Udruženje useljenika iz bivše Jugosalavije u Izraelu svečanom komemoracijom obeležilo dan Šoa

Ove godine, 12. aprila, u Jugoslovenskoj šumi kod Šoreša, održan je komemorativni skup posvećen stradalim Jevrejima u Drugom svetskom ratu, sa posebnim osvrtom na 65-tu  godišnjicu proboja iz logora Jasenovac. U prisustvu predstavnika svih ambasada novostvorenih država iz bivše Jugoslavije, koje imaju diplomatska predstavništva u Izraelu – Crna Gora za sada nema, na početku skupa je o stradalim jugoslovenskim Jevrejima govorio predsednik Udruženja Moše BenŠahar. Govoreći o jugoslovenskim Jevrejima koji su stradali na stratištima širom Evrope, Moše je istakao da Jevreji Izraela više nikad neće dozvoliti da se ponovi Šoa. Na otvaranju skupa je govorio i Daniel Fogel, koji je govorio o broju ubijenih, ne samo Jevreja, u logoru Jasenovac, ističući da je to bio jedan od najokrutnijih logora, od koga su se zgražali i nacistički generali koji su imali prilike da upoznaju ustaške metode ubijanja specijalnim noževima i drugim alatkama koje su sami napravili. Rabin Naftali Atijas izgovorio je kadiš, a kada je izgovorio molitvu nabrajajući gde su sve stradali Jevreji izmamio je po koju suzu prisutnih.

U nastavku komemorativnog programa, koji je nastavio da vodi Daniel Fogel, smenjivali su se potomci stradalih u logorima smrti, koji su podsećali na strahote kojima su logoraši bili izloženi, i učesnici umetničkog programa. Prvi je govorio advokat Zohar Sade, koji je pričao o ocu Otu Langfelderu. Oto je bio jedan od retkih logoraša koji je preživeo u logoru od njegovog otvaranja 1942. do 1945. kada je logor oslobođen. Zohar kaže da su ustaše prvo ubijale intelektualce, njegov otac je bio advokat, ali se prijavljivao za sve poslove koji su traženi od logoraša da izvrše. "Sreća" bio je jedini odgovor koji je Oto, zihrono livraha, mogao da pruži sinu na njegovo pitanje kako je uspeo da preživi.

General - pukovnik Šmuel BenŠahar govorio je o ocu Josipu Morgensternu, koji je takođe preživeo strahote logora. Šmuel je posebno naglasio da je kompleks logora Jasenovac bio pod isključivom jurisdikcijom ustaške države. Osim što su kopirali koncept koncentracionih logora koje su Nemci podigli širom Evrope, nemački oficiri nisu imali nikakvog udela u likvidiranju Jevreja i drugih logoraša.
O svom ocu, Ervinu Mileru, je govorio Ruven Miler. Ervin Miler je zajedno sa svojim ocem učestvovao u proboju iz logora Jasenovac. Ervin se dokopao sigurnosti, ali je u besomučnoj pucnjavi za odbeglim logorašima, njegovog oca stigao ustaški metak.
Miri Derman je ispričala potresnu priču o njenoj osmomesečnoj sestri Mariki, koja je stradala u Aušvicu. Miri se spremala za odsluženje vojnog roka kada je saznala da je imala sestru i o sestrinoj tragičnoj sudbini. Roditelji Stein su dugo godina brižljivo krili tajnu od svoje dece koja su rođena posle rata. Mirin sin Eliad je rođen istog dana kada i njena sestra koja je stradala u Aušvicu. Eliad je posetio Aušvic tačno na 60-tu godišnjicu Marikinog rođenja.

U pomen na 6 miliona Jevreja stradalih u Šoa, šestoro predstavnika jevrejskih zajednica iz bivše Jugoslavije upalilo je večni plamen na šest baklji. Ovoge godine  to su bili: Milan Fogel, Šmuel Benšahar, Albert Kabiljo, dr. Jair Palagi, advokat Zohar Sade i Boaz Givon. Tom prilikom Milan je rekao: Nalazimo se na mestu gde mnogi od nas odaju poštu svojim bližnjima stradalim u Šoa, jer za drugo mesto ne znamo gde bismo mogli sačuvati uspomenu na nevine žrtve. Žrtve stradale u jednom bezumnom vremenu, u nekom realnom prostoru, a mi ne znamo ni gde su, ni da li su sahranjeni ili samo bačeni u neku jamu ili, kad je reč o Jasenovcu, bačeni u Savu. Fašisti su verovali da je reka odnela u nepovrat njihova zlodela. Da bi sakrili preostale tragove zločina na kraju rata prekopavali su grobove onih koji nisu bačeni u reku, i spaljivali žrtve, koje su već jednom ubili. Zato je za mnoge od nas ovo sveto mesto i ja ću zapaliti večni plamen u znak sećanja na moju babu Idu, stradalu u Velikom Gradištu, dedu Eugena i dva strica, Davida i Josipa, koji su stradali u Jasenovcu, kao i za preko 500 Jevreja Zemuna stradalih u kompleksu logora Jasenovac. Istovremeno zapaliću večni plamen u pomen na sve Jevreje, koji su mučki ubijeni u logorima smrti širom Evrope.

U umetničkom programu nastupali su: Šlomo Štern, koje je izveo prigodne kompozicije uz pratnju gitare, Olivera Mirković, koja je recitovala pesme, kao i njene dve kćerke Mia i Tea. Recital je na kordionu pratila naša poznata umetnica Ranka Pancer Berković.

Šest miliona ubijenih
Izrael stao u čast žrtava holokausta

Izrael je u ponedeljak stao na dva minuta kako bi odao poštu prema šest miliona ubijenih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, dok su zvuci sirena za uzbunu odzvanjali u gradovima i selima zemlje koja je izgrađena na pepelu nacističkog holokausta,

Jevreji širom sveta obeležavaju u ponedeljak Dan sećanja na žrtve holokausta - Jom Ašoa, koji se smatra najtužnijim danom u jevrejskom kalendaru i obeležava se svakog 11. aprila još od 1951, kada je izraelski parlament - Kneset - doneo tu odluku u spomen na jevrejski ustanak u Varšavskom getu u proleće 1943. Izraelski lideri i preživeli su u ponedeljak postavili vence na spomenik ubijenima u ustanku u Varšavskom getu 1943. godine, najvećoj Jevrejskoj pobuni tokom holokausta koja je ugušena u krvi od strane Nemaca...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 12.4.2010.

Jedna mina demontirana, dve eksplodirale

Juče, 1. februara 2010., u Aškelonu, na obali mora, demontirana je jedna, a u Aždodu je namerno izazvana eksplozija dve mine. Mine su verovatno puštene sa obale u pojasu Gaze i namenjene su ratnim brodovima Izraela, koji sprečavaju da se morskim putem doturi oružje i municija palestinskim teroristima. Neidentifikovan broj mina, koje su puštene iz pojasa Gaze, plutaju morem i nošene morskim strujama mogu da stignu i do Tel Aviva. Policija je upozorila građanstvo na oprez, a zabranila je surferima da izlaze na more na pojasu od Tel Aviva do kibuca Zikim, nedaleko od granice sa pojasom Gaze. Istovremeno su se iz pojasa Gaze čule eksplozije. Pretpostavlja se da je zbog nestručnog rukovanja minama došlo do eksplozija prilikom spuštanja mina u more. Odgovornost za puštene mine u more su preuzele tri palestinske terorističke grupe: Islamski Džihad, Narodni komitet otpora i Fatahovo vojno krilo Mučenici El Akse. Brzim reagovanjem policije i specijalnih antiterorističkih jedinica sprečena je mogućnost da građanstvo strada. Izraelski patrolni čamci kontrolišu ceo morski pojas od granice sa Gazom do Tel Aviva, jer postoji mogućnost da mine doplutaju i do velike luke u Aždodu ili Tel Avivu, te da u kontaktu sa brodovima eksplodiraju.
M. Fogel, Aškelon, Izrael

Zahtev za obustavom izgradnje jevrejskih naselja
Sukob demonstranata i policije u Jerusalimu

U policijskoj akciji razbijanja demonstracija danas u Šeik Džarahu u arapskom delu istočnog Jerusalima, povređena su najmanje tri Palestinca i jedan Izraelac, a desetak ljudi je uhapšeno, saopštila je policija * Demonstracije su održane isti dan kada je Izaslanik predsednika SAD za Bliski istok, Džordž Mičel, pokušao da ubedi palestinskog predsednika da se vrati pregovorima * Abas zahteva zamrzavanje gradnje jevrejskih naselja na palestinskoj teritoriji
Više stotina demonstranata, uglavnom aktivista izraelske levice,protestovalo je u petak, i pored policijske zabrane, protiv izgradnjejevrejskih naselja u istočnom delu svetog grada. Pred kraj demonstracija izbili su sukobi, uz gađanje kamenjem,
između demonstranata i ortodoksnih Jevreja koji su došli na molitve u susedstvu...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 23.1.2010.

Turska ne povlači ambasadora
13. januar 2010. | 14:06 -> 22:30 | Izvor: B92
Istanbul -- Izraelsko ministarstvo inostranih poslova uputilo je zvanično izvinjenje turskom ambasadoru u Izraelu. Turska ne povlači ambasadora.
Izvinjenje Izraela stiglo je u večernjim satima u sredu, 13. januara, tek nakon što je Ministarstvo inostranih poslova Turske izdalo saopštenje o povlačenju ambasadora iz Izraela, ranije te večeri. Kancelarija zamenika šefa izraelske diplomatije je izjavila da je do ovog formalnog izvinjenja došlo na molbu predsednika Izraela, Šimona Pereza, u znak poštovanja prema njemu.
U izvinjenju se naglašava da sve razlike u gledištima treba rešavati u duhu međusobnog poštovanja...
Ceo tekst sa sajta B92

IZRAELSKI DIPLOMATA SE PONOVO IZVINIO AMBASADORU TURSKE

TEL AVIV – Zamenik izraelskog ministra spoljnih poslova Daniel Ajalon se ponovo izvinio turskom ambasadoru u Izraelu, nakon što ga je ponizio u ponedeljak i prošle noći uputio prvo izvinjenje Ministarstvu spoljnih poslova u Anakri.
Ajalon je poslao pismo izvinjenja, iako je rečeno da se neće drugi put izvinjavati, posle čitavog dana razgovora između dve zemlje, ocene Turske da taj prvi gest nije dovoljan i pretnje da će opozvati ambasadora Ahmeta Oguza Celikola bez formalnog izvinjenja.
Turski mediji izvestili su ranije večeras da je taj korak već preduzet i da se ambasador vraća u Tursku sutra pre podne. Nejasno je kada i da li će se uopšte vratiti, odnosno da li ide možda samo na konsultacije, preneli su izraelski mediji.
Njega je u ponedeljak pozvao Ajalon kako bi protestovao zbog turske TV serije, u kojoj su izraelski agenti prikazani kako otimaju decu da bi se preobratila u judaizam.
Ambasador je postavljen da sedi na dvosedu, nižem od stolice zamenika šefa izraelske diplomatije, u nekoj maloj prostoriji u parlamentu (Knesetu), a turska zastava je namerno uklonjena sa stola.
Snimci sa sastanka prikazani su širom Izraela, a na jednoj novinskoj fotografiji je čak i naznačena razlika u visini sedišta dvojice diplomata, uz opasku „visina poniženja”.
Izraelski mediji navode da je Izrael prosledio na najviši nivo turskog Ministarstva spoljnih poslova kopiju izvinjenja koje je danas objavljeno u medijima.
Ajalon je izdao specijalno saopštenje s izvinjenjem zbog svog odnosa prema Celikolu, ali to, očito, nije zadovoljio Tursku, pa je ta zemlja upozorila da će opozvati ambasadora ako nesporazum zbog odnosa prema njemu ne bude prevaziđen do večeras.

Izraelski udar na Gazu
Ben Harris · 8. Januar 2010.

Izraelski avioni su bombardovali četiri cilja u pojasu Gaze u odgovor na ispaljenu raketu koja je pala blizu Aškelona.
Izraelska armija je saopštila da mete uključuju nekoliko tunela za krijumčarenje u južnoj Gazi, kao i postrojenja za proizvodnju oružja, javlja Jerusalem Post.
Akcija koja je sprovedene tokom noći, četvrtak na petak, bila je odgovor na ispaljenu kaćuša raketu na Aškelon, grad na jugu Izraela. Raketa nije izazvala ljudske žrtve.
Palestinski izvori javljaju da je jedna osoba ubijena a dve su povređene u vazdušnim udarima.

 Više na stranici JTA (na engleskom) http://jta.org/news/article/2010/01/08/1010075/israel-strikes-gaza

'Iron Dome' uspešno presreće raketu

Izrael je uspešno testirao "Iron Dome" antiraketni odbrambeni sistem za raspoređivanje duž granice u pojasu Gaze.

Više na sajtu Jerusalem Posta (na engleskom). Objavljeno 7.1.2010.

Sećanje na Ženi Lebl

Krajem decembra 2009. prijatelji i poštovaoci dela Ženi Lebl (1927 - 2009.) okupili su se u svečanoj sali Medicinskog centra u Tel Avivu (Ihilov i Soraski) da evociraju uspomene na jednu od najuspešnijih Jevrejki jugoslovenskog porekla u Izraelu. Ako bismo poštovali preciznost, na čemu je Ženi uvek insistirala, onda bismo rekli da je Ženi rođena 1927. godine u Aleksincu, rat ju je zatekao u Beogradu, a ratni vihor je preko Niša odneo Ženi do gestapovskog zatvora u Berlinu, gde je bila osuđena na smrt. Kraj rata spasao je Ženi od egzekucije i po oslobođenju našla se ponovo u Beogradu.

Dina Katan Ben Cion, pesnik, književni istraživač i prevodilac, dugogodišnji Ženin prijatelj i saradnik na polju književnosti i prevodilačkog rada, pričala nam je o Ženinom životu, propadanju do ivice smrti i uvek vedrom duhu i velikoj unutrašnjoj snazi, koja je vraćala Ženi u život. Kada je konačno puštena iz kazamata komunističkog režima, osuđena na robiju samo zbog jednog ispričanog vica o Titu, "Ljubičica bela", Ženi se 1954. godine uselila u Izrael. Dina je govorila i o desetinama književnih i istorijskih radova koje su Ženi donele priznanje u vidu 26 nagrada na konkursima Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije. Istorijske knjige "Hadž Amin i Berlin", ’’Jevreji u Beogradu", "Jevreji u Srbiji" i druge,  koje je napisala Ženi, sa lakoćom se čitaju isto kao i njeni autobiografski romani "Ljubičica bela", "Odjednom drugačija, odjednom druga".

Spisak prijavljenih govornika je bio duži nego što smo ovom prigodom uspeli da odštampamo na pozivnici. Nažalost, jedini slobodan termin za salu je bio na katoličko Badnje veče, te su mnogi izrazili žaljenje što svojim prisustvom ne mogu da izraze poštovanje prema Ženi i njenom radu. U Sali, gde se, okupilo više od 90 prijatelja, saradnika i poštovalaca dela Ženi Lebl, za govornicu je izašlo više eminentnih imena iz sveta kulture, medicinske nauke, istorije i žurnalistike. Dr. Eliezer Papo, sa Univerziteta Ben Gurion, Negev, prisetio se prvih dana kada je još učio u ješivi i podrške koju je dobio od Ženi Lebl. Trebalo je da napiše jedan rad sa istorijskim uvodom i zamolio je pomoć od Ženi. Dobio je takav odgovor da je odmah mogao da napiše drugi deo. Naime, materijalu koji mu je Ženi poslala nije imao ništa ni da doda, ni da oduzme. U istom tonu evocirao je uspomene i Engel Itaj, novinar svetskog glasa, koji je od Ženi veoma puno saznao o istorijskim preduslovima za razvoj događaja na Balkanu, odakle je izveštavao za vreme ratnih sukoba 90-tih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Organizatori skupa su poslali pozivnice sa programom svim jevrejskim udruženjima u bivšoj Jugoslaviji. Na skupu je pročitano pismo predsednika Jevrejske opštine Zemun, Nenada Fogela, u kome se između ostalog kaže: "U ime članova Jevrejske opštine Zemun i svoje lično ime, izražavam najdublje poštovanje prema Ženinom stvaralačkom radu, istrajnošću i posvećenosti promociji jevrejske kulture i istorije".

Prijatelji i saradnici iz bolnice Ihilov, dr. Danijel Kaspi i Avraham Oslander, šef rentgenološke službe, sa kog mesta je Ženi otišla u penziju, govorili su sa puno topline o njenom humanom odnosu, ne samo prema bolesnicima, nego i prema osoblju, njenim mlađim kolegama, kojima je nesebično prenosila svoje znanje.

O Ženi, kao prijatelju i saradniku, govorili su i dr. Šeli Rahel Levi Dromer, profesor na Univerzitetu Bar Ilan, Judit Winkler, novinar HaAreca, dr. Shori iz Jad Vašema, Jichak Becalel, iz Instituta Jad Ben Cvi iz Jerusalima, Moše Ben Šahar, predsednik HOJ, Miriam Steiner Aviezer, Šmuel Aviezer i Milan Fogel (govor).

Dušan Mihalek je osmislio muzički program pod nazivom "Pesme koje je volela Ženi Lebl". Dušan je ukazao i na istorijsku dimenziju pesama koje je uvrstio u program. Po Ženinom sećanju sačuvan je zapis pesme "Marš malih Hašmonejaca" od Ženinog učitelja Kaufmana, koji je predavao ivrit u gimnaziji, koju je pohađala Ženi u Beogradu. Druga muzička tačka, koju je takođe otpevao trio Rut i Josef Žamboki i Miriam Aviezer, uz Duškovu klavirsku pratnju, bila je himna udruženja "Bar Giora". Na kraju su svi prisutni otpevali pesmu "Jovano Jovanke", omiljenu Ženinu pesmu, koja je podsećala Ženi na dane sakrivanja za vreme Drugog svetskog rata, kada je imala konspirativno ime Jovanka Lazić.

Na kraju programa se prisutnima obratila Ana Lebl, Ženina bratanica. Pročitala je pismo poruke njenog oca, Ženinog brata, Aleksandra Saše Lebla. Ana se u svoje i u ime oca zahvalila svima koji su učestvovali u pripremi i realizaciji programa posvećenog njenoj tetki.

Skupu su prisustvovali i predstavnici ambasade Srbije i Makedonije.

Moderator večeri je bio Daniel Fogel, koji se na početku programa zahvalio na ukazanom poverenju i podsetio prisutne na Ženin odnos pun razumevanja i podrške mladim ljudima, što je i on doživeo u susretima sa Ženi. Danijel je uspeo, ono što se retko dešava, da ne napravi nijedan "kiks". Svojom smirenošću i odmerenim držanjem bio je jedan od zapaženijih učesnika programa.

Milan Fogel
Tel Aviv, Izrael,  24. 12. 2009.

U Nazaretu pronađena kuća iz Isusovog doba

Izraelski odsek za antikvitete saopštio je danas da su u Nazaretu pronađeni ostaci kuće iz Isusovog doba.
U saopštenju se ističe da je to prvo otkriće ovakve vrste u mestu u kome je Isus odrastao.
Arheolozi ne dovode u direktnu vezu pronađene ruševine sa Isusom. Prema hrišćanskom verovanju, kuća u kojoj je Isus proveo svoje detinjstvo i koja je pripadala njegovoj majci Mariji je zapravo bila pećina na kojoj se danas uzdiže impozantna Crkva Blagovesti...
Ceo tekst sa komentarima iz Press Online. Objavljeno 21.12.2009.

Dve države, dva Jerusalima
Evropska unija prihvatila se visoko osetljive i složene teme budućeg statusa Svetog grada koja je dosad potopila mnoge mirovne inicijative, uključujući i samit u Kemp Dejvidu 2000.
Kakva je sudbina Jerusalima? Da li će ostati „večna i nedeljiva” prestonica Izraela uprkos činjenici da svet to ne prihvata, ili će Izrael zadržati samo zapadni, jevrejski deo, dok bi njegov istok postao glavni grad buduće palestinske države?
Visoko osetljive i složene teme, koja je potopila mnoge mirovne inicijative, uključujući i samit u Kemp Dejvidu 2000, prihvatila se sada Evropska unija.
Šefovi diplomatija EU smatraju da pregovorima o miru treba obezbediti da Jerusalim bude glavni grad i Izraela i palestinske države...
Ceo tekst sa komentarima iz Politike Online. Objavljeno 14.11.2009.

U Izraelu ulica Ervina Schlesingera

Ulica koja nosi ime hrvatskog glazbenika Ervina Schlesingera svečano je u utorak otvorena u najvećoj izraelskoj luci Ashdod, saznaje se iz Ministarstva vanjskih poslova i europskih integracija. Svečanosti su bili nazočni predsjednik ashdodskog okruga, predstavnici izraelskog parlamenta Knesseta i glavnog rabinata, kao i drugi ugledni uzvanici....
Ceo tekst sa sajte Glasa Istre Objavljeno 11.11.2009.

Tri tjedna nakon svečanosti na kojoj je ulica u luci Ašdod dobila ime Ervina Schlesingera, održan je komorni koncert u počast ovom baritonu hrvatske opere čiju su karijeru prekinule strahote Drugog svetskog rata, potom preseljenje u Izrael i prerana smrt. To je već osmi koncert koji se organizira u rezidenciji g. Samuela Ivana Schlesingera, počasnog konzula Hrvatske u Izraelu.
Ovaj koncert 5. prosinca bio je posvećen i uspomeni na nedavno preminulu istoričarku Jennie Lebel. Blagodareći Jennie Lebel, hrvatski i izraelski muzikolozi otkrili su značajnu arhivu nota hrvatskih skladatelja židovskog podrijetla, stradalnika Holokausta, kao i onih glazbenika koji su nastavak svoje djelatnosti ostvarili u Izraelu.
Ovom prigodom, premijerno su izvedene Varijacije na Mozartovu temu Rikarda Schwarza (Zagreb 1897 - Jasenovac 1942?) u obradi za glasovir 4-ručno Michaela Burshtina. Ovo djelo, pisano 1922. tijekom autorovih studija u Beču, svjedoči o utjecajima bečke pozne romantike na stil Schwarzove glazbe.
Skladatelj i pijanista Michael Burshtin i njegova suradnica Faina Kharmaz izveli su i skladbe za glasovir 4-ručno Liszta, Dvoržaka, Moszkowskog, Mozarta, kao i efektnu Burshtinovu skladbu Play.
Dušan Mihalek

Izrael upozorio EU da ne poziva na podelu Jerusalima

TEL AVIV, 1. decembra (Tanjug) - Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je danas da će namera Evropske unije da pozove na podelu Jerusalima naneti dalju štetu šansama za obnavljanje mirovnih pregovora na Bliskom istoku. Koraci, koje predvodi Švedska, štete sposobnosti EU da igra ulogu značajnog posrednika u političkom procesu između Izraela i Palestinaca, navedeno je saopštenju ministarstva.

Sajt o gradu: http://www.onejerusalem.org/

Vazdušni napad Izraela na pojas Gaze

Jedan Palestinac jutros je poginuo, a trojica su ranjena, kada su izraelski borbeni avioni bombardovali grupu ljudi za koje se sumnjalo da pripremaju raketni napad na Izrael.
Portparol izraelske vojske potvrdio je taj napad, u kome je dvoje ljudi zadobilo ozbiljne povrede, naveli su palestinski izvori.
Izraelska armija je danas saopštila da smatra Hamas potpuno odgovornim za održavanje primirja na jugu, uz upozorenje da će nastaviti da oštro odgovara na svaki pokušaj da se primirje naruši.
U saopštenju se dodaje da je oko 770 raketa tipa "kasam", mina i raketa tipa "grad" ispaljeno na Izrael od početka ove godine.
U četvrtak su naoružani Palestinci ispalili pet mina na jug Izraela, ali u eksplozijama nije bilo povreda, ni štete. U nedelju je Izrael bombardovao mesto gde se pravi oružje i tunele za krijumčarenje ispod granice pojasa Gaze i Egipta, nakon što je jedna raketa, ispaljena na južnu izraelsku teritoriju u subotu. Ni u tom incidentu nije bilo povreda na izraelskoj strani...
Ceo tekst sa sajte Blica Online Objavljeno 27.11.2009.

Abasove igre povlačenja
Predsjednik palestinske uprave Mahmud Abas dekretirao je održavanje parlamentarnih i predsjedničkih izbora na Zapadnoj obali, Gazi i Istočnom Jeruzalemu, 24. siječnja 2010. Tada, naime, ističe četverogodišnji mandat Palestinskom zakonodavnom vijeću (parlamentu), u kojem je Hamas imao 76 zastupnika od ukupno 132. Abas ga je upravo zbog toga protuustavno raspustio u lipnju 2007. Istovremeno je raspustio i tadašnju palestinsku vladu kojoj je na čelu stajao Hamasov prvak Ismail Haniyeh i imenovao svoju. Mnogi vjeruju da su raspuštanje parlamenta i Haniyehove vlade bili koordinirani s Izraelom, koji je dan kasnije nametnuo totalnu blokadu Gazi. Abasov predsjednički mandat istekao je još u siječnju ove godine, ali ga je sam sebi produžio. ..
Ceo tekst sa sajte H-Alter. Objavljeno 25.11.2009

Oteti izraelski vojnik pred oslobađanjem?

Visoki predstavnici Hamasa stigli su u ponedeljak u Kairo povećavši nade da bi moglo doći do dogovora da se oteti izraelski vojnik Gilad Šalit oslobodi u narednim danima. Šalit je otet pre tri godina na granici sa Gazom.
Hamas i Izrael su po nekim najavama veoma blizu dogovora po kojem će u zamenu za izraelskog vojnika biti oslobođeno stotine tvrdokornih pripadnika Hamsa iz zatvora. Aktivne diplomatske aktivnosti u poslednjih 48 sati podigla su nivo očekivanja da će se oslobađanje Izraelca dogoditi u narednim danima...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 24.11.2009.

Rabini pozivaju vojnike na ostanak u Gazi
Šest izraelskih vojnika je kažnjeno jer je odbilo naređenje oficira o evakuaciji iz naselja u Gazi. Na ostanak, vojnike pozivaju rabini. Oni, kao da imaju povlašćeni status, a država ne čini ništa da ih spreči.
Benjamin Netanjahu je bio jasan: izraelski vojnici koji nisu izvršili naređenje doprinose rušenju izraelske države. Bezbednost i egzistencija zemlje baziraju se na oružanim snagama, naglasio je premijer Izraela i dodao da u vojsci nema mesta takvom ponašanju.
Netanjahu je zapravo reagovao na sve veći broj onih koji odbijaju da izvrše naređenje, ali i na političke demonstracije unutar samih oružanih snaga, koje uvek imaju istu pozadinu. Protesti su usmereni protiv iseljavanja iz takozvanih „ilegalnih naselja“ na okupiranoj teritoriji...
Ceo tekst sa sajta DW-World. Objavljeno 18.11.2009.

Čije je oružje s "Francopa"?

Usred Sredozemlja Izraelska mornarica presrela je brod pun oružja navodno namijenjen Hezbollahu. Posebno škakljivo za Nijemce: brod je u vlasništvu jednog hamburškog brodara.

"Rakete s "Francopa" krijumčarene su s isključivom namjerom da raketiraju izraelske gradove", rekao je pred svojim kabinetom izraelski premijer Benjamin Netanjahu. On je zaključio da slučaj "Francopa" predstavlja još jedan primjer teške povrede rezolucije 1701 UN-a kojom se od 2006. zabranjuje izvoz oružja u Libanon. Prema izjavama jednog časnika Izraelske mornarice, zaplijenjenim oružjem bi "Hezbollah mjesec dana mogao voditi rat protiv Izraela". Od završetka Libanonsko-izraelskog rata 2006. ova proiranska skupina redovito raketama napada izraelske gradove uz granicu s Libanonom pa zato izraelske vlasti polaze od toga da bi i zaplijenjenih 300-tinjak tona raketa različitih dometa i namjene bilo upotrebljeno za "terorističke aktivnosti" protiv Izraela...
Ceo tekst sa komentarima iz E-novina. Objavljeno 06.11.2009.

Abas se neće ponovo kandidovati

Palestinski predsednik Mahmud Abas objavio je da se neće ponovo kandidovatri za predsednika na izborima koji su zakazani za januar.
U govoru koji je televizija prenosila uživo, on je rekao da je doneo takvu odluku "zbog toga što u mirovnom procesu nije napravljen nikakav napredak"...
Ceo tekst sa sajta BBC. Objavljeno 06.11.2009.

Izraelska vojska zaplenila brod sa oružjem

Izraelske specijalne jedinice zaplenile su u blizini Kipra brod koji je prevozio veću količinu oružja i municije iz Irana namenjenom borcima libanskog pokreta "Hezbolah".

Specijalne snage izraelske mornarice preuzele su kontrolu nad iranskim brodom koji je nosio oružje, navodno namenjeno libanskom "Hezbolahu", u akciji pred zoru 160 kilometara od Kipra, javljaju izraelski mediji, pozivajući se na vojne izvore...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta RTS. Objavljeno 04.11.2009.

Monstruozni rabin zlostavljač
Izrael šokiran ritualnim zlostavljanjem dece

Izraelska javnost šokirana je detaljima zlostavljanja male dece u ritualu isterivanja demona, koji su obelodanjeni juče, povodom povratka vođe jedne jevrejske sekte u Izrael, nakon izručenja iz Brazila.

Izraelska policija tvrdi da ima dokaza da osumnjiči za pokušaj ubistva Eliora Hena, koji je u policijskoj pratnji doputovao u Izrael iz najveće latinoameričke zemlje, pošto je u nju pobegao prošle godine, piše Tanjug...
Ceo tekst sa komentarima iz BORBE. Objavljeno 13.10.2009.

Izabran novi predsednik HOJ u Izraelu

Na Skupštini Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije u Izrael (HOJ) održanoj 10. septembra 2009. godine izabran je novi predsednik Udruženja, Moše Ben Šahar. Moše Ben Šahar preuzeo je rukovođenje u veoma teškim finansijskim uslovima u kojima se našlo Udruženje. U svom programskom govoru istakao je da je pred nama težak period, koji će potrajati možda i dve godine, i da mnogi neće biti zadovoljni restriktivnim budžetom koji će biti predložen na usvajanje na prvom sastanku Izvršnog odbora Udruženja. Najveći trošak do sada je bilo izdavanje Biltena – Mosta, prikupljena godišnja članarina nije pokrivala troškove izdavanja Mosta. Skupština je odlučila da se radikalno smanje troškovi štampanja Mosta. Do daljeg Most će se štampati na 12 strana (umesto na 32) na srpsko-hrvatskom i 4 (umesto 8) na hebrejskom jeziku. Urednik Mosta, Ana Šomlo, volonterski će urediti do kraja godine još dva broja. Ukoliko ne budu obezbeđena finansijska sredstva za platu urednika raspisaće se konkurs za izbor novog urednika na volonterskoj bazi.
I pored teške finansijske situacije, aktivisti Udruženja organizovali su u proteklom periodu nekoliko uspešnih manifestacija. Posebno se istakla Miri Derman, predsednik socijalne komisije, koja je sa skromnim sredstvima uspela da pomogne nekolicini članova koji su se našli u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Zajedno sa Lili Papo pomogla je novim useljenicima da se u prvim danima lakše prilagode novoj sredini u kojoj su se našli.
Milan Fogel, predsedavajući Skupštine, zahvalio se u ime članova Udruženja dosadašnjem predsedniku, Josefu Žambokiju, na uspešnom rukovođenju Udruženjem u prethodnom periodu.

Izraelski pilot Asaf Ramon poginuo u udesu aviona F-16

Dvadesetjednogodišnji poručnik avijacije, Asaf Ramon, sin izraelskog astronauta koji je poginuo u udesu spejs šatla Kolumbija 2003. godine, poginuo je kada se njegov avion F-16 raspao u vazduhu.
Više o ovome na engleskoj verziji našeg sajta.

ODREKAO SE RODITELJA
Židov izabran u upravu Fataha

Židov izraelskog državljanstva i anticionistički aktivist Uri Davis (66), profesor sociologije na univerzitetu Al-Qods i na mirovnim studijima u Bradfordu, izabran je u u Revolucionarno vijeće stranke Fatah
Židov izraelskog državljanstva i anticionistički aktivist Uri Davis izabran je u upravu Fataha, doznaje se u subotu od palestinske strane.
Uri Davis, (66), profesor sociologije na univerzitetu Al-Qods u predgrađu istočnog Jeruzalema Abu Dis, izabran je u Revolucionarno vijeće Fataha, stranke koju vodi palestinski predsjednik Mahmud Abas.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 17.8.2009.
Photo: israellycool.com

Novi mandat Abu Mazen - ista politika sukoba

Predsednik Palestine Mahmud Abas ponovo je u subotu, na kongresu pokreta Fatah u Vitlejemu na Zapadnoj obali, izabran za njegovog predsednika .
Abas, koji je nasledio Jasera Arafata na mesto predsednika Fataha i palestinske države pre pet godina (11. novembra 2004), dobio je jednoglasnu podršku oko 2.000 delegata. On se u kratkom govoru založio za “oslobađanje palestinske države i naroda od izraelske okupacije”. Abas je poručio celom svetu da je “Fatah nosilac nacionalnog projekta” i da “ima jasnu viziju” za rešavanje palestinskog pitanja...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 9.8.2009.

Napad na gej centar u Izraelu

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je da će izvesti pred lice pravde osobu odgovornu za ubistvo dve osobe, i ranjavanje najmanje 10, u centru za lezbijke i gej tinejdžere u Tel Avivu.

Ceo tekst sa stranica BBC Serbian. Objavljeno 2.8.2009.

Dvadeset posto manje konverzija u 2009.
Izvod iz teksta objavljenog u Jerusalim postu 28.5.2009. Piše: Ruth Eglash

Loše rukovođenje i birokratija u državnom programu za konverziju, prouzrokovalo je značajni pad ljudi zainteresovanih za konverziju u judaizam, saopštava ITIM, neprofitna organizacija koja pomaže mnogima da se snađu u komplikovanom sistemu konverzije.
Prema izveštaju ove organizacije, koja takođe nadgleda i lobira za popravljanje procesa konverzije, postoji pad od 20 procenata ljudi koji se prijavljuju za konverziju. Tokom 2008. prijavilo se 5321 kandidata za konverziju u poređenju sa 7280 njih koji su se prijavili tokom 2007. godine.
Takođe prošlogodišnje stanje ne reprezentuje kontinuirano samnjenje u poslednjoj dekadi, izjavio je za Jerusalim Post Rabin Seth Farrber osnivač i direktor ITIM, ukazujući da nastavak birokratskog pristupa i nedostatak jasne politike o konverziji znači da je ceo proces pogoršan uprkos povećanja budžeta koje se daje Nadležnom telu za konverziju, stvarajući sve veće i veće prepreke ljudima koji žele da postanu Jevreji.  On je pozvao Vladu da preispita sistem konverzije kako bi ga učinio mnogo prihvatljivijim i transparentnijim.
"Ja ne zagovaram smanjivanje sadašnjih standarda konverzije", kazao je Farber. "Ja samo verujem da bi jedno snažno centralno telo koje ne podleže čudima politike i uticajem ultra ortodoksnih struktura, trebalo da bude osnovano kako bi nadgledalo ceo process".
On je dodao da iako je manje ljudi izvršilo konverziju prošle godine u odnosu na prethodnu, Nadležno telo za konverziju, koju vodi kancelarija premijera, dobilo je povećan budžet.
...
ITIM je takođe osudila odnos Ministarstva za unutrašnje poslove prema Jevrejima koji su izvršili konverziju u inostranstvu.
Iako sudeći po uslovima Zakona o povratku Jevreja prema kome konvertiti mogu da ostvare Aliju, u mnogim slučajevima ti konvertiti su pozvani da ispune dodatne uslove da bi postali izraelski državljani, primećuje se u izveštaju.
...

Koncert u Izraelu
U svakodnevnom životu političari sa prostora bivše Jugoslavije teško uspevaju da se okupe na jednom mestu. Jelena Vlahović, prvakinja Beogradske opere, i Tijana Grujić, Beograđanka sa stalnim angažmanom u Landestheater, Linz, Austrija, operske dive sa visokom međunarodnom reputacijom, uspele su da okupe na svom koncertu u Izraelu predstavnike diplomatskog kora iz BiH, ambasador Ivana Levi, Slovenije, ambasador Boris Savić, Srbije, zamenik ambasadora Biljana Vučković, Makedonije, otpravnik poslova Pajo Avirović i Počasni konzul Hrvatske u Izraelu, Samuel Šlezinger. Koncert pod nazivom Nataniji s ljubavlju održan je 9. maja 2009. povodom proslave 80 godina grada Natanije, Dana Evrope i Dana pobede nad fašizmom. U društvu ambasadora sa prostora bivše Jugoslavije našao se i mađarski ambasador, Zoltan Sent Đerđi, koji je imao priliku da čuje pesmu Rut Žamboki posvećenu gradu Šiofok iz Mađarske, koji se bratimio sa gradom Natanijom iz Izraela. Rut Žamboki je povodom proslave grada komponovala i izvela kompoziciju posvećenu Nataniji uz prisustvo visokih zvaničnika iz gradske uprave.
Ing Josef Žamboki, predsednik Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije u Izrael, entuzijasta i zaljubljenik u operu, bio je producent koncerta. Koncert je veoma uspešno vodio Daniel Fogel, ekspert za internet komunikacije, član Jevrejske opštine Zemun, kome je ljubav prema muzici dodelila ulogu moderatora večeri.
Publika je toplo pozdravila glavne aktere koncerta Jelenu Vlahović, Tijanu Grujić i Ljubicu Grujić, muzičkog pedagoga sa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, uz čiju klavirsku pratnju je publika uživala u pesmama i arijama Čajkovskog, Granadosa, Musorgskog, Verdija, Mocarta, Sein-Sansa, Rosinija i Bizea.   

Ben Shahar, Izrael, 9. maj 2009.

Prva poseta Bliskom istoku
PAPA BENEDIKT XVI STIGAO U IZREAL
Doček: Benjamin Netanjahu, Benedikt XVI i Šimon Perez

Papa Benedikt XVI stigao je u Izrael na poslednju ali najosetljiviju posetu Srednjem Istoku. Poglavara katoličke crkve na aerodromu su dočekali visoki zvaničnici izraelske vlade na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom. Tokom narednih pet dana papa će posetiti sveta mesta koja se dovode u vezu sa životom Isusa Hrista a najavljeni su i susreti sa palestinskim i izraleskim liderima...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Pon, 11. 05. 2009.

21.4.2009. - Komemoracija u šumi Šoreš kod Jerusalima

U Šorešu u blizini Jerusalima, mestu gde je posađeno 60,000 stabala u spomen na Jevreje iz bivše Jugoslavije stradale u Drugom svetskom ratu, 21. aprila 2009. održana je komemoracija pod nazivom "Logoraši pričaju".
Na početku ceremonije Olivera Mirković recitovala je pesmu Crveni makovi, poznate pesnikinje iz Srbije, Desanke Maksimović. O nacističkim logorima u porobljenoj Evropi govorila je Hava Baruh, saradnik iz Jad Vašema. Poruku skupa pročitao je Milan Fogel, a onda su prisutni imali prilike da čuju potresna svedočanstva preživelih logorašica Edite Gaon, logor Bergen Belsen, Lili Gomboš, Aušvic i Šeli Altarac, Monopol.
U muzičkom delu programa Dušan Mihalek je svirao na harmonici kompoziciju Eliše Samlajića, tragično stradalog mladog kompozitora u logoru Jasenovac.
U pomen stradalim Jevrejima kadiš je izgovorio rabin Naftali Atijas.
Skup je pozdravio predsednik Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije, Ing.Josef Žamboki. Skupu su prisustvovali najviši predstavnici diplomatskog kora iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije.

Keren Kajemet je ponovo pružio svu tehničku pomoć u organizaciji skupa. Program su  pripremili Miriam Aviezer i Milan Fogel.
M.F.

ZAŠTO RAT U GAZI?

ZATO…
… da prestane bombardovanje izraelske dece u školama i obdaništima
… da prestane bombardovanje stanova, da ljudi žive u stanovima, a ne u   skloništima
… da prestane bombardovanje privrednih objekata i da ljudi mogu da rade
… da prestane bombardovanje sinagoga
… da se spreči infiltriranje Irana i Al Kaide na prostorima Bliskog istoka
… da se Iranu oduzme mogućnost korišćenja palestinskog naroda kao živog štita i oružje za njihove egoistične ciljeve, uvijene u plašt humanizma
… da prestane zloupotreba dece u ratne svrhe muslimanskih fundamentalista, da se deca vrate u redovne škole
… da se spreči dotur oružja terorističkim organizacijama – Hamasu, Hizbola i drugima
… da prestane rasna i verska mržnja
… da se sa političke scene skinu oni koji nisu za mir na Bliskom istoku, pa i u svojoj kući
… da finansijska pomoć napaćenom palestinskom narodu više ne ide u džepove korumpirane palestinske vlasti, nego onima kojima je namenjena
… da palestinske samoubice žive u raju na zemlji, a ne na nebu
… da se sruši san antisemita i da opstane država Izrael

Postoji još jedno pitanje: Dokle će trajati mir koji je Izrael jednostrano proglasio? To je jedino pitanje na koje nemamo odgovor.

Ben Shahar, Tel Aviv 22. tevet 5769.

VIŠE O RATU I NAMERAMA IZRAELA NA SAJTU AMBASADE IZRAELA U BEOGRADU
http://belgrade.mfa.gov.il

Poslednja vest
TRI RAKETE ISPALJENE SA TEROTORIJE LIBANA, Tel Aviv, 8. jan 2009.
Jutros rano ispaljene su tri rakete - kaćuše 122 mm, stare proizvodnje, na teritoriju Izraela. Jedna raketa je pogodila dom staraca u Nahariji, na severu Izraela, a dve su pale na otvoren prostor. Lakše su povređene tri osobe. Odgovornost za novu provokaciju preuzeo je Hamas iz Libana. Hizbala se odmah oglasila da nema veze sa raketnom paljbom. Vojnici armije Libana i Ujedinjenih nacija, raspoređeni u zoni sukoba od pre dve godine, preuzeli su odlučne akcije da se spreči nova eskalacija sukoba dve države. Izraelska armija je odgovorila sa pet minobacačkih raketa upravljenih na teritoriju sa koje su ispaljene kaćuše.
M. Fogel, Izrael

RAT NA BLISKOM ISTOKU

Ako ostavimo po strani filozofsko pitanje o pravednom ratu, - za rat su potrebne najmanje dve strane i uvek jedna strana vodi pravedan rat, pobednici, a druga, poražena, kriva je što je uopšte došlo do rata - ostaju nam činjenice, u ovom slučaju, da ratovi na Bliskom istoku traju, da se ne vraćamo u dalju prošlost, skoro 60 godina, tačnije rečeno, od prvog dana osnivanja moderne države Izrael. No, ako ne govorimo o pravednom ratu onda, ako uopšte želimo da shvatimo šta se dešava na Bliskom istoku, moramo potražiti odgovor u korenima sukoba.

Kada su Ujedinjene nacije 1948. godine donele rezoluciju o pravu povratka Jevreja u Palestinu, o stvaranju dve nove države, Izraela i Palestine, sve arapske zemlje u okruženju, i šire, latile su se oružja sa namerom da u samom startu unište državu Izrael i proteraju Jevreje sa ovih prostora. Iako umorni od strahota Drugog svetskog rata, malobrojni preživeli Holokaust, i Jevreji starosedeoci, uspeli su da odbrane svoje pravo na život u svojoj vekovnoj državi, odakle su više puta proterani od raznih osvajača. Posledice rata za očuvanje nezavisnosti su najpre osetili Jevreji koji su sačuvali jevrejsku veru u muslimanskom, arapskom okruženju, tražeći spas u novo osnovanoj državi Izrael. Za samo nekoliko godina u Izraelu se udvostručio broj Jevreja i svakih sledećih deset godina povećavao se za oko milion stanovnika, tako da danas u Izraelu živi oko šest miliona Jevreja i milion i po Arapa. Posledice rata za nezavisnost osetili su i Arapi, Palestinci, koji su potražili utočište u arapskim zemljama u okruženju. Prema nepotpunim podacima oko milion Palestinaca napustilo je svoja vekovna ognjišta. Moramo istaći jednu činjenicu, iz Palestine su odlazili Arapi koji su morali, bežeći iz zone ratnih operacija, neki pod prisilom zbog izraelskih bezbednosnih razloga, a većina njih iz straha od nepoznatog. Druga činjenica koju moramo istaći je da je Izrael jedna od država zajednice naroda, članica Ujedinjenih nacija, a Palestina, kao država, još uvek ne postoji. Izrael je više puta priznavao pravo palestinskom narodu na svoju državu, ali korumpirane vođe palestinskog naroda su postavljale neprihvatljive uslove, kao što to i danas radi Hamas, nezvanična, ali praktično vlast u pojasu Gaze, i do konačnog rešenja nikada nije došlo.

Mogli bismo da postavimo i pitanje kako je moguće da do danas nije rešen problem palestinskih izbeglica - generacije stasalih ljudi rođene su u izbegličkim logorima, i mnogi ostali u njima. Neki nisu imali prilike za školovanje, neki su se osećali kao kod kuće, a većina onih koji su ostali su, u stvari, taoci neodgovorne politike zemlje domaćina. Zašto? Odgovora ima više, ali je osnovno da arapske zemlje u kojima su smeštene izbeglice nikad nisu želele da zaista reše problem. Ako je u pitanju novac, mnogi će reći da je rešenje skupo, Izrael je bio spreman na pravičnu naknadu, ali izbeglički logori su uvek bili dobar izgovor kada se nije želelo neko fundamentalno rešenje za probleme palestinskog naroda, kao što je sada slučaj kada su zbog napada Hamasa obustavljeni pregovori o stvaranju palestinske države, što je predviđeno sporazumom iz Anapolisa da se učini do kraja 2008. godine.

O svakoj navedenoj tvrdnji mogli bismo da napišemo esej bez kraja, ali, da samo kažemo nekoliko reči koje idu u prilog onome što smo rekli. Kada je umro Arafat, kako se to danas kaže, kontroverzni vođa palestinskog naroda, palestinske vlasti su izvršile pritisak na udovicu Suhu, koja je morala da se odrekne stotina miliona dolara sa računa pokojnika. Skromno se zadovoljila sa 40 miliona dolara. Odakle Arafatu toliki novci, a gde su završile ostale pare to niko nije smeo ni da pita. Da bi se napravio pandan Fatahu, PLO, arapski svet, zajedno sa vlastima Izraela, pomogao je 1987. osnivanje nove organizacije, Hamas, koja je trebalo da ima čisto humanitarni karakter. Ogromna međunarodna finansijska pomoć namenjena palestinskom narodu nestajala je bez traga, a vođe Hamasa su zaista uložile puno u stvaranje osnovnih uslova za normalan život palestinskog naroda. Otvarana su nova obdaništa, škole, bolnice… Hamas je na izborima 2006. pobedio i to je, po tvrdnji zvaničnika Amerike, bila prva demokratski izabrana vlast u Palestini. Otkud danas Amerikanci, i veći deo demokratskog sveta, tvrde da je Hamas teroristička organizacija? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo da se malo udaljimo od granica Izraela i Palestine. Poslednjih godina Iran zauzima sve dominantnije mesto u arapskom svetu. Mogli bismo reći, borba na globalnom nivou za sfere uticaja. Iranci su ojačali razvojem sopstvenih atomskih centara, potpomognuti ruskom tehnologijom, i ruskim ekonomskim interesima, tako da su postali pretnja, ne samo za arapske zemlje, gde se Egipat našao najugoženiji, nego za ceo svet. Posebno za Izrael. Ahmanidedžad, predsednik Irana, mora da je bio veoma loš đak iz istorije, tvrdi da Holokausta nikad nije bilo i da je šest miliona jevrejskih žrtava čista izmišljotina, ili je jednostavno bezobrazan, koristeći zaštitu jednog od najvećih svetskih moćnika, a sarađujući sa drugim, isto tako velikim partnerom, Kinom, najavljujući da će zbrisati Izrael sa mape sveta i nametnuti dominantni uticaj u arapskom svetu. Kada je reč o sadašnjem sukobu armije Izraela i Hamasa u pojasu Gaze, nismo se bez razloga pozabavili iranskom politikom. Naime, kada je sa Hamasom pre šest meseci postignut dogovor o privremenom prekidu neprijateljstava, Hamas je imao rakete dometa 16 kilometara. Istekom roka postignutog sporazuma Hamas je odmah iskoristio mogućnost da pokaže koliko je vojno ojačao. Moramo naglasiti da sporazum nije poštovan ni u vreme dok je bio na snazi, ali istekom sporazuma Hamas je počeo da bombarduje stanovništvo nezaštićenih gradova u Izraelu sa raketnim dometom od preko 40 kilometara. Iran je preko spornih prelaza, bolje reći tajnih tunela, između Egipta i Gaze, dostavio hiljade raketa kineske proizvodnje Hamasu, sa nalogom da bombarduje Izrael. Ne samo Hamasu, nego i drugim palestinskim ekstremnim organizacijama. Danas je Izrael praktično zatvorio sve prolaze prema Gazi koji nisu pod strogom kontrolom isporuka humanitarne pomoći. A Hamas? Da li je to još uvek humanitarna organizacija ili je postao produžena ruka Al Kaide – veoma prisutna u pojasu Gaze - i državnog terorizma Irana, koji se najavljuje na sva zvona?

Izrael više nije imao izbora. Ugroženo stanovništvo Izraela od Hamasovih raketa tražilo je hitnu intervenciju vlade. Akcija je dugo pripremana, u međuvremenu su činjeni diplomatski napori da do rata ne dođe. Samo jedan dan pre početka akcije Cipi Livni, ministarka inostranih poslova Izraela, posetila je Egipat. Ministar inostranih poslova Egipta Ahmed Abul Geit zvanično je osudio politiku Hamasa; samo tog dana, za vreme boravka Cipi Livni, na Izrael je ispaljeno 60 raketa, egipatski ministar je rekao da njegovi napori nisu urodili plodom i da je Hamas isključivi krivac za nastalu situaciju. Sledilo je bombardovanje Hamasovih institucija, bombe su padale i na džamije iz kojih se dizao gust dim, Hamas je i u džamijama sakrivao bombe, samo u jednom danu zatrpano je bombama 40 tunela, pravi grad ispod zemlje, pun raketa i raznog oružja. Da li su Egipćani znali da se putem tunela donosi u Gazu smrtonosno oružje namenjeno građanima Izraela? Palestinci prete da će probiti ogradu prema Egiptu, egipatske snage su na granici, dozvoljava se samo humanitarna pomoć, uz saglasnost Izraela, i prihvat ranjenika u ambulantna kola koja čekaju na granici. Strada nevino stanovništvo na obe strane. Hamasovci ispaljuju rakete, cilj im je da pobiju što više stanovnika Izraela - na jugu Izraela je ugroženo oko milion stanovnika. Izraelci gađaju određene ciljeve, strada i nevino stanovništvo zatečeno u blizini gađanih objekata. Samo zahvaljujući visokoj moralnoj odgovornosti izraelskih vojnih snaga nema mnogo više žrtava. Stižu prve reakcije iz inostranstva, asimetrična upotreba oružja, kakav divan izraz, valjda bi trebalo da se Izrael izvini što je najjača vojna sila na Bliskom istoku, da se možda povuče i čeka gde će pasti nasumice ispaljene rakete na otvorene gradove Izraela. Palestinci nisu pogodili ni jedan vojni cilj, nisu ni gađali u tom pravcu, želja im je samo da unište Jevreje. Kolika humanost!

No, istina je da palestinskom narodu u Gazi preti humanitarna katastrofa. Palestinci traže da se otvore svi prolazi za dotur humanitarne pomoći, posebno Cir Filadelfi, preko koga su se snabdevali raketama iz Irana. Izrael u koordiniranim akcijama propušta stotine tona hrane, medicinske opreme i lekove, gorivo, bez koga su blokirane mnoge institucije u Gazi. Od Izraela se traži momentalni prekid ratnih dejstava, neki to traže od obe strane, posebno Amerikanci koji su shvatili ugroženost dva naroda. Izrael je unapred prihvatio zahteve za obustavu vatre i vojnih akcija pod uslovom da Hamas garantuje da više neće raketirati gradove u Izraelu. Logično bi bilo da se to očekuje od Mahmud Abasa, predsednika nepostojeće palestinske države, ali njegova uloga je minorna u ovom sukobu, pragmatični lider za mir, za stvaranje palestinske države, Abu Mazena, kako Abasa zovu na ovim prostorima, niko ništa ne pita. S druge strane, Hamas ne može da prihvati takvu obavezu, suviše se zadužio kod Ahmadinedžada i Nasrale, vođe Hizbala u Libanu, koji je po nalogu Irana trebalo da počne da granatira gradove na severu Izraela čim počne izraelski kopneni deo akcije, koji bi trebalo da donese konačan mir stanovnicima juga Izraela. Nasrala, poučen iskustvom iz nedavnog rata u Libanu, kada je priznao grešku što je prvi napao Izrael, nije smeo da ponovi istu, i sve je ostalo samo na verbalnim napadima.

I tako smo došli da neizbežnog pitanja o broju žrtava na obe strane. To možete da pročitate u svim novinama, da čujete na svakoj radio i TV stanici, ja vas o tome neću obaveštavati, samo ću vas podsetiti: za majku, oca, brata, muža, onome  kome je poginuo samo jedan član porodice, uopšte nije važno koliko je poginulo onih DRUGIH, izgubljen je dragocen život koji nikada ne može da se vrati.

A mir? Većina stanovnika Gaze, kao i Izraelaca, je za mir, ali Palestince niko ne pita šta oni žele, oni su samo oružje okrenuto protiv Izraela u rukama antisemitskih vođa na Bliskom istoku koji imaju neke druge planove i interese. Izrael sigurno neće dozvoliti da mu se na granici, u pojasu Gaze, nalazi baza onih snaga koje žele da ga unište.

Milan Fogel, Ashkelon, Izrael

Premijera filma i književne promocije u Jerusalimu

U reformističkoj sinagogi Kol HaNešama u Jerusalimu, 20. novembra ove godine, imali smo prilike da vidimo dokumentarni film Obećana zemlja, proizvodnja 2007. godine. Prisutne je pozdravio Josef Žamboki, aktuelni predsednik Hitahduta, a susret je upriličen povodom proslave 60 godina od stvaranja moderne države Izrael. Premijernu projekciju filma "Obećana zemlja", hrvatske proizvodnje, obezbedio je Jehuda-Vojko Šterk, učesnik događaja i saradnik na ostvarenju ovog projekta. Jasminka Domaš, književnica i novinar HRT, pronašla je arhivske snimke iz 1948-51. godine o iseljavanju Jevreja repatrijanata - za posleratne jugoslovenske vlasti naziv koji je trebalo da opravda masovno iseljavanje preko polovine jugoslovenskih Jevreja preživelih Holokaust, te je u Izraelu intervjuisala iseljenike sa akcentom na doprinos Jevreja iz bivše Jugoslavije u stvaranju nove izraelske države. Film je podstakao učesnike tribine da evociraju uspomene na teške dane, useljenje u toku ratnih dejstava, do onih lepših trenutaka, podizanja porodica, i ostvarenja životnog sna, useljenja i opstanka u Arecu.
U drugom delu programa promovisali smo dve knjige, dva književnika, novinara, Raula Teitelbauma i Avrama Atijasa.
Ove godine je objavljena u Izrealu i Nemačkoj knjiga Raula Teitelbauma "Biološko rešenje". Obimna studija sa kritičkim prilazom sistemu odštete preživelima Holokausta i ulozi vlade Izraela, nemačke vlade i Claims Conference. Raul zaključuje da je reč o veoma lošem sistemu odštete za preživele Holokausta, a posebno ukazuje da je od oko milion i osam stotina hiljada preživelih samo oko 550,000 dobilo ikakvu odštetu. Za šest miliona Jevreja stradalih u Holokaustu, tvrdi Teitelbaum, nije plaćena nikakva odšteta. "Nemačka je dobila "jevrejsku indulgenciju", kaže Teitelbaum, "plativši  veoma nisku cenu za strašne zločine počinjene od strane nacističke Nemačke".
Avram Atijas, ostavši dosledan sebi, prošle je godine izdao svoju petu knjigu sa mnoštvom autobiografskih podataka, ali i interesantnim zapažanjima o svetu u kome se kretao. U najnovijoj knjizi "Tražimo sebe u crno-belom svetu" u prvom delu, vraća nas u teške godine posle Drugog svetskog rata i traženja izgubljenog jevrejskog identiteta u socijalističkoj Jugoslaviji. Kažu da život piše najbolje romane, a u Atijasovom pripovedanju nalazimo potvrdu toj tvrdnji. Starije podseća na ono što su mnogi od nas doživeli u staroj domovini, a mlađima ostavlja u amanet svedočanstvo o jednom vremenu, dilemama i odlukama koje su iz osnova promenile životni put onih koji su rešili da se usele u Izrael. U drugom delu knjige Atijas, na živopisan i interesantan način, opisuje susrete i likove sa kojima se sretao u svojoj misiji u Africi. Atijas poredi svoja ubeđenja sa mišljenjem ljudi iz drugih društvenih sistema i tako se ne zadržava samo na tlu Afrike, već nas tera da i sami preispitamo postulate, bez "navijačkih strasti", o događajima koji su se dešavali na raznim stranama sveta tokom dvadesetog veka.

Moderator susreta, Milan Fogel, Israel

ARHIVA STARIJIH VESTI IZ IZRAELA