DILEME

----- Original Message -----

From: Rozenberg Misha

To: jozemun@eunet.yu

Sent: Thursday, September 20, 2007 11:49 PM

Subject: dileme

DILEME

U vasoj rubrici ''Kakav nam rabin treba'' pokrenuli ste veoma vazno pitanje o ulozi rabina u zivotu Jevreja u Srbiji. Dozvolite mi samo da kazem nekoliko reci o sebi. U Izrael sam se uselio polovinom devedestih godina proslog veka, u poodmaklom dobu starosti. Ne bih objasnjavao razloge zasto sam se na taj korak odlucio, jer svaki slucaj je slucaj za sebe, i tesko je generalizovati motive koji su od devedestih godina do danas doveli u Izrael preko milion Jevreja, uglavnom iz Istocne Evrope, ukljucujuci i Jevreje iz bivse Jugoslavije. Verovatno se ocekuje od Jevrejina da kaze da su ga cionisticke ideje motivisale za useljenje u Izrael, ali sa takvom konstatacijom odmah dolazimo u sukob sa verskim ortodoksnim ucenjem, cije ortodoksne ''bozje sluge'' ne priznaju postojanje moderne izrelske drzave, pa makar ona bila i cionisticka. U najkracem, mozemo reci da su motivi za useljenje razliciti, to su ekonomske prilike u zemljama iz kojih su se Jevreji iselili, antisemitizam, sve vise prisutan na medjunarodnoj sceni, a kad je rec o bivsoj Jugoslaviji, poslednji rat devedestih godina je uzrokovao najvecu aliju od 1948. godine (tada se u Izrael uselilo preko osam hiljada Jevreja, a pocetkom devedestih preko dve hiljade). Naravno, kod dela imigranata prisutne su i cionisticke ideje, a kod nekih i verski motivi, narocito kad je rec o Jevrejima iz Zapadne Evrope.

Ne zelim da se izjasnjavam da li sam vernik ili nisam, jer smatram da je to privatna stvar, ali to nikako ne odredjuje sposobnost coveka da koliko-toliko objektivno sagleda ulogu vere u drustvenom zivotu Jevreja. Kada neko, kao ja u ovom slucaju, pise o verskim osecanjima mora prvo da pogleda sta se desava u ''njegovom dvoristu''. U Izraelu jos uvek nije donet ustav drzave, tako da ne mozemo govoriti o zvanicnoj, drzavnoj religiji. Postoje zakoni koji nadomescuju ovaj nedostatak, a kada je rec o veri Deklaracija o nezavisnosti iz 1948. godine jasno upucuje da je Judaizam drzavna vera. Zvanicne verske institucije su pod patronatom ortodoksnih Jevreja i to je poseban problem sa kojim su svakodnevno suoceni gradjani Izraela. Reformisti su pod stalnim udarom ortodoksnih Jevreje, ali je svima vec jasno da je to trend koji se ne moze zaustaviti. Desetine reformistickih sinagoga deluje u verskom zivotu Izraela, a  paradoksalne situacije u svakodnevnom zivotu dodatno sve vise udaljuju Jevreje od ortodoksnih nacela. Samo jedan primer, ortodoksni Jevreji ne priznaju brak izmedju Jevrejina i Goje (njacesce sklopljen u inostranstvu), a ako se takav brak sklopi i dozivi brodolom, onda su za razvod braka nadlezni isključivo Rabinat, odnosno ortodoksni Jevreji?! Svakodnevno ortodoksni rabini daju tumacenja, odnosno uputstva vernicima kako treba da se ponasaju. Tumacenje da za Shabat ne treba prati zube, jer je to rad sa cetkom (za zube), a svaki rad je po Tori na Shabat zabranjen, dovoljno jasno pokazuje zasto se sve veci broj Jevreja u Izraelu odlucuje za reformisticke ideje.

No, da se vratimo na versku situaciju u Srbiji, koja mi je veoma dobro poznata, jer sam tamo proveo pola veka. Mi smo na veru gledali kao na jevrejsku tradiciju, koja je u odredjenim istorijskim okolnostima odigrala veoma vaznu ulogu u ocuvanju jevrejskog bica. Medjutim, odrastajuci u sredini, sa nasim roditeljima, prijateljima, koji su preziveli Shoa, prihvatili smo njihovo tumacenje da je Bog izdao jevrejski narod, jer kako bi se drugacije objasnio genocid Jevreja u Evropi, gde je stradalo preko sest miliona Jevreja. Mnogi vernici su postali ateisti. Ako biste danas slusali objasnjenje koje daje ortodoksni vrhovni sefardski rabin u Izraelu, da je Jevreje u Evropi stigla zasluzena bozja kazna, onda mora da vam se sve okrene u stomaku, a i u glavi, i da bez grize savesti okrenete ledja veri koju propovedaju rabini sa stavovima da su neduzna deca, bebe, zene, stari i iznemogli, za vreme Shoa zasluzili bozju kaznu. Uzgred, taj isti rabin je pre nekoliko dana izjavio da su nasi mladici, vojnici poginuli u Drugom libanskom ratu zato sto za vreme rata nisu drzali Shabat i nisu se svakodnevno molili. Mnogi medju onima koji su preziveli Šoa zauvek su se odrekli Boga, a ne verujem ni da ce roditelji, braca i sestre poginulih vojnika u Libanskom ratu II drugacije postupiti.

Stigli smo i do pitanja da li se treba odreci vere? Odogovor je NE. Prema misljenu nekih sociologa 21. vek ce biti vek vere. Zasto? Zato sto raspadom komunizma narodu nije ponudjena druga ideologija, koja ce motivisati ljude na rad, humane medjuljudske odnose i dr. Reci cete da je komunizam vladao samo na pola zemaljske kugle, pa kako je onda Zapad, kao sinonim slobodnog sveta, egzistirao do sada bez ideologije? Veoma jednostavno, osim novca, kao osnovnog motiva bitisanja, njihova glavna ideologija je bila borba protiv komunizma. Komunizam je pao, a sta cemo sad? Isticanjem ove cinjenice, ne zelim da sudim niti da branim komunizam. Komunizam je imao svojih nedostataka i zato je propao u jednom delu sveta. Ali, kad je rec o veri, kojim putem dalje? Orotodoksnim ili reformistickim? Znajuci nivo verskog obrazovanja Jevreja u Srbiji, i ne samo zbog toga, ja bih se opredelio za reformisticki kurs. Moderan pristup religiji, uz sve postovanje tradicionalnih i verskih vrednosti judaistickog ucenja, bez pritiska na mozak savremenog coveka, koji ima za cilj samo da potcini obican narod vlasti klera, trebalo bi da bude osnovno opredeljenje za odgovor ''Kakav na rabin treba?'' Sad se verovatno pitate odakle mi ta konstatacija da kler zeli da potcini narod? Da vas vise ne zamaram situacijom na politickoj sceni Izraela, rec je o saznanjima sta se desava u jevrejskoj zajednici u Srbiji. Od prijatelja redovno dobijam i citam Bilten Saveza i sasvim jasno sam video da se rabin mesa u sekularne poslove. Ne samo sto pokusava da vodi politiku Saveza, nego se stavlja iznad demokratski izabaranog rukovodstva, ocekujici da njegova rec bude poslednja. Takav rabin, bio on reformista ili ortodoksni, a pogotovo ortodoksni, nije potreban jevrejskoj zajednici u Srbiji.

Moshe (Misha) Rozenberg