BEJAHAD 2007 - OPATIJA

Odakle početi a nikoga ne izostaviti? Naravno od Zemuna i Zemunaca. Zemunac svetskog glasa David Albahari predstavio je svoj književni opus uz pomoć odličnog Mihajla Pantića (književnim kritičar i pisac iz Beograda). Za nas je najvažnije bilo obećanje Davida Albaharija da će promovisati svoj novi roman u Jevrejskoj opštini Zemun tokom novembra ove godine.

Prva nagrada na tradicionalnom nagradnom konkursu za kratku priču Bejahada dodeljena je našoj poznatoj glumici i piscu Evi Ras. Druga nagrada je pripala Tatjani Cvejin iz Subotice. Treću nagradu je dobila Jasminka Domaž iz Zagreba.

Popodnevni program izabranih projekata u ponedeljak završen je predstavljanjem Jevrejske opštine Zemun. Promocijom knjige ‘’Jevrejska zajednica u Zemunu 1739 – 1945'' i video izložbom o revitalizaciji JOZ, Nenad Fogel je predstavio istorijat i današnji rad naše opštine. U okviru promocije, glumica Lea Lovčević, članica pozorišta Kralj David iz Beograda, nadahnuto je pročitala borbenu cionističku pesmu rano preminulog zemunca Aladara Polaka – Radale (1890. – 1915.).
Koncert grupe ''Apsolutno romantično'' iz Novog Sada napunio je terasu, salu, foaje, stepenište, samo na lusterima nismo videli da je neko sedeo. Članovi grupe su nam se odužili koncertom koji je trajao preko tri sata. Mnogi su poneti muzikom zaigrali, a među njima su prednjačili Dragan i Nenad, jedini muškarci koji su se odvažili da se pridruže u igri desetinama naših prelepih žena.

Okrugli sto ''Dijaspora kao domovina ?'' okupila je eminentne učesnike. Uz opširna izlaganja Predraga Matvejevića i Daše Drndić, Ana Šomlo, David Albahari i Slobodan Šnajder su u kratkim izlaganjima ''uhvatili'' srž postavljene dileme. Svi oni su u jednom trenutku i sami bili dijaspora u odnosu na mesto rođenja. Kako se danas osećaju najbolje je istakla Ana Šomlo objasnivši da ona kada danas kaže da ide kući, misli na Nataniju, a ne na Beograd, u kome je odrasla. Popodne su prikazana tri dokumentarna filma na temu dijaspore po izboru Nenada Puhovskog.
Sreda je bila rezervisana za promociju slogana ''Kulturom do zajedništva''. Mirjam Aviezer-Štajner je govorila o muslimanima iz Bosne i Hercegovine koji su proglašeni za pravednike među narodima. Zlatko Bourek i Ismar Mujezinović su se predstavili zajedničkom izložbom slika, a Predrag Finci je predstavio svoju knjigu ''Tekst o tuđini'' koju je ilustrovao Mersad Berber. Večernji nastup na letnjoj pozornici grupe ''Moni Ovadija'' iz Milana nažalost je prekidala kiša pa je i ugođaj bio nepotpun.

Posle nekoliko dana ispunjenih programom od jutra do mraka, osvanuo je dugo očekivan dan kada se 150 srećnika uputilo na jednodnevni izlet do Brijuna (Briona). Svi su bili uzbuđeni što će imati priliku da vide ''luksuz i raskoš'' u kome su uživali Tito i njegovi saradnici. Predivna priroda koja se još sa broda mogla videti bila je nešto najluksuznije što smo videli. Od staza popločanih zlatnim polugama nije bilo ništa, sve je bilo sasvim obično, ni blizu onoga što današnji ratni profiteri imaju na svojim ograđenim imanjima. Obilaskom ''beogradskog Rovinja'' završen je divan izlet.

Uveče nas je sačekala predstava dvoje izvrsnih glumaca, Seke Sabljić i Zijaha Sokolovića. Malo je reći da smo uživali, bilo je smeha na pretek, a poneka psovka i golicave priče Zijaha Sokolovića samo su ponekom starijem gledaocu zasmetale.
Završni dan nazvan ''Yom Israel'' započeo je predstavljanjem Ženi Lebl. Njen izuzetno zanimljiv život bio je isuviše bogat da bi se predstavio u samo 45 minuta. Ostala nam je dužna da se prvom sledećom prilikom do kraja upoznamo sa njenim stvaralaštvom. Ana Šomlo je predstavila savremene izraelske pisce. Kratko, ali sadržajno predavanje svakako je probudilo želju u mnogima da se detaljnije upoznaju sa stvaralaštvom pomenutih pisaca.

Uz obiteljski šabat gosti su se po drugi put okupili u isto vreme na večeri. Borba za ‘’koru hleba'' kojoj smo prisustvovali najbolja ja pohvala kuvarima hotela Adriatik.

Subota je bio tužan dan. Dan za rastanak. Iako je odjavljivanje iz hotela bilo moguće do 11 sati, beogradski autobus je zakazao polazak za 10 sati unatoč želji mnogih da iskoriste još nekoliko sati u druženju sa prijateljima koje sigurno neće videti do sledećeg Bejahada. Oni koji su došli sopstvenim prevozom iskoristili su da se uz poneku suzu na miru oproste sa prijateljima, organizatorima i osobljem hotela Adriatik, koje im je na rastanku poručilo da ih očekuje i sledeće godine.