između bratskih opština sa prostora bivše nam zajedničke države, sve je te izgleda već pomalo zaboravljeno od ’’istorijskog skupa’’ održanog u Subotici pre samo devet meseci. Umesto da smo ’’porodili’’ nove odnose, mi se danas suočavamo sa podelama na ’’prijatelje’’ i one druge.
O čemu se radi? Bez namere da ulazimo u dublju analizu postignutih rezultata u sprovođenju deklaracije o formiranju ’’Stalne konferencije o saradnji jevrejskih zajednica jugoistočne Evrope’’, želimo da ukažemo na samo jedan primer kako se sa reči ne prelazi na dela. Kao što nam ovo vreme elektronskih komunikacija nameće, skoro sve zajednice sa prostora bivše Jugoslavije pokrenule su sopstvene internet prezentacije. Dobra, brza i važna komunikacija između ’’bratskih jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije i da te odnose učinimo bliskim, snažnim i stalnim...’’, kako smo svečano zapisali u pomenutoj Deklaraciji, trebalo je da na delu proradi baš preko tih glasila. U stvarnosti imamo sasvim drugu sliku. Sajt Makabijada, koji je pre više od deset godina pokrenuo Raka Levi u nameri da na jednom mestu imamo kvalitetne informacije o ’’onima drugima’’, bio je preteča svih naših zvaničnih opštinskih i ’’krovnih’’ sajtova. Jevrejska opština Zemun prva je opština sa teritorije bivše Jugoslavije koja je postavila svoj sajt. Promociju našeg sajta prvo smo realizovali baš na stranicama Makabijade. Od daleke 2005. godine na naslovnoj stranici Makabijade prvi link ka nekoj od jevrejskih opština počinje sa Zemunom. Moramo priznati da nam je to puno značilo. Pre svega što smo na taj način dobili priliku da se predstavimo brojnoj publici koja posećuje Makabijadu. Danas kada obeležavamo 90. godina od formiranja Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, imamo priliku da vidimo na delu podele koje su zaostale od tužnih ratova devedesetih godina prošlog veka. Nekoliko primera najbolje će pokazati koliko je kome stalo do proklamovanog zajedništva. Sajt jevrejske zajednice iz Zagreba, ’’Bet Israel’’ u rubrici linkovi ima oznaku prijatelji: iza te oznake kriju se samo tri linka. Da li je moguće da oni nisu stekli više od TRI prijatelja? Židovska općina Zagreb upućuje svoje posetioce samo na sajtove židovskih općina koje deluju na teritoriji Hrvatske. Judovska skupnost Slovenije, ima veoma dobru stranicu posvećenu linkovima sa jevrejskom tematikom. Na žalost, ni oni nemaju, osim ka Makabijadi, ni jedan link ka zajednicama sa prostora bivše Jugoslavije. Jevrejska zajednica iz BiH, naprotiv, ima veoma dobro osmišljenu stranicu sa linkovima. Koliko smo mogli da primetimo, na njihovoj stranici su zastupljene sve zajednice koje imaju sajtove, uz dodatak brojača koji pokazuje koliko je posetilaca sa njihovog sajta koristilo mogućnost da poseti i druge jevrejske sajtove. Odlično! Sajt JO Beograda, koji je donedavno uređivao Raka Levi, sledio je praksu Makabijade. Danas je sajt u rekonstrukciji. Demo verzija koja je bila dostupna nekoliko nedelja, sledila je da tako kažemo politiku Bet Israela, naime postavili su i oni tri linka, ovog puta izostavljajući svoje najbliže komšije, Jevrejsku opštinu Zemun!? Pre šest meseci, proradio je i sajt Saveza jevrejskih opština Srbije. Dobro osmišljen, trebalo je da ponudi i linkove zajednica iz regiona. Na žalost nema ni jednog linka. Rukovodstvo Saveza je u više navrata nalagalo da se ti linkovi postave, ali bez uspeha. U ovom slučaju se radi o totalnoj neažurnosti a ne o lošoj nameri. Na kraju normalno je da se osvrnemo i na našu postavku. Nije sigurno tako sveobuhvatna kao što su to uradili prijatelji iz BiH, ali ipak je ponudila sve nama poznate prezentacije jevrejskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije. Na kraju, podsećamo da je suština postavljanja linkova ka zajednicama sa kojima smo godinama delili istu sudbinu u tome da se omogući lakši pristup zainteresovanima da se upoznaju sa njihovim radom.
Kakav zaključak možemo da izvučemo iz ovako šarolikog poimanja zajedništva? Ili rukovodstva pojedinih zajednica nisu iskreno prihvatili ideju ponovnog zbližavanja, ako smo se ikada i razdvojili, osim naravno finansijski, ili je po sredi ne shvatanje važnosti da i na ovako, naizgled sitnim detaljima, podržimo bolje međusobno informisanje.

Nadamo se da će sledeći sastanak Stalne konferencije o saradnji jevrejskih zajednica jugoistočne Evrope, čije je održavanje više puta najavljivano za ovu godinu, dati odgovor i na ovo pitanje.

Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun
Zemun, 03.07.2009.

Predsednik Jevrejske opštine Subotica, Tomislav Halbror
LJUDI, NE OKREĆITE GLAVU
Kad nam ruše groblja, vandali, ili antisemiti, ili zli ljudi, nije ni bitno ko, gde su ljudi? Oni su morali čuti, videti, to je zvuk udaranja, šutanja, kamena o kamen. Zato sam pre nekoliko dana i sazvao konferenciju za novinare, da kažem ljudima da ne okreću glave. Jer, ako ne štitite jevrejska groblja, neće niko zaštititi ni pravoslavna, kaže za e-Novine predsednik Jevrejske zajednice Subotice nakon što su vandali oskrnavili jevrejsko groblje u tom gradu...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno: 13. 06. 2009.

NA KRILIMA ZAKLJUČAKA IO SAVEZA JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE

Zamucen pogledNedavno usvojeni zaključci IO Saveza JO Srbije, obezbedili su ''pravo'' poglavaru Jevrejske zajednice u Srbiji da i nadalje daje puni doprinos tumačenju stavova koje naša zajednica, naprosto nije u stanju da donese. Za one koji to ne razumeju, Jevrejska zajednica u Srbiji se još uvek nije odredila o samovoljnom stavljanju potpisa našeg jedinog rabina na predlog o povlačenju, sada već donetog, Zakona o zabrani diskriminacije. To je neuspešno pokušala 22. marta na sednici Izvršnog odbora, koji je bio nameran da zauzme bar neke stavove. Međutim, prevladalo je uverenje da naši mediji tumače netačno naše stavove, pa kada je već tako, zašto da uopšte i donosimo stavove. Malo komplikovano? Naravno, samo i ta ''komplikacija'' ide nekome na ruku. Na primer rabinu. On je famoznim zaključcima, potpuno zaštićen od medija ''koja netačno tumače stavove Jevrejske zajednice i nanose štetu njenom ugledu kao i ugledu rabina'' i na taj način je obezbedio sebi pravo da izlazi u javnost sa stavovima koje niko nije odobrio. Ko se sada usudi da spočita nešto našem rabinu, preti mu osuda da je uvredio rabina, i to vrhovnog rabina Srbije! Eto, ja se usuđujem da osporim pravo našem vrhovnom rabinu da govori u ime zajednice! Naš rabin nema pravo da tumači stavove zajednice, pogotovu zaklanjajući se iza svete knjige Tore, nalazeći u njoj opravdanje zbog čega Jevrejska zajednica u Srbiji, navodno, ima pravo da deli savete DRŽAVI. On iznosi stav, i prvi put, kao, govori u svoje ime, “Ja smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću - nemoj stajati po strani dok se krv tvoga bližnjeg proliva.'' Neverovatno, on u ime naše zajednice spočitava Državi da je želela da prolije krv našeg bližnjega? To je navodno bio razlog zbog čega je Jevrejska zajednica tražila da se pomenuti Zakon povuče iz procedure? Pritom, zaboravlja da su crkve i verske zajednice, svojim otvorenim obležavanjima ljudi posebnih sklonosti, najdirektno ih izložile mogućem prolivanju krvi, njihove krvi.
Rabin kaže “Mi nismo posmatrači u ovom društvu, mi smo učesnici u ovom društvu. Svaka šteta koja se desi, a vi stojite po strani i običan ste posmatrač, vi ste odgovorni.'' Opet se vraća na ulogu tumača stavova Jevrejske zajednice. Ali, u njegovim rečima ja nalazim opravdanje da se usprotivim njegovim istupima u javnosti. Ja nisam običan posmatrač. Ja zastupam Jevrejsku opštinu Zemun i ne mogu da dozvolim da rabin tumači kakav će biti naš odnos sa državom Srbijom. Mi iz Jevrejske opštine Zemun se najenergičnije protivimo svakom mešanju bilo koje verske zajednice u sekularne poslove. ''Bogu božije, caru carevo'', u ovom slučaju Državi Srbiji. Mi jesmo za dijalog, ali bez ucene. Zar je tako teško jasno staviti do znanja našem rabinu da nije pozvan da se meša u sekularne poslove?

Mogu misliti ko će sve da ospe paljbu na mene posle ovih ''jeretičkih'' redova. Već je jedna pretnja, koja mi je upućena, od strane grupe koje se identifikovala kao ''grupa iz sinagoge'', da će me ubiti, na policijskoj obradi. Policiji su poznati oni koji su pretnje iznosili javno. Ostaje da sačekam da se istraga završi i da vidim od koga još treba da se čuvam.

Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun
Zemun, 30. mart 2009.

Pogledajte vest preuzetu sa sajta B92

Različito o odnosu crkve i države
30. mart 2009. | 16:44 | Izvor: B92
Beograd -- Predstavnici verskih zajednica i civilnog društva izneli su na konferenciji u Beogradu suprotne stavove o odnosima države i verskih zajednica.

Nepun mesec dana otkako je, zbog Zakona o borbi protiv diskriminacije, izbio spor na relaciji država - crkva, Centar za demokratiju i Fondacija "Fridrih Ebert" pokušali su na jednom mestu da okupe predstavnike verskih zajednica i vlasti.
Učinak je, međutim, samo delimičan, jer se na skupu nije pojavo ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ali ni pozvane vladike Srpske pravoslavne crkve.
Umesto njih, teolozi, profesori, predstavnici verskih zajednica i civilnog sektora, pokušali su da daju odgovor na pitanje kako da se odnos države i crkve poboljša.
Na debati "Država, društvo i verske zajedinice", strane koje se ne slažu oko toga kakvu bi ulogu crkva trebalo da ima u društvu, svoje stavove, iako oprečne, uspeli su da iznesu u mirnom tonu.

Glavna polemika vodila se oko toga da li je način na koji su crkve reagovale na Predlog zakona o borbi protiv diskriminacije bio primeren.
Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radovan Bigović smatra da crkva, kao deo društva, ima pravo da kaže šta misli.
“Ne vidim zašto je to smrtni greh i zašto je to zlo. Država, naravno, ne mora to apsolutno da usvoji i najčešće ne usvaja i nije dužna da usvaja, ali ne vidim zašto crkve i verske zajednice ne bi mogle da kažu stav o nekim pitanjima. Ako bismo to jednoj grupi osporavali, verujućim ljudima, to bi jednostavno bila diskriminacija”, smatra on.

Isti stav izneo je i poglavar Jevrejske zajednice u Srbiji rabin Isak Asijel.
“Ja smatram da smo svi mi vezani onom biblijskom zapovešću - nemoj stajati po strani dok se krv tvoga bližnjeg proliva. To znači - svaka moguća šteta koja može da se desi, mi smo obavezni”, kaže Asijel.
“Mi nismo posmatrači u ovom društvu, mi smo učesnici u ovom društvu. Svaka šteta koja se desi, a vi stojite po strani i običan ste posmatrač, vi ste odgovorni. To polako ulazi u neka zakonodavstva”, navodi on.

Sociolog Zagorka Golubović, iako smatra da je i te kako nužan dijalog države i crkve, mešanje crkve u državna pitanja naziva nedopustivim. Kaže da Zakon o borbi protiv diskriminacije nije jedini primer.
“Ja postavljam vrlo opravdano pitanje - da li je sekularna država ipak ugrožena ili, ako ne ugrožena, ono podrivena, jer uzmite sve slave crkvene svud, mešanje crkve u sve sfere društva. Ne samo prisustvo, nego i mešanje”, navodi ona.

Profesor teologije Radovan Bigović rekao je da u svetu postoje primeri sekularnih država u kojima crkva ipak ima veoma važnu ulogu.
“Evo, nedavno smo imali priliku da vidimo slučaj u Americi. Američki predsednik polaže zakletvu pred sveštenikom nad Biblijom, zatim u parlamentu svako zasedanje počinje molitvom, na dolaru se pominje bog”, podseća on.

Iako je ideja Centra za demokratiju i Fondacije "Fridrih Ebert" bila da na istom mestu okupe najviše predstavnike verskih zajednica i vlasti, na današnjem skupu nije se pojavio ministar Svetozar Čiplić, ali ni episkop bački Irinej.

Komentare ove vesti možete videti na linku http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=352911#hrono

7. 4. 2009. - I Opštinsko tužilaštvo razmatra pretnje
Na osnovu informacije koju smo dobili od MUP, odeljenje Stari Grad, utvrđeno je da je pretnje ubistvom predsednika JOZ Nenada Fogela, iznosila Svetlana Zdravković članica Jevrejske opštine Beograd. Ona je poznata u zajednici kao jedan od kandidata na poslednjim izborima za predsednika Ženske sekcije JO Beograd. Odeljenje Stari Grad je rezultate istrage prosledilo I Opštinskom tužilaštvu na dalji postupak.
Imajući u vidu težinu pretnji očekujemo da će biti podignuta optužnica protiv gospođe Zdravković.

VANREDNA SEDNICA IZVRŠNOG ODBORA SAVEZA

Samo po ToriSavez jevrejskih opština Srbije je na vanrednoj sednici Izvršnog odbora razmatrao novonastalu situaciju povodom ''istupanja u javnosti'' u vezi povlačenje Predloga Zakona o zabrani diskriminacije. Izvršni odbor je razmatrao: reagovanje javnosti, reagovanje zajednice, posledice po zajednicu, odgovornost predsednika Saveza JOS, odgovornost aktera i odgovornost Izvršnog odbora Saveza JOS. Posle duže diskusije Izvršni odbor je doneo sledeče ZAKLJUČKE.
Ovim zaključcima IO se jasno odredio protiv medija koji su zloupotrebili podršku koju je rabin dao pomenutom predlogu povlačenja Zakona iz skupštinske procedure, i netačno tumačili stavove Jevrejske zajednice koje je zastupao. Nažalost, Izvršni odbor još uvek nije zauzeo stav o davanju saglasnosti na povlačenje predloga Zakona o zabrani diskriminacije. Očekujemo da će se Skupština Saveza zakazana za 19. april 2009. odrediti prema tom pitanju.
Drugim  i trećim stavom ovih zaključaka IO je podsetio demokratsku javnost na članove 16, 25 i 31. aktuelnog Statuta Saveza JOS kojim se reguliše predstavljanje Saveza jevrejskih opština Srbije u javnosti, sve u cilju ''jasnih i izbalansiranih'' odnosa u budućnosti.

grafitIO Saveza je detaljno razmatrao i nedavni slučaj privođenja urednika Betona Saše Ilića u policiju na ispitivanje povodom objavljivanja satrične pesme Predraga Lucića u kojoj su ismevani poznati antisemiti Jaša Tomić i Dejan Lučić. Posle upoznavanja sa pismom koje je redakcija Betona uputila predsedniku Saveza Aleksandru Nećaku, u kome se žali zbog nesporazuma, IO je jednoglasno doneo odluku da se zahteva od tužioca odustajanje od daljeg postupka, smatrajući da je ceo slučaj neopravdano dobio epitet antisemtskog ispada.

Na kraju sednice Izvršni odbor se snažno usprotivio svakoj pretnji smrću, upučenu bilo kom članu naše zajednice i najoštrije je osudio takve pojave. Ovakav zaključak donet je na molbu predsednika Jevrejske opštine Zemun da ga IO zaštiti od pretnji smrću koje su preko predsednika Saveza Aleksandra Nećaka upućene njemu od strane grupe koja se indetifikovala kao ''grupa iz sinagoge'', a povodom Fogelovih istupanja u dnevnim listovima Danas i Borba. Nenad Fogel se zahvalio na ''snažnoj'' podršci i ''zaštiti'' koju je dobio od IO Saveza.

Poslednja vest: Izvršni odbor Jevrejske opštine Zemun je na vanrednoj sednici održanoj 22. marta 2009. godine odlučio da podnese krivičnu prijavu protiv NN lica koja su pretila likvidacijom predsednika Nenada Fogela. IO JOZ smatra da zaključak IO Saveza ne obezbeđuje nikakvu zaštitu od eksplicitno iznetih pretnji da će pomenuta grupa naručiti ubistvo predsednika Nenada Fogela.

Zemun, 23. mart 2009.

Pregled nekoliko tekstova i video klipova koji bi mogli biti svrstani u netačna tumačenja naših stavova (koje još nismo zauzeli) od strane medija.
Danas: http://www.danas.rs/vesti/politika/ljajic_bruka_za_vladu_srbije.56.html?news_id=155296
Politika: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Crkve-i-verske-zajednice-danas-shalju-amandmane-vladi.lt.html
RTV1: http://www.youtube.com/watch?v=VnovhfEu-VA 
B92: http://www.youtube.com/watch?v=jAEFNaP47pE&feature=related
B92: http://www.vesti.rs/exit/Ciplic-Zakon-ce-biti-usvojen.html
e-novine: http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=23902
e-novine: http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=23900
Izbor redakcije

NAJNOVIJE:
26. mart 2009.

Nenad Fogel, u društvu Aleksandra Nećaka, u ime Jevrejske opštine Zemun, podneo krivičnu prijavu protiv osoba koje su mu pretile smrću. Prijava je podneta nadležnom odelenju Stari Grad Republickog MUPa.

Aleksandar Necak30. mart 2009.
Urednik sajta Saveza objavio je komentar predsednika g. Aleksandra Nećaka o protekloj sednici IO Saveza. Možete ga pogledati u rubrici "Dogodilo se" pod nazivom "ALEKSANDAR NEĆAK: Kako dalje?" klikom na ovaj link SJOSa

Povodom Zakona o zabrani diskriminacije
RABIN PROTIV DRŽAVE
Istupanje rabina Isaka Asiela u javnosti i političkom životu Srbije, potpuno je neprimereno verskom poslu kojim se bavi. Podrška povlačenju predloga Zakona o zabrani diskriminaciji, i to u ime jevrejske zajednice Srbije, deo je politike retrogradnih snaga koje žele dominaciju vlasti, a ne demokratskih vrednosti savremenog sveta
Piše: Meir Gaon (Izrael)

Prema Ustavu Srbije i važećim zakonima, crkva je odvojena od vlasti. Ko god je pročitao primedbe koje su verske zajednice dale na predloženi zakon, jasno će videti da je u pitanju zahtev da se krene sa revizijom Ustava, tako što će novopredloženim izmenama zakonskih odredaba verske zajednice postati deo državnog establišmenta.
Izložen reakciji i kritici dela članstva jevrejske zajednice u Srbiji, između ostalih i predsednika Saveza jevrejskih opština Aleksandra Nećaka, koji mu osporavaju pravo da govori u ime cele zajednice, Asiel svoju saglasnost pravda strahom da navodno ne dođe, zbog svojih propovedi u skladu sa Torom, pod udar predloženog zakona. Asiel tvrdi da je on jedini merodavan za verske poslove jevrejske zajednice u Srbiji, što mu niko nije osporio, verovatno jeste najmerodavniji, ali je sporno da li te propovedi ukoliko ih iznosi van sinagoga moraju biti u skladu sa zakonskim rešenjima, postojećim i budućim. Prilikom davanja saglasnosti rabin Asiel se ni jednom rečju nije ogradio od bezrezervne podrške, pravdajući se kasnije da se njegovo slaganje sa povlačenjem zakona iz skupštinske procedure odnosi samo na član 21. predloženog zakona, a to je pitanje seksualnih sloboda. Kao neko ko je, kao Nenad Asić, promenio svoja ranija verska ubeđenja, ako ih je uopšte imao, prešavši u Judaizam, bilo bi krajnje licemerno da sada daje svoj glas za ukidanje takvih sloboda koja su predviđena članom 18.
Ceo tekst iz Elektronskih novina.Objavljeno: Uto, 17. 03. 2009.

Pogreške: moralne, logičke i druge
Vladimir Gligorov
Raspravu o diskriminaciji valja nastaviti, jer bi to moglo da bude višestruko korisno. Ovde će biti reči o nekim pogrešnim stavovima iznesenim do sada.
Bar jedan učesnik, i bar jedan novinski napis, izneli su primer koji bi trebalo da ukaže na postojanje moralne diskriminacije do koje bi moglo da dovede usvajanje ovoga zakona. Naime, šta je obaveza lekara kome vera nalaže da ne vrši abortuse? Da li bi se lekar mogao pozvati na prigovor savesti? U ovom primeru, što je posebno zanimljivo, sve je pogrešno. Lekar, naime, ne može da bude obavezan da obavi operaciju abortusa, jer to može samo lekar koji je za to obučen. Izbor obuke je, naravno, lična stvar. Dakle, neko ko je izabrao da bude hirurg specijalizovan za abortuse, svakako je sebe doveo u neprijatan profesionalni, mada ne i moralni, položaj ukoliko mu savest ne dozvoljava da te hirurške zahvate vrši. Uzmimo, međutim, naizgled teži slučaj: savest se tom hirurgu probudila tek kada je počeo da se bavi hirurškim poslom. Zar nije, u tom slučaju, pogrešno da se od njega ili nje traži da i dalje vrši te operacije? Takav bi, međutim, zahtev mogao da postoji samo ukoliko bi on ili ona nastavili da se bave tim poslom. Budući da je obavljanje toga kao i svakog drugog posla ugovorna, a ne zakonska obaveza, takva prinuda koja stavlja na probu savest hirurga ne može da postoji.
Ceo tekst na stranicama Peščanika. Objavljeno 16.3.2009.
U listu Danas, u rubrici REAGOVANJE, od 10 marta 2009. godine objavljeno pismo predsednika Jevrejske opštine Zemun. Istine radi moram da istaknem da je to pismo bilo upućeno lično glavnom uredniku Mihalu Ramaču, kao svojevrsno “uputstvo”, kome se treba obraćati povodom zvaničnih stavova koje zastupa Savez jevrejskih opština Srbije. Nažalost u tekstu koji je objavljen izostavljene su poslednje dve rečenice koje to jasno sugerišu. Bez obzira što moja namera nije bila da se pismo objavi kao reagovanje, i dalje stojim iza svake napisane reči.
Nenad Fogel, 10. mart 2009. Zemun
Policija preporučila podizanje optužnice
ZAVRŠENA ISTRAGA PROTIV PREMIJERA EHUDA OLMERTA
Zbog optužbi za mito Olmert planira da ode sa mesta premijera
Izraelska policija je u četvrtak saopštila da je završila istragu o navodnim proneverama odlazećeg premijera Ehuda Olmerta i da je predmet dostavila tužilaštvu sa preporukom da podigne optužnicu. Olmert bi mogao da postane prvi izraelski premijer u istoriji protiv koga je podignuta optužnica.
U policijskom saopštenju se dodaje da je Olmert, dok je bio ministar trgovine i industrije između 2003. i 2006, zloupotrebio položaj i preusmeravao novac kompaniji koju je vodio njegov blizak saradnik Urija Mesera što predstavlja, kako se navodi, „sukob interesa”. Otkad je postao premijer, protiv Olmerta je povedeno pet istraga zbog sumnji na korupciju, u vreme dok je bio gradonačelnik Jerusalima i ministar trgovine...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Čet, 05. 03. 2009.
Intervju: Oskar Danon, dirigent
JUGOSLAVIJA JE MOJA JEDINA DOMOVINA
Život za najuzbudljiviji film: Oskar Danon, svedok istorije

Oskar Danon od 1992. proljeća, jeseni i ljeta provodi u Baškoj, na ostrvu Krku. Živi sam, kuha, dosta šeta, druži se uglavnom sa Baščanima i misli da je u tome tajna njegove vitalnosti i dugovječnosti. U intervjuu za sarajevske „Dane“ veliki maestro (koji ima 96 godina) otkriva detalje iz svoje prebogate biografije...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Pon, 16. 02. 2009

Aleksandar Nećak vs Muhamed Jusufspahič

Video klip iz emisije "Dvougao" na TV B92 24.01.2009.

(Klikni na sliku)

Operacija „Izlivanje olova
Šumarci, jaruge i ledine na granici prepuni su izraelskih tenkova i oklopnih transportera, lansirnih mostova za premošćavanje useka i prepreka
LAZANSKI „POLITIKIN” IZVEŠTAČ U GAZI
Sderot, granica Gaze i Izraela, 16. januara

Putevi na jugu Izraela zakrčeni su vojnim konvojima, od džipova do kamiona cisterni i vučnih vozova za tenkove. Između njih jedva se probijaju civilna vozila, ali nekih kontrolnih punktova zapravo i nema, pa atmosfera skoro da i ne liči na nekakav veliki sukob. Redovnim autobusom iz Tel Aviva za grad Sderot na jugu putuje se oko 90 minuta i već ste na ulazu u područje Gaze. Na usputnim stanicama ulaze izraelski rezervisti, mladići i devojke ozbiljnih lica sa rančevima i puškama. Niko ništa ne priča, ali nema neke zabrinutosti na licima. Kao da je reč o nekoj uobičajenoj vojnoj vežbi. Za državu koja je od svog osnivanja u permanentnom ratnom stanju ništa neobično...
Ceo tekst iz Politike Online.

SAJT SAVEZA

Posle šest meseci od završetka konkursa za izradu sajta Saveza Jevrejskih Opština Srbije (SJOS), u prilici smo da vas obavestimo da ćete od danas klikom na ikonicu logoa Saveza biti prebačeni na njihov sajt. Nažalost, uvek ima ono što ’’devojci sreću kvari’’, sajt je još uvek u probnom (ne)radu. Mnoge stranice nisu postavljene. Na većini njih stoji obaveštenje da je ’’stranica u pripremi''. Ko je zadužen da ’’pripremi’’ te stranice? U cilju odgovornog obavljanja poslova oko postavke sajta i uređivanja štampanog glasila, koje od nove godine nosi stari naziv ’’Jevrejski pregled’’, zaposlili smo i profesionalnog novinara. Novi urednik je u ovih šest meseci dosta poboljšao izgled novina.
No, reč je o sajtu. Kao neko ko je nekoliko godina unazad zagovarao postavku sajta Saveza, smatrajući da nije prirodno da sajt Jevrejske opštine Zemun bude jedini koji će prenositi u elektronskoj ponudi vesti iz naše zajednice, očekivao sam da će sve ići mnogo brže.
Umesto bilo kakvih ’’oštrih’’ komentara, s pravom očekujemo da ćemo u najskorije vreme na sajtu Saveza čitati vesti koje po default-u priprema urednik.

Urednik sajta JOZ Nenad Fogel, 17. januar 2009.

Petar Popović
O Gazi pitajte Iran
Rat u Gazi počeo je Hamas, pokret Palestinaca zavetovan protiv postojanja Izraela. Hamas je u blokiranu oblast Gaze prokrijumčario rakete, prekršio je teško dosegnuto primirje i preduzeo raketiranje Izraela. On to nije skrivao. Cilj Hamasa je bio da se na javnost Izraela izvrši pritisak i da se Izrael isprovocira da počne rat
„Mi ne možemo drugo ništa učiniti osim da ispaljujemo rakete, u nadi da će oni ući u Gazu”, izjavio je Abu Bilal, vođa islamskogdžihada, intervjuisan na jugu Gaze. A onda, „ubiti što je moguće više cionista”, citiran je Abu Hamza, šef „raketnog programa” Islamskog džihada, međutim, još pre godinu dana....
Ceo tekst iz Politike Online.
Sukob u pojasu Gazepotresao je svet na prelasku iz 2008 u 2009. godinu. Jevreji širom sveta došli su pod udar svih vrsta antisemita. Ništa nije bolja ni situacija u Srbiji. Nekoliko skupova koji su održani u znak protesta protiv rata na Bliskom istoku, kao krajnji cilj su imali ispoljavanje mržnje prema Izraelu i Jevrejima. U Beogradu je najavljeni skup Žena u crnom za 5. januar, preuzela do skoro najveća stranka u opoziciji, Srpska radikalna stranka, uz zdušnu pomoć desničarske organizacije 1389 i muftije beogradskog Muhameda Jusufspahića. Palestinski konzul u Beogradu Masud Al Aga takođe je prisustvovao skupu (Srbija je priznala nepostojeću državu Palestinu, dok sa druge strane Izrael nije priznao „državu“ Kosovo). Žene u crnom su se povukle sa skupa koji su prijavile uz obrazloženje ''da pripadnice mirovnih organizacija ne treba da budu na mestu na kojem su fašisti i antisemite''. Nekoliko dana posle skupa koji su od njih preuzeli nacionalisti svih boja, Žene u crnom su takođe protestvovale. Njihovih protesta nažalost nije bilo dok su Hamasove bombe padale na jug Izraela i odnosile nevine živote u otvorenim gradovima. Danas su glasne u optužbama na račun onih koji su branili i brane ono što je najvažnije: sigurnost i miran život građana Izraela.

Islamska zajednica (IZ) u Srbiji, na čijem je čelu glavni muftija Muamer Zukorlić, održala je 9. januara skup u Novom Pazaru pod parolom pomozimo Palestincima. Po ko zna koji put se pokazalo da se verske zajednice ne bave duhovnim, nego svetovnim poslovima, vršeći pritisak na dnevnu politiku, pojavljujući se u javnosti sa političkim programima suprotnim kanonima vere koju propovedaju. U ostrašćenom govoru, koji je prenela TV B92, izneo je niz stavova neprihvatljivih za verskog poglavara koji bi po pravilu trebalo da širi ljubav i razumevanje. Nije propustio da pomene 10 genocida počinjenih nad Bošnjacima, posebno apostrofirajući Srebrenicu, da bi se potom pravdao da on nije protiv Srbije i Srba. On sa ponosom ističe da je anticionista. Opet pravi ''salto mortale'' i kaže da nije protiv Jevreja, namerno izbegavajući da spomene i državu Izrael, jer je očigledno protiv njenog postojanja. Biti cionista u jevrejskom svetu se doživljava kao nešto najsvetije. Cionizam označava vekovnu težnju Jevreja za povratak u domovinu. Takozvani konzul Palestine u Beogradu, istom prilikom je izneo stav da „bez ostvarenja konačnog cilja - Palestina sa Jerusalimom kao glavnim gradom neće biti mira“. Samo je zaboravio da doda i deo iz svih palestinskih programa, da će se to desiti kada ''gurnu Izrael u more''.

Moderna država Izrael, prema važećim zakonima, obavezna je da zaštiti sve Jevreje, bez obzira gde se nalaze, antisemiti bi to stalno trebalo da imaju na pameti.

Umesto komentara (ovakvih) i izjava o humanitarnoj katastrofi palestinskog naroda pogledajte kratki film koji na najbolji način odslikava brigu i humani odnos prema sopstvenoj deci. Klikni na ovaj link YouTube.
Takođe možete pogledati video klip sa B92 o gostovanju predsednika Saveza JO, A. Nećaka, u emisiji "Stanje nacije". Klikni na ovaj link B92 Video.

Nenad Fogel, 10. januar 2009.

RAT NA BLISKOM ISTOKU

Ako ostavimo po strani filozofsko pitanje o pravednom ratu, - za rat su potrebne najmanje dve strane i uvek jedna strana vodi pravedan rat, pobednici, a druga, poražena, kriva je što je uopšte došlo do rata - ostaju nam činjenice, u ovom slučaju, da ratovi na Bliskom istoku traju, da se ne vraćamo u dalju prošlost, skoro 60 godina, tačnije rečeno, od prvog dana osnivanja moderne države Izrael. No, ako ne govorimo o pravednom ratu onda, ako uopšte želimo da shvatimo šta se dešava na Bliskom istoku, moramo potražiti odgovor u korenima sukoba.

Kada su Ujedinjene nacije 1948. godine donele rezoluciju o pravu povratka Jevreja u Palestinu, o stvaranju dve nove države, Izraela i Palestine, sve arapske zemlje u okruženju, i šire, latile su se oružja sa namerom da u samom startu unište državu Izrael i proteraju Jevreje sa ovih prostora. Iako umorni od strahota Drugog svetskog rata, malobrojni preživeli Holokaust, i Jevreji starosedeoci, uspeli su da odbrane svoje pravo na život u svojoj vekovnoj državi, odakle su više puta proterani od raznih osvajača. Posledice rata za očuvanje nezavisnosti su najpre osetili Jevreji koji su sačuvali jevrejsku veru u muslimanskom, arapskom okruženju, tražeći spas u novo osnovanoj državi Izrael. Za samo nekoliko godina u Izraelu se udvostručio broj Jevreja i svakih sledećih deset godina povećavao se za oko milion stanovnika, tako da danas u Izraelu živi oko šest miliona Jevreja i milion i po Arapa. Posledice rata za nezavisnost osetili su i Arapi, Palestinci, koji su potražili utočište u arapskim zemljama u okruženju. Prema nepotpunim podacima oko milion Palestinaca napustilo je svoja vekovna ognjišta. Moramo istaći jednu činjenicu, iz Palestine su odlazili Arapi koji su morali, bežeći iz zone ratnih operacija, neki pod prisilom zbog izraelskih bezbednosnih razloga, a većina njih iz straha od nepoznatog. Druga činjenica koju moramo istaći je da je Izrael jedna od država zajednice naroda, članica Ujedinjenih nacija, a Palestina, kao država, još uvek ne postoji. Izrael je više puta priznavao pravo palestinskom narodu na svoju državu, ali korumpirane vođe palestinskog naroda su postavljale neprihvatljive uslove, kao što to i danas radi Hamas, nezvanična, ali praktično vlast u pojasu Gaze, i do konačnog rešenja nikada nije došlo.

Mogli bismo da postavimo i pitanje kako je moguće da do danas nije rešen problem palestinskih izbeglica - generacije stasalih ljudi rođene su u izbegličkim logorima, i mnogi ostali u njima. Neki nisu imali prilike za školovanje, neki su se osećali kao kod kuće, a većina onih koji su ostali su, u stvari, taoci neodgovorne politike zemlje domaćina. Zašto? Odgovora ima više, ali je osnovno da arapske zemlje u kojima su smeštene izbeglice nikad nisu želele da zaista reše problem. Ako je u pitanju novac, mnogi će reći da je rešenje skupo, Izrael je bio spreman na pravičnu naknadu, ali izbeglički logori su uvek bili dobar izgovor kada se nije želelo neko fundamentalno rešenje za probleme palestinskog naroda, kao što je sada slučaj kada su zbog napada Hamasa obustavljeni pregovori o stvaranju palestinske države, što je predviđeno sporazumom iz Anapolisa da se učini do kraja 2008. godine.

Hamas-Humanitarna organizacijaO svakoj navedenoj tvrdnji mogli bismo da napišemo esej bez kraja, ali, da samo kažemo nekoliko reči koje idu u prilog onome što smo rekli. Kada je umro Arafat, kako se to danas kaže, kontroverzni vođa palestinskog naroda, palestinske vlasti su izvršile pritisak na udovicu Suhu, koja je morala da se odrekne stotina miliona dolara sa računa pokojnika. Skromno se zadovoljila sa 40 miliona dolara. Odakle Arafatu toliki novci, a gde su završile ostale pare to niko nije smeo ni da pita. Da bi se napravio pandan Fatahu, PLO, arapski svet, zajedno sa vlastima Izraela, pomogao je 1987. osnivanje nove organizacije, Hamas, koja je trebalo da ima čisto humanitarni karakter. Ogromna međunarodna finansijska pomoć namenjena palestinskom narodu nestajala je bez traga, a vođe Hamasa su zaista uložile puno u stvaranje osnovnih uslova za normalan život palestinskog naroda. Otvarana su nova obdaništa, škole, bolnice… Hamas je na izborima 2006. pobedio i to je, po tvrdnji zvaničnika Amerike, bila prva demokratski izabrana vlast u Palestini. Otkud danas Amerikanci, i veći deo demokratskog sveta, tvrde da je Hamas teroristička organizacija? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo da se malo udaljimo od granica Izraela i Palestine. Poslednjih godina Iran zauzima sve dominantnije mesto u arapskom svetu. Mogli bismo reći, borba na globalnom nivou za sfere uticaja. Iranci su ojačali razvojem sopstvenih atomskih centara, potpomognuti ruskom tehnologijom, i ruskim ekonomskim interesima, tako da su postali pretnja, ne samo za arapske zemlje, gde se Egipat našao najugoženiji, nego za ceo svet. Posebno za Izrael. Ahmanidedžad, predsednik Irana, mora da je bio veoma loš đak iz istorije, tvrdi da Holokausta nikad nije bilo i da je šest miliona jevrejskih žrtava čista izmišljotina, ili je jednostavno bezobrazan, koristeći zaštitu jednog od najvećih svetskih moćnika, a sarađujući sa drugim, isto tako velikim partnerom, Kinom, najavljujući da će zbrisati Izrael sa mape sveta i nametnuti dominantni uticaj u arapskom svetu. Kada je reč o sadašnjem sukobu armije Izraela i Hamasa u pojasu Gaze, nismo se bez razloga pozabavili iranskom politikom. Naime, kada je sa Hamasom pre šest meseci postignut dogovor o privremenom prekidu neprijateljstava, Hamas je imao rakete dometa 16 kilometara. Istekom roka postignutog sporazuma Hamas je odmah iskoristio mogućnost da pokaže koliko je vojno ojačao. Moramo naglasiti da sporazum nije poštovan ni u vreme dok je bio na snazi, ali istekom sporazuma Hamas je počeo da bombarduje stanovništvo nezaštićenih gradova u Izraelu sa raketnim dometom od preko 40 kilometara. Iran je preko spornih prelaza, bolje reći tajnih tunela, između Egipta i Gaze, dostavio hiljade raketa kineske proizvodnje Hamasu, sa nalogom da bombarduje Izrael. Ne samo Hamasu, nego i drugim palestinskim ekstremnim organizacijama. Danas je Izrael praktično zatvorio sve prolaze prema Gazi koji nisu pod strogom kontrolom isporuka humanitarne pomoći. A Hamas? Da li je to još uvek humanitarna organizacija ili je postao produžena ruka Al Kaide – veoma prisutna u pojasu Gaze - i državnog terorizma Irana, koji se najavljuje na sva zvona?

Askelon, 29. XII 2008.Izrael više nije imao izbora. Ugroženo stanovništvo Izraela od Hamasovih raketa tražilo je hitnu intervenciju vlade. Akcija je dugo pripremana, u međuvremenu su činjeni diplomatski napori da do rata ne dođe. Samo jedan dan pre početka akcije Cipi Livni, ministarka inostranih poslova Izraela, posetila je Egipat. Ministar inostranih poslova Egipta Ahmed Abul Geit zvanično je osudio politiku Hamasa; samo tog dana, za vreme boravka Cipi Livni, na Izrael je ispaljeno 60 raketa, egipatski ministar je rekao da njegovi napori nisu urodili plodom i da je Hamas isključivi krivac za nastalu situaciju. Sledilo je bombardovanje Hamasovih institucija, bombe su padale i na džamije iz kojih se dizao gust dim, Hamas je i u džamijama sakrivao bombe, samo u jednom danu zatrpano je bombama 40 tunela, pravi grad ispod zemlje, pun raketa i raznog oružja. Da li su Egipćani znali da se putem tunela donosi u Gazu smrtonosno oružje namenjeno građanima Izraela? Palestinci prete da će probiti ogradu prema Egiptu, egipatske snage su na granici, dozvoljava se samo humanitarna pomoć, uz saglasnost Izraela, i prihvat ranjenika u ambulantna kola koja čekaju na granici. Strada nevino stanovništvo na obe strane. Hamasovci ispaljuju rakete, cilj im je da pobiju što više stanovnika Izraela - na jugu Izraela je ugroženo oko milion stanovnika. Izraelci gađaju određene ciljeve, strada i nevino stanovništvo zatečeno u blizini gađanih objekata. Samo zahvaljujući visokoj moralnoj odgovornosti izraelskih vojnih snaga nema mnogo više žrtava. Stižu prve reakcije iz inostranstva, asimetrična upotreba oružja, kakav divan izraz, valjda bi trebalo da se Izrael izvini što je najjača vojna sila na Bliskom istoku, da se možda povuče i čeka gde će pasti nasumice ispaljene rakete na otvorene gradove Izraela. Palestinci nisu pogodili ni jedan vojni cilj, nisu ni gađali u tom pravcu, želja im je samo da unište Jevreje. Kolika humanost!

No, istina je da palestinskom narodu u Gazi preti humanitarna katastrofa. Palestinci traže da se otvore svi prolazi za dotur humanitarne pomoći, posebno Cir Filadelfi, preko koga su se snabdevali raketama iz Irana. Izrael u koordiniranim akcijama propušta stotine tona hrane, medicinske opreme i lekove, gorivo, bez koga su blokirane mnoge institucije u Gazi. Od Izraela se traži momentalni prekid ratnih dejstava, neki to traže od obe strane, posebno Amerikanci koji su shvatili ugroženost dva naroda. Izrael je unapred prihvatio zahteve za obustavu vatre i vojnih akcija pod uslovom da Hamas garantuje da više neće raketirati gradove u Izraelu. Logično bi bilo da se to očekuje od Mahmud Abasa, predsednika nepostojeće palestinske države, ali njegova uloga je minorna u ovom sukobu, pragmatični lider za mir, za stvaranje palestinske države, Abu Mazena, kako Abasa zovu na ovim prostorima, niko ništa ne pita. S druge strane, Hamas ne može da prihvati takvu obavezu, suviše se zadužio kod Ahmadinedžada i Nasrale, vođe Hizbala u Libanu, koji je po nalogu Irana trebalo da počne da granatira gradove na severu Izraela čim počne izraelski kopneni deo akcije, koji bi trebalo da donese konačan mir stanovnicima juga Izraela. Nasrala, poučen iskustvom iz nedavnog rata u Libanu, kada je priznao grešku što je prvi napao Izrael, nije smeo da ponovi istu, i sve je ostalo samo na verbalnim napadima.

I tako smo došli da neizbežnog pitanja o broju žrtava na obe strane. To možete da pročitate u svim novinama, da čujete na svakoj radio i TV stanici, ja vas o tome neću obaveštavati, samo ću vas podsetiti: za majku, oca, brata, muža, onome  kome je poginuo samo jedan član porodice, uopšte nije važno koliko je poginulo onih DRUGIH, izgubljen je dragocen život koji nikada ne može da se vrati.

A mir? Većina stanovnika Gaze, kao i Izraelaca, je za mir, ali Palestince niko ne pita šta oni žele, oni su samo oružje okrenuto protiv Izraela u rukama antisemitskih vođa na Bliskom istoku koji imaju neke druge planove i interese. Izrael sigurno neće dozvoliti da mu se na granici, u pojasu Gaze, nalazi baza onih snaga koje žele da ga unište.

Milan Fogel, Ashkelon, Izrael

Da li je potrebno ponovo otkopavati žrtve...

Sudeći po zaboravu, Memorijalni centar posvećen žrtvama logora Staro sajmište, pre bi trebalo da osveži pamćenje današnjoj generaciji, a ne budućim, kako je istakao Veran Matić u izjavi za list Danas. Zbog zaboravnih, objavljujemo fotografiju ekshumacije snimljenu 1945. godine na Jevrejskom groblju u Zemunu, gde su sahranjivane žrtve logora, koji se prvobitno zvao Judenlager Semlin. Za one koji ne znaju, Jevreji su sahranjivani u Jajincima do kojih su odvoženi u specijalnim kamionima zvanim ''dušegupke'' u kojima su ubijani izduvnim gasovima tokom vožnje. Stradalnici koji su sahranjivani na Jevrejskom groblju u Zemunu su većinom bili Srbi. Nadamo se da će dva teksta o logoru Staro sajmište dodatno osvežiti pamćenje onima koji odlučuju o izgradnji Memorijalnog centra.
Klikom na linkove pogledajte ove tekstove:

Milan Koljanin: JEVREJSKO GROBLJE U ZEMUNU-GROBNICA ZATOČENIKA LOGORA NA BEOGRADSKOM SAJMIŠTU
Danilo Fogel: SAJMIŠTE ? JUDENLAGER SEMLIN

Na ovu temu u listu "DANAS" 26.12.2008. objavljen je intervju sa predsednikom Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandrom Nećakom.

TRAGOM - Nema napretka u izgradnji memorijalnog centra Staro sajmište
Nemar prema žrtvama holokausta
ALEKSANDAR NEĆAK: Nemam razumevanja za ponašanje države
VERAN MATIĆ: Angažovan ugledni arhitekta, završen i film
Beograd - Izgradnja memorijalnog centra na mestu nacističkog logora Sajmište u Beogradu još nije počela, a to mesto stradanja za hiljade Jevreja, Srba i Roma vremenom je dobilo namenu kakvu takva mesta nigde u Evropi nemaju. Predstavnici jevrejske zajednice optužuju državu za nemar, dok Veran Matić, direktor RTV B92, medijske kuće koja je koinicijator izgradnje memorijalnog centra, ipak očekuje da će Sajmište dobiti odgovarajuće mesto u kulturnom i edukativnom prostoru Beograda.
Pogledajte ceo tekst klikom na ovaj link

Intervju: Filip David
Objavljeno: Pon, 24. 11. 2008.
SRBIJA DOBRICE ĆOSIĆA NIJE PORAŽENA
?Sarajevo je neka vrsta čuda, čudesan grad i za one koji ga vole, i za one koji ga nikada neće razumeti? ? napisao je 1992. u jednom od svojih dirljivih pisama Mirku Kovaču beogradski pisac Filip David. U razgovoru za Dane, David govori o ratu u Bosni, Sarajevu, stradanju svoje porodice u nacistickim logorima, Danilu Kišu, Mirku Kovaču, Miodragu Bulatoviću, Milovanu Đilasu, antisemitizmu i poziciji ?jevrejskog pisca? u Srbiji, o nacionalizmu, antikomunizmu, Borisu Tadiću, Amfilohiju Radoviću i Dobrici Ćosiću
Pogledaj tekst objavljen u E-novinama.

Da li je zločin uvijek zločin?

Ivo Goldštajn, predsednik Židovske vjerske zajednice Bet Israel u Hrvatskoj, svoju odluku da ide u Blajburg sa čelnikom SDP Milanovićem, pravda da su njegovi motivi čisto ''zločinačke'' prirode. Naime za njega je ''zločin uvijek zločin''. Predsednik Hrvatske Stipe Mesić pravi jasnu razliku: Istina je da nijedan poginuli u Jasenovcu nije kriv ni za jednog na Blajburgu, ali su mnogi na Blajburgu krivi za mnoge u Jasenovcu. Slavko Goldštajn je bio dugogodišnji predsednik Saveta spomen-područja Jasenovac. Danas i on sa svojim sinom Ivom planira da se pokloni žrtvama Blajburga. On nije želeo da o svojim motivima govori za štampu. Zato je često puta govorio o motivima da svede broj žrtava logora Jasenovac na one sa imenom i prezimenom. Jevreji tvrde da je tokom Holokausta stradalo preko 6. miliona ljudi. Od toga imenom i prezimenom se mogu dokumentovati blizu tri miliona žrtava (Central Database of Shoah victims, Yad Vashem). Poznato je da se odmah posle rata (1945.) u filmu snimljenom o logoru Jasenovac (Filmsko poduzeće Demokratske federativne Jugoslavije, Direkcija za Hrvatsku) tvrdilo da je stradalo 800.000 ljudi, te da je po enciklopediji Jugoslavije (Jugoslovenski leksikografski zavod - Zagreb, urednik Miroslav Krleža) taj broj posle ekshumacija koja su vršena (nikad dovršena), sveden na 700.000 stradalnika. Teško možemo objasniti želju pripadnika naroda koji je organizovano uništavan u Jasenovcu da se broj žrtava svede samo na ime i prezime. Da li to, po analogiji, znači da on osporava i brojku od 6. miliona stradalih Jevreja? Može biti da je motiv njegovog odlaska ispitivanje mogućnost da se imenom i prezimenom utvrdi koliko je krvnika stradalo u Blajburgu (ustaša, domobrana, nedićevaca, belogardejaca, četnika i saradnika okupatora svih boja)?
Ovim planiranim poklonjenjem konačno se zatvara krug njihovog udvaranja hrvatskoj desnici.
Pogledaj tekst objavljen u E-novinama.

Nenad Fogel, 19. 08. 2008.

Odlazak urednika Biltena Aleksandra Gaona

Odlazeći urednik Biltena, Aleksandar Gaon, opraštajući se sa čitalačkom publikom, umesto sumiranja rezultata dugogodišnjeg urednikovanja posvetio je ''oproštaj'' pravdanju za sve propuste koje je činio u rukovođenju sa izdavačkom delatnošću Saveza. Želeći da se poslednji put i ja oprostim od urednika Gaona, poslao sam redakciji Biltena svoj komentar njegovog ''oproštaja''. Sumnjam, opravdano, iz dugogodišnjeg iskustva, da moj komentar neće biti objavljen u novom broju Biltena. Svi oni koji redovno čitaju našu rubriku KOMENTARI imaju zato priliku da se upoznaju sa nekim činjenicama koje ranije nisu bile dostupne.

integralni tekst pisma uredniku Biltena

Poštovani Uredniče,

ceneći Vašu potrebu da se oprostite sa čitalačkom publikom Biltena, dozvolite da i ja dam doprinos sagledavanju Vašeg dugogodišnjeg rada. Nadam se da moj dopis neće biti odbačen u koš, kao mnogo puta do sada, već ćete ga uvrstiti u sadržaj prvog narednog broja Biltena.

''Nova prilika za Biltena'' 2

Retko smo imali priliku da se za šesnaest i po godina glavni urednik Biltena oglasi, uz to još se i potpiše punim imenom i prezimenom! U tekstu pod naslovom ''Nova prilika za Bilten'' (broj 4. 2008.) pokušao je da sumira postignute rezultate. Nažalost, već posle prvog pasusa sve se pretvorilo u odbranu jedne loše vođene uređivačke i poslovne politike tokom poslednjih desetak godina. Činjenica da je Bilten dobio ''novu priliku'' nije rezultat uspešnosti urednika, već naprotiv posledica dugogodišnjeg lošeg vođenja naše najvažnije informativne delatnosti. ''Novu priliku'' nije izborio dosadašnji urednik, već mnogi koji su imali ozbiljne primedbe, prvenstveno na sadržaj, koji je trpeo kritike iz broja u broj, iz skoro svih opština, zatim na njegov izgled itd. Urednik kaže '' ? ali povest je ostala zapisana na papiru'', čija povest? Ona koju je urednik i samozvana redakcija želela da ostavi pokolenjima ili stvarna istorija rada naših opština i pojedinaca. Dalje, urednik između ostalog piše da je sadržaj  (Biltena) bio koncipiran po onoj ''svakom jednako, što jednima to i drugima''... to verovatno treba da anulira dugogodišnje žalbe mnogih na neobjavljivanje priloga, kako pojedinačnih mišljenja tako i selektivnog objavljivanja vesti koje su stizale iz pojedinih opština. Najočitiji primer je apsolutno izostavljanje priloga koji su slati iz Jevrejske opštine Zemun. Po urednikovoj ''povesti'' ispada da se u Zemunu nije radilo ništa. Međutim, za istoriju smo se sami pobrinuli pokretanjem sajta naše opštine www.joz.org.yu  na kome je ostalo zabeleženo sve što smo tokom poslednje četiri godine radili, koliko otprilike traje cenzura koju je sprovodio urednik spram naših izveštaja.

U nastavku teksta, umesto da sumira rezultate svog dugogodišnjeg (neuspešnog) rada, urednik nabraja navodne probleme sa kojima se susretao. Tako nas obaveštava da ''nije bilo boje, da je papir bio skup, da su izdanja kasnila, da su se štamparije menjale (preko dvadeset njih štampalo je Bilten), da nije bilo računara, da je mučena muka sa fotografijama...'' a da je on (urednik) to sve radio besplatno!!! Pa krenimo redom: uvek je bilo boje: ako urednik misli na štamparsku, uvek je bilo i papira: ako urednik misli na štamparski, naročito ga je bilo u vreme najgorih sankcija kojima je bila izložena Srbija (tada Jugoslavija). Ako su izdanja kasnila krivicu snosi onaj ko je ugovarao poslove štampanja (Gaon). Nemam podatak od kada je ''Hendle Vision'' počeo da štampa Bilten, ali imam saznjanja da je to svakako bilo od 1. januara 2000. do juna 2005. godine. Te godine, 2005. smo po prvi put, putem javnog konkursa, odabrali najpovoljniju štampariju, i to po trostruku nižoj ceni od one koju je po sopstvenom priznaju usmeno ugovorio urednik sa ''Hendle Vision''. Zašto je urednik, koji nikada zvanično nije imenovan na tu funkciju, do angažovanja ''Hendle Vision'' 2000. godine promenio 18 štamparija? Ko je ovlastio urednika da sam odlučuje o izboru štamparije a naročito samostalnom ugovaranju cene za štampanje? Zašto se urednik kako sam kaže ''natezao sa štamparima''. Šta to ''natezanje'' treba da znači? Da li su štampari upozoravali urednika da im preterano plaćamo usluge štampanja? Možda nisu mogli da ispoštuju zahteve koje im je postavljao urednik? Od jula 2005. godine štamparija ''Sprint'' preuzima štampanje Biltena i skoro tri godine nije menjala ugovorenu cenu.

Čudi me da urednik nije pomenuo nedostatak prostora za rad redakcije, te da umesto prostorije za rad imaju samo jedan mali plakar koji stoji u kancelariji sekretara Saveza. Oni koji znaju ''povest'' zajednice, znaju da je to izostavio jer je 2000te odbio da podrži ponudu Jevrejske opštine Zemun da se adaptacijom tavanskih prostorija u Dubrovačkoj 21., sedištu naše opštine, obezbedi prostor za rad urednika i cele redakcije. Nudili smo besplatno korišćenje dve prostorije od 40 m/2. To je odbijeno sa obrazloženjem da Savez nema sredstava da takvu adaptaciju finansira. Cena koju smo plaćali štampariji ''Hendle Vision'', koju je ugovorio urednik, u proseku je bila 1.000,00 dolara viša, po jednom broju, u odnosu na današnje plaćanje. Da smo na vreme preispitali takav štetan ugovor, mogao je Savez za samo tri godine da pokrije sve troškove adaptacije našeg tavana. Toliko o besplatnom radu!

Urednik nas opominje da su prošla vremena kada su saradnici radili na ''dobrovoljnoj osnovi''. Da li to urednik poziva saradnike da traže nadokandu za pisanje pokušavajućii na taj način da sabotira rad budućeg urednika? Pozivam sve one koji su do sada bili saradnici, kao i bivše članove redakcije, koja po novom statutu Saveza više ne postoji, da i nadalje šalju svoje priloge. Oni nikada nisu bili finansijski stimulisani za svoj rad. Pisanje za Bilten uvek se ''računalo'' kao doprinos pojedinaca zajednici. Oni koji su imali koristi od rada u Biltenu, a izgubili je promenom štamparije, mogu konačno da se odluče da li će stvarno besplatno raditi ili ih više nećemo viđati sa potpisima AG i slično. Lamentiranjem nad tužnom sudbinom ''rada od nedelju dana besplatno'', kojom urednik pokušava da izazove sažaljenje, deluje kontraproduktivno, bar za one koji znaju da se sve to obavlja za samo jedan dan. Ukoliko bi prihvatili tezu profesionalnog novinara i urednika Gaona, da je posao oko uređivanja Biltena tako zahtevan, verovatno više ne bi bilo dnevnih listova, sa daleko više sadržaja od našeg Biltena. Novi urednik će odlukom IO Saveza biti adekvatno plaćen za svoj rad, ne samo za uređivanje Biltena već i za mnogo zahtevniji rad na uređivanju sajta Saveza. Koliki će iznos nadoknade biti ne znam, sigurno je da će biti manji od pomenute razlike koju je Savez godinama više plaćao za štampanje Biltena.

Na kraju, slažem se sa završnom konstatacijom odlazećeg urednika Gaona -''Odgovornost za dalju sudbinu izdanja od sutra bi trebalo jednostavnije ostvarivati''. Sve do promene statuta Saveza bilo je nemoguće kontrolisati ''volonterski rad'' urednika. Duga je bila borba da se svi poslovi vezani za izdavanje Biltena stave pod kontrolu IO Saveza. Nije urednik u oproštajnom obraćanju čitaocima Biltena objasnio da nije on zaslužan za tu promenu. A mogao je mnogo da utiče na promene: bio je dugogodišnji zamenik predsednika Saveza, imao je odrešene ruke da ugovara poslove oko štampanja Biltena, vodio je uređivačku politiku kako je želeo, napadao je u svojim tekstovima one koji mu nisu bili po volji, kooptirao je u sastav redakcije koga je želeo, niko ga nije kontrolisao, stvarao je godinama lažni imidž volontera verovatno očekujući na kraju ''zasluženu'' otpremninu.

Hvala što odlaziš!

predsednik Jevrejske opštine Zemun
Nenad Fogel

18.04.2008. - Hitler po treći put među Srbima

Dugo je trebalo vlasniku hotela  ??Mr. President?? da se odluči da ukloni neprimeren portret Hitlera iz apartmana 501. Zasluga za ovaj potez pripada svima nama koji smo podigli glas protiv ovakvog neprimerenog marketinškog poteza, a nadasve ambasadoru Izraela u Srbiji bez čije intervencije se to očigledno ne bi desilo.

Ipak, uvek postoji ipak, na sajtu ''Serbian cafe'' postavljeno je glasanje na temu u kom apartmanu hotela ''Mr. President'' biste voleli da odsednete. Od 2365 glasača, njih 7,2 % su se izjasnili da bi želeli da odsednu baš u apartmanu sa Hitlerovim portretom. Ostaje i dalje pitanje: ko su ti ljudi? Da li su to potomci onih koji su sa radošću dočekali trupe Hitlerove nemačke, koje su pre 67. godina, 6. aprila 1941. bombardovale Beograd, ubivši na hiljade nedužnih građana? Mislite o tome!

Naš drugi ljubitelj nacista i Hitlera, vlasnik kafea ''Cajger'', promenio je potpuno izgled svog izloga. Nadamo se da ''nacističke sitnice'' koje su bile izložene, nisu i dalje na prodaju, ovog puta ispod tezge!

Pogledajte prilog iz lista 24 sata: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=24600

Februar 2008. ? NE U DRUŠTVU HITLERA!!! -2. deo
Mlaki protesti protiv javnog izlaganja slike Hitlera u kafeu i apartmanu hotela Mr. President, ohrabrili su gazdu Zabunovića. Mirno izjavljuje da neće ukloniti sliku iz apartmana koji mu donosi najveću zaradu. Naprotiv, možda će pripremiti još jedan sličan apartman. Sledeće što možemo očekivati je da iznajmi jedan od bilborda u okolini hotela da na njemu reklamira svoj izum o brzoj zaradi na žalosnoj sudbini Roma, Srba i Jevreja u Srbiji tokom Drugog svetskog rata.

Dok on smišlja nove reklamne poteze, na drugom kraju Beograda u klubu MIBIS pri kafiću CAJGER, u ulici Vojvode Stepe 228, iz izloga ka vama maršira vođa nacista, Hitler. Da nije kojim slučajem pobegao iz hotela Mr. President? Ne, u izlogu su službene fotografije Firera. Izlog prepun simbola nacističke Nemačke, obogaćen je i ustaškom kokardom, tek toliko da nas gazda podseti da smo i u Jasenovcu delili istu sudbinu.

Ko su ti ljudi? Da li je to neko novo viđenje istorije? Osim zarade, da li promovisanjem najvećih zločinaca dvadesetog veka žele da postignu i neke druge efekte? Gde su naši pravosudni organi? Zar je dovoljno samo reći kako u Srbiji ne postoji zakon kojim se zabranjuje isticanje nacističkih i ustaških simbola. Ko treba da ga predloži i donese? Nemačka ga ima, prepišite ga!
Imamo mi u Srbiji dovoljno simbola iz ratova vođenih 90tih koji se javno prodaju, zar nam trebaju i simboli njihovih učitelja?  Možda baš zbog toga i nema preko potrebnih zakona koji će regulisati ovo podsmevanje žrtvama.

NE U DRUŠTVU HITLERA!!!

Ko slavi sa zločincem?

(23.12.2007.)

Pompezno najavljen ''najbolji doček 2008. u centru grada'' u klubu MPS, Karađorđeva 75, obećava sigurno samo jedno: dočekaćete Novu godinu u prostoru koji krasi veliki poster iza šanka sa fotografijom Hitlera u prvom planu!!! Šta povezuje Hitlera sa Džonom Lenonom, Merilin Monro, Maradonom ili Džonom Kenedijem, poznato je verovatno samo vlasnicima kafea. Fotošop je svemoćan! Pokojni Lenon čija je pesma Give Peace A Chance postala himna svih pacifista, sedi rame uz rame sa Hitlerom, čija je ideologija dovela do ubistava šest miliona Jevreja. Znate li koliko je Srba stradalo?
Zato vi mladi nemojte dizati desnu ruku put neba već dočekajte Novu godinu uz pesmu koja slavi MIR!

Ofra Haza za vas: http://www.youtube.com/watch?v=CwwTljDZq7I

UMESTO PREDLOGA
Umesto predloga kakav nam rabin treba, dobili smo dve kratke priče (klikni ovde) koje ilustruju odnos prema veri i verskom učenju u pojedinim opštinama. Ako se neko prepozna, neka se ne ljuti. Nije namera da nekoga vređamo, već samo da ukažemo na neke pojave koje se javljaju u pokušajima da se pretvorimo u ortodoksnu zajednicu.

MOJ GOST U JERUSALEMU
Nedavno sam dobio gosta iz inostranstva, Jevrejina, ali koji nikad još nije bio u Izraelu. Htio je sve da vidi i da razume. Drugo jutro krenuo je sam u grad. Posle nekoliko sati se vratio i prvo mu je bilo da kaže:...(Nastavak teksta klikom na ovaj link)

David Walenberg: IZBOR RABINA
Odazivajući se pozivu koji ste uputili čitateljima vašeg sajta, da iznesu svoje mišljenje o ulozi rabinera u poslijeratnoj Evropi (Srbiji), slobodan sam da iznesem nekoliko zapažanja. Klikni ovde da vidiš ceo tekst
Moše Rozenberg: DILEME
U vašoj rubrici ''Kakav nam rabin treba'' pokrenuli ste veoma važno pitanje o ulozi rabina u životu Jevreja u Srbiji. Klikni ovde da vidiš ceo tekst

Pismo "Dnevniku" povodom predstojeceg marsa neo-nacista
Poštovana redakcijo,
Prvi put u posleratnoj istoriji Srbije kroz jedan njen grad promarširaće - ni manje ni vise - srpski neonacisti!  Novi Sad nije uzalud odabran.  Fašisti su mogli da prodefiluju kroz bilo koji grad, posebno tamo gde je sastav stanovništva nacionalno homogeniji.
Osim sto im je cilj da unesu nemir i strah, fašisti se očigledno trude
da pomute predstojeću komemoraciju zločina zvanog "racija", i to baš sada kada se svest i bolna sećanja o stradalim Novosađanima sve jače budi i ispravlja mnoge nepravde učinjene žrtvama tokom i posle Drugog svetskog rata.
Najgore od svega bilo bi da redakcija ''Dnevnika'' učini ono sto je tako svojstveno nama u Vojvodini - da ćuti kako se navodno nekome ne bi zamerila!  Fašizam je neman koji zahteva da joj se odupremo!  Zbog te nemani je Vas prvi broj, tada naslovljen kao "Slobodna Vojvodina", štampan u ilegali.  Kao naslednici antifašističke tradicije dužnost Vam nalaze da se kao ugledno glasilo oglasite ne samo 7. oktobra 2007, nego i posle njega!  Iskoristite blizinu predstojeće komemoracije "racije" da ukažete građanima na narastajuću opasnost od plime nacizma i gaženja secanja na masakrirane građane Novog Sada koji su zverski pobijeni od fašista 1942.  Podsetite na kulturološki genocid, ekonomsko ugnjetavanje, pljačku i streljanja kojima su izloženi naši sunarodnici za vreme četvorogodišnje vladavine okupatorskog, fašističkog Hortijevog režima! Dovoljna je sramota koju ćemo poneti time sto ce Novi Sad biti prvi grad u srpskoj istoriji u kojem je održan marš neonacista.  Sramota ce biti još veća ako "Dnevnik" energično ne reaguje i ne objasni prirodu nacizma, ideologije koja je odnela hiljade života građana Novog Sada
i uništila mnoge druge živote u ovoj zemlji.  Pred senima žrtava "racije" i drugih pogroma maltene je sveta dužnost Vase kuce da ne dočeka marš neonacista mlako, nego kao institucija dostojna antifašističke tradicije!
Aleksandar Veljić, Zrenjanin

Tuesday, 18 September, 2007 08:02

Reagovanje Saveza na planirani marš neonacista u Novom Sadu.
Dragi prijatelji!
Demokracija nije "svaštalište", gde može svako da radi šta hoće. I u demokraciji poznajemo pravila.
Javno izražavanje određenog društvenog nezadovoljstva je pod određenim uslovima dozvoljeno, ali je isto tako evropska demokracija jasno rekla nacizmu - NE!
Na austrijskoj televiziji je pre neki dan urednica bila izbačena sa posla samo zato, jer je lepo pisala o porodici u nacističko vreme. Marš neonacista? NO PASARAN.
Vaša vlada bi morala da zabrani taj marš. Na žalost nije!
Molim Vas prijatelji i rođaci, braćo po krvi, NE DOZVOLITE TU SRAMOTU!
Osuđujem vlast koja tako nešto dopušta! Upotrebite sva dopuštena sredstva i suprotstavite se tom ludilu. Ubeđen sam, da će razumni ljudi osuditi taj događaj. I ja sam sa vama!.
Šalom, Andrej Kožar Beck, predsednik Jevrejske zajednice u republici Sloveniji (18.9.07.)

Ben Šahar
Nacionalizam i antisemitizam ruku pod ruku

Neposredan povod da pišem o ovoj temi je intervju Predraga Lucića, odgovornog urednika Feral Tribune, koji je dao jednom beogradskom listu. Da se na samom početku razumemo, ovo nije kritika izrečenih stavova, jer se sa mnogima slažem i izuzetno cenim napore redakcije Feral Tribuna iz Splita da sačuva autonomiju, koja im je donela atribut najnezavisnijih i najobjektivnijih novina u Hrvatskoj. Govoreći o problemima sa kojima je Feral Tribune suočen od vremena Franje Tuđmana do današnjih dana, a to je pokušaj cenzurisanja tekstova koje Feral objavljuje, govorio je i o aktuelnoj medijskoj i političkoj situaciji u Hrvatskoj. Lucić ističe da su predsednik Mesić i premijer Sanader ustali u odbranu lista, rekavši da je Feral važan za hrvatsku demokratiju. Istovremeno, Lucić naglašava, da nasleđe iz skorije prošlosti još uvek snažno utiče na javno mnenje, posebno mlade, kada je reč o ustaškoj ideologiji. Po Luciću ''fina inteligencija i srednja struja'' tvrde da ustaštva nema, a Lucić tvrdi da ga ima i da će se glasno boriti protiv te ideologije.

Tako smo došli i do priče o Marku Perkoviću Tompsonu, estradnoj zvezdi, i do pesama koje on peva. Lucić kaže da ''poprilična populacija u Hrvatskoj leči frustracije preko Tompsona''. Ko je Marko Perković Tompson? Lekar? Psiholog? Kada Lucić, i ne samo on, pokušava da približi lik Tompsona čitaocima u Srbiji, onda ga upoređuje sa drugom mega zvezdom, sa drugih prostora, Cecom Ražnatović, udovicom Arkana, koga je samo nasilna smrt spasla od suđenja za ratne zločine u Hagu. Već možete da predpostavite kakav je sadržaj pesama koje peva Tompson. Od nacionalističkih ? zavijenih u ''čovekoljublje, bogoljublje, domoljublje'', vrednosti koje niko ne negira, - do antihumanih, a ono što nas posebno interesuje, i antisemitskih. Tompson započinje koncerte sa ustaškim pozdravom ''Za dom spremni'', a pesma ''Jasenovac i Stara Gradiška'' se već duže vreme nalazi na programu pevača poput Tompsona, a peva se i danas, u drugim prilikama, na primer, na proslavi maturanata u Splitu, visokih dužnosnika u Valpovu itd. Da mi ne bi bilo zamereno da vam tendenciozno prenosim sadržaj pesme, objavljujemo je u celosti, onako kako je peva Tompson (zapis skinut sa snimka koncerta), uz kratko objašnjenje o kojim ljudima je reč u pesmi.

Thompson
Foto: Marin Tironi/Cropix (jutarnji.hr)

Detalj sa majice posetioca na stadionu
(net.hr)
Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara
(Maks Luburić, komandant  zloglasnog logora u Jasenovcu)
Kroz Imotski kamioni žure, voze crnce Francetća Jure
(osnivač i zapovjednik  Crne legije, crnokošuljaši)
U Čapljini, klaonica bila, puno Srba Neretva nosila
(ajmo ruke)
Oj Neretvo teci iza stranu, nosi Srbe plavome Jadranu
Ko je moga zamisliti lani, da će Božić slavit partizani
Tko je reka, jeba li ga ćaća, da se Crna Legija ne vraća
(ima dve nove, pa kaže)
Gospe sinjska ako si u stanju, uzmi Stipu a vrati nam Franju
(Stipe Mesić, aktuelni predsednik Hrvatske ? Franjo Tuđman, prvi predsednik novoosnovane države Hrvatske)
Oj Račane jeba ti pas mater i onome ko je glasa za te
(bivši hrvatski premijer, nedavno umro)
Sjajna zvijezdo iznad Metkovića, pozdravi nam Antu Pavelića
(Ante Pavelić, osnivač Ustaške organizacije 1929. godine, prvi i jedini poglavnik Nezavisne države Hrvatske za vreme Drugog svetskog rata)

Tompson je negirao da je ikad pevao ovu pesmu, kao i Don Ante Jelić, predsednik HKKD ? Hrvatsko katoličko dobrotvorno društvo, i župnik župe Sveti Lukla Evanđelist u Novom Gradu u Sarajevu, sve dok se nisu pojavili ljudi koji su snimili koncert u Istri i ponudili da se snimak objavi. Tompson je onda izjavio da je ponet atmosferom, ''možda'' i otpevao tu pesmu, a Don Ante Jelić je izjavio da nikad nije čuo za tu pesmu?! Koliko je njemu poznato Tompson peva ''domoljubne pesme s porukom mira''. Zašto spominjemo Don Jelića? Zato što je nedavno u njegovoj organizaciji trebalo da bude održan koncert u Sarajevu, čije održavanje su sprečili Židovska zajednica BiH, udruga dragovoljaca ''Unija veterana'' i Savez antifašističkih boraca, pod pretnjom da će organizirati ''prosvjedni i antifašistički koncert'' i preduzeti druge ''radikalne mere''. Videćemo šta će na kraju biti, jer je koncert odložen za jesen, a Don Jelić sigurno ne želi da mu u trajnom vlasništvu ostane 40,000 diskova, koje je otkupio od Tompsonove diskografske kuće. Da kažemo i da je pre toga zabranjen je nastup Marka Perkovića Tompsona u Holandiji.   

Sredinom juna meseca ove godine održan je Tompsonov koncert na  Maksimirskom stadionu. To je bio povod da se Dr.Efraim Zurof, direktor Centra Simon Vizental iz Jerusalima, pre održavanja koncerta, otvorenim pismom obrati predsedniku Hrvatske, gospodinu Mesiću, sa molbom da s spreči održavanje koncerta sa ustaškom ikonografijom i predviđeni prenos koncerta na HRT - Hrvatska radio i televizija. Dan pred održavanje koncerta stiglo je priopćenje sa održanog sastanka Programskog vijeća HRT na kojem je glavnu reč vodila Jadranka Kolarević, član Programskog vijeća, koja je zamerila gospodinu Zurofu osnovno nepoznavanje zakonodavstva u Hrvatskoj, po kome niko nema prava da se meša u program HTR, pa ni predsednik države, kao ni predsednik hrvatske vlade. Da kažemo da ta tvrdnja nije sporna, ali, na žalost, sve drugo je zamena teza. Gospođa Kolarević staje u odbranu performansa Marka Perkovića Tompsona (''... takve glasine nisu nikad dokazane...''), a gospodinu Zurofu poručuje ''najprije očistite svoje dvoriše, a onda tuđe'' pozivajući se na odnos izrelskih vlasti prema Palestincima. Da ne navodimo sve tvrdnje gospođe Kolarević, začinjene, ukratko rečeno, od falsifikovanja istorijskih činjenica do uvlačenja susednih država u diskusiju, na primer temom o četnicima, i svim već poznatim antisemitskim podvalama. Rekacije na izlaganje gospođe Kolarić u hrvatskoj štampi su bile različite, ali se mora primetiti da je većina kritika bila formalnog, a ne suštinskog karaktera. Samo da dodamo da je kritika upozorenja povodom koncerta Marka Perkovića Tompsona stigla i od Abrahama Coopera, iz Centra Simon Vizental iz Los Anđelesa, Alena Budaja iz Margelovog instituta i drugih.

Teško je prihvatiti tvrdnje onih koji pravdaju stavove rečene na lagodan način, kroz ''nevinu'' pesmu, da je u pitanju samo marketinški trik. Možda tako i jeste za Tompsona, jer jedan bivši kelner, koga je novo vreme proizvelo u mega zvezdu, sigurno nije mogao pronaći nešto drugo čime bi se izdvojio od obične raje sa dna društvenog taloga.

Koji stepen svesti tražiti od plebsa kada javne ličnosti, na ovaj ili onaj  način, podržavaju Tompsona ili izbegavaju da po tom pitanju javno iznesu suprotan stav. Da li treba optuživati narod, posebno mlade, kada zdušno podižu ruke u fašistički pozdrav ili pevaju zajedno sa Tompsonom? Jedan od uzroka takvog ponašanja možemo potražiti u bliskoj prošlosti, u vreme raspada Jugoslavije. Zagovornici (istovremeno i realizatori) novog poretka, odnosno raspada bivše Jugoslavije, umesto komunističke ideologije nisu imali šta da ponude narodu, bez čije podrške ne bi mogli da sprovedu svoje ideje. Poslužili su se oprobanim receptom, buđenjem nacionalne svesti. Koliko god je nacionalizam u određenom istorijskom trenutku imao svoje opravdanje u stvaranju nacionalnih država mlade buržoazije, primenjen na različite načine u svim državama bivše Jugoslavije, proizveo je i suprotne efekte. Danas je lako biti pametan i reći da se u nekim novostvorenim državama nacionalistička politika otrgla kontroli i prerasla u svoju suprotnost, nacionalfašizam. Ne moramo se pozivati na teoriju koja dokazuje da je od nacionalizma (pozitivnog) do nacionalfašizma samo jedan korak. Dovoljan nam je primer Hitlerove ideologije nacionalsocijalizma (nacizam) koji je od samog početka bio agresivan, a potom je svoju supremaciju gradio na tlačenju slabijih naroda, nearijevaca. 

Bitno je na kraju reći da je u Hrvatskoj jedan broj institucija kulture, raznih organizacija, intelektualaca, pa i deo klera, a što je još važnije, ''običnog'' naroda, javno osudio nastupe Marka Perkovića Tompsona, kao proustaške promocije. Ipak, najveća odgovornost je na hrvatskom narodu  koliko će se distancirati od ustaške prošlosti i oživljavanja fašističke ideologije.

Reagovanje g. Aleksandra Mošića na tekst objavljen u junskom broju Biltena u rubrici PISMA pod naslovom UPOTREBA MEDIJA.

OSVRT NA DEO (ZLO)UPOTREBE MEDIJA

Po navici ne čitam Leblove priloge u Biltenu, jer su stilstički loši, sa suvišnom upotrebom zagrada, a sadržajno uvek samoudivljeno neprimereno autoru sa dve fakultetske diplome i reputacijom odličnog i uglednog novinara.

I ovom prilikom Leblovo pismo pod naslovom ''Upotreba medija'' bih preskočio da me poznanik nije upozorio, i to sa zahtevom da napišem osvrt.

Mučno mi je da se upustim u polemiku sa tekstom koji počinje izrazom ''bljutavo sočinjenije'', zatim nastavlja u sredini sa ''neveštim vrdanjima i laži oko piratskog izdanja Crne knjige'', pa pred kraj meni pripisuje verbalne greške ispisane u piratskom zborniku sa konferencije o Jasenovcu iz 1997. od strane vlasnice izdavačke kuće ''Dallas Publishing'', gospođe Vande Šindli, i najzad da mi pripiše nameru o ubistvu, iako nikad u prostorije Jevrejske opštine i Saveza nisam došao sa revolverom za pojasom.

Da je gospodin Lebl, nasuprot svoje nezajažljive brzopletosti i samouverenosti, bar sa malo osećanja opreznosti i poštovanja prema pravosuđu, sačekao presudu povodom tužbe Saveza Jevrejskih Opština Srbije protiv Danka Vasovića, uglednog slobodnog novinara i izdavača reprinta ''Crne knjige'' - od čega je Vasović 200 primeraka poklonio Savezu ? problem povrede autorskih prava bio bi merodavno rešen, verovatno odbijanjem tužbe, dok se gospodin Lebl ne bi obrukao svojim ''bljutavim sočinjenijem'', niti bi meni pripisao ''nevešto vrdanje i laži...'' kao i nameru nekoga da ubijem.

Kako gospodina Lebla nije sramota, kolegi među počasnim članovima Izvršnog odbora Saveza, kome samo jedna godina još nedostaje do 90. godina života, da se obraća na ovakav nepristojan način?

Zar počasnom članu Izvršnog odbora nije bilo dosta i previše napetosti i nepristojnosti u toku poslednje tri godine; i zar neće da učestvuje u nastojanju nas ostalih, ponovo među sobom da uspostavimo odnose kakvi pristaju odgovornim, obrazovanim, dobronamernim i dostojanstvenim članovima ovog poštovanog skupa (IO Saveza)?

Zašto se sada požurio da ponovo truje odnose među nama?

Nezavisno od mog subjektivnog osećanja pretrpljene zlonamerne klevete i gorke uvređenosti, za ''Upotrebu medija'' nije bilo mesta u našem glasilu, te pozivam odgovorne članove redakcije da ispitaju svoju savest i umešnost, pa da povuku odgovarajuće konsekvence.

Beograd, 19. jul 2007.                                      Aleksandar Mošić, dipl.ing.

Zbog odbijanja zakonske obaveze urednika Aleksandra Gaona da objavi reagovanje na njegovo pisanje u Biltenu, rubrika Uvodnik, ustupamo Avramu Izraelu prostor na našem sajtu kako bi se čula i druga strana. Na našim čitaocima je da sami procene na čijoj su strani argumenti i činjenice a na čijoj spekulacije i zla volja.

"IZAZOVI" godina 2000 i 2005

Sada već davne, ali ne toliko da bi se zaboravila, 2000 godine u aprilskom, četvrtom broju Biltena SJOJ , tadašnji uvodničar i urednik Jevrejskog pregleda A.G. oglasio se u stalnoj rubrici Uvodnik svojim komentarom sa naslovom"IZAZOVI"
Po već ustaljenoj praksi pripremala se, kao i u svakom Biltenu, poruka njegovim čitaocima, a za pretpostaviti je da je, tada kao i sada, iznet stav"zvanične" zajednice prema određenom aktuelnom događanju.
Pa prisetimo se redom, urednik se osvrnuo na tadašnji standard građana naše domovine i, naravno kao logično, konstatovao da nama Jevrejima "nije ni bolje ni gore nego ostalim građanima". Dalje, kazivao je o aktuelnoj političkoj sceni, bremenitoj borbom partija za vlast, pa u tom kontekstu izrekao i zaključak da bi svaka od političkih stranaka, "rado u svojim redovima videla i nekog Jevrejina", što bi joj ( političkoj partiji), po njemu, donelo naklonost svih Jevreja ne samo naše zajednice, već i mnogo šire !!!.
Kolumnista, se ovom uopštenom konstatacijom nije zadovoljio, elaborirao je i dalje i iz sfere uopštenosti oglasio se i sasvim konkretno, iako iz ko zna kojih razloga ime nije spomenuo, čitaocima nije bilo teško da zaključe da se, praktično, ukupan tekst odnosi na mene.
Možda sam tih dana, te 2000 godine, očekivao da se u Biltenu o meni napiše i nešto drugo - što mislim da sam svojim angažovanjem i radom na javnoj sceni, ali i internoj u Zajednici, i zaslužio, a ujedno obezbedio pozitivan publicitet u gotovo svim pisanim i elektronskim medijima ne samo naše zemlje, već i Italije, SAD, Izraela i dr. Identifikacija u izrečenom kontekstu ne samo da mi nije bila prijatna, već je po intonaciji, drskosti i trenutku izricanja, za mene bila neprijatno iznenađenje. Primio sam poruke, iako nisam bio siguran da svi Jevreji Beograda dele mišljenje uvodničara. Naravno, od opšteg ka posebnom, A.G. je nastavio sa elaboriranjem i pisao je da druge stranke moje pojavljivanje u SPO mogu doživeti kao neprijateljstvo Jevreja naše zajednice, čak i prema srpskom narodu !?. Osvrnuo se on, dalje još ambicioznije i strastvenije, u duhu i stilu, "slobodanke" kojoj je verno i dugo služio, sa podsećanjem kako je medijska kuća u kojoj je radio - kao glasnogovornik tadašnjeg režima, uoči 24. marta 1999. g. servirala priču o svetskoj jevrejskoj zaveri protivu Srbije, spajajući isto sa potencijalnom opasnošću, da će Jevreji ovih prostora trpeti posledice nastupanja politički aktivnih Jevrja - pojedinaca tj. mene. Hrabro izrečeno, nema šta. Ukazao je i na, po njemu, opasnost da će Zajednicu procenjivati i ocenjivati po nastupima i stavovima pojedinaca, vraćajući nas u jednopartijski sistem i jednoumlje, kao da nemamo pravo da različito živimo i mislimo. Podsetio me je javno i na odredbe Statuta Saveza, i saopštio mi, na ne baš primeren način, da kao funkcioner političke stranke ne mogu biti član organa Saveza, što sam do tada bio. Poruka je bila jasna i, naravno, po najmanje sporna , pa Statut je Statut, no nisu samo članovi Veća, Izvršnog odbora i drugih tela Zajednice Jevreji.
I pred sam kraj uvodnika, A.G. je kulminirao, u svojim opsednutim meditacijama, i dozvolio sebi pravo da postavi pitanje da li ću nešto dobiti hvatajući se za kvaku SPO, pa me, odmah i posavetovao, možda hoću a možda i neću, zavisi da li ću biti dobar i poslušan.
U završnoj misli kolumne, ipak je tolerantno rezimirao da svaki pojedinac ima pravo na slobodu misli, govora, delovanja..., da bi ipak to nama, a u ovom konkretnom slučaju meni Jevrejinu političaru osporio, odnosno uslovio poručivši mi da svaki svoj divan i priču moram odmeriti i promisliti kako ne bih naudio"nizu drugih članova Zajednice" , koje kako mudro tada reče "ne predstavljam".
Eto tako je pisao A.G urednik i zamenik predsednika Saveza, 2000 godine. Vraćamo se u vreme sadašnje i zbivanja ovdašnja. Pomno prativši događanja u Zajednici, ocenih da ne bi bilo zgoreg da se osvrnem na"IZAZOVE 2000 i 2005 godine, u ovoj 2006 godini, kako predloži sadašnji uvodničar.
Pravo na moralnu pridiku, pored mesta urednika Biltena, je pravo koje se stiče i obezbeđuje svojim ukupnim radom, ponašanjem i principijelnošću u zajednici ali i van nje, jer mi ne živimo, na svu sreću , u getu.
Da podsetim, moralista - uvodničar se brzo, kao i mnogi drugi 2001 godine, klonirao i danas je u"Politici" , a što se Zajednice tiče, tu je gde je i bio, ukupne promene u društvu nisu zapljusnule kameleone. Doslednost obavezuje i ona je trajna kategorija, uz to još ide i moral a njegov odraz je i obraz, a on naravno, može biti i od đona neosetljiv, egoistički, interesni i, ko zna, kakav sve još. Možda divanjenje i besedništvo, pa naročito političko, i ne obavezuju, ali svakako pisana reč izneta u Biltenu, bi trebalo da obavezuje. Jer ako kazuješ pisanjem i deliš moralne lekcije i pridike, najmanje što se očekuje je da se u tom duhu i ponašaš.
Ipak, da skratim, da sa uopštenog pređem na konkretno. Evo pouke, nadam se i poruke, koju će svako za sebe izvući, posebno urednik A.G. .
Novembra meseca prošle godine, na kućnu adresu mi je stigao Bilten u novom pakovanju i na boljem papiru. Obradovao sam se, predpostavljam uostalom kao i svi, ali ujedno i zapitao kako to da se u eri opšte proklamovane štednje, sada štampa luksuzniji Bilten. Počeo sam da se bliže interesujem i došao sam do novih saznanja, koja su predpostavljam opštedostupna. Kako i treba, a trebalo je očigledno i mnogo ranije, raspisan je tender (da ne ulazim u genezu, kako i zašto) za štampanje Biltena. O prispelim ponudama odlučivala je komisija. Dotadašnji Bilten je štampan po ceni, po broju, od oko 85.000 dinara ili oko 1000 evra, a ispostavilo se da se novi, bolji i atraktivniji sada plaća oko 35.000 dinara ili oko 400 evra.
Urednik je bio član komisije, ne znam da li je pocrveneo prilikom otvaranja ponuda, ne znam šta je besedio, da li je uopšte divanio, a trebalo je. Ili je možda ostao bez teksta. Ostali su bez teksta i reči i članovi komisije. Ponovo je metla gurala pod tepih realnost delanja pojedinaca u zajednici.
Eto novog izazova o kojem urednik A.G. ne želi da piše, kvake za koju se on uhvatio, naše jevrejske, kvake koja otvara vrata budžeta u kome za skoro svaku poziciju nedostaje sredstava. Neće u uvodniku da piše o ovom fenomenu, gde je razlika u ceni za svaki broj bila novčano teža od budžeta skoro svih malih jevrejskih opština, ali uredno beleži kada se u toaletu opštine postave nove pločice i lavabo...
Nije kolumnista odoleo i nije teško izračunati koliko je njegov izazov "težak" u proteklih samo pet godina urednikovanja. No, podsetimo se i još po nečega, pored deklarativno sveopšteg zalaganje zamenika predsednika SJOSCG za volonterskI rad, čemu za očuvanje Zajednice, po mom mišljenu, nema alternative, pored divanjenja i "lakog" besedništva potrebno je i ličnim činom dati primer.
Da li funkcija uopšte obavezuje, da li obavezuje i u našoj Zajednici, opšte je poznato da je odgovor da. Ali, naravno, kako je uvodničar A.G. i pisao, iskustava sa naših prostora su i drugačija. Ili možda može i ovako, ako si dobar i poslušan, ako plavi lakmusov papir ne boji kada ga uroniš u život i rad Zajednice, onda možda ispadne da je najunosnije uhvatiti se za kvaku naše Zajednice, jer Bilten izlazi svakog meseca, a razlika u ceni nije mala, isplati se nego šta.
Moral i sve ono što proističe iz ove nepisane kategorije, trebalo bi da ima i svoje posledice, A.G. bi trebalo to da zna, no ako je možda svoje stavove i ocene iznete u tekstu"IZAZOVI" promenio ili na njih zaboravio, ovim putem i na ovaj način ga podsećam o čemu je, svojevremeno, pisao. Zašto je, jer jasno je zarad čega je, to zaboravio, procenićete sami.

U skladu odredbama Zakona o informisanju molim i tražim da se ovaj tekst u celosti objavi u Biltenu, očekujem na istom mestu i strani na kojoj i kolumna "IZAZOVI" - Bilten broj 4. iz 2000 godine.

Beograd, 5. april 2006 godine
Avram Izrael

Natrag na vrh stranice