Unesko usvojio novu kontroverznu rezoluciju o Jerusalimu

Pariz - Agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu usvojila je još jednu kontroverznu rezoluciju o statusu očuvanja Starog grada u Jerusalimu.
Za nju Izrael tvrdi da negira jevrejske duboke veze sa svetim mestom Brdom hrama.
Komitet za svetsku baštinu je posle tajnog glasanja odlučio da Stari grad ostane na listi ugroženog svetskog nasleđa, kritikujući Izrael zbog odbijanja da stručnjacima Uneska omogući pristup svetim mestima u Jerusalimu kao bi odredili njihov status očuvanja.
U dokumentu se mesto koje Jevreji nazivaju Brdo hrama pominje samo pod arapskim nazivom Al-Haram al-Šarif (Uzvišeno utočište). To je najsvetije mesto u judaizmu, a u islamu treće po značaju posle Meke i Medine u Saudijskoj Arabiji.
Na Brdu hrama su nekada bili drevni jevrejski hramovi, a sada su tamo džamije Al-Aksa i Kupola na steni, a pod njim Zid plača.
Izvršni odbor Uneska je prošle sedmice usvojio rezoluciju u kojoj se takođe Brdo hrama pominje samo pod arapskim nazivom, što su osudili Izrael i njegovi saveznici...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 26.10.2016.

Pozivao na UBIJANJE JEVREJA, a onda je saznao svoje poreklo i otišao u Izrael

Četiri godine nakon što je saznao da je poreklom Jevrejin, bivši vođa ultradesničarske mađarske partije "Jobik" odlučio je mda ode u Izrael.
Čanad Segedi (34), koji je zbog antisemitskih stavova optuživan za neonacizam, učestvovao je u osnivanju Mađarske garde, koja je nosila crne uniforme nalik na ozloglašenu pronacističku Partiju strelastog krsta, koja je kratko vreme vladala Mađarskom u Drugom svetskom ratu i uhapsila stotine hiljada Jevreja koji su poslati u gasne komore.
Segedi je 2012. izjavio da je bio "šokiran" kada je saznao da ima jevrejske korene i da mu je baka preživela holokaust, "pre svega zato što sam shvatio da se holokaust stvarno dogodio".
Brzo se odrekao ultradesničarske prošlosti i prigrlio judaizam: uzeo je jevrejsko ime David, redovno je odlazio u sinagogu, hranio se "košer" i obrezao polni organ...
Ceo tekst sa sajta Blica. Objavljeno 28.09.2016.

Otvoren Jevrejski centar "Habad Srbija" u Beogradu

U Beogradu je otvoren Jevrejski centar "Habad Srbija", prvi centar organizacije Habad Lubavič u Srbiji, čija je namena, pre svega, očuvanje jevrejske tradicije i kulture.
Traku su svečano presekli rabin Jošua Kaminecki, ambasador Kanade u Srbiji Filip Penington i savetnik premijera Aleksandra Vučića Vladimir Božović.
Obraćajući se zvanicama na prijemu, ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer-Kam je poručila da Izreal i Srbiju povezuju iste vrednosti, interesi, ali i zabrinutost i nada, te da i jedni i drugi traže načine da za svoje građane obezbede bolji život, uslove i obrazovanje.
"I mi i vi pokušavamo da živimo u miru sa susedima", rekla je Fišer-Kam.
Navodeći da je ova godina bila veoma turbulentna za Bliski istok, ona je rekla da je i Izrael pogodila serija terorističkih napada, istakavši da je premijer Srbije Aleksandar Vučić bio jedan od prvih koji je osudio te akte...
Ceo tekst sa sajta RTS. Objavljeno 12.09.2016.

26.6.2016 - Zemunci na Makabijadi

(Foto galerija klikom na sliku)

Dvadesetak članova Jevrejske opštine Zemun uveličalo je proslavu 15. godišnjice od održavanja prve Makabijade, značajnog druženja koje organizuje Jevraksa opština Zrenjanin. Izletište kraj Zrenjanina, Peskara, bilo je pravo mesto za sportske i svake druge aktivnosti preko 200 prisutnih gostiju. Pored domaćih, članica Saveza JO Srbije, porodičnih i onih malo većih, tu su bili i dragi gosti iz Židovske općine Osijek.
Naši članovi su učestvovali u samo tri discipline: razmeštanju stolova i stolica, plivanju i konzumiranju hrane. U sve tri discipline smo osvojili prva mesta. Međutim, domaćin nije prepoznao naše aktivnosti (nije ih uvrstio u takmičarski program) pa tako nismo dobili ni jednu od desetina dodeljenih plaketa i priznanja. Od danas, u našim omiljenim disciplinama, započinjemo pripreme za sledeći susret. Vidimo se i sledeće godine.

27.3.2016 - Nenad Fogel o Pravednicima iz Srbije na Kopernikus TV K::CN1

Predsednik Jevrejske opštine Zemun gostovao je u emisiji TV K::CN1 "Nedeljom u 3" povodom otvaranje izložbe o Pravednicima iz Srbije koja je postavljena u Mađarskom kulturnom centru "Collegium Hungaricum" uz bogat umetnički program. (Galerija fotografija sa otvaranja izložbe)

Pogledajte intervju sa Anetom Farago klikom na sliku.

27. 1. 2016 - U Kolarcu gala koncertom obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta

Foto galerija klikom na sliku

Pred prepunom salom Kolarčeve zadužbine održan je gala koncert ozbiljne muzike kojim je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Koncert je građanima Beograda i Srbije poklonio g. Josef Žambokim, biznismen iz Izraela. Posetioci su imali retku priliku da uživaju u nastupu umetnika iz Amerike, Nemačke, Izraela i Srbije. Program je pripremila primadona Jelena Vlahović. Izvođači su svoje emocije preneli na publiku koja je ne retko frenetičnim aplauzima pozivala izvođače na bis. Najupečatljiviji nastup svakako je imala Rut Žamboki, koja je svojim interpretacijama podigla publiku na noge. Hor „Braća Baruh", Srpsko jevrejsko pevačko društvo, najstariji jevrejski hor na svetu, pod upravom Stefana Zekića, nije bio samo podrška umetnicima već je svojim nastupima doprineo sveopštem uspehu koncerta. Otvorene ovacije na sceni dobila je i članica Metropoliten opere Olga Makarina. Na kraju koncerta Josef Žamboki je za sledeću godinu najavio novo „Muzičko putovanje ka prijateljstvu među narodima“.
Već godinama unazad Josef Žamboki podržava rad koji se bavi sećanjem na Holokaust. Izuzetno poštujući rad Jevrejske opštine Zemun, on je značajno pomogao izradu četiri izložbe koje se bave temom Holokausta: Pravednici iz Srbije, Jevrejski logor Zemun, Holokaust u Jugoslaviji i Nestali u Holokaustu – Zemun svaka slika priča priču, autora Milana i Nenada Fogela. Takođe je učestvovao u finansiranju objavljivanja dva periodična kataloga o aktivnostima Jevrejske opštine Zemun od 2010 do 2012. i 2012 do 2014. Pomogao je promociju knjige Pravednici iz Srbije autora Milana Fogela, koja je gostovala u Izraelu 2010. godine, uz prisustvo urednika izdanja Nenada Fogela, tehničkog urednika knjige Jugoslava Rakite i autora istorijskih separata Milana Ristovića i Milana Koljanina. Sponzorisao je gostovanje izložbe Holokaust u Jugoslaviji u Knesetu - izraelskom parlamentu 2014. godine.
Godinama unazad Josef Žamboki podržava gostovanja operskih umetnika iz Srbije u Izraelu. Među stalnim učesnicima su primadone beogradske opere Jelena Vlahović i Jasmina Trumbetaš Petrović. Prošle godine je u Jerusalimu pod njegovim pokroviteljstvom održano prvo Internacionalno masterklas takmičenje vokalnih umetnika pod nazivom – ŽAMBOKI.

25.1.2016 - Tribina o Holokaustu u KC Novog Sada

U okviru programa obeležavanja Novosadske racije u Kulturnom centru Novog Sada održana je tribina pod naslovom „Holokaust u Jugoslaviji sa posebnim osvrtom na Srbiju“. Na tribini je učestvovala profesorka dr Olga Manojlović Pintar, Aleksandar Nećak član upravnom odbora međunarodne organizacije Teraforming i predsednik Jevrejske opštine Zemun, Nenad Fogel. U prostoru, koji nosi naziv „Tribina mladih“ prisutni su pretežno bili oni stariji. Na početku je izgledalo je da će poseta mladih biti preovlađujuća jer je došlo nekih dvadesetak srednjoškolaca, koji su sa zanimanjem pogledali postavku izložbe „Nestali u Holokaustu“, autora Nenada Fogela. Međutim posle obilaska izložbe srednjoškolci su propustili da čuju ono što sigurno neće čuti u školi. Jedina uteha, nama koji se trudimo da im približimo istorijske činjenice bez „pranja“, je ta da su sa sobom poneli dve knjige, kataloga izložbi koje se bave temom stradanja Jevreja u Holokaustu.
Tribinu je otvorila dr Olga Manojlović Pintar uvodeći publiku u suštinu Holokausta. Prisutni su imali priliku da na jednostavan način saznaju kako je zvanična nacistička vlast Nemačke odlučila i sprovela projekat tzv. konačnog rešenja jevrejskog pitanja. U posebnom delu, posvećenom stradanju Jevreja na današnjoj teritoriji Srbije, objasnila je kako su sve vlasti zajedno na okupiranoj teritoriji sproveli u delo taj program. Nenad Fogel je predstavio svoje lične razloge zbog kojih se bavi stradanjima u Holokaustu. Podelio je sa prisutnima svoja razmišljanja, a na ovom mestu bi dodao da su neke od vlasti na okupiranim teritorijama Srbije, pre svega vlast u Beogradu, sa sprovođenjem programa započeli 8. decembra 1941, otvaranjem logora Judenlager Semlini pre zvaničnog usvajanja 20. Januara 1942. u Berlinu. Tako se predsednik tzv. Vlade nacionalnog spasa Srbije, Milan Nedić, već sredinom 1942. zahvalio Hitleru što je Srbija „Judenfrei“, očišćena od Jevreja. Nažalost, ta činjenica je svrstala Srbiju na drugo mesto u Evropi koja se mogla „pohvaliti“ sa ovakvim dostignućem. Prva je bila Estonija, koja danas otvoreno slavi svoje fašističke zvaničnike iz doba Drugog svetskog rata. Da li će i Srbija, opet zauzeti počasno drugo mesto u rehabilitovanju svojih kolaboracionista, ostaje da se vidi. Sve zavisi od toga kako će se započeti proces rehabilitacije srpskog i jevrejskog krvnika Milana Nedića završiti na „nezavisnom“ sudu. Za sada su se mnogi revizionostički istoričari potrudili da u javnosti nađu brojna opravdanja za tog zločinca. Ostali još uvek ćute, ili im se daje skroman prostor u javnosti. Valjda će doći do svesti potomcima poubijanih Srba od strane tog kolaboracionističkog režima da se usprotive takvim inicijativama. Aleksandar Nećak je na kraju prvog dela tribine dao kratak prikaz borbe Jevreja u Narodnooslobodilačkoj vojsci. Naveo je između ostalog podatak da je u NOBu učestvovalo 4572, od čega je stradalo 1318. Mala jevrejska zajednica iznedrila je deset narodnih heroja, četrnaest generala i 150 nosilaca Partizanske spomenice 1941. Na kraju obraćanja učesnici su odgovarali na brojna pitanja zainteresovane publike za temu Holokausta, ali iza aktuelna događanja oko podizanja Holokaust centra na mestu nekadašnjeg „Jevrejskog logora Zemun“.

Dr Krinka Vidaković Petrov u poseti JOZu

Bivša ambasadorka Srbije u Izraelu, dr Krinka Vidaković Petrov, bila je gost Jevrejske opštine Zemun i njenog predsednika Nenada Fogela.
U okviru istraživanja koja sprovodi o migracijama Jevreja iz Beograda u Zemun i Pančevo, pregledala je našu skromnu biblioteku. Na naše zadovoljstvo pronašla je nekoliko knjiga, koje će, nadamo se, biti od pomoći.
U društvu naših prijatelja i stalnih prevodilaca na engleski, Olivere Polajnar i Ide Dobrijević, proveli smo više od sat vremena u razgovoru o jevrejskim temama. Na kraju druženja poklonili smo našoj uvaženoj gošći nekoliko izdanja Jevrejske opštine Zemun.
Na fotografiji: Olivera Polajnar, Ida Dobrijević, Nenad Fogel i dr Krinka Vidaković Petrov.

Najstariji pijanista na svetu Prof. dr Andreja Preger preminuo u 103. godini

Rođen u jevrejskoj porodici, u Pečuju tada Austrougarskoj danas Mađarskoj, od oca koji je bio krojač i majke koja je bila iz Slovačke. Već sa 5 godina je prvi put seo za klavir da bi sa devet, u Zagrebu, gde se porodica preselila, već imao svoj prvi javni nastup.
Paraleleno sa muzikom studirao je u pravo da bi 1936. doktorirao isto u Lajpcigu. Potom je bio advokatski pripravnik i kada je 1941. taman stekao pravo da postane advokat izbio je Drugi svetski rat. Iz Zagreba preselio se u Split, tada pod Italijom jer su Italijani bili daleko blaži prema Jevrejima, od ustaške NDH. Već tada se bavio pedagogijom. Osnovao je privatnu školu sa stotinak učenika, koja je radila po privatnim stanovima. Škola je radila jednu školsku 1942/1943 godinu.
Pad Italije 1943 je za njega bio preloman momenat da ode u Partizane. Tamo je sa Ljubišom Jovanovićem i drugima osnovao čuveno „Kazalište narodnog oslobođenja“.
I posle rata je nastavio da se bavi muzikom. Prvi je dirigent hora „Braća Baruh“. Dugogdišnji profesor na muzičkoj akademiji...
Ceo tekst sa sajta Wikipedije. 18.12.2015.

13.12.2015 - Proslava Hanuke u organizaciji Chabad Serbia

(Foto galerija klikom na sliku)

Zajednica Chabad Serbia je i ove godine tradicionalno organizovala proslavu Hanuke, jevrejskog praznika svetlosti. Ovog puta svečanost je upriličena u kompleksu Airport City gde je na centralnom platou postavljena impozantna hanukija.
Paljenju poslednje svećice prisustvovale su brojne zvanice, članovi jevrejskih zajednica iz Srbije i prijatelji zajednice.
Rabin Yehoshua Kaminetzky je ispred hanukije pozdravio goste i zahvalio sponzorima na podršci. Pridružili su mu se i predsednik JO Beograd Danijel Bogunović te zamenik i ambasador Izraela u Srbiji Nj.E. Josef Levy.
Usledilo je paljenje svećica nakon čega je izveden performans sa bakljama i vatrometom. Program se nastavio u restoranu Smokvica uz muziku i posluženje tradicionalnim krofnama.

21.8.2015 - Izraelski turisti u JO Zemun

Da naši turistički radnici moraju još puno toga da nauče o turizmu svedoči i slučajni susret sa grupom turista iz Izraela. Pre deset godina Jevrejska opština Zemun objavila je multimedijalni CD o Jevrejskom groblju u Zemunu. Tada smo lokalnoj turističkoj organizaciji ponudili stotinak primeraka da dele besplatno gostima. Nisu nikada došli da ih preuzmu. Nadamo se da će neko ko organizuje turističke posete Zemunu shvatiti da je i naša Opština mesto koje bi gosti iz Izraela želeli da posete.
Naime, „u po bela dana“ prolazi grupa od tridesetak ljudi pored sedišta Jevrejske opštine u Zemunu. Zainteresovani zbog „čudnog“ jezika kojim govore, pitali smo ih da nisu slučajno iz Izraela. Da, mi smo turisti iz Izraela. Pitamo ih da li znaju da su upravo prošli ispred Jevrejske opštine Zemun, a oni u čudu odgovaraju da nisu znali. Pozivamo ih da uđu u naše skromne prostorije i nakon nekoliko minuta, dok su se svi okupili, ulaze da nas posete. Predsednik naše Opštine im objašnjava da su se Jevreji još davne 1739. godine naselili u Zemunu i da su tu živeli, između ostali i preci Teodora Hercla. Ljudi se u čudu zgledaju a mi se pitamo kako je moguće da neko dovede grupu turista iz Izraela a da im ne pokaže bar deo kulturnog nasleđa Jevreja iz Zemuna. Odgovor se prirodno nameće, ni ti takozvani turistički radnici o tome pojma nemaju. A prošli su pored Sinagoge, pored Jevrejskog groblja gde su sahranjeni deda i baba Teodora Hercla i na kraju su prošli i pored sedišta Jevrejske opštine a da im to niko nije spomenuo.
Pitamo ih iz kog su grada, a oni odgovaraju da su iz celog Izraela. Ima i potomaka rođenih Zemunaca...Pitaju da li iza paroheta ima „nešto“? Ima, odgovaramo, TORA! Uzbuđenje je dostiglo vrhunac kada smo im pokazali naše najveće blago, slučajno sačuvano tokom Holokausta. Svi su želeli da se fotografišu ispred TORE. Aparati škljocaju, ljudi su vidno uzbuđeni. Jedan od njih nam se poverava: Vi i ne znate koliko nama znači to što smo videli našu svetu knjigu.
Na kraju posete svi su dobili po nekoliko knjiga iz naše bogate izdavačke delatnosti.

Lustig poklonio Oskara Yad Vashemu

Naš dopisnik iz Izraela Milan Fogel sa Brankom Lustigom u muzeju Yad Vashem

Hrvatski filmski producent židovskog porijekla Branko Lustig poklonio je jeruzalemskom muzeju holokausta Yad Vashem figuricu Oskara kojeg je dobio 1993 za produkciju filma „Schindlerova lista“. Na ceremoniji u Jeruzalemu, on je kazao da to čini kako bi priče poput one ovjekovječene u „Schindlerovoj listi“ zaintrigirale sve više ljudi, posebice mladih, jer „žrtve progona, svih progona na svijetu, zaslužuju da ih se ne zaboravi. Svi žele znati što se dogodilo, ali ne žele se sjećati, ne žele to pamtiti.“
Kako je je u pripremi projekt da se i u Zagrebu izgradi memorijalni centar holokausta, Lustig je u obraćanju zahvalio hrvatskim vlastima koje rade na tome da i Zagreb konačno dobije takvu instituciju...
Ceo tekst sa sajta slobodnaevropa.org. Objavljeno 23.7.2015.

Diskretni heroj
Preminuo "britanski Šindler", Nikolas Vinton

Nikolas Vinton, prozvan "britanskim Šindlerom" zbog toga što je spasio stotine češke dece od nacističkog progona pred Drugi svetski rat, umro je u sredu u 106. godini života, objavio je Rotari klub Mejdenhead na jugu Engleske, čiji je bio bivši predsednik.
Vinton je uspeo da dovede 669 većinom jevrejske dece u 8 vozova u Veliku Britaniju preko Nemačke 1939., ali deveti voz sa 250 dece nikada nije krenuo iz Praga jer je izbio rat. Tu decu više niko nikada nije video.
Nikolas Vinton, tada mladi berzanski agent iz Londona, krajem 1938. godine se, umesto na godišnji odmor, uputio u Prag, na poziv svog druga iz Britanskog komiteta za pomoć izbeglicama iz Čehoslovačke da mu pomogne. Vinton je došao na ideju da bi mogao da spasi bar deo jevrejske dece, ako ubedi čehoslovačke vlasti, a zatim vlasti nacističkog Protektorata Češke i Moravska, da decu puste da emigriraju, Nemačku da dozvoli tranzit vozova, roditelje da decu pošalju u nepoznato i nađe im u Velikoj Britaniji porodice koje će ih prihvatiti...
Ceo tekst sa sajta e-novine.rs. Objavljeno 2.7.2015.

28.6.2015 – XIV Makabijada na kiši

Tradicionalni susreti i sportska takmičenja jevrejskih opština koje organizuju zrenjaninske kolege ove godine održani su na izletištu Peskara pored Zrenjanina. Domaćini su srdačno dočekali našu dvadesetočlanu „sportsku“ ekipu i za početak nas poslužili svežim kiflicama i izvrsnim humusom.
U takmičarskom programu našu opštinu uspešno je zastupala mala Katarina Simatović u disciplini trčanja dece do pet godina dok su stariji uživali u druženju i šetnjama kraj jezera. Na žalost kiša je prekinula ugodne vremenske prilike i najavljivane nove sportske discipline, ali ne i onu gastronomsku. Uz miris kiše na Balkanu, uspešno smo savladali stiplčez gulaš i odlične krofne. Usledila je dodela medalja i pehara za najuspešnije ekipe i pojedince sportskog dela, a nama gastronomadima je ostalo da zahvalimo domaćinima na dobroj organizaciji i pored otežanih okolnosti.

Bošnjački Izrael
Piše: Emir Imamović

Kako su oni, ti fudbalski navijači, dvanaesti, dakle igrač više, onaj koji presuđuje, tako ih se i tretira: ne kao gledatelje koji organizirano dolaze na stadion jer to eto hoće, već kao važan, neizostavan, ključni element uspjeha onih jedanaest što inače na fudbalskim stadionima – igraju fudbal. Dvanaestom igraču se, samim tim, podilazi što je više moguće, a sve što on radi je u službi veličanstvene atmosfere, ma koliko bilo protivno zakonima, glupo ili, kao nedavno u Zenici, odvratno u nastavcima. Kada se, ipak, više ne može biti gluh, nijem i slijep; kada, u prijevodu, dvanaesti igrač usere preko svake mjere, onda je to, naravno, djelo neodgovornih pojedinaca kojima je cilj... Neki jeste, uglavnom. Na kraju, a tako uvijek biva kada se zaboravi podjela poslova po njihovom značaju za konačan cilj, taj dvanaesti igrač sebe ozbiljno shvati i na stadionske okuke najmanje ide zbog onoga što se ispred njih događa...
Ceo tekst sa sajta Radiosarajevo.ba. Objavljeno 17.6.2015.

Performans posvećen jevrejskim žrtvama u Topovskim šupama

Likovna umetnica Gabrijela Nikolić izvela je danas performans posvećen jevrejskim žrtvama fašizma, u Memorijalnom parku Topovske šupe, koji je bio prvi koncentracioni logor za Jevreje i Rome u Beogradu.
Performans pod nazivom "Jedan život ima 52 dana", posvećen je članovima porodice umetnice, koji su tragično izgubili živote 1942. godine.
"Performans je meni izuzetno bitan iz razloga što 52 člana naše porodice Alfandari, Kario, Baruh, Beraha, Bardo, Zunana nažalost, od 1941. pa sve do danas nemaju grobno mesto i otišli su svi bez pomena. Moj rad je posvećen njima. Oni su tragično izgubili svoje živote, bez pomena, bez groba, u Topovskim šupama, Sajmištu, Aušvicu", rekla je Nikolić...
...Performans "Jedan dan ima 52 života", izveden uz hor Braće Baruh, inspirisan porodičnim tragičnim događajima 1942...
Ceo tekst sa sajta Tanjuga. Objavljeno 17.5.2015.

Prijem povodom Dana nezavisnosti Izraela
Levi: Srpski i jevrejski narod spajaju duboke veze

Ambasada Izraela u Beogradu priredila je večeras prijem povodom Dana nezavisnosti te zemlje, na kojem je ambasador Josef Levi poručio da srpski i jevrejski narod spajaju duboke veze, istorijsko nasleđe i borba za identitet.
"Verujem u srpsku ekonomiju, srpski duh i u budućnost Srbije i to nije samo vizija i mašta, već svakako realnost. Mislim da je za obe naše zemlje najgore prošlo i da će naša saradnja biti jedan od najsnažnijih stubova srpsko- jevrejskog prijateljstva", rekao je on Tanjugu.
Govoreći o ekonomskoj saradnji dve zemlje, Levi je ocenio da ima puno prostora za njeno unapređenje i da postoji veliki potencijal, naročito u oblasti poljoprivrede, visoke tehnologije i građevinarstva.
"Mi smo samo zagrebali po površini mogućnosti", rekao je on i dodao da je Izrael jedna od najprisutnijih zemlja u Srbiji, u oblasti građevinarstva. Levi je izrazio zadovoljstvo zbog toga što 67. godišnjicu osnivanja države Izrael proslavlja u Beogradu, gradu koji, kako je rekao, toliko voli...
Ceo tekst sa sajta Blic.rs. Objavljeno 24.4.2015. Više i na sajtu Telegrafa.

1.3.2015 - Proslava Purima u dečjem vrtiću Habad Srbija

Organizacija Habad Srbija danas je u svom dečjem vrtiću priredila proslavu jevrejskog praznika Purima za najmlađe. Mnoštvo dece u živopisnim kostimima i njihovi roditelji odlično su se zabavljali u programu igre i edukacije kojeg je vodila gospođa Miri Kaminecki. Posebnu notu veselom događaju dao je ambasador Izraela nj.e. Josef Levi svojim muzičkim nastupom.

(Foto galerija klikom na sliku. Foto: J. Rakita)

18.2.2015 - Živi bolje, živi duže, ne brini za novce!

Naš član Dragan Šateles, u svojstvu konsultanta prodaje firme Zepter International, održao je u prostorijama Jevrejske opštine Zemun promociju akcije ŽIVI BOLJE, ŽIVI DUŽE. Na sjajnoj prezentaciji predstavljeni su prozvodi koji služe za poboljšanje kvaliteta tri osnovna životna elementa – VODE, VAZDUHA I HRANE. Na kraju je održana lutrija u kojoj su vredne poklone dobila tri najsrećnija posetioca. Nakon dobrovljnog zaključivanja ugovora sa Zepterom o kupovini njihovih proizvoda, sistemomlutrije u kojoj svi dobijaju, podeljeni su atraktivni pokloni. Uz posluženje iz "Sača" nastavljeno je druženje.

(Foto galerija klikom na sliku. Foto: J. Rakita)

U Aleksandrovcu uručeno priznanje za spasavanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata
„Medalja pravednika“ porodici Zdravković
Autor: Zoran Nikolić

...U spisak dobitnika ove izuzetne nagrade upisani su posthumno Predrag i Stana Zdravković iz aleksandrovačkog sela Boturić. Nagradu je, na svečanosti upriličenoj tim povodom u Skupštini opštine Aleksandrovac, iz ruku zamenika ambasadora Izraela u Srbiji gospodina Itaja Milnera primio njihov sin Budimir u prisustvu Jugoslava Stajkovca, predsednika opštine.
„Medalja pravednika“ uručena je Zdravkovićima u znak sećanja za njihovu humanost ispoljenu tokom godina II svetskog rata kada su pomogli skrivanju dr Julije Dajč. Ona i njen suprug, lekar dr Ladislav Dajč, živeli su i radili u Aleksandrovcu u godinama pred početak rata. Po izbijanju rata i nemačke okupacije Dajčovi su najpre otpušteni sa posla, a potom su bili prinuđeni da napuste iznajmljeni stan u kome su živeli. Od decembra 1941. godine Dajčovi lutaju po u selima u blizini Aleksandrovca, često menjajući mesto boravka...
Ceo tekst sa sajta Danas.rs. Objavljeno 2.2.2015.

Geografija zla: Aušvic i Birkenau

U listu Nedeljnik objavljeni su tekstovi reportera Mihaila Medenice o zloglasnim logorima Aušvic i Birkenau.

"Ptice su se tek nedavno vratile" - PDF dokument sa fotografijama Đorđa Kojadinovića.

"Mesto gde samo kamen ne vene" - dokument o Wordu

Izraelski dirigent Jinon umro na sceni

Izraelski dirigent Izrael Jinon preminuo je tokom sinoćnjeg nastupa u Lucernu na festivalu "Szenenvehel", saopštili su organizatori tog festivala.
Jinon (59) je tokom koncerta iznenada pao na bini, a iako mu je odmah ukazana medicinska pomoć, on nije preživeo i ambulantnim kolima konstatovana je smrt. Izraelski dirigent izvodio je "Alpsku simfoniju" Riharda Štrausa, sa studentskim orkestrom Univerziteta umetnosti u Lucernu.
Za sada nisu saopšteni detalji o tome šta je izazvalo smrt dirigenta.
Tekst sa sajta B92. Objavljeno 30.1.2015.

Bulevar u poseti muzeju “Jad Vašem”

Katarina Lazarević je prilikom posete Izraelu obišla i čuveni “Jad Vašem”, muzej sećanja na žrtve Holokausta koji se nalazi u Izraelskom parlamentu Knesetu. Pored muzeja, osnovana je i komisija za proglašenje “Pravednika među narodima” koja dodeljuje povelje svim nejevrejima koji su pomogli osobama jevrejskog porekla. Preživeli Jevreji, i dan danas su zahvalni porodicama koje su ih spasle.

Tekst i video zapis na sajtu B92. Objavljeno 28.1.2015.

Filip David dobitnik 61. NIN-ove nagrade

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost je Filip David za roman "Kuća sećanja i zaborava", saopštio je danas žiri na konferenciji za novinare nakon završne sednice u prostorijama kompanije "Ringier Axel Springer" koja izdaje NIN...

Ceo tekst na sajtu Tanjuga. Objavljeno 19.1.2015.

Ispovest beogradske Ane Frank: Drugi svetski rat provela skrivena u špajzu!

Predstavljena potresna knjiga Reli Alfandari Pardo "To je bio samo piknik", o tri godine skrivanja u ostavi veličine krevetskog dušeka, u kojoj je čitala knjige.
POTRESNA ispovest beogradske Jevrejke Reli Alfandari Pardo, koja je kao devojčica godine Drugog svetskog rata provela skrivena u špajzu, predstavljena je u utorak u knjizi "To je bio samo piknik", u izdanju "Službenog glasnika".
Ovo je priča o našoj Ani Frank koja je teške ratne dane, ipak, preživela, jedina od svoje porodice. Opisujući to vreme i svoje uspomene na tri godine skrivanja u ostavi veličine krevetskog dušeka, u kojoj je čitala knjige, Reli Alfandari Pardo svedoči o stradanjima beogradskih Jevreja, ponašanju sugrađana prema njima, ukazuje na važne istorijske događaje, ispisuje hroniku života običnih ljudi u okupiranom Beogradu...
Ceo tekst sa sajta Novosti online. Objavljeno 13.1.2015. Više fotografija i podataka na sajtu audioifotoarhiv.com

Proslava Hanuke, peti dan

U organizaciji Chabad Serbia u hotelu Park proslavljena je Hanuka - peti dan. Pored mnogobrojnih zvanica ovom događaju prisustvovao je i ambasador Izreala u Srbiji NJ.E. Josef Levi, kao i članovi naše opštine.
U umetničkom delu nastupila je muzička grupa Shira U'tfila i plesni ansambl UV Dance.

(Foto galerija klikom na sliku. Foto: J. Rakita)

Proslava Hanuke u rezidenciji ambasadora Levija

Povodom obeležavanja Hanuke ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi priredio je u svojoj rezidenciji tradicionalni prijem kojem su prisustvovale brojne ugledne zvanice. Sveće za veliki jevrejski praznik svetlosti upalili su predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić. Svečanosti je prisustvovao i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kao i predsednik naše opštine Nenad Fogel.

Galerija fotografija sa Facebook albuma "Izrael u Srbiji". Objavljeno 18.12.2014.

16.12.2014. - ŠKOLA KAO UČITELJICA ŽIVOTA

Na inicijativu direktora g. Miroljuba Mosurovića u Osnovnoj školi Svetozar Miletić iz Zemuna trajno je postavljena naša izložba „Jevrejski logor Zemun“. Škola koja i na delu pokazuje da je „učiteljica života“, postavila je izložbu u hodniku na prvom spratu u želji da se učenici ovih i budućih generacija upoznaju sa stradanjem njihovih sugrađana Jevreja tokom Drugog svetskog rata. U godini u kojoj će Srbija predsedavati OEBSom, podpredsednik vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić između ostalog na temu antisemitizma kaže:
„Antisemitizam danas poprima nove forme i izraze, koji zajedno sa drugim oblicima netolerancije, predstavljaju ozbiljnu pretnju demokratiji, opštim civilizacijskim vrednostima i konačno, sveobuhvatnoj bezbednosti. Obaveza nas kao lidera, mora biti da delujemo pre svega preventivno, putem obrazovanja mladih, koji formiraju sliku stvarnosti pod uticajem najrazličitijih faktora, koji su često van uticaja institucija i društva“.
Jevrejska opština Zemun poziva škole, muzeje, kulturne centre i ostale institucije da slede primer g. Mosurovića. Mi se obavezujemo da ćemo svima bez naknade ustupiti originalni fajl izložbe.

10 činjenica o jevrejsko-srpskom prijateljstvu

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ukazao je tokom susreta sa svojim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem na dugu istoriju jevrejsko-srpskih veza. Netanijahu je spomenuo cioniste iz Srbije i Jehudu Alkalaja, a Srbe i Jevreje povezuju i druge značajne ličnosti i događaji, a naročito zajedništvo i borba protiv okupatora.
1. Koreni cionizma potiču iz Zemuna
Jehuda Alkalaj, sefardski rabin i pisac čije se ideje smatraju pretečom cionizma, rođen je u Sarajevu, a 1825. godine preselio se u Zemun. Tamo je sagradio sefardsku sinagogu i začeo ideju o povratku Jevreja u Izrael. Društvo za povratak u Izrael, prvo te vrste na našim prostorima, Alkalaj je osnovao 1840. godine, a njegovi članovi okupljali su se u Beogradu i Šapcu...
Ceo tekst sa sajta Blica online. Objavljeno 3.12.2014.

Nacista živeo pod zaštitom Asadovog režima u Siriji

BEČ - Jedan od najtraženijih nacističkih zločinaca, Austrijanac Alojz Bruner, prema Centru Simon Vizental umro je 2009. ili 2010.godine u Damasku, gde je živeo pod zaštitom tamošnjeg režima, prenosi austrijska štampa pisanje izraelskog portala "Ynet".
Bivši pripadnik S S-a, koji je važio za "inženjera konačnog rešenja", odgovoran za smrt više od 130.000 Jevreja iz više zemalja, poslednji put je viđen 2001.godine.
On je bio jedan od tesnih saradnika šefa S S-a Adolfa Ajhmana.

Dokaza o njegovoj smrti, kao i u vezi sa okolnostima poslednjih decenija života Brunera, koji je, prema "Ynet" ziveo pod zaštitom Asadovog režima u Siriji, nema.
On je 1954.godine pobegao u Siriju, gde je sredino 80-tih godina, živeći pod lažnim imenom, nađen od strane novinara. Tom prilikom je priznao identitet i čak se hvalisao nedelima, za koja nije odgovarao...
Ceo tekst sa sajta Tanjuga. Objavljeno 1.12.2014.

U Subotici otvorena izložba o Sinagogalnoj arhitekturi

Predsednik Jevrejske opštine Zemun prisustvovao je otvaranju izložbe Sinagogalna arhitektura u srednjoistočnoj Evropi 1782–1944 u Gradskom muzeju Subotica. O ovom dogadjaju izveštava Subotica.info:

U gradskom muzeju otvorena je izložba Sinagogalna arhitektura u srednjoistočnoj Evropi 1782–1944 je načinjena na osnovu kapitalnog dela Rudolfa Klajna (Subotica, 1955), profesora Građevinskog fakulteta u Subotici, pod naslovom Sinagogalna arhitektura u Mađarskoj 1782–1918. pod pokroviteljstvom Jevrejskog kulturnog društva i Društva arhitekata Mađarske. Arhitekta i fotograf, Rudolf Klajn, je kroz objetiv svoga aparata Leica, zabeležio vremeplov seobe Jevreja kroz sela, gradiće i velegradove u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Ukrajini, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji od perioda prosvetiteljstva do holokausta. Sponzor izložbe: Ministarstvo trgovine i spoljnih poslova Mađarske, Društvo arhitekata Mađarske.
Galerija fotografija klikom na sliku ili na link Subotica.info. Objavljeno 10.9.2014.

Nećete verovati šta je sin osnivača Hamasa rekao na CNN!

Mosab Hasan Jusef (sin osnivača Hamasa) otkriva istinu kako Hamasova teroristička grupa ima za cilj da se ubijaju civili i kako koristi palestinsku decu kao živi štit.

(Video na engleskom - CNN interview. Objavljen 24.7.2014.)

Nacista osumnjičen za zločine umro posle odluke o izručenju

FILADELFIJA - Johan Brajer (89), nacista osumnjičen za ratne zločine, umro je u SAD dan pošto je sud izdao nalog za njegovo izručenje Nemačkoj radi suđenja.
Brajer je preminuo sinoć u bolnici u Filadelfiji, izjavio je njegov advokat Denis Bojl.
Odluku suda o izručenju još je trebalo da potvrdi američka vlada, preneo je AP.
Sudija Timoti Rajs zaključio je da je Brajer bio pripadnik SS jedinica optužen za masovna ubistva i pomaganje u ubistvima u nacističkom logoru Aušvic, u Poljskoj, tokom Drugog svetskog rata. Optužnica ga je u 158 tačaka teretila za pomaganje u ubistvu 216.000 jevrejskih muškaraca, žena i dece od maja do oktobra 1944. godine, u vreme kada je bio čuvar logora.
Brajer, penzionisani metalostrugar, bio je u pritvoru u SAD pošto je uhapšen u junu ispred svoje kuće u Filadelfiji, gde je decenijama mirno živeo...
Ceo tekst sa sajta RTV. Objavljeno 23.7.2014.

Mađarska će finansirati obnovu sinagoge
Izvor: Tanjug

SUBOTICA - Mađarska Vlada uložiće oko 300.000 evra u obnovu unutrašnjosti subotičke sinagoge, izjavio je predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš.
On je pred konferenciju posvećenu sedamdesetogodišnjici holokausta u Subotici izjavio novinarima da je sinagoga, kao spomenik kulture, ušla u program mađarske Vlade još tokom prošle godine kao jedna od četiri sinagoge koje će se obnoviti, s obzirom na njen značaj u građevinskom smislu.
Sabadoš je rekao da je tokom nedavne posete Subotici premijer Mađarske Viktor Orban potvrdio da će Vlada ove zemlje učestvovati u obnovi unutrašnjeg dela sinagoge sa 100 miliona forinti, odnosno oko 300.000 evra. "Najverovatnije već krajem ove godine će ta sredstva biti operativna i moći da se upotrebe, u zavisnosti od završetka planova", rekao je Sabadoš. Govoreći o samom holokaustu u Subotici, Sabadoš je ocenio da je deportaciji oko 4.000 subotičkih Jevreja pre sedamdeset godina, u Drugom svetskom ratu, prethodilo "iskliznuće kolektivne svesti i pogrešno poimanje dobra i zla"...
Ceo tekst sa sajta RTV. Objavljeno 12.4.2014.

Nacionalno udruženje književnih kritičara SAD
Kišova biografija među pet najboljih protekle godine

Knjiga britanskog autora Marka Tompsona o Danilu Kišu, jednom od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih pisaca 20. veka, uvrštena je među pet najboljih biografskih izdanja 2013. godine u SAD - prema izboru američkog Nacionalnog udruženja književnih kritičara (NBCC), prenosi portal Seecult.
Knjiga “Birth Certificate: The Story of Danilo Kis”, u izdanju Kornel univerziteta, bila je među finalistima za Nacionalnu nagradu kritike za 2013. godinu, koja je dodeljena 13. marta u Njujorku.
Kišova biografija rezultat je gotovo dvodecenijskog Tompsonovog istraživanja lika i dela velikog pisca, ali i istorijskih i društvenih prilika na prostoru bivše Jugoslavije.
Tompson je intervjuisao članove Kišove porodice, njegove prijatelje i poštovaoce kako bi proučio piščev život i istoriju regiona iz kojeg je ponikao. To mu je omogućilo da bolje razume i Kišova dela. Tompsonova knjiga, kako je navedeno u saopštenju NBCC-a, ujedno je i celovit vodič u destruktivne politike koje su, nedugo nakon Kišove smrti, dovele 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije do najvećeg ratnog nasilja u Evropi posle Drugog svetskog rata...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 15.3.2014.

Preminula najstarija jevrejska logorašica Alis Herc-Zomer

Alis Herc-Zomer, za koju se veruje da je najstariji preživeli logoraš, umrla je u nedelju u Londonu u 110. godinu, rekao je član porodice. Film o njenom životu Lady in Number 6: How Music Saved My Life nominovan je ove godine za nagradu Oskar.
Herc-Zomer je pijanistkinja koja je provela dve godine u nacističkom logoru. Ona je umrla u nedelju u bolnici u koju je primljena u petak, rekla je njena snaja Ženevijev Zomer.
Herc-Zomer, njen suprug i sin, odvedeni su iz Praga 1943. godine u koncentracioni logor u češkom gradu Terezinu. U Terezin je poslato oko 140.000 Jevreja i tamo je umrlo njih 33.430. Oko 88.000 je premešteno u Aušvic i druge logore gde je većina ubijena.
Herc-Zomer i njen sin Stefan, su među manje od 20.000 preživelih iz ozloglašenog logora koji je oslobodila Crvena armija u maju 1945. godine. U tom logoru, logorašima je bilo dozvoljeno da održavaju koncerte i ona je svirala klavir...
Ceo teksti u Elektronskim novinama. Objavljeno 24.2.2014.

30.1.2014 - Muzička škola Stanković domaćin programa "Da se nikad ne zaboravi!"

Pod pokroviteljstvom ministarstva prosvete Repubilike Srbije u muzičkoj školi „Stanković“ održan je javni čas posvećen obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta pod nazivom „Da se nikad ne zaboravi“. Direktor muzičke škole „Stanković“ g. Obrad Nedeljković pozdravio je goste i u kratkom izlaganju predstavio rad škole od osnivanja do današnjih dana. Pored ministra prosvete i tehnološkog razvoja g. Tomislava Jovanovića bili su prisutni i ambasadori Amerike i Izraela, g. Michael D. Kirby i Yossef Levy, kao i ambasadorka u MIP Srbije gđa. Slađana Prica i izaslanik nemačkog ambasadora. Među brojnim gostima bili su i visoki predstavnici jevrejske zajednice u Srbiji, no kako ih organizator nije predstavio to ostavljamo čitaocima da ih prepoznaju na priloženim fotografijama. Istini za volju, ministar prosvete g. Jovanović se zahvalio Nenadu Fogelu, koji mu je na ulazu poklonio knjigu Pravednici među narodima - Srbija, koja ga je, kako sam kaže, podstakla da „govori iz glave“ umesto da pročita pripremljen tekst. Nakon pozdravnog govora gosti su imali priliku da vide šest filmova koje su učenici srednjih škola u Srbiji snimili o životu i stradanju Jevreja iz svojih gradova. Dvoje aktera snimljenih filmova bili su prisutni projekciji: Aleksandar Mošić i Sonja Lunginović Demajo. Program je završen nastupom hora SJPD koji su izveli dve kompozicije: Enoš i Hava nagila. Posle neuobičajeno dugog programa (preko dva i po sata) ožednelim gostima je priređen mali koktel.

(Galerija naših fotografija klikom na sliku levo i video zapis govora ministra Tomislava Jovanovića klikom na sliku desno. Snimio Nenad Fogel)

1.12.2013 - Chabad Serbia: Proslava Hanuke, peti dan

SAD i Izrael izgubili pravo glasa u UNESKO

NJUJORK - SAD i Izrael danas su izgubili svoje pravo glasa u UNESKO, jer su obustavili finansiranje 2011. godine, kada je u tu svetsku organizaciju primljena Palestina, rekao je neimenovani izvor UN agenciji AFP.
Ni SAD ni Izrael "nisu predstavile neophodnu dokumentaciju ovog jutra da bi izbegli gubitak prava glasa", rekao je izvor.
Te dve zemlje prestale su da daju novac svetskoj kulturnoj organizaciji pošto je Palestina postala član UNESKO u oktobru pre dve godine, što je izazvalo veliku finansijsku krizu u organizaciji.
Doprinosi SAD iznoslili su 22 odsto od ukupnog budžeta organizacije. Zbog drastičnog smanjenja budžeta 300 zaposlenih u UNESKO može izgubiti posao.
Sjedinjene Američke Države izrazile su žaljenje što su izgubile pravo glasa u UNESKO, organizaciji koja se odlučila na taj korak pošto su Amerika i Izrael još pre dve godine odlučili da prestanu da finansiraju ovo telo Ujedinjenih nacija...
Ceo tekst sa sajta Tanjuga. Objavljeno 8.11.2013.

Pronađeno 1.500 slika koje su oteli nacisti
Gotovo 1.500 slika, među kojima su ostvarenja Pabla Pikasa, Anrija Matisa i Marka Šagala, koje su Jevrejima bile konfiskovane za vreme Drugog svetskog rata, nađene su u jednom stanu u Minhenu.

Slike su nađene u stanu 80-godišnjaka Kornelijusa Gurlita, a njihova vrednost procenjena je na milijardu evra.
Prema pisanju Fokusa, slike su nađene još 2011. godine, ali je policija tu informaciju držala u tajnosti. Za vreme Drugog svetskog rata, nacisti su masovno otimali slike od Jevreja i potom ih prodavali.
Neke od slika koje su pronađene u Minhenu su po niskim cenama prodavali i sami Jevreji kada su bežali iz svojih zemalja, u kojima su za vreme rata bili proganjani.
Gurlit iz Minhena je do slika, među kojima ima i dela Franca Marka, Maksa Libermana i Emila Noldea, došao pošto ih je 30-tih i 40-tih godina 20. veka kupio njegov otac...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 3.11.2013.

Filip David: Bez mogućnosti izbora, nema ni slobode

Gost emisije Kažiprst na RTV B92 i Tatjane Aleksić bio je književnik Filip David. Pričao je o inicijativi pisaca da se popravi situacija u izdavaštvu, ministru Tasovcu, Sajmu knjiga, krizi ukusa, cenzuri i sramoti...
Da krenemo od javne rasprave koju je danas za podne zakazao ministar Ivan Tasovac. Nedavno je više od 30 pisaca, književnih kritičara, raznih ljudi vezanih za izdavaštvo... napisalo otvoreno pismo ministru kulture gde su izneli neke predloge za redefinisanje stanja na našoj književnoj sceni. Ministar je brzo odgovorio i zakazao javnu rapravu. Vi ste jedan od potpisnika, ali nećete doći na raspravu. Zašto?
Ja jesam jedan od potpisnika i slažem se sa svim što je u tom pismu izneto, ali to je akcija, pre svega, mlađih autora, kritčara, pisaca.. i vidite u potpisima - ima 40 autora - to su autori različitih žanrova i generacija. Meni je drago da su baš mlađi pisci pokrenuli tu akciju, a mi stariji smo tu da podržimo i ja podržavam. Ti nema ništa epohalno, ništa genijalno. Tu jedino ima da da se uvedu neki kodeksi, neki standardi ponašanja, da se posao svih koji su „oko književnosti“ profesionalizuje...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 25.10.2013.

23.10.2013 - Izložba Moja fotka, moj Izrael u Beogradu

Izraelska ambasada u Beogradu organizovala je preko svoje Face Book stranice „Izrael u Srbiji“ nagradni konkurs za najbolju fotografiju sa temom „Moja fotka, moj Izrael“. Odabrane fotografije izložene su u dvorištu restorana „Smokvica“ u Molerovoj ulici br. 33.
Izložbu je otvorio ambasador Izraela nj.e. Josef Levi nakon čega su uručene nagrade autorima koji su svoje najbolje snimke sa putovanja po Izraelu poslali na konkurs.
Prikazujemo rad Marije Dimitrijević koja je osvojila 1. mesto, a galeriju fotografija sa ovog događaja možete videti klikom na ovaj link.

Lov na pernate izraelske "špijune"

Dan nakon što je libanski Hezbolah objavio da je ranjen i uhvaćen navodni leteći izraelski agent u Libanu, izraelski ornitolog profesor Josi Lešem izrazio je bojazan da bi učestalo "hapšenje" izraelskih životinja "špijuna" moglo da nanese štetu očuvanju divljih životinja u zemlji.
"Mi nastojimo svim silama da očuvamo naše divlje životinje i ulažemo toliko mnogo novca, a gubimo bitku, izjavio je Lešem, istakavši da je Izrael preduzeo mere da zaštiti ptice od trovanja i električnih žica, kao i da spreči uništenje staništa, a da se sada pojavila nova stvar vrlo frustrirajuća za ljubitelja prirode.
Orla Bonelija, koji je inače retka ptica, pogodio je i ranio libanski lovac u sredu i predao izraelski transmiter koji je pronašao Hezbolahu, izraelskom neprijatelju protiv koga je Izrael ratovao više od mesec dana 2006. godine, objasnio je Lešem, profesor departmana za zoologiju na Telavivskom univerzitetui i osnivač Ornitološkog centra u Društvu za zaštitu prirode u Izraelu...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.10.2013.

Albahari: Čovjek je marihuana koja hoda

Najveći broj negativnih stavova protiv upotrebe marihuane u bilo kakve svrhe dolazio (pa idalje dolazi) od ljudi koji uopšte nisu probali marihuanu ali su zato imali tvrd i nepromenljiv odnos prema njoj.
Sve negde do polovine osamdesetih godina prošlog veka, svako je mogao da kaže šta god želi o marihuani. Tako je najveći broj negativnih stavova protiv upotrebe marihuane u bilo kakve svrhe dolazio (pa idalje dolazi) od ljudi koji uopšte nisu probali marihuanu ali su zato imali tvrd i nepromenljiv odnos prema njoj. U tu skupinu spadaju i oni koji su bučno tražili zabranu ove biljke samo zato da bi time skrenuli pažnju sa svojih problema.
Sve negde do polovine osamdesetih godina prošlog veka, svako je mogao da kaže šta god želi o marihuani. Tako je najveći broj negativnih stavova protiv upotrebe marihuane u bilo kakve svrhe dolazio (pa idalje dolazi) od ljudi koji uopšte nisu probali marihuanu ali su zato imali tvrd i nepromenljiv odnos prema njoj. U tu skupinu spadaju i oni koji su bučno tražili zabranu ove biljke samo zato da bi time skrenuli pažnju sa svojih problema...
Ceo teks sa sajta Buka. Objavljeno 1.9.2013.

Jerusalim
Preminuo istoričar holokausta Israel Gutman

Istaknuti istoričar i neposredni svedok holokausta Israel Gutman preminuo je u Jerusalimu u 90. godini.
Rođen u Varšavi, profesor Gutman je bio ranjen boreći se protiv nacista 1943. tokom jevrejskog ustanka u Varšavskom getu. Tada je uhapšen i proveo je naredne dve godine u nacističkim koncentracionim logorima.
Bio je osnivač Međunarodnog instituta Jad Vašim za istraživanje holokausta i svedok ekspert tokom suđenja nacističkom ratnom zločincu Adolfu Ajhmanu 1961. godine.
Israel Gutman je rođen u Varšavi 1923. i tokom ratne okupacije njegovog grada od strane nacista on se pridružio ustanku Jevreja u Varšavskom getu 1943. godine, nakon odluke nacista da počnu sa slanjem stanovnika Varšavskog geta u koncentracione logore.
Iako su njegovi roditelji i rođaci umrli u getu, Israel Gutman je deportovan i preživeo je skoro dve godine u nacističkim logorima, uključujući Aušvic-Birkenau...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 2.10.2013.

Read on: Filip David, Princ vatre
Stvarnost je ono u šta verujemo

Piše: Vladimir Arsenić
Sada kada pred sobom imamo sve priče koje je napisao, možemo sasvim slobodno reći da je od svojih početaka David bio formiran pisac i da je već od "Bunara u tamnoj šumi" njegov rukopis suveren. Ipak, može se primetiti jedno blago tematsko pomeranje, odnosno upliv istorije u motivske sklopove. To je posebno vidljivo među četiri ranije neobjavljene priče, ali i u onima koje su preuzete iz romana "San o ljubavi i smrti".
Priređujući knjigu Seid Serdarević je izbegao klasičnu zamku da priče složi hronološki, već ih je poređao tako da se odista stiče utisak, kako to ističe i Mirko Kovač, da se radi o romanu. Čitalac ide iz priče u priču gotovo ne primećujući jer je njihova unutrašnja dinamika tako dobro postavljena, tako komplementarna da vam se čini da ste zalutali među svetove i neprekidno se selite iz jednog u drugi, a da pritom ne možete jasno da postavite granicu među njima. Namerno sam iskoristio ovu metempsihotičku metaforu da bih rekao nešto i o tematici Davidovih pripovesti. Ako je neko pisac fantastike (onako kako je shvata Cvetan Todorov) u ovdašnjoj književnosi, a pri tome mislim na čitav prostor bhsc jezika, onda je to par exellance Filip David. Mešajući hasidsku, kabalističku i jidiš književnost (što su tri lica jevrejske književnosti koja je mahom nastajala na evropskom tlu) sa romantičarskim (Po, Hofman), modernističkim (Kafka, Bruno Šulc, Isak Baševis Singer) i postmodernističkim uticajima (Borhes), Filip David dobio je jedinstven književni izraz, prepoznatljiv i upečatljiv upravo po tome što uspeva da u čitaoca uvuče onaj nemir susreta sa stvarima koje nemaju racionalno objašnjenje i da ga kroz priču, na klasičan aristotelovski način, kroz katarzu očisti od straha i nelagode...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 17.8.2013.

30.6.2013 – Makabijada na Tisi

Obilne kiše na Balkanu prethodnog dana nisu pokolebale osmočlanu grupu iz naše opštine da se osmele put Babatova gde je Jevrejska opština Zrenjanin ove godine organizovala tradicionalni susret Makabijadu. Mimo svih meteo prognoza, Banat nas je dočekao okupan suncem, a domaćini, kako smo već navikli od njih, toplom dobrodošlicom.
Usledio je raznovrstan takmičarsko-rekreativni program. Naši članovi su se odlučili za prijatnu šetnju kroz vikend naselje uz Tisu gde smo imali niz srdačnih susreta sa tamošnjim vikendašima.
Iako smo za ručak imali izbor od dva menija, većina se odlučila za lokalne riblje specijalitete uz koje nas je zabavljao zrenjaninski pop-rock band. Omamljeni obilnim obrocima, suncem i svežim vazduhom na kraju smo svi zajedno podelili užitak opuštanja na obližnjoj plaži. I ovim putem se zahvaljujemo domaćinima na velikoj brizi i trudu koji su uložili da nam i ovaj susret ostane u pamćenju.

Aušvic Netanjahu:
Sprečićemo novi holokaust

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je u četvrtak da će jevrejska država učiniti sve da spreči novi holokaust i da će se braniti od svake pretnje. On je to rekao nakon što je inaugurisao novi paviljon u bivšem nacističkom logoru Aušvic, gde će posetioci moći da saznaju nešto vise o holokaustu u Drugom svetskom ratu, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja.
"Odavde, s mesta koje potvrđuje želju da budemo uništeni, ja premijer Izraela, države jevrejskog naroda, kažem svim nacijama sveta: Država Izrael će učinti sve što je potrebno da spreči još jedan holokaust", rekao je Netanijahu stojeći ispred bivšeg zatvorskog bloka, gde je postavljena nova izložba.
Netanjahu je poručio da Izrael, suočen s pretnjama uništenja, ne sme biti pomirljiv.
"Ne smemo zabiti glave u pesak ili dozvoliti da drugi rade za nas", dodao je on, ne imenujući čije su pretnje ali se pretpostvlja da je mislio na Iran i nuklearni program te zemlje.
Netanjahu je učestvovao u ceremoniji u Bloku 27, gde su nekad bili zatvorenici, a koji je pretvoren u izložbeni prostor koji predstavlja Aušvic kao mesto genocida.
Više od 1,1 miliona Jevreja pogubljeno je u Aušvicu i obližnjem logoru Birkenau. U paviljonu su zabeležena svedočenja preživelih i imena 4,2 miliona žrtava, koliko je mukotrpnim radom sakupio Memorijalni centar holokausta Jad Vašem u Jerusamu, navodi Associated Press...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 13.6.2013.

Naci književnica dobila ulicu u Budimpešti

Glavna organizacija mađarskih Jevreja zatražila je od gradonačelnika Budimpešte da izmeni "neverovatnu" odluku da jednu ulicu u tome gradu nazove po "autorki koja nije skrivala svoje antisemitske stavove", u prilikama kada su odvijao progon jevrejske zajednice u Mađarskoj.
"Tražimo od gradonačelnika Ištvana Tarlosa da povuče odluku gradskog veća donesenu u sredu da jednu ulicu nazove po Sesil Tormađi", ističe Savez jevrejskih zajednica u Mađarskoj u saopštenju poslatom vladinoj agenciji MTI-ju.
Sesil Tormađi, koja je 1937. umrla u 75. godini, bila je popularna književnica, autorka više romana u razdoblju između dva svetska rata. U svom dnevniku "Zabranjena knjiga" opisuje propadanje svoje domovine koja je Trianonskim ugovorom 1920. ostala bez velikog dela teritorija, za šta je smatrala odgovornim Jevreje. Poznata je i po tome što je otvoreno podržavala fašističku ideologiju Benita Musolinija.
"Otvoreno je iznosila svoje antisemitske stavove", ocenjuje savez, ustvrdivši i da je bila "najdraži autor" Mikloša Hortija, mađarskog regenta i saveznika nacističke Nemačke Adolfa Hitlera. Još više začuđuje, navodi savez, što se odluka o imenovanje te ulice u 2. okrugu - koja je dosad bila bez imena - donosi na samu 75. godišnjicu donošenja nekoliko antisemitskih zakona u Mađarskoj.
U Holokaustu je ubijeno 600.000 od 800.000 Jevreja u Mađarskoj...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 31.5.2013.

Dugo očekivana vest:
Judenlager Semlin-Sajmište postaje spomen-kompleks

Vlasti u Beogradu planiraju rekonstrukciju koncentracionog logora “Jevrejski logor Zemun”, u kojem je u Drugom svetskom ratu ubijeno više od 7.000 jevrejskih žena i dece. Rekonstrukcija logora počeće narednih meseci, kada grad Beograd postane zvanični vlasnik zemljišta, bivšeg sajmišta koje je 1941. godine pretvoreno u nacistički logor. Kako je najavljeno, lokalitet bi trebalo da bude pretvoren u memorijalni centar.
Željko Ožegović, predsednik komisije zadužene za ovaj projekat, saopštio je da će to pomoći istraživačkom radu, kao i sećanju. “To su sećanje, dokumentovanje, istraživanje i edukacija nekih novih generacija, koje stalno treba podsećati na ono što se dešavalo na tom prostoru”, rekao je Ožegović.
Video-zapisi, pisani dokumenti i fotografije koji objašnjavaju istorijat logora biće dostupni za javnost.
Sajam u Novom Beogradu prvobitno je izgrađen 1937. godine i sastojao se od centralnog tornja i pet paviljona – italijanskog, čehoslovačkog, rumunskog, mađarskog i jednog koji je pripadao holandskoj kompaniji “Filips”.
Posle okupacije nacističke Nemačke 1941. godine, pretvoren je u najveći nemački koncentracioni logor u jugoistočnoj Evropi poznat kao “Jevrejski logor Zemun” (Judenlager Semlin)...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 21.5.2013.

Festival tolerancije – 7. festival židovskog filma
Pravednici među filmovima

Ovogodišnje izdanje Festivala tolerancije – 7. festivala židovskog filma Zagreb, koje će se održati od 19. do 25. svibnja u Zagrebu, otvara projekcija posljednjeg uratka redatelja Gorana Paskaljevića, filma ‘Kada svane dan’ snimljenog u srpsko-francusko-hrvatskoj koprodukciji. Ove godine se u festivalskom programu prikazuju i tri hrvatska filma, što je najveći broj domaćih filmova na festivalu dosad. Ulaz na kompletan filmski program je slobodan.‘Kada svane dan’ je priča je o profesoru glazbe Miši Brankovu (utjelovio ga je Mustafa Nadarević) koji pod neobičnim okolnostima otkriva svoje pravo podrijetlo. Prilikom iskopavanja na mjestu gdje je nekada bio Judenlager Semlin, koncentracijski logor u Beogradu, radnici pronalaze kutiju s dokumentima koju je daleke 1941. zakopao logoraš Isaac Weiss. U kutiji je i nedovršena glazbena partitura pod nazivom 'Kad svane dan'. Tragajući za istinom o sebi, profesor istovremeno postaje opsjednut dovršavanjem započete kompozicije i izvođenjem maestralne molitve za mrtve na mjestu nekadašnjega logora...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 18.5.2013.

Uhapšen bivši čuvar logora Aušvic

Ostareli bivši pripadnik zloglasne SS divizije uhapšen je nakon decenija bezbrižnog života u ponedeljak na jugu Nemačke pod optužbama da je bio bivši čuvar koncentracionog logora Aušvic.
Hans Lipšis je stavljen u pritvor u Alenu nakon što su tužioci zaključili da imaju “uvreljive dokaze” da je počinio ubistvo. Lipšis je priznao da je služio u Vafen SS diviziji u logoru u okupiranoj Poljskoj, ali tvrdi da je bio samo kuvar.
Prošlog meseca njega je Centar Simon Vizental stavio na četvrto mesto najtraženijih nacista. On se optužuje za učešće u masovnim ubistvima i progonima nevinih civila, prvenstveno Jevreja, u Aušvicu tokom oktobra 1941. i 1945. godine.
“Ovo je veoma pozitivan korak, mi pozdravljamo hapšenja, nadamo se da će ovo biti samo prvo od mnogih hapšenja, suđenja i osuđujućih presuda čuvara logora smrti”, izjavio je direktor centra Efraim Zurof...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 7.5.2013.

Gora prošlost
Bečki valcer pod kukastim krstom

Bečka filharmonija je, kao i mnogi u Austriji, dugo želela da stvori sliku o sebi kao "žrtvi" pripajanja, tzv. anšlusa, nacističkoj Nemačkoj. Ali čak i Novogodišnji koncert iz Beča je - izum nacista!
"Detaljno proučavam odnose u pozorištima i novinama u Austriji. A posebno svet muzike u Beču. Katastrofalan bilans! Gotovo sami Jevreji i jevrejsko društvo..." To je zabeležio Jozef Gebels u svom dnevniku, pet dana nakon "Anšlusa" Austrije Nemačkoj u martu 1938.
Istoričar Oliver Ratkolb govori o nimalo slavnim danima Bečke filharmonije. Jer u tom orkestru je bilo dovoljno nacista da "očiste" nepoželjne. Četvrtina muzičara Bečke filharmonije bili su članovi nacističke stranke NSDAP i pre 1938. - dok je ta stranka u Austriji zapravo bila zabranjena!
1942. je već bilo sasvim jasno ko svira u Bečkoj filharmoniji: od 123 aktivna člana njih 60 je nosilo stranačku značku s kukastim krstom na reveru svog fraka. Poređenja radi: i u sedištu "Rajha", u Berlinskoj filharmoniji, od 110 muzičara samo njih 20 je pripadalo nacističkoj stranki...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 7.4.2013.

18.3.2013 - Pozdercima i Kneževiću uručene Medalje Pravednika

U organizacji ambasade Izraela u Srbiji u Beogradskom dramskom pozorištu, posthumno su dodeljene medalje pravednika Vojislavu Kneževiću i Nuriji i Devleti Pozderac. Vojislav Knežević, iz Kikinde, uspeo je da iz logora na Starom Sajmištu spase svoju suprugu Anu, Jevrejku, kao i njenu sestru Margitu i njeno četvoro dece, dok su Pozderci, koji su živeli u Cazinu, spasili lekara Izidora Levija i njegovu suprugu Klaru, kao i Salomona Monija Atijasa, zbog čega je muzej holokausta Jad Vašem doneo odluku da im posthumno dodeli medalju "Pravednik među nacijama". Ceremoniji dodele medalja prisustvovali su brojni gosti. Među zvanicama, između ostalih, primetili smo da su bili prisutni predsednik i počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije dr Ruben Fuks i Aleksandar Nećak, rabin Srbije Isak Asiel, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, brojni crkveni velikodostojnici, ministar kulture Republike Srbije Bratislav Petković, akademik dr Ljubiša Rakić, njihove ekselencije ambasadori u Beogradu, među kojima je bio i ambasador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak, predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić, predstavnici Vojske Srbije i predsednici jevrejskih opština u Srbiji...
Program je vodio Srđan Timarov. Ambasador Izraela u Srbiji, Nj. E. Josef Levi pozdravio je prisutne naglasivši veliko poštovanje prema ljudima koji su tokom Drugog svetskog rata spasavali Jevreje, osuđene na smrt samo zato što su bili Jevreji. Potom se u ime Saveza jevrejskih opština Srbije obratio rabin Isak Asiel podsećajući prisutne da se pravednikom postaje u najranijem detinjstvu. Svedočenja o pravednicima pročitala je dramska umetnica Vanja Ejdus.
U ime porodice Knežević, medalju je iz ruku ambasadora Izraela Josefa Levija primio, Stojan Knežević, sin pravednika Vojislava. U ime porodice Nurije i Devlete Pozderac, medalju je primila njihova ćerka Sadeta. Prisutnima su se zatim obratili Stojan Knežević i Vuk Jeremić, praunuk Nurije i Devlete Pozderac, koji je rekao: „Neizmerno sam ponosan na svoje pretke, koji su u Drugom svetskom ratu ustali protiv zločina nad jevrejskim i srpskim sugrađanima”. Napominjući da on lično ničim nije zaslužio to priznanje, pošto nije bio ni rođen u to vreme, Jeremić je na svečanosti u Beogradskom dramskom pozorištu ocenio da to što Izraelci taj čin ni posle 72 godine nisu prepustili zaboravu, već su ga ubeležili u istoriju, predstavlja poruku da smisao života na prostoru bivše Jugoslavije ne treba tražiti samo u pamćenju preživljenog zla, već i dobra.

(Foto galerija klikom na sliku gore levo i tri video snimka klikom na slike dole desno)

27.2.2013 - Premijera filma "Beogradski Purim" Nikole Šuice

METART produkcija i Jevrejski istorijski muzej Beograd premijerno su prikazali film "Beogradski Purim" autora Nikole Šuice u Velikoj sali Jevrejske opštine Beograd.

Junakinja Purima je novoizabrana kraljica Ester, mlada i lepa prerušena Jevrejka što razotkriva i sprečava zlo, na sreću i mir svog celokupnog naroda. Postojanost praznika traje više od 2000 godina u rasejanju, unutar raznolikih istorijskih iskušenja. Kratki video Beogradski Purim je putovanje u regionalni zaborav. Dokazi su uglavnom nestali. Snimak purimskog maskenbalskog slavlja nastao pred katastrofu Drugog svetskog rata je polazište za protok prizora, kadrova, zvukova i naslućenih slojeva prošlosti. U središtu je užasavajuća i nasilna sudbina jevrejske zajednice Beograda i Srbije. Ono što preostaje je nada: da su pojedine, u snimku vidljive ličnosti uspele da uteknu, sakriju se i prežive.
Premijeru je pratio istoimeni katalog u izdanju Orion Arta iz Beograda sa tekstom "Fotografski spomenik" koji potpisuje autor prof. dr Nikola Šuica.

24.2.2013 – Prvo šišanje na Purim

U organizaciji Habad Srbija večeras je u hotelu Park u Beogradu održana gala svečanost povodom proslave Purima i prvog šišanja Jonija, mladjeg sina rabina Jehošue Kimineckog.
Banketu su prisustvovale mnogobrojne zvanice iz jevrejske zajednice grada, prijatelji, kao i Nj.E. Josef Levi, ambasador Izraela u Srbiji.
Svečanost je počela čitanjem purimske megile i projekcijom video priloga. Nakon toga rabin Kaminecki je objasnio gostima značenja rituala Purima i prvog šišanja deteta u jevrejskoj kulturi, kao i metode učenje dece ivrit slovima uz pomoć meda. Usledilo je iznenađnje; trio Kaminecki (rabin sa svoja dva sina) maestralno je otpevao prigodnu pesmicu.
Čast da odseku prve pramenove Jonijeve kose imali su njegova majka Miri i ambasador Levi nakon čega su makaze ustupljene svim gostima.
Uz obilato posluženje veselje se nastavilo igrom i druženjem.

(Galerija fotografija klikom na sliku)

Izrael
Misteriozni slučaj "Zatvorenika X"

Izrael je po prvi put potvrdio da je držao zarobljenog jednog Izraelca australijskog porekla pod lažnim imenom zbog bezbednosnih razloga i da je on umro u pritvoru, ne saopštivši tom prilikom za šta je on bio optužen ili osuđen.
Izraelskim medijima je najpre bilo zabranjeno prenesu izveštaj australijske televizije ABC koja je javila da je zatvorenik, poznat u medijima kao Zatvorenik X, bio zapravo Ben Zajgir (Zygier) i da postoje dokazi da je radio za izraelsku tajnu službu.
Kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanijahau pozvao je u utorak na hitan satanak glavne urednike medija, nakon što je ABC objavio svoju priču, apelujući na njih da ne emitiju informaciju o "incidentu koji je vrlo neprijatan za određenu vladinu agenciju".
U izraelskom listu Haaretz pojavio se članak o australijskom izveštaju ali je ubrzo uklonjen.
Izraelska štampa, je ipak kasnije prenela izveštaj australijske TV stanice da je Ben Zajgir nađen obešen u svojoj ćeliji nekoliko meseci nakon što je zatvoren, da je njegovo telo prebačeno u Melburn i da je sahranjen naredne nedelje.
U prvim pričama o Zatvoreniku X izraelski mediji iz 2010. su naveli da je neidentifikovan čovek držan u izolaciji u zatvoru Ajalon u Ramli u centralnom Izraelu. Nije primao posetioce i bio je bez kontakta sa spoljnim svetom u ćeliji specijalno napravljenoj za Jigala Amira koji je 1995. godine ubio izraelskog premijera Jicaka Rabina. Ćelija je bila opremljena kamerama kako bi se sprečili incidenti poput samoubistva, preneo je BBC...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 3.1.2013.

"Tajms" objavio antiizraelsku karikaturu na Dan holokausta

Dan sećanja na holokaust, britanski “Sandej tajms” obeležio je, ne baš tradicionalno, objavivši antiizraelsku karikaturu premijera Benjamina Netanijahua kako gradi zid krvlju i delovima tela Palestinaca koji jauču, preneli su izraelski mediji. Uz karikaturu autora Džeralda Skarfea (Scarfe) stoji potpis: “Izraelski izbori − hoće li se cementiranje zida nastaviti?“. Ova karikatura bila bi uvredljiva u bilo koje doba godine, ali objaviti je na Međunarodni dan sećanja na holokaust je bolesno i izražava duboko zabrinjavajuća razmišljanja, ocenio je predsednik Evropskog jevrejskog kongresa Moše Kantor, dodavši da takva bezosećajnost zahteva momentalno izvinjenje i od karikaturiste i od urednika lista...
Ceo tekst sa komentarima iz Telegrafa. Objavljeno 27.1.2013.

Popis stanovništva
Preko šest miliona Jevreja živi u Izraelu

Jevrejska populacija u Izraelu je u velikoj meri prerasla simbolično značajnu brojku od šest miliona po prvi put u istoriji, što je ekvivalent broju Jevreja ubijenih u holokaustu.
Podaci, koje je objavio centralni biro za statistiku ove nedelje, su pokazali da je ukupna populacija Izraela 7,98 miliona ljudi, od toga je 75,4 odsto Jevreja, nešto preko 20 odsto Arapa i četiri odsto “ostalih”, kako je navedeno.
“Velika je radost čuti da danas ima preko šest miliona Jevreja u Izraelu”, kaže Dina Porat, glavni istoričar u muzeju holokausta Jad Vašim i šef Kantor centra za studije savremenog evropskog jevrejstva.
“Međutim širom sveta taj broj je ostao isti. Pre holokausta, bilo je oko 18 miliona Jevreja na svetu, nakon toga, nešto više od 13 miliona. I danas smo na oko 13 miliona. Međutim, sada je jevrejska populacija u Izraelu po broju blizu blizu polovini jevrejske nacije širom sveta. To stavlja Izrael na veoma centralno mesto. Mi smo skoro jedina jevrejska zajednica koja raste”.
Šest miliona je “značajan broj”, kaže Anita Šapira, profesor jevrejske istorije na univerzitetu u Tel Avivu. Međutim, dodaje, “živi Jevreji ne mogu kompenzovati mrtve Jevreje. Broj (6 miliona) simboliše katastrofu, ne rekuperaciju. Mi i dalje plaćamo zbog holokausta”...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 3.1.2013.

Snimak raskida: Jedan par objavljuje raskid na najsimpatičniji način

Raskid je uvek težak pogotovo kad moraš prijateljima da objašnjavaš razloge.

Džonatan Man i Ajvori King, par iz stvarnog života, našli su relativno bezbolan način način da to urade. Jednostavno su napravili muzički video najavljujući raskid prijateljima, familiji i njihovom kanalu na YouTubu. Pametno...

Više na sajtu huffingtonpost.com (6.12. 2012. - na engleskom)

Istorijski revizionizam na postjugoslovenskom prostoru
Obrazovanje u Srbiji je u funkciji politike i nacije

Istoričarka Dubravka Stojanović izjavila je u subotu da obrazovanje u Srbiji nije samo po sebi svrha, već je u funkciji politike i nacije, a ne u funkciji stvarnog usavršavanja mladih.
"Revizija slike o Drugom svetskom ratu posle 2000. godine počela je u obrazovanju. Obrazovanje u Srbiji je u funkciji politike i nacije, a nije samo sebi svrha", kazala je Stojanović na naučnom skupu "Istorijski revizionizam na postjugoslovenskom prostoru" u Skupštini Vojvodine.
Prema njenim rečima, zbog antikomunizma koji je zajednički imenitelj za veći deo srpske političke i društvene scene nakon 2000. godine, od četnika je napravljen "poželjan predak nove vlasti", koji karakteriše "antikomunizam, tradicionalizam i nacionalizam".
Stojanović je kazala da se za ispunjenje ovog cilja pojedini istoriografi ne libe ni falsifikovanja istorijskih činjenica, kao što su primeri četničke kolaboracije sa okupatorima i njihovog zajedničkog delovanja sa nacistima i fašistima protiv partizana...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 1.12.2012.

Norveška
Izvinjenje zbog progona Jevreja nakon 70 godina

Norveška policija u ponedeljak se zvanično izvinila zbog svoje uloge u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata, 10 meseci nakon štp je isto učinio premijer Jens Stoltenberg.
Izvinjenje policije upućeno je na 70. godišnjicu deportacije 532 Jevreja iz Norveške 26. novembra 1942. brodom "Luna".
"Želim da se izvinim u ime norveške policije i onih koji su bili zaduženi za deportaciju norveških Jevreja u koncentracione logore", rekao je u ponedeljak novi direktor Policije Od Reidar Humlegord.
Po podacima norveškog Centra za holokaust, od oko 2.000 Jevreja, 772 su deportovana iz Norveške tokom Drugog svetskog rata, a samo 34 su preživela koncentracione logore. Nemačka je okupirala Norvešku u aprilu 1940. godine. Okupacija je trajala pet godina.
Gest policije, 10 meseci posle izvinjenja premijera Jensa Stoltenberga, jevrejska zajednica u Norveškoj je dobro primila, ocenivši da za izvinjenje "nikada nije kasno"...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 27.11.2012.

19.11.2012. - Promocija knjige „Velika majka“

U Galeriji Jevrejske opštine Beograd, održana je promocija knjige "Velika majka", autora Svetozara Jovaševića.
O knjizi su govorili Jovan Janjić, direktor izdavačke kuće "Prosveta", književnik Milomir Kragović, dr Vladimir Manojlović, Kruna Steoranov Janković i autor Svetozar Jovašević.
Direktor IP "Prosvete" Jovan Janjić, govoreći o knjizi "Velika majka", podvukao je da je to roman koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Knjiga je životopis dečaka Nikole koji se od samog početka bori za opstanak. On je kao jednogodišne dete u zimu 1941. godine ostavljen na ulici, na minus 20 stepeni, da bi ga nepoznata žena odnela u sirotište. U doba adolesencije otkriva ko je i odakle potiče. Nikolin životni put ide između dobra i zla, a njegova sudbina je i sudbina Jevreja u Drugom svetskom ratu, ali i svih malih bića u vrtlogu velikih društvenih dešavanja, rekao je Janjić. "Velika majka" je roman koji budi najtananije i najiskrenije emocije kod čitaoca i podstiče ih da budu bolji ljudi, dodao je on. Književnik Milomir Kragović je istakao da je "Velika majka" uzbudljiva autobiografska pripovest sa univerzalim porukama i potresna priča o brdovitom Balkanu. U pesničkom maniru knjigu je analizirala bliska rođaka Kruna Steoranov Janković, sociolog. Dr Vladimir Manojlović, podelio je sa prisutnima trenutak kada je prvi put prelistao tekst u rukopisu: „Svetozare, piši, imaš šta da kažeš“, bile su njegove najiskrenije reči ohrabrenja, upućene svom dugogodišnjem prijatelju da istraje u pisanju svog prvog romana. "Kada bi svet bio savršen, ispunjen dobrotom, ne bi mogao da opstane, stagnirao bi u svojoj savršenosti bez ikakvog pomaka unapred. Nažalost, zlo mora postojati radi ravnoteže. To je kreacija prirode. Bez ravnoteže dobra i zla, svet je samo utopijska fikcija pesnika", poručio je na kraju promocije autor Jovašević.

Poljska
Umro najstariji preživeli logoraš iz Aušvicu

Najstariji poznati preživeli iz koncentracionog logora u Aušvicu, Poljak Antoni Dobrovolski, umro je u 109. godini, saopštili su u ponedeljak zvaničnici u Varšavi.
Dobrovolski, učitelj po struci, umro je u nedelju u gradu Dembno na severozapadu Poljske, prema Jaroslavu Mesfeltu, portparolu u državnom muzeju Aušvic-Birkenau.
Pošto su napali Poljsku 1. septembra 1939, što je označilo i početak Drugog svetskog rata, Nemci su zabranili školovanje posle četiri razreda osnovnog obrazovanja, u pokušaju da uguše poljsku kulturu i inteligenciju te zemlje.
Kako navodi agencija AP, Nemci su Poljake smatrali nižom rasom, a ovakva obrazovna politika bila je deo plana da se Poljaci koriste kao "ropska rasa"...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 22.10.2012.

Slobodna zona
"Hana Arent" u Beogradu

Najnovije ostvarenje nemačke rediteljke Margarete Fon Trota - fascinantna priča o uticajnoj filozofkinji i političkoj teoretičarki Hani Arent čije je izveštavanje o suđenju nacističkom zločincu Adolfu Ajhmanu uzburkalo svetsku javnost, premijerno će u Srbiji biti prikazano na ovogodišnjem izdanju filmskog festivala Slobodna zona koji će se od 2. do 7. novembra održati u Dvorani Kuturnog centra Beograda i Domu omladine.
Rediteljka se u filmu bavi odlučujućim razdobljem u životu žene koja se smatra jednim od najznačajnijih i najoriginalnijih političkih mislilaca XX veka. Radnja filma smeštena je u razdoblje između 1960. i 1964. godine i opisuje Hanin put u Jerusalim, slavno suđenje oficiru i nacističkom zločincu Ajhmanu, kao i njeno izveštavanje o tom suđenju za američki magazin "Njujorker". Očekujući da će na optuženičkoj klupi pronaći čudovište, američka književnica nemačko-jevrejskog porekla je iznenađena ravnodušnošću kojom Ajhman odiše, pa tako kreira svoju čuvenu tezu "banalnost zla" i piše članak koji u javnosti izaziva pravi skandal...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 4.10.2012.

In memoriam
Preminuo Erik Hobsbaum

Vodeći istoričar 20. veka Erik Hobsbaum preminuo je u ponedeljak ujutru u londonskoj bolnici, saopštila je njegova porodica.
Jedan od nesporno najuticajnijih britanskih intelektualaca marksističke tradicije preminuo je u 95. godini, a za sobom ostavlja zamašno nasleđe u istoriografiji i savremenoj politici.
Britanski list Guardian u svojoj osmrtnici podseća na neke od dvadesetak Hobsbaumovih knjiga koje su obeležile savremenu misao, među kojima četvorotomna istorija 19. i 20. veka zauzima posebno mesto u svetskim okvirima.
Član britanske Komunističke partije sve do njenog raspada 1989. Hobsbaum je svoja uverenja sačuvao uprkos mnogim kontroverzama njihove praktične primene, posebno nakon invazije Sovjetskog saveza na Mađarsku 1956. Mnogo godina kasnije napisaće da "nikada nije pokušao da umanji strahote koje su se desile u Rusiji" ali da je u prvim godinama komunističkog projekta verovao da se "rodio novi svet usred krvi i suza i užasa: revolucije, građanskog rata, gladi"...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 1.10.2012.

15.9.2012 - Hinenu - "uhvati macu"

Palić, Hinenu i sunčan dan. Doček gostiju (uz slabu kišu) na velikoj terasi protekao je u strahu organizatora, a bogami i učesnika, da se ne ponovi Hinenu od pre dve godine kada ga je kiša potpuno „razvodnila“. Verovatno su molitve organizatora, na čelu sa neumornim predsednikom JO Subotice, Tomašom Halbro-hororom, urodile plodom, tek neko gore zavrnuo je slavinu i dan je bio više nego lep. Posle srdačnog dočeka na Velikoj terasi, učesnici su imali priliku da obiđu manifestaciju „Berbanski dani“. Širom obale Palićkog jezera bile su raspoređene tezge sa različitim ponudama: grožđe, vino, rakija, jabuke, liciderska srca, med… Najmlađi su se trudili da na ringišpilu „uhvate macu“, ne bi li dobili dodatnu vožnju. Andrej je uspeo da dobije čak tri, ali je odustao posle dve dodatne zbog vrtoglavice. Hor Jevrejske opštine Novi Sad „Hašira“, po ko zna koji put dokazao je visok kvalitet izvođenja. Poneseni muzikom Zemunci su pre najavljenog ručka obišli znamenitosti Subotice, ali im to nije smetalo da zauzmu mesta u prvim redovima, ili poslednjim, zavisi sa koje strane se gleda. Pasulj na mađarski način bio je pun pogodak za izmučene šetače. Neki su, kao u vojsci, po tri puta „uhvatili macu“. Nisu zabeleženi slučajevi vrtoglavice. Na kraju za oproštaj je posluženo kvalitetno makedonsko vino uz poziv svima da sutradan dođu na proslavu nove 5773. godine.
Dogodine ponovo u Paliću na Hinenu!

(Galerija naših fotografija i video klikom na sliku)

I posle svega politika
Minut ćutanja za izrealeske olimpijce stradale u Minhenu 1972. godine

Članak našeg dopisnika iz Izraela Milana Fogela objavljen o listu Dnevnik 9.9.2012.g.

Link ka listu Dnevnik (idite na stranu 11) ili kliknite na sliku da vidite isečak iz novina.

Laslo Csatari
Najtraženiji naci zločinac pronađen u Mađarskoj

Najtraženiji nacistički zločinac na listi Simon Vizental centra u Jerusalimu, Laslo Csatari, optužen za ratne zločine ubijanja preko 15.000 Jevreja u Drugom svetskom ratu, pronađen je živ i zdrav u rodnoj Mađarskoj nakon 15 godina potrage za njim.
Najpoznatiji lovac na naciste dr. Efraim Zurof, direktor Vizental instituta, pronašao je Csatarija nakon što je dobio informacije o njegovom prebivalištu od jednog lokalnog izvora u sklopu “Operacije poslednja šansa”, pokrenute sa ciljem hvatanja poslednjih živih nacističkih ratnih zločinaca.
“Prvo smo postigli dogovor sa našim izvorom u vezi nagrade koju će dobiti i potom nam je dao informacije”, rekao je Zurof za Haaretz u nedelju.
Zurof je prosledio informacije o Csatarijom prebivalištu vlastima u Mađarskoj.
“Očekujem da će ga ispitati i uzeti mu pasoš kako bi ga sprečili da pobegne”, rekao je Zurof.
Britanski tabloid The Sun je ovog 97-ogodišnjaka, optuženog za slanje 15.700 Jevreja u Aušvic tokom proleća 1944. dok je služio kao komandant policijskih snaga u gradu Košice, fotografisao kako slobodno hoda gradom i kupuje namirnice...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 16.7.2012.

5.7.2012. - Priznanje Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu

U prostorijama muzeja. S desna na levo: Branka Đidić, Vojislava Radovanović i Nenad Fogel

Sticajem okolnosti Nenad Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun, uručio je Vojislavi Radovanović, direktoru Muzeja i Branki Đidić, sekretaru redakcije „Mi smo preživeli“ priznanje Keren Kajemeta iz Izraela. Na brdima Jerusalima posađeno 80 stabala koja su donirali članovi pomenute redakcije. Šuma je zasađena u čast „Leteće omladinske brigade“ iz Osijeka, koja je 1941. i 1942. godine učestvovala u prihvatanju i smeštaju u logor koji je bio otvoren u napuštenom mlinu u Đakovu. Među prvima su u logor stigli deca i žene, a kasnije i stariji muškarci. Praktično celokupno ekonomsko izdržavanje logora, snabdevanje pod izuzetno teškim uslovima, uz pomoć Židovske općine iz Osijeka i stanovnika okolnih mesta, preuzeli su omladinci. Zbog toga što su uspevali da se nađu na svakom mestu gde je to bilo potrebno, prozvani su Leteća brigada.
Bio je to period intenzivnog rada, kako u opštini, koja je brinula za snabdevanje, tako i u samom logoru oko organizacije života u logoru, stvaranja uslova za medicinsku službu, oformljenja dečijeg vrtića, prikupljanja odevnih predmeta i uopšte snabdevanja logora, u čemu su učestvovali i Jevreji iz okolnih mesta.
Delovanje Leteće brigade prestalo je aprila 1942. godine, kada su u logor stigle ustaše iz Jasenovca. Od oko 3.000 jevrejskih zatočenika, 600 logoraša umrlo je od mučenja i raznih bolesti (tifus je harao logorom) dok je njih 2.400 prebačeno u kompleks logora Jasenovac i odmah po dolasku svi su ubijeni.
(Preuzeto iz lista MOST, Izrael br. 3/2012)

1.7.2012. - Makabijada u Belom blatu

Članovi naše opštine i ove godine posetili su tradicionalni susret Jevreja Srbije Makabijada, koje organizuje JO Zrenjanin. Ovog puta manifestacije je održana u Belom Blatu pored Carske bare i nekoliko jezera tog regiona. Većina nas došla je kombijem dok su neki morali da forsiraju Dunav skelom.
Ovog tropskog dana unapred smo se radovali osveženju u jezerima, ali nažalost kupanje nije bilo dozvoljeno. Potražili smo utehu u hladovini kompleksa osnovne škole "Bratstvo-jedinstvo" i Mesne zajednice gde se manifestacija održavala. Domaćini su se svojski potrudili da nas osveže pićima i zakuskom dobrodošlice, a zatim zabave odličnim muzičkim programom. Usledio je takmičarki deo za decu i omladinu, kao i šahovski turnir za odrasle. Predsednici zajednica i članovi Izvršnog odbora za to vreme su dugo većali na svom sastanku u prostorijama Mesne zajednice.
Deo ekipe naše opštine odvažio se da u podne, po najjačem suncu,  ipak obiđe okolna jezera i salaš - zoo park "Lujza".  I nismo zažalili. Izuzetan ambijent i dobrodušni domaćini obogatili su nam program.
Iscrpljeni i ogladneli jedva smo dočekali ručak u sali Mesne zajednice. Gulaš je zaista bio za desetku. Siti i dotovljeni štrudlom s makom vratili smo se na stejdž gde nas je čekala tombola. Naša šesnaestočlana kombi-ekipa iz Zemuna i nije tako loše prošla; glavnu premiju, mesinganu menoru osvojio je Saša Nećak, naš webmaster osvojio je divan prslučić za devojčice dok su se neki omastili uljnim proizvodima "Dijamanta", Zrenjanin. Manifestaciju je podržao Savez Jevrejskih opština Srbije i fond JDC, kao i pojedinci i preduzeća iz regiona koji su bili sponzori tombole.
I pored velike vrućine, kojoj smo bili izloženi celog dana, vratili smo se u Zemun punog srca.

(Galerija naših fotografija klikom na sliku)

Eli Vizel vratio odlikovanje mađarskoj vladi

BUDIMPEŠTA – Dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je preživeo Holokaust, američki pisac Eli Vizel, vratio je odlikovanje mađarskoj vladi, izražavajući na taj način nezadovoljstvo zbog rehabilitacije bivših nacista.
Pismo 83-godišneg pisca rumunsko-mađarskog porekla objavio je danas mađarski časopis Mađar Naranč. Visel u tom pismu navodi da je „skandalizovan” učešćem predsednika mađarskog parlamenta Lasla Kovera inače člana vladajuće stranke Fides premijera Viktora Orbana, na ceremoniji povodom repatrijacije i polaganja urne mađarskog pisca pronaciste Jožefa Njira. „Zabrinut sam i skandalizovan činjenicom da ste učestvovali u društvu državnog sekretara za kulturu i predsednika stranke ekstremne desnice Jobik, Gabora Vone na ceremoniji koja je organizovana u čast Jozefa Nira koji je član uprave Strelastih krstova, glavne organizacije mađarskih nacista tokom Drugog svetskog rata”.
Beta, objavljeno: 19.06.2012.

12.6.2012. - Tribina protiv zaborava

Interaktivna tribina za toleranciju, protiv antisemitizma, agresije, rasizma …“DA SE NIKAD NE ZABORAVI, HOLOKAUST, DA SE NIKAD NE PONOVI “ – MUZIKA  PIŠE  SEĆANJA, održana je 12. juna u Kulturnom centru Beograda – Galerija ARTGET. Tribina rasvetljava s različitih pozicija i neposrednih iskustava pitanja borbe protiv predrasuda, antisemitizma, rasizma, kao i borbe za toleranciju i ljubav, za različitost i individualnu odgovornost. Akcenat je stavljen na potrebu individualnog delovanja, na potrebu reagovanja. Posmatrajući i ne čineći ništa postajemo učesnici u zlu, postajemo akteri njegovog rasta. Sećanje je neophodno kako bismo iz njega učili, kako bismo prepoznali loše i tako bili spremni da sprečimo da se ovakvo zlo nikome nikada ne ponovi, reči su Marlene Vajnberger-Pavlović, autorke ovog projekta, koji je stekao i međunarodno priznanje, i predsednice Srpsko-jevrejskog pevačkog društva. U programu su pored hora Srpsko jevrejsko pevačko društvo, pod dirigentskom palicom Bojane Radivojević, učestvovali dr Milan Koljanin, istoričar, preživeli Holokausta, počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak i profesor dr Dragan Popadić sociolog. Moderator večeri bila je Marlena Vajnberger Pavlović.
Pokrovitelj ovog značajnog projekta je Ministarstvo prosvete Republike Srbije a sponzori tribine u galeriji ARTGET su bili Ministarstvo rada i socijalne politike i Kulturni centar Beograda

(Galerija fotografija klikom na sliku)

7.5.2012. – Otvorena izložba fotografija “Pogled na Izrael”

Predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević i Nj. E. ambasador Izraela Josef Levi otvorili su u ponedeljak 7. Maja, izložbu fotografija “Pogled na Izrael”. Izložba je postavljena na šetalištu u Knez Mihailovoj ulici, kod Kulturnog centra Beograda. Otvaranju izložbe prisustvovala je delegacija Jevrejske opštine Zemun na čelu sa predsednikom Nenadom Fogelom. Direktor Turističke organizacije Beograda Dejan Veselinov istakao je veliki značaj razvijanju i unapređivanju turističke razmene između Srbije i Izraela. Brojni šetači sa velikim interesovanjem su razgledali izložbu koja prikazuje mali  deo ogromne turističke ponude Izraela. Izložba će trajati do 27. maja.

(Galerija fotografija klikom na sliku)

26.4.2012. - Dan Kraljice Holandije

Na poziv ambasadora Kraljevine Holandije u Srbiji Nj.E. Lorena i gospođe Odile Stokvis počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, Aleksandar Nećak i predsednik Jevrejske opštine Zemun, Nenad Fogel, prisustvovali su obeležavanju Dana Kraljice. Dan Kraljice (Queen’s day) holandski je nacionalni praznik koji se proslavlja na rođendan holandske kraljice. Iako je kraljica Beatris rođena 31. januara, odlučila je da se Dan kraljice, najveći praznik u njenoj zemlji, nastavi obeležavati 30. aprila, na dan rođenja njene majke Julijane. Dan kraljice se masovno slavi na ulicama, a za takvu proslavu kraj aprila je mnogo primereniji. Običaj je da kraljica svake godine poseti neki drugi grad i učestvuje u nekoj od uličnih zabava. Amsterdam je tog dana sav u narandžastom. Svaka ulica i kanal su na taj dan narandžasti, jer se hiljade stanovnika Amsterdama i turista u narandžastim majicama priključuje zabavi. Samo tog dana u godini dozvoljena je prodaja svega i svačega po ulicama. Ako bi se poredili sa drugim praznicima u svetu, najbliže bi bilo uporediti ga sa čuvenim Mardi gras u Nju Orleansu u  Americi.

24.4.2012. - Vredan poklon za Jevrejski istorijski muzej Saveza

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije, dr Ruben Fuks, ugostio je  24. Aprila gospodina  Josefa Žambokija. Tom prilikom ing. Žamboki uručio je komplet enciklopedijskog izdanja Jad Vašema o pravednicima među narodima. Povod za ovaj velikodušni poklon je predstojeća manifestacije  posvećena pravedniku Palu Žambokiju. Pal Žamboki je 1942. godine u Beogradu, u poslednjem trenutku, spasao od odvođenja u logor „Judenlager Semlin“ malog Josefa i njegovu sestru Rozu BenAvram. Josefa je odveo u Kanjižu gde ga je predstavio kao svog sina. U znak zahvalnosti, posle Drugog svetskog rata, Josef je preuzeo prezime svoga spasioca. Izložba i veliki koncert biće održani 28. Aprila u Kanjiži. Program :: Plakat
Zabeležio i fotografisao Nenad Fogel

Izraelska kompanija otvorila tržni centar u Kragujevcu

Izraelska kompanije Plaza centri otvorila je danas u Kragujevcu prvi trgovinski i zabavni centar u Srbiji u koji je uloženo više od 60 miliona evra.
Direktor Plaza centara u Srbiji Sagiv Meger kazao je na otvaranju Plaze Kragujevac, da će posao u trgovinskom centru na 65.000 kvadratnih metara sa 110 lokala dobiti od 500 do 700 radnika.
"Ovaj centar će promeniti izgled grada i poboljšati život građana Šumadije", kazao je Meger i dodao da je u okviru tržnog centra otvoren i prvi mulipleks bioskop sa šest sala sa po 350 mesta.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović kazao je da grad dobio moderan tržni centar "koji je kao svemirski brod" i da Kragujevac više ne liči na mesto koji su nazivali "dolina gladi" već je izvesno, da je to grad budućnosti…
Ceo tekst sa sajta Blic Online. Objavljeno 20.3.2012.

Otvaranju centra prisustvovao je i ambasador Izraela u Srbiji Nj.E. Josef Levi, kao i mnogobrojne zvanice iz javnog, političkog i verskog života.
Zahvaljujući organizatoru svečanosti, agenciji Communis, ovom spektakularnom događaju prisustvovala je i naša delegacija.
Galerija slika sa ovog dogadjaja klikom na sliku.

Prezentacija filma Tri obećanja
15.3.2012.

U bioskopu Akademija 28, premijerno je prikazan film "Tri obećanja" u produkciji Centropa Centra iz Beča. Ovo delo je priča o sudbini porodice Kalef tokom Holokausta, a kroz storije Matilde i Brede Kalef.
Po scenariju Edvarda Serote film je vizuelno producirao Volfgang Els, dok je govorni i tonski deo režirao Stefan Sablić. U filmu pripovedaju Seka Sablić, Đurđija Cvetić i Nebojša Ljubišić. Menadžer produkcije bio je Jugoslav Rakita, član naše opštine.
Nama je ova projekcija bila posebno interesantna obzirom da smo storiju porodice Kalef i mi obradili u našem izdanju knjige i CDa "Pravednici među narodima-Srbija".
Pre projekcije posetiocima su se obratili Jozef Baruhović u ime JO Beograd, Nj. E. Volfram Mas, ambasador Nemačke u Srbiji, Edvard Serota, direktor Centropa Centra i istoričar Prof. dr Milan Ristović. U muzičkom delu nastupila je grupa Šira Utfila.

Film možete pogledati i preuzeti na ovoj stranici Centropa Centra
Galerija slika sa ovog dogadjaja klikom na sliku.

Raul Valenberg
Novi podaci o spasiocu Jevreja i zatvoreniku KGB-a

Bivši zvaničnik ruskog arhiva Anatolij Prokopenko izjavio je da je video dokument koji bi mogao rasvetliti sudbinu Šveđanina Raula Valenberga, koji je u Mađarskoj spasio desetine hiljade Jevreja za vreme Drugog svetskog rata pre nego što je nestao u rukama sovjetske tajne službe.
Prokopenkova tvrdnja dovodi u pitanje tvrdnje ruske obeveštajne službe da nema saznanja o Valenbergu. Kao švedski izaslanik u fašističkoj Mađarskoj u vreme Drugog svetskog rata, Valenberg je spasio 20.000 Jevreja dajući im švedska dokumenta ili prebacujući ih u sigurne kuće, a uspeo je da ubedi vlasti da ne ubiju 70.000 žitelja gradskog geta.
Pošto je Crvena armija 1945. stigla u Budimpeštu, 32-godišnji Valenberg je uhapšen i poslat u zatvor u Moskvu.
Sovjetske vlasti su negirale da je Valenberg u njihovom pritvoru, ali su 1957. objavile da je umro u zatvorskoj ćeliji 1947. posle srčanog udara. Takođe su odbijale zahteve iz inostranstva da se daju podaci o sudbini Valenberga i negirale da pod drugim identitetom živeo u zatvoru sve do kasnih 1980-ih...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 27.1.2012.

Smena u Humskoj
Avram Grant zvanično novi trener Partizana

Na sednici Upravnog odbora FK Partizan, održanoj u petak pre podne smenjen je dosadašnji trener Aleksandar Stanojević i na njegovo mesto postavljen nekadašnji prvi stručnjak Čelsija, Portsmuta i Vest Hema, Avram Grant. Kao razlog za otkaz najmlađem treneru u istoriji crno-belih ističe se da je Stanojević „povredio Statut i opšte akte kluba“. Medijske navode da će Grant za godinu dana na klupi crno-belih zaraditi 900.000 evra Upravni odbor je demantovao. Prvi pomoćnik novog trenera Beograđana biće bivši reprezentativac Hrvatske, Đovani Roso.
Smenu dosadašnjeg trenera Aleksandra Stanojevića i odluku o postavljanju izraelskog stručnjaka Avrama Granta na njegovo mesto Upravni odbor FK Partizan ozvaničio je saopštenjem objavljenim na klupskom sajtu: „Upravni odbor FK Partizan na današnjoj sednici razrešio je Aleksandra Stanojevića dužnosti Trenera I tima. Odluka je doneta usled povreda Statuta i opštih akata kluba i ugovora o radu izvršenih od strane Aleksandra Stanojevića iznošenjem i podržavanjem iznošenja netačnih podataka o radu kluba. Težina povrede radnih i ugovornih obaveza je takve prirode da je došlo do trajnog i potpunog narušavanja odnosa i saradnje između organa kluba i Aleksandra Stanojevića i njegov rad u FK Partizan više nije moguć...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 13.1.2012.

Grantu plata 900.000 evra, Stanojeviću otpremnina 270.000
Prema nezvaničnim informacijama, godišnja plata Avrama Granta u Partizanu trebalo bi da bude 900.000 evra neto!
Izraelac je, navodno, tražio milion evra po sezoni, ali je pristao i na 100.000 manju sumu. Za eventualni plasman u Ligu šampiona rukovodstvo crno–belih ponudilo je Grantu nagradu u iznosu od 400.000 evra.
Uručivanjem otkaza Aleksandru Stanojeviću rukovodioci Partizana verovatno će preuzeti obavezu da mladom stručnjaku isplate otpremninu od 270.000 evra.
Do te sume dolazi se na osnovu podatka da je mesečna plata Aleksandra Stanojevića 15.000 evra, a kako mu ugovor ističe u junu 2013, raskid saradnje 18 meseci pre planiranog završetka znači možda će značiti bogatiji bankovni račun Stanojevića.
Preneto sa sajta Sportskog žurnala. Objavljeno 12.1.2012.

Intervju Danila Fogela novosadskom Dnevniku
povodom izdavanja knjige “Pravednici meðu narodima – Srbija”

...Bio sam u Zemunu 1941, a otišao u partizane ujesen 1942.  Do jula ’42. bio sam na prinudnom radu kod Nemaca. Prvo smo radili u zemunskom Magistratu. Sećam se, patos je bio namazan uljem, a Nemci su tražili da se opere i bude žut. Dali su nam masnu sodu, kolena su nam stradala, ali naravno da niko od njih nije na to obraćao pažnju...”
Ovako je svoju potresnu životnu priču započeo Danilo Fogel, jedan od Jevreja koji su strahote Drugog svetskog rata preživeli zahvaljujući, između ostalog, požrtvovanju dobrih ljudi koji su ih krili. Reč je o 128 građana Srbije, kojima su kasnije uručene medalje „Pravednika među narodima”. Oni su se našli u Galeriji pravednika Muzeja sećanja na žrtve holokausta „Jad Vašem” zahvaljujući predsednicima novosadske i zemunske jevrejske opštine Goranu Leviju i Nenadu Fogelu, a „Dnevnik” je dobio priliku da iz prve ruke čitaocima prenese utiske aktera najveće drame u ljudskoj istoriji...
Ceo tekst sa sajta Dnevnika. Objavljeno 6.1.2012.