Danilo Medić i Avram Izrael raskrinkali prave motive Isaka Asiela i Roberta Sabadoša povodom njihovih napada na Jevrejsku opštinu Beograd u vezi Topovskih šupa!

Izrael: Ja se sećam 26 porodičnih žrtava stradalih u Holokaustu. Koga se to seća rabin Asiel, a da mu je stradao u Holokaustu? Posebno imajući u vidu da nije Jevrejin, već da je samo promenio veru?
Medić: Rabin je samo zaposleni službenik u Savezu, baš kao i vi (voditeljaka) u radio Beogradu!

Danilo Medić i Avram Izrael govorili u emisiji Radio Beograda "Rečeno i prećutano"u vezi izmeštanje Topovskih šupa zarad izgradnje tržnog centra.
Osvrt i tonski zapis na portalu RTS. Objavljeno 5.2.2019.

Medić: Ne dozvoljavamo rušenje Topovskih šupa, tražimo dostojan memorijal

Predsednik Jevrejske opštine Beograda Danilo Medić rekao je u Danu uživo da ta zajednica ne dozvoljava rušenje objekata na zapuštenoj baraci Topovske šupe, već da insistira na formiranju memorijala koji bi, kako je rekao, bio "dostojan na tom mestu".
Da li će zapuštene barake Topovskih šupa, prvog logora za Jevreje i Rome u Srbiji, uskoro postati deo šoping centra "Delta planet" koji je bi trebalo da bude izgrađen na Autokomandi u Beogradu? Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel izjavio je pre tri dana u programu N1 televizije da je takvu ideju, kako kaže, paradoksalno, podržao deo jevrejske zajednice u Srbiji, i napravio razdor koji rabin naziva "izdajom".
Asiel navodi da je potpis poništio Savez jevrejskih opština Srbije i da je Zavod za zaštitu spomenika pozvao na sastanak, ali da se iz Delte i Grada niko nije odazvao. Rabin za potpisivanje spornog dogovora optužuje Danila Medića, predsednika Jevrejske opštine Beograda.
"Mene i Jevrejsku opštinu Beograd jedino interesuje da objekti koje su na obe parcele, i na onoj koju poseduje Delta, i na onoj gradskoj, ne budu porušeni", kazao je Medić...
Ceo tekst i video na portalu N1. Objavljeno 1.2.2019.

Sporenja u jevrejskoj zajednici oko logora Topovske šupe
U tekstu pod naslovom Sporenja u jevrejskoj zajednici oko logora Topovske šupe, novinarka Politike Jelena Čalija navela je nekoliko stavova rabina Isaka Asiela i Roberta Sabadoša koji ne odgovaraju istini.
Da bi se javnost upoznala sa stvarnim činjenicama dajemo neophodna pojašnjenja.

Foto: Medija centar Beograd

Sve što je rečeno u vezi Topovski šupa je neistina, ili bolje reči poluistina. Jevrejska opština Beograd dostavila je kompletan materijal svim medijima u kojima sa dokumentacijom osporava svaku izgovorenu reč na konferenciji koju je vodio u ime Saveza, zaposleni službenik Isak Asiel. Njagovi radni zadaci su precizirani ugovorom o radu koji je sklopio sa jevrejskom zajednicom. Naime, osnovna i jedina dužnost zbog čega je primljen u radni odnos, sa platom od preko 2000 evra, besplatnim stanom od preko 100 kvadrata u centru grada, besplatnom ishranom za celu porodicu u košer kuhinji JO Beograda i privilegiju da, navodno kolje po košer pravilima za tu istu kuhinju, je da se bavi verskim pitanjima, odnosno da vrši versku službu. Na samoj konferenciji rabin je priznao da se bavi politikom jevrejske zajednice, naročito rušenjem legalno izabranog rukovodstva Jevrejske opštine Beograd. On obaveštava javnost i kaže: „Mi smo sproveli vanrednu skupštinu u Jevrejskoj opštini Beograd i predali smo Ministarstvu pravde da budemo upisani u registar crkava i verskih zajednica.“ Na snimku na YouTube na mestu 48:24 min kada kaže „Mi smo...“ misli na Savez i sebe koji nemaju nikakvih nadležnosti nad održavanjem izbornih ili redovnih skupština svojih osnivača. Sa druge strane kada govori o broju članova JO Beograda koji su učestvovali u radu skupa koji je održan u hotelu Zira u Beogradu, navodi da je bilo prisutno 230. članova i da je to kvalifikovana većina članstva. Međutim, kada se zna da JO Beograd ima registrovano 2670. članova vidi se da je to manje od 10% ukupnog članstva. Poredeći broj prisutnih na Izbornoj skupštini Saveza, koja je razrešila Roberta Sabadoša i celokupni Izvršni odbor, i skupa koji su on i Savez organizovali u JO Beogradu, klasično je obmanjivanje javnosti. Naime za Izbornu skupštinu Saveza sve jevrejske opštine iz Srbije šalju određen broj svojih delegata i ukupan broj delegata koji imaju pravo glasa na izborima iznosi po statutu Saveza 34. Na izbornoj skupštini Saveza koja je održana 1. jula 2018. godine bilo je prisutno 18. delegata koji su izabrali novo rukovodstvo na čelu sa Igorom Ginzbergom. Robert Sabadoš se još uvek nalazi na čelu Saveza isključivo zbog tužbe koju je Savez i on podigao protiv četiri jevrejske opštine koje čine 70% svih registrovanih članova u jevrejskoj zajednici u Srbiji. Po rešenju Višeg suda u Beogradu istaknuto je da za Savez i Roberta Sabadoša nije sporna činjenica da je održana vanredna izborna skupština Saveza. Za njega je jedino sporno što je legalno smenjen sa mesta predsednika Saveza. Iako je za njegov izbor marta 2017. glasalo samo 15 delegata on se samoproglasio za predsednika. Ono što danas radi advokat Sabadoš, podnošenjem tužbi i žalbi, samo je kupovina vremena koja mu omogućava da vođenjem sudskih postupaka protiv članica Saveza koje su ga smenile dobije za sebe i svoje pristalice još malo vremena da se predstavljaju za ono što de fakto više nisu. Ova kupovina vremena je omogućena isključivo zbog stava Ministarstva pravde, da dok se sudski spor ne završi u drugostepenom postupku, apelaciji, oni neće pristupiti upisu u registar crkava i verskih zajednica novoizabranog predsednika Igora Ginzberga. Imajući u vidu odluku Višeg suda u Beogradu koji se oglasio nenadležnim za rešavanje sporova u verskim zajednicama, preostaje nam da sačekamo i odluku Apleacionog suda i da nakon toga preuzmemo rukovođenjem Saveza i dovođenjem u legalne tokove trošenja budžetskih sredstava koje Saveza dobija po Zakonu.
S tim u vezi na konferenciji je izgovorena neistina da Savez nije zadržao sredstva koja je Republika Srbija namenila za preživele Holokausta. Naime u 2017. godini preživeli Holokausta dobili su nešto manje od polovine zagarantovane sume na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koji nemaju živih zakonskih naslednika, u daljem tekstu Zakon. U međuvremenu smo svedoci da su korisnici te pomoći umirali a da nisu dobili ono što im pripada. Robert Sabadoš navodi da su posao utvrđivanja prava na pomoć koju Zakon garantuje radili godinu dana, od polovine jula 2017, te da su u drugoj polovini 2018. isplaćena sredstva koja im pripadaju. Zakon koji reguliše tu materiju donet je februara 2016. i Savez se nije bavio svojim zakonskim obavezama više od 16. meseci. Prva isplata po Zakonu doznačena je Savezu januara 2017. godine. Robertu Sabadošu i Savezu je trebalo punih sedam meseci da započnu proces utvrđivanja ko ima pravo da postane korisnik ove pomoći. Zbog njegove neodgovornosti svi preživeli Holokausta su drastično oštećeni, a o mrtvima da i ne govorimo. Ono što je u vezi sa tim značajno istaći je da su zadržana sredstva, 49 miliona dinara, čelnici Saveza plasirali u investicioni fond radi ostvarivanja dobiti po osnovu sredstava koja nikako po zakonima ne smeju biti plasirana u takve fondove. Zakon samo prepoznaje pravo Saveza da neutrošena sredstva može položiti na bankovne račune, a ne da se sa budžetskim sredstvima „kocka“ kod investicionih fondova. Intervencijom JO Beograd taj novac je povučen, uz ostvarenu kamatu od preko 460 hiljada dinara, a da ta kamata nije uključena u raspodelu preživelima Holokausta.
Na kraju, zaključak Isaka Asiela, da „desant“ na Savez traje od aprila 2017. zbog želje da se dozvoli rušenje dva objekta Topovskih šupa je netačno. Sukob je počeo još novembra 2016. kada je predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel tražio od Izvršnog odbora Saveza da poštuju rokove koje je Zakon propisao, posebno da se pravno reguliše način na koji će Savez koristiti sredstva koja zajednica dobija iz budžeta Republike Srbije. Na to je odgovoreno da Srbija nije pravna država i da ni mi (Savez) ne moramo da se ponašamo u skladu sa pozitivnim propisima. Naše insistiranje na poštovanju Zakona dovelo je do toga da je Savez obustavio isplatu pripadajućih sredstava Jevrejskoj opštini Zemun za 2017. Tek po konačnom formiranju Odbora za nadzor, marta 2018, koji kontroliše kako se sredstva troše, Jevrejskoj opštini Zemun su juna 2018. uplaćena sredstva koja su bila namenjena njenom svakodnevnom radu za proteklih 18 meseci.
Odmah posle te uplate Savez je opet obustavio isplatu JO Zemun i do današnjeg dana joj nije uplatio ni jedan dinar koji joj pripada po Zakonu. Zbog svega toga, a na osnovu dva nalaza nezavisne revizorske kuće, JO Zemun je podnela 25. decembra 2018. krivičnu prijavu protiv Roberta Sabadoša.
Takođe je Savez u 2018. i 2019. obustavio i sve uplate JO Beogradu i Кikindi.  Suprostavljajući se državnoj politici Republike Srbije, po kojoj je omogućeno da se sve institucije izmeste sa Кosova u centralnu Srbiju, Savez je Jevrejsku opštinu Prištinu izbrisao sa spisak svojih osnivača i to je obelodanio na svom sajtu. Takođe, već treću godinu za redom nije predvideo ni dinar za rad Jevrejske opštine Priština.

Nernad Fogel

Saopštenje Jevrejske opštine Beograd povodom istupanja Isaka Asiela na konferenciji za novinare 24.1. 2019. g. u Medija centru.
sa prilozima: 1 :: 2 :: 3 :: 4 :: 5 :: 6 :: 7

Info o govornicima konferencije za štampu i fotosi na sajtu Medija centra. Objavljeno 24.1.2019.

O ovoj temi piše i list Politika u članku pod naslovom Neizvesna sudbina Topovskih šupa. Objavljeno 30.1.2019.

Predsednik JOZ Nenad Fogel u prilogu TV Al Jazeera Balkans:
"Politikin Zabavnik zbog Dimitrija Ljotića optužen za pokušaj revizije historije"

Politikin Zabavnik, list koji ove godine slavi 80 godina postojanja i koji se smatra jednim od najuglednijih magazina za sve "od 7 do 107 godina", u središtu je pozornosti nakon teksta o Dimitriju Ljotiću, čelniku pokreta ZBOR i suradniku Njemačke tokom okupacije u Drugom svjetskom ratu. Tekst u kojem se njegove aktivnosti, kažu kritičari, u najmanju ruku ublažavaju, oštro je osudila jevrejska zajednica u Srbiji, ali i novinarske udruge, koje ističu da je u Srbiji već duže vrijeme na djelu revizionizam.
Tekst i video na portalu Al Jazeera Balkans. Objavljeno 21.1.2019.

Izvinjenje urednika "Politikinog Zabavnika":

Poštovana gospodo

Izvinjavam se zbog teksta u „Politikinom Zabavniku” broj 3494 od 18. januara ove godine koji je kod Vas, kao i kod velikog broja čitalaca shvaćen kao, najblaže rečeno, relativizacija zločina koje su za vreme Drugog svetskog rata počinile ljotićevske jedinice, a pod komandom zločinca Dimitrija Ljotića.
„Zabavnik” je više puta pisao o zločinima organizacije „Zbor” i o zločinačkoj ulozi Marisava Petrovića prilikom masovnih streljanja u Kragujevcu.
Nije nam bila namera da ni u kom slučaju dovodimo u pitanje odgovornost za počinjene zločine i relativizujemo ulogu Dimitrija Ljotića u saradnji sa nacistima i okupatorom naše zemlje.
U jednom od narednih brojeva „Zabavnika” razjasnićemo sve nedoumice.
U nadi da ćete prihvatiti izvinjenje,

S poštovanjem,
Zefirino Grasi,
Glavni i odgovorni urednik "Politikinog Zabavnika"

Jevrejska opština Beograd: Hrvatski medijski spin sa neba

Jevrejska opština Beograd ocenila je da je prelet aviona na proslavi godišnjice Oluje u Kninu, u čijim kabinam su bili piloti-instruktori iz Izraela, pokušaj hrvatskog medijskog spina, očigledno sračunatog da se “ispravi“ medijska slika koju je aktuelna vlast Hrvatske, veličanjem Oluje, poslala antifašističkoj ali i ukupnoj svetskoj javnosti.
U danu kada građani naše otadžbine, sa svećama u rukama, oplakuju žrtve pogroma i egzodusa 250.000 Srba iz Hrvatske, Jevreji Beograda imaju ne samo osećaj već i jasnu potrebu da se u odnosu na dogđanja u Kninu i Hrvatskoj oglase, saopšteno je iz Jevrejske opštine Beograd.
“Jevreji pamte svoje strašne žrtve iz Drugog svetskog rata, kada smo kao i Srbi bili žrtve stranog pogroma. Nema mesta, ni hiljaditog dela milimetra, rehabilitaciji tog, ali na žalost i sada aktuelnog veličanja 'učinka' Hrvatske soldateske“, poručuje se u saopštenju...
Ceo teks sa sajta N1 od 6.8.2018.

Jevrejska zajednica: Hrvatska politika je šizofrena, "Oslobodili" se od naroda

JEVREJSKA zajednica u Srbiji osuđuje proslavu “Oluje”, a po rečima Danila Medića, predsednika Jevrejske opštine Beograd, Hrvatska se već duže vreme nalazi u šizofrenoj situaciji.
- Proslava “Oluje” nije ništa drugo nego obeležavanje godišnjice isterivanja dela naroda iz Hrvatske, “oslobađanje” zemlje od dela stanovnika - kaže Medić. - Šizofrena situacija ogleda se u tome što, s jedne strane, govore da su antifašisti, a sa druge, uz Tompsonove pesme uzvikuju “za dom spremni”. Predsednica Kolinda Grabar Kitarović zvanično žali za žrtvama u Jasenovcu, a onda drugu priču priča sa ustaškom emigracijom u Argentini. Kao što su se “oslobađali” u “Oluji”, Hrvati su se tako od Srba “oslobađali” i između 1941. i 1945, samo što su sada izgleda “oslobođenje” sproveli do kraja.
Medić se osvrnuo i na nedavnu posetu predsednika Izraela Ruvena Rivlina prvo Jasenovcu, a zatim i Srbiji. On je sa predstavnicima jevrejske zajednice, po Medićevim rečima, razgovarao, između ostalog, o Jasenovcu i o tome da ne smeju da se zaborave ni srpske, ni jevrejske, ni romske žrtve...
Ceo teks sa sajta lista Novosti od 5.8.2018.

27.7.2018 - Predsednik SJOS Igor Ginzberg o Jasenovcu na TV Pink

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Igor Ginzberg gostovao je u emisiji Novo jutro na televiziji Pink.
Povod je bio poseta predsednika Izraela Ruvena Rivlina Jasenovcu u pratnji hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović kao i različita tumečenja podataka vezanih za ovaj logor.

YouTube video klikom na sliku.

Jevreji iz Prištine za opstanak u egzilu

Jevrejska opština Priština osnovana je 1954. godine i jedna je od deset osnivača Saveza jevrejskih opština Srbije, a zajedno sa srpski narodom 1999. doživljava egzodus sa Kosova i Metohije i povlači se sa na teritoriju Srbije, gde nastavlja da egzistira uz pomoć jevrejskih organizacija, ali uz nadu da se na svoju postojbinu jednom vrati.
Predsednik Jevrejske opštine Priština Dobrica Prlinčević kaže da imaju sjajnu saradnju s Jevrejskom opštinom Beograd koja im veoma znači. - Naše članstvo, bez obzira na to što je u egzilu, funkcioniše koherentno i autonomno kao opština i naša namera je da se upravo kao opština vratimo na Kosovo. Jevreji iz Prištine su napustili južnu srpsku pokrajinu kada i većina nealbanaca sa Kosova i Metohije. U tom trenutku, koji je bio izuzetno težak za članove zajednice, dobili smo podršku jevrejskih organizacija. Želimo da ostanemo kao zajednica iz Prištine, a u tome nam zdušno pomažu kolege iz Beograda - kaže Prlinčević za Kurir i dodaje da su šesta po veličini jevrejska opština u Srbiji, ispred Niša, Kikinde i Sombora...
Ceo teks sa sajta lista Kurir od 31.5.2018.

Komentar predsednika JO Zemun Nenada Fogela:

Robert Sabadoš, uz pomoć rabina Isaka Asiela, Aleksandra Gaona i Arona Albaharija pokušava da ugasi rad Jevrejske opštine Priština.
Izvršni odbor Saveza, na njegov predlog, doneo je odluku da ova trojica utvrde da li Jevrejska opština Priština postoji! Nečuveno, ali za one bolje upućene sasvim očekivano.
Godinama Jevrejska opština Priština ne dobija nikakva sredstva iz budžeta Saveza. Kada su Jevrejske opštine Beograd, Zemun i Priština ukazale na tu činjenicu, usledila je reakcija nelegalno izabranog predsednika Saveza Roberta Sabadoša. Direktan povod za napad na Jevrejsku opštinu Priština, bio je zahtev tri jevrejske opštine (među njima i Prištine) da se sazove Izborna skupština koja će odlučiti da li je Robert Sabadoš zaista dobio mandat da predstavlja jevrejsku zajednicu u Srbiji, ili je sve to bila jedna velika prevara. Nakon njegovog, na sumnjiv način dobijenog mandata, usledilo je još nekoliko prevara. Prvo su suprotno statutu Saveza imenovani predstavnici iz Jevrejske opštine Beograda u članstvo Izvršnog odbora Saveza. Na mesto zamenika predsednika Saveza imenovan je Aleksandar Gaon, koji sada ima zadatak da gasi rad Jevrejske opštine Priština. Uz njega je Robert Sabadoš, uz aminovanje nekoliko jevrejskih opština Srbije, "ubacio" u IO Saveza i tri člana iz Beograda. Poslednja u nizu prevara je kooptiranje u IO Saveza bivšeg predsednika Jevrejske opštine Novi Sad Gorana Levija. To je onaj isti čovek koji je tvrdio na sastancima Izvršnog odbora Saveza da Srbija nije pravna država. Za žaljenje je i ponašanje četiri člana Izvršnog odbora Saveza iz Beograda, jer se nisu povinovali odluci Veća Jevrejske opštine Beograda da se povuku sa tih funkcija, zbog proste činjenice da nisu izabrani shodno statutu Saveza.
Sve te nelegalne radnje moraju da dobiju svoj epilog na Izbornoj skupštini Saveza koja će biti održana 1. jula 2018. Pozivamo Roberta Sabadoša da podnese kandidaturu za mesto predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije i proveri da li ima podršku svih jevrejskih opština. Pozivamo i sve ostale jevrejske opštine da pošalju svoje delegate na zakazanu skupštinu i da glasaju po svojoj savesti, a na pod ucenama Roberta Sabadoša da ako ne budu glasali za njega neće dobijati sredstva koja nam daje Republika Srbija po Zakonu o otklanjanju posledica Holokausta.
Robert Sabadoš, siguran da nema dovoljnu podršku, po svemu sudeći neće se ni pojaviti na zakazanoj skupštini. Naprotiv, ucenom nekoliko manjih jevrejskih opština (Sombora, Niša, Pančeva i Zrenjanina) pokušaće da je bojkotuje i na taj način navodno sačuva svoj nelegalno stečeni mandat. Zaduženjem rabina Isaka Asiel da utvrdi da li Jevrejska opština Priština postoji, pokušava da zaustavi legalni proces zakazivanja izborne skupštine Saveza. Za mandata bivšeg predsednika Saveza Aleksandra Nećaka, taj isti rabin Isak Asile je dobio nalog da utvrdi broj članova u svim jevrejskim opštinama u Srbiji. Da je taj nalog ispunio znao bi i koliko članova danas ima Jevrejska opština Priština. O tome da je i on nelegalni član Izvršnog odbora Saveza ne treba trošiti reči. Da ima bar malo digniteta nikada se ne bi prihvatio, da suprotno statutu Saveza, bude član Izvršnog odbora. Po našem statutu je jasno definisano u članu 8. da "Članovi organa Saveza ne mogu biti funkcioneri političkih partija i stalno zaposleni u Savezu". Jednostavno, ono što izgleda nikome u Srbiji nije jasno, a to je da je rabin zaposleno lice, sa bruto platom od 400 hiljada dinara, plaćenim stanom od preko 100 m/2, besplatnom hranom u košer kuhinji Jevrejske opštine Beograda, nije bila smetnja Isaku Asielu da se prihvati članstva u Izvršnom odboru Saveza, pa čak da bude i delegat na skupštini sa pravom glasa. Čiji delegat može da bude rabin? Koga on predstavlja u jevrejskoj zajednici Srbije. Svoju pastvu, koju neretko ne može da okupi za vesrku službu? Podsećamo one neupućene da je potrebno da se okupi najmanje deset odraslih muškaraca da bi se verska služba mogla držati.
Kada već rabin nema dovoljno samopoštovanja, onda ova izborna skupština mora da iz statuta Saveza izbaci sve odredbe po kojima je rabin član Izvršnog odbora i delegat na skupštini Saveza.
Jednom za uvek mora se reći "bobu: Bob a popu: Pop!"

Otvorena obnovljena sinagoga u Subotici bez prisustva predstavnika Jevrejskih opština Beograda i Zemuna!
(27.3.2018.)

Robert Sabadoš, nasmejan. Niko nije zvao predsednike Jevrejskih opština Beograda i Zemuna, nemoguće, ha ha

Organizatori otvaranja obnovljene sinagoge u Subotici nisu našli za shodno da na ceremoniju otvaranja pozovu i predsednike Jevrejskih opština Beograda i Zemuna. Umesto toga se u novinskim napisima i medijima mogao dobiti podatak da „U Vojvodini danas živi oko 2.000 Jevreja i oni su organizovani u pet jevrejskih opština, odnosno u opštine u Kikindi, Somboru, Zrenjaninu, Novom Sadu i Subotici.“ Izvor: Večernje novosti i RTS. Ovaj podatak su novinari verovatno dobili od organizatora. Zašto su dati netačni podaci to znaju samo oni - organizatori. Kao prvo izostavili su Jevrejsku opštinu Pančevo iz Vojvođanskih opština. Kao drugo, podatak da u Vojvodini živi 2000 Jevreja je netačan. U svih šest jevrejskih opština u Vojvodini beleži se brojka od ne više od 1.300 članova, što podrazumeva i supružnike koji nisu po nacionalnosti i veri jevrejskog porekla. Nasuprot ovoj brojci u Beogradu i Zemunu beležimo broj od preko 2700 članova.
Ovo namerno izostavljanje predstavnika dve trećine članova jevrejskih zajednica u Srbiji, od strane Roberta Sabadoša (prim.red: poreklom iz Subotice), tzv. predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije, daje nam povoda da spekulišemo o već zaboravljenim autonomaškim idejama o samostalnosti Vojvodine.

Komentar na izjavu Roberta Sabadoša povodom otvaranja izložbe o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama

U vreme kada niko dobronameran u Srbiji ne postavlja pitanje da li su Ujedinjene nacije „dobro mesto“ za postavku izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav“, samozvani predsednik Saveza Robert Sabadoš daje sebi za pravo da u ime Jevreja iz Srbije izražava sumnju u takvu odluku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. U pisanoj izjavi na sajtu RTSa ne stoji njegova integralna izjava: „Pitanje je da li je Ujedinjene nacije, zgrada Ujedinjenih nacija dobro mesto.“ Međutim shvativši šta je izjavio, sledećom rečenicom pokušava da se opravda, ali ne i eksplicino da navede da je sedište Ujedinjenih nacija pravo mesto za postavku izložbe o Jasenovcu. On u nastavku kaže: „Ja mislim da je svako mesto dobro gde će se kazati, govoriti i jednom za uvek staviti na odgovarajuće mesto patnje kao što je bio sistem jasenovačkih logora“. Kada se presluša video prilog svakome će biti jasno šta je Robert Sabadoš hteo da poruči.
Da li ima, osim nas iz Zemuna, bilo kog člana jevrejske zajednice iz Srbije da se suprotstavi ovakvim stavovima advokata Roberta Sabadoša iz Subotice? Da li je advokatu Sabadošu zasmetalo to što je Jevrejska opština Zemun dala skromni doprinos za postavku ove značajne izložbe. Svima je poznato aktivno delovanje advokata Sabadoša protiv Jevrejske opštine Zemun. Njegovom samovoljnom odlukom uskraćena su prava (novac iz budžeta R. Srbije) koja Jevrejskoj opštini Zemun pripadaju po Zakonu o otklanjanju posledica Holokausta. U ovom važnom trenutku u kome je Srbija teškom mukom izdvojila novac iz budžeta, između ostalog i za realizaciju projekata koji se bave sećanjem na Holokaust, Robert Sabadoš je preskočio Jevrejsku opštinu Zemun iz te raspodele. Njegova negativna kampanja protiv predsednika Jevrejske opštine Zemun, posebno protiv dugogodišnjih aktivnosti koju sprovodi na očuvanju sećanja na stradale Jevreje u Holokaustu, nije pokolebalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije da naša istraživanja uključi u deo postavke ove značajne izložbe o stradanju Srba, Jevreja, Roma i antifašista u Jasenovcu.
Za potrebe izložbe koja je postavljena u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, poklonili smo po sto primeraka naših knjiga: „Pravednici među narodima – Srbija“ (izdanje na engleskom) i knjigu „Nestali u Holokaustu Zemun“ koja opisuje stradanje skoro cele Jevrejske opštine u Jasenovcu. Izvodi iz knjige koji opisuju stradanje porodice Fogel deo su grandiozne postavke o Jasenovačkom logoru. Za nas u Zemunu nema dileme da li je sedište Ujedinjenih nacija pravo mesto za postavku ovakve izložbe. Za razliku od advokata Roberta Sabadoša, mi u Zemunu se kao verska zajednica ne bavimo dnevnom politikom, već se rukovodimo istorijskom istinom!
Video na sajtu RTS od 27.1.2018.

Obeležja Srpske napredne stranke u nekadašnjem nacističkom logoru na Starom sajmištu i stambenim zgradama
Nećak: Sramna odluka SNS, bez poštovanja za žrtve

Umesto da Staro sajmište bude pretvoreno u memorijalni kompleks nacističkim žrtvama, SNS je ovaj prostor iskoristio za otvaranje kancelarije mesnog odbora, uprkos kritikama aktivista za ljudska prava.
Aleksandar Nećak, član UO Muzeja genocida Srbije, potez naprednjaka ocenjuje kao sraman.
- Taj krug ljudi nema osećaj poštovanja, mere, dostojanstva. Za njih je Staro sajmište, eto, neki prostor gde im se ukazala prilika da osnuju kancelariju. Oni nemaju pijetet, ne znaju šta znači Staro sajmište i šta predstavlja - kaže Nećak za Danas.
On podseća da je to bio užasan logor u kojem je mučki ubijeno 6.386 Jevreja u gasnim komorama, mahom žena i dece. Naš sagovornik je brojnim ministrima i drugim predstavnicima vlasti postavljao pitanje zašto na Starom sajmištu nije postavljeno bar spomen obeležje žrtvama, ali odgovor nije dobio.
- To je vruć kesten od koga svi beže. Treba imati na umu da je to jedno od trenutno najskupljih građevinskih zemljišta u Beogradu. Možda bi aktuelna vlast na njemu napravila novi Beograd na vodi ili nešto slično - ističe Nećak...
Ceo tekst u listu Danas od 26.1.2018.

Uklonjen transparent SNS-a sa Starog sajmišta, odbor ostao

Nećak: Naprednjaci nemaju osećaj šta znači žrtva. Stranica u listu Danas od 30.1.2018.

Rezolucija sa ožiljcima
Više od dve trećine članica UN glasale su da Jerusalim nije prestonica Izraela i osudile odluku američkog predsednika Donalda Trampa da SAD u taj grad premeste svoju ambasadu iz Tel Aviva.

Da nije reč o Generalnoj skupštini UN, debata o Jerusalimu i njen ishod bila bi loša pozorišna burleska, sa promašenom temom i obradom. Zašto? Zato što je Jerusalim u Izraelu, a ta međunarodno priznata država - ne Donald Tramp ili iko drugi - odabrala ga je za svoju prestonicu. Zato što su u Jerusalimu i Kneset, i predsednik Izraela, i premijer, i sva ministarstva, i vrhovni sud, a dve trećine stanovnika tog grada su Jevreji.
Zbog američkog veta, Rezolucija Generalne skupštine UN je neobavezujuća. Nikog ne obavezuje, ali svakog uznemirava. Posebno zbog toga što Rezolucija ima mnogo i faktografskih i moralnih ožiljaka.
Istoga dana, one daleke 1948, kada su UN proglasile da je stvorena država Izrael, trebalo je da bude proglašena i država Palestina, a da Jerusalim ne bude ni jevrejski ni palestinski, nego da bude slobodni i otvoreni grad pod međunarodnom upravom, a granice između Izraela i Palestine bile bi naknadno utvrđene. Biološki obogaljeni nacističkim holokaustom, ali i srećni što im je svet, posle dvadeset vekova rasejanja po svim kontinentima i narodima, ozakonio državu na njihovoj biblijskoj zemlji, Jevreji su to prihvatili. Odrekli su se bili i svog Jerušalaima i pristali na državicu koja je, u tom času, zauzimala samo oko pet odsto njihove zemlje iz Biblije...
Ceo tekst i video sa lista Danas od 27.12.2017.

Blago nama sa njima

Robert Sabadoš peva od sreće

Advokat Robert Sabadoš iz Subotice dao je za ugledni list Politika intervju u kome je izneo nekoliko veoma interesantnih zapažanja.
Predstavljajući se kao predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije bio je slobodan, bez dozvole Izvršnog odbora Saveza*, da iznese podatak u javnost kako u Srbiji postoje tzv. Jevrejske opštine koje u svom članstvu imaju tek nekoliko porodica. Naime, autorka intervjua Aleksandra Isakov ga je citirala i navela podatak da jevrejska opština Kikinda ima tek dvadeset članova, dok Jevrejska opština Niš ima više, 30 članova. Jevrejska opština Sombor ima 50 članova. Istini za volju Sombor je do pre nekoliko godina imao jedva 30. Valjda je u očekivanju koristi od Zakona o otklanjanju posledica Holokausta poraslo interesovanje za članstvo.
Brojke nisu uopšte važne, svi smo svesni da je to direktna posledica Holokausta, važno je to što je autorka citirala advokata Sabadoša koji „navodi ove podatke kao ilustraciju koliko su skromne mogućnosti jevrejskih opština po Srbiji da se nose sa aktuelnim problemima koje donosi novi zakon o restituciji.“ Kada se u zajednici povede diskusija o „skromnim mogućnostima“ pojedinih jevrejskih opština onda se Robert Sabadoš odmah pretvori u njihove „advokate“. Tvrdi da je to samo njihova briga.
Kada advokat Sabadoš javno tvrdi da oni nemaju kapaciteta da upravljaju sa tom imovinom postavlja se pitanje ko će sa njom upravljati. Da li je svrha Zakona da se pomognu dve tri porodice te da se de fakto njima preda na upravljanje imovina ugaslih porodica. Da li je zakonodavac razmišljao da će to biti nova nepravda prema stradalim porodicama.
Nažalost, pojedine jevrejske opštine, bolje reći njihovi čelnici, u povraćaju imovine a posebno u novčanom iznosu koji će država Srbija isplaćivati u narednih 25 godina, vide priliku da i za sebe odvoje poveliki deo tih iznosa. Tako je predsednica jevrejske opštine Sombor u svom budžetu za 2017. godinu predvidela naknadu za „odgovorne osobe“. Odgovorne osobe su naravno predsednici jevrejskih opština Srbije. Do današnjeg dana oni nikada nisu uzimali ni jedan jedini dinar za svoj volonterski rad. Ova dična predsednica je za sebe predvidela 80% od iznosa za rad njene opštine dobijenog iz budžeta Republike Srbije.
Advokat Sabadoš u intervjuu kaže: „Zato je važno da jevrejske opštine nađu imovinu pojedinaca i pretvore je u svoju svojinu kako bi imali od čega da žive u budućnosti.“
Da li ova predsednica danas nema od čega da živi? Da li je na to mislio advokat Sabadoš?
Posle ovakvog intervjua očekujem da će nastati navala da se članovi koji nemaju „od čega da žive“ zapošljavaju u administraciji jevrejskih opština. Osim što će uredno primati plate iz budžeta Republike Srbije, koji je predviđen za sasvim druge namene, ništa drugo neće ni raditi, kao što godinama unazad za to nije bilo ni potrebe.
Možda je jevrejska zajednica iz Srbije zbog svega toga i izabrala advokata za predsednika.
Trebaće im u budućnosti da opravda njihovu gramzivost.

Predsednik Jevrejske opštine Zemun           
Nenad Fogel
Zemun, 5.7.2017.

Septembar 2017 - KOME JE SMETALA SPOMEN PLOČA?

Na mestu gde će najverovatnije biti izgrađen još jedan tržni centar, postavljena je pre desetak godina spomen ploča koja je podsećala da je na mestu zvanom Topovske šupe bio sabirni logor za Jevreje tokom Drugog svetskog rata. Ni činjenica da su svi zatočeni u logoru bili ubijeni nije bila dovoljna domaćim fašistima ili sakupljačima sekundarnih sirovina da se ploča ostavi kao nemo svedočenje tragedije Jevreja iz Srbije.

Aleksandar Nećak, 2011. godine	Mesto gde je bila postavljena spomen ploča	Ovde se više ne održavaju komemorativni skupovi

Gradska vlast, u čijoj je nadležnosti održavanje spomen obeležja, još uvek nije reagovala. Nadamo se da će ploča, urađena po nacrtu arhitekte Aleksandra Nećaka, ponovo biti izlivena i vraćena na isto mesto.
Krajnja sudbina ploče sasvim je izvesna: bitku će izgubiti od trgovačke i građevinske filozofije.

Lični stavovi: Ko je u stvari pobedio u Drugom svetskom ratu u Srbiji?
Neznana folksdojčerska žrtva
Piše: Aleksandar Saša Nećak

Uporno odbijanje da se upišu imena žrtava ukazuje na nameru i želju da se, čim pažnja popusti, a istorijski trenutak to dozvoli, spomen-krst folksdojčerskim žrtvama pretvori u spomen-krst svim folksdojčerima, pa i onima koji su bili ratni zločinci.
Nedavno su se zvanična Srbija i premijer poklonili senima folksdojčera i otkrili spomen-krst u Bačkom Jarku.

Na tom spomen-krstu nije upisano nijedno ime žrtve, tako da možemo govoriti o spomeniku "Neznanoj folksdojčerskoj žrtvi". Godinama boreći se da se takvi spomen-krstovi podignu u mnogim mestima Vojvodine, zagovornici tog projekta se još upornije bore da se na tim krstovima ne upisuju imena žrtava. Zašto?...
Ceo tekst članka iz Nedeljnog dodatka lista Danas od 4.6.2017.

Iskreno rukovanje: Aleksandar Nećak, Nenad Fogel, prevodioci Olivera i Ida Polajnar i Nj.E. ambasador Velike Britanije Denis Kif

Aleksandar Nećak: PONOVLJENI APEL

Pred nama su, kao i svake godine, mnogi događaji i već tradicionalna susretanja, radost viđenja i razgovaranja, osvežavanja sećanja i pomalo ulepšavanja prošlosti, saznavanja novosti, pa nekad i planiranja bliske budućnosti.
Za razliku od događaja, koji su višesatna druženja najčešće povodom nekog praznika, jubileja ili kakvog dešavanja iz oblasti kulture, susretanja su višednevno zajednički provedeno vreme, tako svima potrebni lepi trenuci koje čuvamo i “trošimo” do sledećeg okupljanja. Jedan od predstavnika JDC, u izveštaju o svom radu sa nama, naglasio je da Jevreji u ex-YU, najviše vole da se okupljaju i druže. Bio je u pravu...
Ceo tekst o rukovanju

Zakon o Starom sajmištu - za početak memorijalnog kompleksa

Izrađena je prva verza Nacrta zakona o Starom sajmištu, koji će biti osnova za početak izgradnje memorijalnog kompleksa na mestu gde je u Drugom svetskom ratu bio jednan od najozloglašenijih logora, u kome je stradalo više od 7.000 Jevreja i 10.636 logoraša, različitih nacionalnosti.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks kaže da je "sirovi" predlog nacrta zakona prezentovan članovima radne grupe za Staro sajmište pre tri nedelje i da članovi treba da daju primedbe i dopune, nakon čega predstoji javna debata.
Kaže da je nacrt sačinjen od strane ljudi koji su bili određeni i nisu članovi radne grupe i dodaje da u inicijalnom tekstu nije učestvovao nijedan član radne grupe.
"Dao sam niz zamerki, ne bih nabrajao šta je sve rečeno, zamerke lektorske da se pojmovi Holokaust i Porajmos pišu velikm slovima, izostavljena je značajna kategorija za Staro sajmište, a to su antifašisti, nisu pomenuti nijednom rečju u sirovom predlogu nacrta"...
Ceo tekst i video sa sajta N1 Info od 19.2.2017.

9.12.2016 - Popravljeni spomenici na Jevrejskom groblju u Zemunu

U vremenu kada se Srbija na pravičan način odužuje jevrejskoj zajednici u Srbiji, ima pojedinaca koji se baš i ne slažu sa odlukama aktuelne vlade. Pre tačno dva meseca srušena su četiri spomenika plemenitih Jevreja sahranjenih na Jevrejskom groblju u Zemunu. Počinioci nisu pronađeni! Kome smetaju mrtvi? Da se tako nešto dogodilo na Kosovu, a događa se, mediji bi o tome govorili sa opravdanim gnevom. Kada se to desi u srcu Srbije, ne na Kosovu, već u Beogradu, odnosno Zemunu, onda muk. Ni reč o tom nemilom događaju nismo mogli da zabeležimo u izveštajima nacionalnih, privatnih i ostalih medija.

Uporedni snimci pre i posle popravke spomenika
Samuel Dojč/Samuel Deutsch sahranjen 1909	Emanuel Binder sahranjen 1908	Žak Hercl/Jaques Herzl sahranjen 1915.	Samuel Švicer/Samuel Scwitzer sahranjen 1911

Hevra kadiša (jevrejsko pogrebno društvo) koja se brine o spomenicima stradalih i nestalih porodica Jevreja u Holokaustu, nije ih zaboravila. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći kamenoresca Miloša Garića srušeni spomenici su popravljeni i vraćeni u prvobitno stanje. Tragovi vandalizma su još vidljivi na spomeniku od belog mermera. Tragovi koji opominju da se bar mrtvi ostave na miru.
Kamenorezac Miloš Garić postavio je tablu sa natpisom da se ispred posetilaca nalazi „Kuća života“, odnosno Jevrejsko groblje Zemun. Groblje na kome je tokom Drugog svetskog rata sahranjeno preko 6500 ljudi. Sahranjeni nisu bili Jevreji već Srbi i rodoljubi koje je nemačka okupaciona vlast u svesrdnu pomoć izdajničkog režima Milana Nedića zatvarala u logor koji se zvao Jevrejski logor Zemun, danas poznat i kao Staro sajmište. Mrtvi su iz logora svakodnevno deportovani zaprežnim kolima do Jevrejskog groblja u Zemunu gde su ih prvo bacali u Jevrejsku kapelu a sutradan ih sahranjivali u zajedničke jame.
Kamenorezac Miloš Garić postavio je tablu sa natpisom da se ispred posetilaca nalazi „Kuća života“, odnosno Jevrejsko groblje Zemun. Groblje na kome je tokom Drugog svetskog rata sahranjeno preko 6500 ljudi.
Sahranjeni nisu bili Jevreji već Srbi i rodoljubi koje je nemačka okupaciona vlast u svesrdnu pomoć izdajničkog režima Milana Nedića zatvarala u logor koji se zvao Jevrejski logor Zemun, danas poznat i kao Staro sajmište. Mrtvi su iz logora svakodnevno deportovani zaprežnim kolima do Jevrejskog groblja u Zemunu gde su ih prvo bacali u Jevrejsku kapelu a sutradan ih sahranjivali u zajedničke jame.

Nenad Fogel:
I u Hrvatskoj i u Srbiji od zločinaca prave heroje

Čudim se zašto Srbi govore da je Nedić srpska majka kada je dokumentovano da je u banjičkom logoru pobijeno 32.000 Srba i ‘samo’ 600 Jevreja. Nedićev režim je te Srbe osudio na smrt. A i Draža je napravio ogromne pokolje nad srpskim narodom.
Ceo tekst iz intervjua za zagrebačke Novosti od 18.5.2016.

EKSKLUZIVNO AMBASADOR IZRAELA ZA KURIR:
Sramota je što u Hrvatskoj veličaju ustaše

Ambasadoru Izraela Josefu Leviju u Srbiji ističe mandat za tri meseca. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir odbija da se pozdravi sa zemljom koju smatra svojim drugim domom. - Odlazim, mada ne želim da se opraštam (smeh). Odlazim na leto i sa sobom zauvek nosim vrednosti koje sam stekao u Srbiji. Srbija će zauvek biti deo mene. Želim da vam odam jednu tajnu. Sada kad niko ne čuje (smeh). Dok slušam himnu Srbije, naježim se i na ivici sam suza. To nije uobičajeno za ambasadore. Kad god čujem vašu himnu, posebno dve rečenice...
- Bože spasi, Bože hrani, srpske zemlje, srpski rod! Na ivici sam suza... Znate, Srbija sanja o tome da bude srećna i da pronađe svoju sreću. Da ima svojih pet minuta u istoriji. I mi imamo san. Naša himna se zove „Nada“. Poznata književnica iz Izraela napisala je pesmu o Jerusalimu, o gradu koji sedi sam i postaje rob svojih snova. To je istina o Jerusalimu, ali možda i o Beogradu. Beograd je veliki evropski grad koji sanja san o velikoj sreći. To je i naš i vaš san.
Ceo tekst sa sajta "Kurira" od 23.5.2016.

27.4.2016 - Objava za medije na sajtu Spomen područja Jasenovac

Pred sam početak komemoracije koja se održava u spomen svim stradalima u jasenovačkom logoru, a povodom obilježavanja dana proboja 22. travnja, pristupio mi je novinar TV-a kojemu se navodno ne dozvoljava položiti vijenac, ali istovremeno to je bila, naknadno sam uvidjela, svojevrsna provokacija koju nisam naslućivala. Prvenstveno želim istaknuti da je cijeli događaj snimljen bez mojeg znanja, pa stoga i pretpostavljam da je bila želja zabilježiti reakcije na vijenac kojega je grupica donijela, a na kojem je pisalo "Stradalima logora Jasenovac od 1941. do 1951. godine". Sam taj vijenac ja nisam vidjela, a moram priznati da se u neposrednom trenutku prije početka službenog i televizijskog programa komemoracije nisam snašla. Moram naglasiti - mi se u Spomen području Jasenovac bavimo muzejskom i edukativnom djelatnošću prema Zakonu o muzejima i isključivo i samo komemoriranjem stradalih Srba, Roma, Židova, Hrvata antifašista i ostalih naroda koji su stradali u ustaškom koncentracijskom logoru Jasenovac od 1941. do 1945. godine.
Komemoracija 22. travnja, na obljetnicu proboja logoraša izvedenog 1945. godine, posvećena je sjećanju na žrtve jasenovačkog ustaškog logora, i ona se ne smije zloupotrebljavati za pokušaje relativiziranja njihovih patnji izazvanih nasiljem i genocidnom politikom ustaškog režima, te radi polaganja spornog vijenca upućujem ispriku preživjelim logorašima, potomcima žrtava, kao i hrvatskoj javnosti.

Nataša Jovičić
Ravnateljica JUSP Jasenovac

Reakcija na tekst objavljen u našoj rubrici KOMENTARI

Pismo predsednika Aleksandra Nećaka IO Jevrejske opštine Zemun

Za zaboravne. IO Saveza 16.12.2012. Urednik sajta Nenad Fogel, Aleksandar Nećak, Robert Sabadoš, Tomika Halbror, Ruben Fuks, Ruben Dajč, alfa i omega finansija Saveza, do njega službenik Saveza Zoran Mevorah, Rada Petrović zbunjeno gleda u kameru, Stojan Knežević predsednik porodične opštine Kikinda (danas je predsednica njegova unuka), i David Montijas. Većina je i 17. aprlia glasala da se o predlogu JO Zemun ne glasa.

Urednik sajta Nenad Fogel završio je prvi razred osnovne škole u Novom Sadu, u zgradi sinagoge. Učiteljica ga je tada naučila da samo istina leči sve rane.

17.4.2016 - Silovanje demokratije

Kako je ambasador Kirbi našao put do Subotice? Da ga nije Nećak doveo da vidi kako napreduju radovi na obnovi sinagoge? Ne bih rekao.	Ko još pamti njihova obećanja?	Pripreme za smenu Nećaka: Đerasi , Fuks i Elazar.	Kud mene da nađete sada u vezi Švajcarskih računa?	Obećanje ambasadorki Izraela Jafi Ben Ari vratićemo vam sinagogu kada na vlast dođe Vućić.	Otkud Aleksandar Nećak u Subotici u društvu Majkla Devenporta i Roberta Sababodša ?	Predsednik JO Prištine, ili deo porodice Prlinčević?

Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije demonstrirao je na poslednjoj sednici, održanoj 17. aprila 2016. godine, klasičan primer kako se zloupotrebljava instititucija demokratije. Naime, od dva predloga Izvršnog odbora JO Zemun da se dopuni dnevni red redovne sednice, nijedan nije usvojen. Kako reče predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel posle odbijanja, između ostalog, da se raspravlja o razlozima zbog kojih je bivši predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak vratio titulu počasnog predsednika, ma šta ta titula značila, predstavlja akt odsustva poštovanja odluke izvršnog odbora jedne od, navodno, ravnopravnih opština Saveza. Izostanak spremnosti da se o temi koju je inicirala Jevrejska opština Zemun raspravlja, predstavlja u pravom smislu „silovanje“ demokratije. Kako dalje, kada u Izvršnom odboru Saveza, proširenom sa nestvarnih 11 članova nakon prestanka mandata Aleksandru Nećaku, sve u cilju prevladavanja tri brojčano najveće jevrejske opštine u Srbiji pravo je pitanje. Na taj način su jevrejske opštine Beograd, Novi Sad i Subotica ostvarili za sebe apsolutni primat koji dovodi i do mogućnosti da se sve inicijative malih (manje brojnih) opština glasanjem odbiju. Ko može da im onda prigovori da tu nema demokratije. Glasalo se, ali šta da se radi, većina nije prihvatila te predloge. Moramo da se upitamo kakva je to većina kada se zna da je po poslednjem popisu u Srbiji registrovano tek nešto više od 700 Jevreja. U spiskovima naših opština vode se kao članovi njih oko 3000. Kako je došlo do tolike razlike u broju. Verovatno se neki od Jevreja plaše da se na zvaničnom popisu izjasne kao pripadnici jevrejske manjine. Još uvek je prisutan strah od nekog novog Holokausta. Drugi razlog je to što se u našim spiskovima vode kao članovi i supružnici i deca, koji često nisu jevrejskog porekla, što lično smatram za našu prednost, nikako manu. Danas u članstvu Jevrejske opštine Zemun brojimo nekih 120 članova. To bi bilo oko 5 % ukupno registrovanog članstva u srbijanskim jevrejskim opštinama. Preko 90 % njih su jevrejskog porekla, po nacističkim kriterijumima. Poslednjih dvadeset godina učinili smo svi zajedno u JO Zemun da se povrati stari sjaj aktivnosti koje su u Zemunu postojale pre Holokausta. O tome svedoče naše brojne aktivnosti i preko 30 naslova koje je objavila Jevrejske opština Zemun u poslednjih 15 godina postojanja izdavačke delatnosti. Ko ne veruje neka pregleda sve stranice našeg sajta koji od 2005. pruža kompletan uvid u sve aktivnosti. Stara izreka veli: Niko nije postao prorok u svom selu! Naravno niko iz JO Zemun nije ni želeo da bude prorok, ali da mu se oda priznanje za dugogodišnji rad, pre svega na očuvanju tradicije, sećanja na Holokaust i razvijanju dobrih odnosa sa okruženjem, to smo očekivali. Umesto zasluženih priznanja doživljavamo razočarenja odbijanjem da se raspravlja o jednoj nepravednoj odluci Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština Srbije iz 2011. Umesto da odbije odluku Aleksandra Nećaka da vrati titulu počasnog predsednika Saveza, koja je u direktnoj vezi sa zahtevom Jevrejske opštine Novi Sad da mu se ta titula oduzme, a koja se služila najobičnijim spekulacijama o njegovom radu na štetu zajednice posle prestanka obavljanja dužnosti predsednika Saveza, Izvršni odbor Saveza je tu „želju“ Aleksandra Nećaka jedva dočekao sa objašnjenjem da se on sam odriče te titule. Zaboravili su da je već sve bilo dogovoreno između onih „najvećih“ da mu se ta titula oduzme. Šta su tada radile tzv. „male“ opštine poput „porodičnih“ iz Kikinde i Prištine i dva tri člana Niške opštine? Priklonile su se onim VELIKIM i glasale da mu se oduzme titula počasnog predsednika Saveza. Svojevremeno je autoru ovog komentara kazala jedna od tri člana JO Kikinde: Koga je moliti nije ga ljutiti! Taj stav jasno ukazuje da su njihovi interesi vezani samo za NOVAC. Zašto ne prestanemo sa simuliranjem da postoje jevrejske opštine kao Kikinda, Niš i Priština, koja uzgred budi rečeno predstavlja takođe jednu porodicu, dok pravi zastupnik Jevreja na Kosovu, Votim Demiri nema nikakvu podršku našeg Saveza. Te tri opštine, ili tri porodice, imaju pravo da skinu sa dnevnog reda naš legitimni zahtev za reviziju ranijih odluka IO Saveza. Danas je na neslavnoj sednici IO Saveza Robert Sabadoš, koji je bio u vreme Aleksandra Nećaka potpredsednik Saveza, „tužno“ izjavio: „Šta da se radi, Aleksandar Nećak je sam vratio tu počasnu titulu“. Nije smogao ni snage, a verovatno ni volje da glasa za predlog IO JO Zemun da se ta nepravda ispravi. Ostao je uzdržan u nadi da će većina u nekom novom slučaju podržati njega i njegovu „veliku opštinu“ u realizaciji budućih projekata koji će stići sledeće godine kada počinje realizacija Zakona kojim našoj zajednici država Srbija daje u narednih 25 godina 950.000,00 evra kao odštetu za stradale Jevreje tokom Holokausta. Činjenica je da je taj Zakon inicirao baš Aleksandar Nećak. On je sa prethodnom Vladom već ugovarao način na koji će biti obeštećena jevrejska zajednica, sve na osnovu Terezinske deklaracije. Svesrdno je pomagao radnoj grupi Saveza koja je, posle smene predsednika Saveza Rubena Fuksa sa položaja glavnog pregovarača, zvanično vodila pregovore sa vladom Aleksandra Vučića. Ni za to mu nisu odali priznanje. Kažu nekom drugom prilikom. Agencija za restituciju na čijem čelu je Strahinja Sekulić i Vlada Srbije prepoznali su opravdanost naših zahteva i doneli su odluku da se ispravi velika nepravda učinjena Jevrejima Srbije. Očekivalo bi se da je ta odluka doneta dok su na vlasti bili oni drugi. Umesto nijh, Aleksadar Vučić se pokazao na delu kao čovek koji razume sve patnje Jevreja u Srbiji i odlučujuće je doprineo donošenju zakona koji ispravlja 71. godina staru nepravdu.
Na kraju moram da se osvrnem na rad IO Saveza. Godinama unazad sve brljotine koje su radili naši čelnici nikada nisu bile sankcionisane na IO Saveza. Da su kojim slučajem procurili pre nekih desetak godina „Maršalski papiri“ danas oni koji odlučuju o finansijama Saveza ne bi bili u prilici da se drsko predstavljaju kao Luj XIV: O finansijama odlučujem JA! Ili u prevodu „Država to sam JA!“. Videćemo posle prve uplate države Srbije na račun Saveza ko je „država“, ON ili Zakon koji propisuje na koji način će Jevrejska zajednica u Srbiji trošiti dodeljena sredstva. Ovog puta neće biti preglasavanja već će morati da se pruže detaljni izveštaji na čega su utrošena sredstva koja će država Srbija teškom mukom odvajati za našu zajednicu. Na svu sreću Nadzorni odbor koji nas kontroliše ima „demokratsku većinu“, većinu koja nije iz redova naše zajednice. U tome će im svesrdnu pomoć pružati i Jevrejska opština Zemun.

Ogovor Mihaelu Frojndu

U rubrici „Stav, mišljenje“ (Opinion) Jerusalem Posta, Mihael Frojnd nedavno je objavio autorski članak u kome se zalaže da se ispuni poslednja volja idejnog tvorca moderne države Izrael, Teodora Hercla. Iako je država Izrael odavno ispunila poslednju volju Teodora Hercla, Frojnd vođen, pre svega, svojom opsesijom o preselenju posmrtnih ostataka Teodorovih dede i babe po ocu, pogrešno tumači testament Teodora, čiji deo dajemo u naslovu. Iz Herclove poslednje volje jasno se vidi da nije spominjao dedu i babu sa očeve strane, kao ni dedu i babu sa majčine strane. Zašto se onda Frojnd zalaže da se posmrtni ostaci dede Simona i babe Rivke prenesu u Izrael i sahrane pored njihovog unuka? Zašto se poziva na „poslednju volju“ svestan da u njoj nije traženo da se dede i babe (ni po ocu ni po majci) sahrane pored njega, ili on pored njih, svejedno...
Ceo tekst u pismu predsednika JOZ i Hevra Hadiše, Zemun.

Deset najgorih antisemitskih/antiizraelskih incidenata 2015

Zastrašujuće pojave kao pokazatelj rastuće prijetnje jevrejskom narodui i demokratskim vrednostima.

Dokument Centra Simon Wiesenthal
(na engleskom jeziku)

O Oliveri Milosavljević: Odlazak dosledne istoričarke

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu Olivera Milosavljević, preminula je u utorak, 12. oktobra u Beogradu. Milosavljević je svoj profesionalni rad posvetila kritičkom prilazu savremenoj srpskoj istoriji i raskrinkavanju rasprostranjenih nacionalnih mitova...
Ceo tekst sa sajta slobodnaevropa.org. Objavljeno 13.10.2015.

Netenjahuova tišina od 44 sekunde u UN izrugana muzičkim interludama

Ceo tekst i video prilozi na sajtu Washington Posta (na engleskom).
Objavljeno 1.10.2015.

14. godišnja konferencija JRI - Jasenovac Research Institute
Izveštaj Dejmsa Jarkera direktora JRI, 27. aprila 2015.

(Foto galerija klikom na sliku)

Institut za proučavanje Jasenovca organizovao je 14. godišnje dane komemoracije Jasenovca za vikend 25. i 26. aprila 2015 u Njujorku. Od pokretanja ove godišnje aktivnosti u znak sećanja na probijanje logoraša iz Jasenovca, JRI je uvek održavao ceremoniju u njujorkškom Memorialnom parku Holokausta u zalivu Šipshed u Bruklinu sa govornicima koji izlažu svoja gledišta o poukama Jasenovca i odavanjem pošte njegovim žrtvama. JRI je podigao spomenik jasenovačkim žrtvama u parku, jedini takav spomenik van teritorije bivše Jugoslavije...
Gost i govornik na ovom skupu bio je i predsednik naše opštine Nenad Fogel.

Ceo tekst izveštaja (engleski) :: Program konferencije (engleski) :: JRI sajt

Ko piše govore predsedniku Nikoliću?

U izveštaju koji je obavio B92 povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta pod naslovom „Holokaust je istorijska sramota“ objavljena je i rečenica predsednika Nikolića koja je, verovatno po mišljenju pisca predsedničkih govora, trebalo dodatno da objasni zašto smo mi Jevreji bili na meti nacističkog ološa.
Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke rekao je Nikolić.
Ovakve izjave uvek prvo asociraju na antisemitizam, jer su takve floskule o Jevrejima i bile okidač za njihov progon (Kristallnacht) i na kraju za sistematsko uništavanje. Urednik MOSTA, lista Jevreja izbeglih iz bivše Jugoslavije koji izlazi u Izraelu, Milan Fogel, poslao nam je komentar te izjave:

Istina je da su Jevreji ostavili trag u svim zemljama u kojima su živeli, ali gospodin predsednik ponavlja stereotip o bogatim Jevrejima, s obzirom na poslove kojima su se bavili, ali se istovremeno zaboravlja da je većina Jevreja bila siromašna ili je pripadala srednjoj klasi. Istina je, takođe, da su Jevreji, pre nego što su bili ubijeni, opljačkani, prvo u nacističkoj Nemačkoj, a onda i u Srbiji i svim drugim okupiranim državama gde su se nalazili.

Nadamo se da je ovakva izjava još jedna od zabluda koje godinama plasiraju naši (ne)stručni istoričari. Sigurni smo da je predsednik Nikolić samo žrtva svojih saradnika koji nemaju dovoljno znanja a samim tim ni prava da pišu o stradanju Jevreja u Holokaustu.

Povodom izjave predsednika Nikolića Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM izdao je 28.1.2015. saopštenje za javnost.

Još jedna prevara:
Jevrejska imovina se poklanja izmišljenom ENTITETU

Sve zemlje koje su imale taj problem regulisale su ga formiranjem nekog entiteta na koji bi ta imovina bila preneta. To telo bi njom upravljalo u cilju pronalaženja jevrejske zajednice, koristeći je u memorijalne i edukativne svrhe, rekao je direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić.
Ko i zašto ponovo „traži“O ojevrejsku zajednicu? Zašto bi se formirao bilo kakav “entitet” kada postoji Savez jevrejskih opština Srbije kome ta imovina treba da bude preneta. Ko je i zašto zaključio da je Savez “nesposoban” da upravlja imovinom bez naslednika? Savez ima Izvršni odbor sastavljen od predstavnika svih jevrejskih opština u Srbiji i jedini je koji ima moralno pravo da raspolaže sa tom imovinom i to na način na koji on smatra da je potrebno. Najavljulje se da će korišćenje te imovine biti u cilju jačanja jevrejske zajednice.
Odmah zatim se kaže da će se imovina usmeravati u memorijalne i edukativne svrhe. U vreme kada naše Opštine nemaju sredstava za osnovnu delatnost, neko sebi daje pravo da odlučuje kako će se imovina koristiti. Sva je prilika da će najveću korist imati oni koji će biti imenovani za „čuvare imovine“. To je kao kada kozi date da čuva kupus. Živi bili pa videli!
O ovome piše N1.info. Objavljeno 4.1.2015.

REAGOVANJA: Komentar Aleksandra Nećaka, bivšeg predsednika Saveza JO

OEBS - Skup u Berlinu 2014.

A. Nećak

U Berlinu je, 12 i 13 novembra, u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke, održan vrlo interesantan i vrlo važan međunarodni skup, o kome naši mediji nisu dovoljno ili nisu uopšte informisali javnost. Nalazim da je potrebno da bar jevrejska javnost i oni koji posećuju sajt JOZ (a njih nije malo) saznaju nešto o pomenutom skupu, izlaganjima i preporučenim zaključcima. Zato ću ukratko izneti svoje utiske.

Povodom 10. godišnjice Berlinske deklaracije o borbi protiv antisemitizma, donete na konferenciji OEBS-a 2004. godine u Berlinu, 12 i 13 novembra ove godine, održan je prigodan sastanak učesnika visokog nivoa, kao i Foruma civilnog društva.

Ministar Ivica Dačić

Nacionalne OSCE (OEBS) delegacije predvodili su ministri inostranih poslova zemalja učesnica, ambasadori i visoki funkcioneri vlada: SAD, Albanije, Nemačke, Jermenije, Austrije, Azerbejdžana, Belgije, Kanade, Danske, Španije, Estonije, Finske, Francuske, Velike Britanije, Grčke, Mađarske, Islanda, Italije, Makedonije, Litvanije, Malte, Monaka, Norveške, Holandije, Poljske, Rumunije, Rusije, Srbije, Slovačke, Slovenije, Švedske, Češke, Turske, Ukrajine, Izraela i Švajcarske kao zemlje koja predsedava OEBS u ovom periodu. Skupu su takođe prisustvovale i u radu uzele aktivno učešće i veliki broj međunarodnih organizacija i institucija kao što su: ECRI, ITF ili IHRA, ICCA, PACE, UNESCO, UNHCR, OHCHR i mnoge druge...
Ceo tekst Aleksandra Nećaka

UBIJENI OTETI MLADIĆI
Piše Milan Fogel

Vojska i zvaničnici Izraela, da ne govorimo o porodicama ubijenih mladića, do poslednjeg momenta su verovali da su mladići živi i da će se vratiti kući. Mladići su poslednji put viđeni na raskrsnici kod Guš Ciona, gde su stopirali automobile na povratku kući iz verske škole koju su pohađali.
Neko je dao naznake, prisluškivani su telefonski razgovori, gde se tela ubijenih mladića nalaze i ubrzo su napuštena tela nađena. Ispostavilo se da su mladići, Gilad Shaar, Naftali Frenkel and Eyal Yifrach, verovatno ubijeni odmah pošto su kidnapovani 12. juna ove godine. Nađeni su na jednom polju severno od Hebrona. Jednog momenta se poverovalo da su Palestinci odustali od ovakvog načina borbe, međutim statistika je neumoljiva i pokazuje da se ovakve terorističke akcije periodično ponavljaju.
Prva reakcija, kao što je uobičajeno, pošto se tačno zna ko su dvojica otmičara, trebalo je da bude rušenje kuća porodica otmičara. Dok smo ovo pisali, otmičari još uvek nisu uhvaćeni. Sa odlukom se sačekalo. Rušenje kuća bi trebalo da bude opomena budućim otmičarima, čije bi porodice bile bi kažnjene za zlodela njihovih sinova. Velika moralna dilema postoji godinama: Da li je ispravno kažnjavati nekog drugog, koji možda i ne podržava zločin, koji je učinio neko od članova njihove porodice, ali, s druge strane, porodicama se nadoknađuje učinjena šteta i povrh toga dobijaju redovne mesečne prinadležnosti od palestinskih zvaničnih autoriteta. Mesečna primanja se kreću od 3,000 do 12,000 šekela, zavisno do težine zločina koji je počinjen. Tu se, po mom mišljenju, i ne samo mom, nalazi najveći problem, jer ovakve isplate direktno podržavaju terorizam.
Oni koji su decidirano protiv rušenja kuća, u stvari, zagovaraju mnogo radikalnija rešenje, likvidaciju vođa Hamasa. S druge strane, pojedini članovi Kneseta zagovaraju uvođenje smrtne kazne za izvršioce najtežih zločina ili, bar, doživotni zatvor. Iako, smatraju oni, doživotni zatvor nije garancija, jer se dešavalo da ubice posle nekoliko godina, u razmeni za naše vojnike, budu pušteni iz zatvora.
U akciji potere za otmičarima trojice mladića uhapšeno je oko 500 Palestinaca, a od istrage se očekuje da će se stići do naredbodavaca, odnosno organizatora otmice. Kao što rekosmo, poznata su imena dvojice otmičara, ali sasvim je jasno da su u zločinačkoj akciji učestvovali i mnogi drugi - prebacivanje otetih u drugi auto, odnošenje na mesto gde su nađena tela itd. Zna se da Hamas, kao organizacija, nije naredila otmicu i ubistvo trojice mladića, ali se isto tako zna da su zločin izvršili pripadnici Hamasa, navodno, samoinicijativno. Ne sme se izgubiti iz vida da lideri Hamasa godinama pozivaju na otmice i ubistva, to je postalo deo ideologije Hamasa. U takvoj atmosferi nije iznenađenje da pojedinci smatraju svojom dužnošću da napadaju pojedince, bez obzira da li oni nose uniformu ili su obični civili. U svakom slučaju, vlada Izraela, još jednom će ponoviti zahtev Abu Mazenu da iz vlade izbaci pripadnike Hamasa, kao najveću pretnju izraelskim građanima i miru na ovim prostorima.

INTERVJU: JOSEF LEVI, izraelski ambasador u Beogradu
Hamas krivimo za otmicu tinejdžera

Neko možda prepoznaje signale umerenosti u Hamasu, ali ja čekam da vidim njegove lidere da kažu da Izrael postoji i da ga priznaju kao takvog Foto Tanjug Sudbina izraelskih tinejdžera, otetih prošlog četvrtka kada su se vraćali kući iz verske škole, podigla je minulih dana kompletnu izraelsku javnost na noge, a izraelska vojska je na Zapadnoj obali započela opsežnu akciju potrage.
Vlada Benjamina Netanijahua je ovu otmicu direktno povezala sa, za nju neprihvatljivim, pomirenjem umerenog palestinskog pokreta Fatah predsednika Mahmuda Abasa i ekstremnog islamističkog Hamasa, koji od 2006. kontroliše pojas Gaze.
Dva rivalska pokreta su osnovala zajedničku tehnokratsku vladu, okončavši osmogodišnji palestinsko-palestinski sukob na otvoreno protivljenje izraelskih zvaničnika koji su to naveli i kao razlog za prekid izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora...
Ceo tekst sa sajta Politike. Objavljeno 20.6.2014.

Juden Raus
Najgnusnija društvena igra koju je svijet vidio

"Da se preimenuje u 'Srbi Raus' ili 'Muslimani Raus', ova bi bezvremenska tema rasističke mržnje i danas bila aktualna. Postoje brojna mjesta na svijetu u kojima bi takva igra naišla na publiku", upozoravaju Andrew Morris Friedman i Ulrich Schaedler, autori rada koji je proučio vjerojatno najgnusniju društvenu igru svih vremena. Igra nazvana „Juden Raus“ u njemačkim se trgovinama pojavila samo mjesec dana nakon Kristalne noći, po cijeni od 4,50 reichs maraka. No, autor ove igre nije mogao ni pomisliti da će njegovu zaradu na račun konačnog rješenja osujetiti sami nacisti. Na kraju se pitao zar igra kojoj je cilj skupiti Židove po gradu te ih poslati natrag u Palestinu nije na liniji?
Igre koje igramo odražavaju vrijednosti društva koje ih osmišljava i koje se njima zabavlja. Dok se mase njima igraju, povjesničari kulture koriste ih kako bi proučavali te vrijednosti obzirom da brojne igre, kako djecu tako i odrasle, direktno ili indirektno, nerijetko uče i moralnim vrijednostima. Najčešće se u igrama srećemo sa "zapadnjačkim" vrijednostima, no "bilo koji vrijednosni sustav može se promovirati kroz igre zavisno o želji dizajnera", tvrde autori studije "Juden Raus: Povijest najzloglasnije igre", Andrew Morris Friedman i Ulrich Schaedler koji su u svome radu proučili valjda najgnusniju igru ikada osmišljenu...
Ceo tekst sa sajta Lupiga.com. Objavljeno 26.3.2014.

Antijevrejsko pitanje
Lev Rubinštejn

U sveopštoj larmi koja poslednjih dana vlada našim diskusionim prostranstvom, tema Ukrajine je ta koja dominira. A u svim tim razgovorima, s povišenom učestalošću iskače reč „nacionalizam“, u svim iz njega izvedenim oblicima.
Odmah da kažem: ja ne volim nacionalizam. Bilo koji. Mada razlikujem onaj imperijski od antiimperijskog. I razume se, ne trpam ih u isti koš.
Ali ne volim nijedan. Pre svega zato što je nesavremen. Nacionalizam je arhaičan. I zato je on, uzgred rečeno, tako primamljiv.
Dok je u službi boljeg razumevanja istorije ili umetničke stilizacije, svaka arhaičnost je zanimljiva, čak cenjena. A kada je angažovana u aktuelnoj praksi – bilo društvenoj, bilo kulturnoj, bilo političkoj – ona u najboljem slučaju postaje smešno provincijalna, a u najgorem, destruktivna i opasna po moralno i intelektualno zdravlje društva.
Od svih sporova su najčešći oni koje podstiču „jevrejsko pitanje“. A i kako bez njega? I na ove hronično bolne tačke najčešće pritiskaju ljudi koji su u većoj ili manjoj meri zaraženi davnašnjim virusom judofobije, manje-više isti oni koji neprestano prelistavaju spiskove ličnosti naše otadžbinske istorije i crvenom olovkom revnosno podvlače ne prezimena na „-ov“ ili „-in“, već samo ona koja se završavaju na „-man“ ili „-berg“. To su uglavnom oni kod kojih se judofobija u našem domaćem izvođenju naziva „patriotizam“, a u tuđem prosto „fašizam“ ili, recimo, „banderovština“. Liči na ono nekad: naši su obaveštajci, a njihovi su špijuni. Ne daj bože da neko tamo samo nešto pisne o tome. Odmah će biti spaljen svetim ognjem humanizma. A ovde, kod nas, samo izvolte. Može slobodno i o „abažurima“. Što da ne? Naši smo...
Ceo tekst sa sajta Pešcanika. Objavljeno 11.2.2014.

O kritici Hane Arent
Hannah Arendt Center

Prošlo je više od 50 godina od kada je Hana Arent objavila Ajhmana u Jerusalimu. To nije njena najbolja ni najznačajnija knjiga, ali ipak sadrži neka ključna i važna zapažanja. Pre svega, predstavlja portret čoveka koji, kako ga Arent vidi i razume, prilično neprimetno od antisemite prerasta u genocidnog ubicu. Hana Arent je postavila pitanje kako su se Ajhman i drugi kao on sa takvom lakoćom od antisemita pretvarali u masovne ubice?
Ova knjiga je sa razlogom poznata, jer postavlja ovo duboko važno pitanje i daje odgovor koji je vremenom prihvaćen kao ubedljivo ispravan. U najkraćem, radi se o tome da savremeni sistemi administrativno organizovanog ubijanja i zločina zavise od saradnje i zalaganja mnogih ljudi koji, iako podržavaju osnovne ciljeve režima, sebe ne doživljavaju kao kriminalce i ubice. Ovi ljudi postupaju iz ubeđenja, ali pravdaju ono što čine klišeima i birokratskim jezikom. Oni se ponose ne samo svojom odanošću, nego i preduzimljivošću i veštinom u sprovođenju ciljeva režima. Ti obični ljudi, daleko od hladnokrvnih ubica ipak spremno, pa i poletno sudeluju u administrativnoj mašineriji smrti. Na to su spremni, tvrdi Arent, jer su se izolovali od drugih i počeli da razmišljaju u mehuru gde ne čuju i ne prihvataju mišljenja drugačija od svojih. Ovoj plitkoj nehajnosti – Arent je na drugom mestu naziva glupošću – ona daje ime „banalnost“, koja omogućava savremenim režimima zla da izazovu takvo užasno i svakako nebanalno zlo...
Ceo tekst sa sajta Pešcanika. Objavljeno 25.12.2013.

Ivan Ergić
Svi izvlače neki razlog za prezir prema Jevrejima

Erih Pribke, još jedan visoki SS oficir i zločinac, umro je prirodnom smrću i u dubokoj starosti. Pri tom, do kraja života nije ispoljio ni najmanje kajanje ili elementarnu empatiju ostajući dosledan stavu, toliko puta opisivanom kod Hane Arent da je on "samo radio ono što mu je bilo naređeno". Nedavni slučaj "Pribke" samo podseća koliko su bivši nacisti imali utočiste, ne kod ekstremne desnice i neonacističkih organizacija, već u tzv razvijenim, demokratskim zemljama, jer oni su uživali kako obaveštajni i sudski azil, tako i pre svega politički. Antifašistička svetska javnost je bila preslaba da se suoči sa strukturama zemalja koje su skrivale i štitile zločince. Obračun sa zločincima i njihovo pronalaženje zavisilo je od snage, volje i sredstava pojedinaca.
Dok su Simon Vizental, Efraim Zurof i slični njima lovili naciste i studiozno se bavili tim poslom, javnosti mnogih zemalja koje su krile iste, bile su vidno indignirane i neprijateljski raspoložene prema njima. Iz njihovih reakcija kao da je uvek zračio tihi antisemitizam, i to onaj tako često uzrokovan samim prisustvom jevrejskog aktivizma i koji podseća ne samo na ravnodušnost velikog dela sveta prema Holokaustu, već i prema njegovom kasnijem obezvređivanju, skrivanju nacističkih prvaka i zataškavanju njihovih zločina. Dakle, nad njima je izvršen dvostruki zločin. To je onaj psiho-nacionalni moment kada žrtva ostaje kao stalni dokaz o počinitelju i njegovoj indiferentnosti, tako da ne samo da "nemački narod nikad neće Jevrejima oprostiti Holokaust", već i mnogi drugi...
Ceo tekst sa sajta Lupiga.com. Objavljeno 19.11.2013.

Levi: Vaskrs Srbije stiže sa njiva
Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi o saradnji sa našom državom, istoriji i kosovskom pitanju: Ne priznajemo nezavisnost Kosova, iako je Beograd podržao Palestinu.

Želimo da učestvujemo u „vaskrsnuću“ Srbije, posebno u oblasti poljoprivrede. Vaša država je prirodna „korpa hrane“ Balkana i pola Evrope koja ima sve preduslove za razvoj poljoprivrede. Izrael, koji je rođen u pustinji i bio prinuđen na inovacije, želi da svoja iskustva podeli sa Srbijom.
To u razgovoru za „Novosti“ poručuje izraelski ambasador u Beogradu Josef Levi, koji srdačno ističe da Srbija spada u najintimnije prijatelje njegove domovine. - Odlično političko razumevanje sa Beogradom odraz je bogatih odnosa dva naroda generacijama unazad. Svuda nalazim simpatije za Izrael i topla podsećanja na sličnosti naših istorija i želje za slobodom, jedinstvom i očuvanjem identiteta. Srbi su jedan od nekolicine evropskih naroda gde antisemitizam nikada nije bio popularan i gde se Jevreji osećaju dobrodošlim...
Ceo tekst sa sajta Večernjih novosti. Objavljeno 24.10.2013.

Vinovnici i žrtve u srpskim udžbenicima istorije

Igra zamena uloga
Drugi svetski rat je razdoblje koje je u Jugoslaviji i u Srbiji doživelo najdramatičnije interpretativne promene. To je period koji je služio svim režimima i ideologijama da u njemu pronađu svoje istorijske pretke i da, u nekom od ideoloških koncepta iz tog vremena, nađu svoje istorijsko utemeljenje. Mogli bismo reći da je to istorijsko razdoblje idealni rezervoar iz kojeg se vade poželjni istorijski mitovi na koje se oslanjaju savremeni režimi u Srbiji.
Drugi svetski rat ima posebnu upotrebnu moć zbog obilja ideologija koje su se u njemu našle suprotstavljene, a koje se još uvek nalaze na političkom jelovniku. Zbog toga je, u ideološkom smislu, taj događaj važan za današnje pozicioniranje na političkoj sceni, dok pozivanje na već mitske figure vođa različitih pokreta daje potreban istorijski bekgraund onim političarima čiji je današnji politički potencijal tanak...
Ceo tekst sa sajta Pešcanika. Objavljeno 19.9.2013.

IN MEMORIAM

Danilo Fogel (1923-2012.)

Najstariji član Jevrejske opštine Zemun, Danilo Fogel, preminuo je 13. Avgusta 2012. godine u 89 godini. Sahranjen je 17. Avgusta na Jevrejskom groblju u Zemunu.

Na sahrani se u ime prisutnih od Danila oprostio počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije gospodin Aleksandar Nećak

Danas se opraštamo od Danila Fogela, zaslužnog i  uglednog člana jevrejske zajednice, požrtvovanog i dobrog roditelja, posvećenog i odanog člana društva u kome živimo, za čija pozitivna dostignuća se aktivno borio od rane mladosti.  Svoj dugi radni vek, kao i život po prestanku profesionalnih obaveza, posvetio je beskompromisnom očuvanju istine, dostignutih društvenih vrednosti i nastojanjima da svet, u granicama svojih mogućnosti, usmerava ka etičkom savršenstvu.
Sve ovo pokazuje da je Danilo Fogel u sebi nosio istinske, izvorne vrednosti judaizma. Da ih je u skladu sa vremenom, društvenim i političkim okolnostima, primenjivao i utkao u svakodnevni život, ne namećući ih nikom.
Jevrejin po rođenju, pohađao je jevrejsku osnovnu školu u Zemunu, bio je aktivan član Hašomer Hacaira, organizacije čiji je cilj bilo fizičko i psihičko pripremanje jevrejske omladine za odlazak u Palestinu, uključivanje u njenu obnovu i izgradnju socijalističkog društva...
Kao i većina preživelih Jevreja sa ovih prostora, svoje najmilije, oca, majku i dva brata izgubio je u logorima Jasenovac i Stara Gradiška. Priključio se partizanskom pokretu. Nosilac je Spomenice 1941, značajnog i velikog priznanja, danas nažalost pomalo potisnutog u prošlost.
Danilo Fogel je Jevrejsku zajednicu, između ostalog, zadužio serioznim istraživačkim radom, prikupljanjem velikog broja značajnih dokumenata, fotografija vezanih za život jevrejske zajednice u Zemunu od njenog nastanka do današnjih dana. Velikim brojem priloga učestvovao je u većini od dvadesetak naslova koje je Jevrejska opština Zemun objavila.
Dobitnik je II ravnopravne nagrade na 45 nagradnom konkursu Saveza jevrejskih opština Jugoslavije (2001. prva nagrada nije dodeljena) za delo „Jevrejska zajednica u Zemunu“. Ovo delo predstavlja hroniku jevrejske zajednice u Zemunu od naseljavanja Jevreja 1739. do 1945. godine.  Mora se znati da su, na ovom najstarijem književnom nagradnom konkursu u našoj zemlji, nagrade dobili i Danilo Kiš, David Albahari, i mnogi drugi danas svetski poznati i priznati autori.
Naš prijatelj, dragi i uvaženi Danilo Fogel svoj dug, uspešan i koristan život danas zaokružuje kao i svoj jevrejski krug, u skladu sa našom tradicijom odlazeći od nas kao GOSPODAR POVRATKA kako piše u našim starim knjigama BAAL TEŠUVA.
Zihrono livraha!     
U Zemunu   17. avgust 2012. / 29 av 5772.

Aleksandar Nećak,
Počasni predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

Kompilacija Znamenitih Jevreja Srbije

Knjiga ZNAMENITI JEVREJI SRBIJE pionirski je pokušaj da se na jednom mestu učine dostupnim biografije Jevreja koji su značajno doprineli svekolikom razvoju Srbije u poslednjih 200 godina. Više od dve godine rada, pre svega veliki trud istraživača koji su prikupili skoro 400 biografija, izgleda da je postao kamen spoticanja u odlučivanju ko će od njih dobiti mesto u „Galeriji Zaslužnih“. Šta je to što je moglo da opredeli veliki redakcijski odbor da nekoga uvrsti u štampano izdanje knjige (postoji i elektronsko izdanje) nije baš sasvim jasno. Na kraju smo dobili leksikografski prikaz Jevreja koji jesu/nisu živeli na tom području, ali nismo dobili ono osnovno, njihove zasluge, sažete u kratkim leksikografskim odrednicama. Naime, ako se pažljivo isčitavaju kratke crtice iz biografija, ne može se oteti utisku da u većini nema informacija o njihovom doprinosu „razvoju srpskog društva“. Činjenica da je neko doktorirao, bio profesor na univerzitetu, završio na kraju krajeva fakultet, nije i ne može biti merilo da se uvrsti u knjigu. Doprinos pojedinaca lokalnoj sredini, gledano iz vizure globalnog doprinosa razvoju Srbije, ne mogu biti dovoljni da se svrstaju u kategoriju ZNAMENITIH. Po priznanju urednika knjige A. Gaona, bilo je dilema oko toga ko treba da se nađe u knjizi: mrtvi ili živi, onima koji su zaista živeli u Srbiji ili i o onima koji su živeli u drugim državama koje su postojale na tlu sadašnjih granica, samo o „domaćim Jevrejima“ ili i strancima koji su se rodili na tlu Srbije … Obrađeno i objavljeno 278 biografija pokazuje nedoslednost u poštovanju osnovne ideje o pisanju knjige o doprinosu Jevreja razvoju srpskog društva. Ovo se posebno odnosi na poslednju kategoriju: Jevreji koji žive ili su živeli u inostranstvu. Ipak, neko ko se potpisao kao Izdavač, osetio je potrebu da u Predgovoru napomene da su u knjigu uvršteni i oni koji su „uspeli“ u inostranstvu. To je čini se najbolja ograda od kritika, zbog čega je uvedena ta kategorija. Ako je namera bila da se na jednom mestu sakupe biografije Jevreja koji su doprineli, značajno, razvoju srpskog društva, onda pokušaj da se selektivno uvrste nekolicina onih koji su svoj stvaralčki vek provelu u drugim državama, dovodi u pitanje i samu ideju pisanja ovakve knjige. Ili je trebalo dati sasvim precizan naslov ili ih nije trebalo uvrstiti u leksikon. Imajući u vidu burnu istoriju Srbije, bilo je za očekivati da se u knjizi pojave samo oni Jevreji koji su stvarno živeli na teritoriji države Srbije. Mogli bi da počnemo od Zemuna. To se na primer odnosi na Jehudu Ben Alkalaja, koji je živeo u Austro Ugarskoj a život okončao u Palestini. Kakav je to uticaj na Srbiju moglo da ima njegovo pisanje, kada se zna da je pisao na nemačkom a većinu dela je napisao na hebrejskom. Njegov rad je ustvari bio je posvećen ideji da svi Jevreji napuste Srbiju, naravno i njegovu državu Austro Ugrasku. Drugi primer, novijeg datuma odnosi se na Tomija Lapida. Naime on je, prema ponuđenoj biografiji, sa 17 godina napustio Srbiju i svojim radom prevashodno zadužio Izrael. Koliko je bio vezan za Srbiju najbolje govori podatak da je u jednom intervju koji je dao nakon uspeha na izborima u Izraelu odgovorio da očekuje mesto ambasadora u Mađarskoj! Takvih slučajeva ima još nekoliko: Dan Rajzinger (sa 15 godina napustio Srbiju), Raul Tajtelbaum (sa 18 godina napustio Srbiju), Pinkas Haim – Mile (napustio Srbiju sa 20 godina), Vesna Najfeld (nakon diplomiranja emigrirala u Ameriku)… da ne bi bilo zabune, ovim nikako ne dovodim u sumnju njihova dostignuća u oblastima u kojima su delovali i još uvek deluju.
Kao primer loših kompromisa mogu se navesti biografije, koje više priliče rubrici zanimljivosti, a njih je u knjizi bilo najmanje tri (Amar Isak, Amar Josif i Mark Filip). O svakom od njih napisano je dve-tri rečenice?!
Urednik je, pored ostalog, morao da se potrudi da forma pisanja bude ujednačena. Tamo gde se objektivno moglo pisati mnogo sadržajnije, pisalo se samo ono osnovno. Tako smo dobili samo osnovne podatke o našim velikim piscima Danilu Kišu i Davidu Albahariju. Sa druge strane u manjku podataka o stvarnim doprinosima pojedinaca, veliki prostor posvećen je nebitnim podacima, tipa: kako su se školovali, od prvog razreda pa sve do studija, kako su se spasavali tokom Drugog svetskog rata, da li su bili učesnici NOBa, koliko je članova njihovih porodica stradalo, gde i kada, itd. (član redakcionog odbora A. Lebl, i još mnogi drugi).
Imajući u vidu da je promocija upriličena u Zemunu, neko ko je upoznat sa biografijama Jevreja iz Zemuna, moram da spomenem nekoliko imena koja nisu obuhvaćena ni u štampanom ni u elektronskom izdanju. Porodica Farhi: Dr Ješa Farhi, Fric Farhi, Josef Farhi, druga loza, Albert Farhi, i njegova uspešna deca: Bata, advokat u Cirihu, Moni, vlasnik više bioskopa u predratnom Beogradu, Lela postala spiker na BBC-ju, Josef Sason, berzanski trgovac, Aladar Polak veliki cionista i pesnik, Jakov Žak Čelebi inovator i stručnjak u oblasti vatrogastva, Moric Binder - industrijalac, Dr Arnold Šen, Dr Hinko Urbah - nadrabin, Gabrijel Polgar i sin Zoltan – industrijalci i veliki dobrotvori, Lazar Zonenfeld - industrijalac. Izvor: Danilo Fogel, Jevrejska zajednica u Zemunu, Zemun 2007. Svi oni zaslužuju da se na osnovu sadržaja biografija objavljenih u knjizi i sami nađu među onima koji su doprineli razvoju srpskog duštva.
Na kraju, pored toga što na koricama nema naslova knjige najviše smeta da nema sadržaja ili bar indeksa sa imenima i stranicom na kojoj se nalazi pojedina odrednica.
I na samom kraju citiraću rečenicu iz Predgovora, a na vama je da odlučite posle čitanja knjige da li se redakcijski odbor toga i držao:
„... kriterijum je bio jasan: osnovni uslov za pisanje je doprinos pojedinaca opštoj stvari, ugledu i dostojanstvu države u kojoj su ponikli ili su u njoj proveli deo života.“

Knjigu možete pročitati i preuzeti sa sajta Saveza. Direktan link ka PDF dokumentu.

Nenad Fogel
Predsednik Jevrejske opštine Zemun
23.3.2012.

Na marginama Limmud Keshet konferencije – Povratak Pink Pantera

Uz sve pohvale koje zaslužuje sama ideja Limmud Keshet Ex Yu Konferencije,  susret je ipak obeležila međusobna netrpeljivost pojedinih zajednica iz Hrvatske. Nepomirljivost stavova oko učešća/neučešća predavača Ive Goldštajna iz zajednice Bet Israel, na kraju je rezultirala otkazom prisustva dve najveće opštine iz Hrvatske, Židovskih općina Zagreb i Osijek. Da ni mi nismo imuni na loše odnose pokazala je atmosfera jasne netrpeljivosti između članova različitih opština koje su došle iz Srbije. Dok su se jedni napadno grlili i ljubili, drugima su upućivani pogledi puni mržnje. U tako „zatrovanoj“ atmosferi pokušao je predsednik JO Pančevo, David Montijas, da organizuje sastanak predsednika JO iz Srbije. Namera da se prevaziđu sukobi i podele, nije naišla na dobar prijem kod novog zamenika Saveza Rubena Dajča. Prvobitno zamišljen kao oficijelni sastanak, na njegovo insistiranje dobio je epitet neformalnog. U tako neformalnoj atmosferi čuli smo nekoliko različitih viđenja nedavnih burnih događaja u JO Beograd, Savezu i našem odnosu sa JDC i direktorom za Srbiju g. Robertom Đerasijem. Zahvaljujući prevelikoj želji Rubena Dajča da samo on priča, potpisnik ovih redova i predsednik JO Subotica, Tomika Halbrorh napustili su sastanak (neformalni). Na formalnom sastanku, koji je najavio g. Đerasi sa kompletnim Izvršnim odborom Saveza, biće prilike da i potpisnik ovih redova dobije šansu da iznese svoje mišljenje.
Na kraju, uz komentar da nikada ni jedno okupljanje ne može da zadovolji sve želje i očekivanja, predlažem da se organizacija sledećeg susreta poveri Rubenu Dajču. Ko zna, možda ćemo zahvaljujući njegovim stečenim iskustvima i sposobnostima sledeći Limmud Keshet Ex Yu provoditi na peskovitim plažama Maršalskih ili Kajmanskih ostrva! Ako tako bude ja se odmah prijavljujem za volontera i umesto organizovanja izleta, poput pećini Orlovača, organizovaću posete lokalnim bankama, sa akcentom na istraživački rad!

Neformalno, Nenad Fogel

Tišina, uzbuđeni smo

Kada je pušteno obaveštenje o oslobađanju Gilada Šalita, ponovo je nama ovladao severnokorejski sindrom, kao u dane socijalnog protesta ili operacije u Gazi. Razlike među medijima su se istopile u talasu samoljublja i zadovoljstva jedinstvom osnaženim kroz prezir prema Palestincima čije su ruke umrljane krvlju. Operacija u Gazi je, u odnosu na to, bila pružena ruka od meda i mleka ka njima.
Nebrojeni reporteri su se uključivali sa ulica, iz kuće zarobljenika, iz Macpe Hila, Šalitovog rodnog mesta, suze, zagrljaji, bivši zarobljenici, aktivisti, obaveštajna služba, tuga, nada, psiholozi, predstavnici vojske koji su bili za i oni koji su bili protiv ovog dogovora, Hamasom razočarani Palestinci, statistički podaci o procentu onih koji su ponovo vratili terorističkim operacijama, sve nas je to bombardovalo sa televizijskih ekrana...
Ceo tekst sa sajta Peščanik.net. Objavljeno 21.10.2011.

Sudskim poravnanjem okončan spor sa TV PINK

Zapisnik o javnoj raspravi i Rešenje o sudskom poravnanju od 24.10.2011. klikom na ovaj link

Poslednja prilika

Galerija fotografija klikom na sliku

Još jedan, u poslednjih mesec dana, treći vanredni sastanak Izvršnog odbora Saveza, održan je 23. oktobra u cilju prevazilaženja nastalih podela u JO Beograd. Privremena uprava, izabrana na vanrednoj skupštini JO Beograd 28. avgusta, upoznala je članove IO Saveza sa razlozima koji su ih naterali na drastičan potez preuzimanja brige za budućnost Opštine. Sastanku su posle dužeg vremena prisustvovali brojni gosti, ali i rabin, što je za mnoge bilo prvorazredno iznenađenje jer nismo navikli da ga često viđamo na našim skupovima. Za razliku od Privremene uprave koja je svoje delovanje usmerila na zajednicu i njene legitimne i legalne organe, bivši predsednik JO Beograd i Veće podnosili su razne prijave republičkim ministarstvima, stranim ambasadama ali i redovnim sudovima. Preko uzurpirane zvanične mejling liste koja je sadržavala adrese članova JO Beograd, i ne samo njenih članova, svakodnevno su bombardovali članstvo sa poluistinama i pozivali ih na „otpor“ novom, privremenom rukovodstvu. Koliko se sve to otelo kontroli pokazuje i najnovija zloupotreba mejling liste preko koje se šalju uvredljive poruke na račun novog rukovodstva, ali i funkcionera Saveza. Sujeta, ili možda nešto još isplatljivije, nateralo ih je da umesto u okviru jevrejskih institucija rešenje za njihov problem traže sa strane. Odgovor Ministarstva vera i dijaspore bio je veoma jasan, sa dobrom poukom da se svi problemi crkava i verskih zajednica rešavaju unutar njih samih, te da država i da hoće nema ingerencija da se meša u njihova unutrašnja pitanja. Jedino i relevantno mesto za rešavanje svih spornih pitanja u konkretnom slučaju nalazi se na adresi Saveza jevrejskih opština Srbije čiji je punopravni član i JO Beograd. Za nepunih dva meseca rada Privremena uprava je došla do zapanjujućih podataka o načinu funkcionisanja prethodne uprave. Iako su imali mandat od šest meseci da stanje dovedu do „normale“, oni su odlučili da zakažu vanrednu izbornu skupštinu JO Beograd za 6. novembar. Koliko je to bio ishitren, ili iznuđen potez, ubrzo ćemo saznati. Gosti za koje smo u početku pretpostavili da su došli na sednicu IO Saveza da predstave stavove bivšeg Veća JO Beograd imali su sasvim drugačiji plan. Ispostavilo se na kraju da je njihov jedini cilj bio da brane beogradskog rabina od najavljenih kritika kojima je bio izložen zbog svog neprimerenog angažovanja u sređivanju haosa koji je vladao u JOBu tokom poslednjih nekoliko meseci(čitaj godina), problemima sa košer kuhinjom, pokvarenim pilićima koje je određeni broj „opštinara“ dobio za Novu godinu (5772.), davanju neskrivene podrške samo jednoj strani u sukobu, opravdanih kritika o načinu na koji obavlja plaćenu funkciju rabina koje su mu upućene od strane JO Subotica i Zemun itd.
Posle duge diskusije, u kojoj su i gosti i domaćini imali priliku da iznesu svoje stavove, članovi IO Saveza usvojili su zaključke koje je ponudila Privremena uprava u cilju prevazilaženja nastalog stanja. Nadamo se da mudrost koja zrači iz ovako sročenih zaključaka neće ostati samo mrtvo slovo na papiru. Na kraju, potpisnik ovih redova izrazio je očekivanja da se rabin neće ponovo mešati u „političke odluke“ koje najavljena skupština treba da donese. Ostalo je na njegovoj savesti i mudrosti da se opredeli kako će postupiti.

Upozornjenje onima koji nisu na mejling listi Isaka Asiela

Stiže Nova 5772. godina, ali za rabina Isaka Asiela, koji je službenik Saveza jevrejskih opština Srbije, nisu svi članovi isti. Naime, neki su privilegovani, i on ih naziva “opštinarima”. Kakve veze sa pilićima ima Pesah to nismo uspeli da saznamo. Biće da i za Pesah rabin nešto deli iz svog bogatog repertoara košer klanja. Oni koji nisu po njemu “opštinari”, nisu ni zaslužili da dobiju “paket sa dva pileta”. Korisnici paketa, poklon paketa, dobili su pismeno upozorenje od, izgleda ipak samo Beogradskog rabina, da se pripaze košer pilića, jer može biti da su neki pokvareni. Nama ostalima koji ne pripadamo “opštinarima” ostaje da se umesto sa košer pilićima snabdemo u obližnjim radnjama sa običnim, ali zdravim pilićima. Ovo je prilika da se i ostali članovi jevrejske zajednice u Srbiji upoznaju sa „zadnjih deset godina“ brige rabina i njegovih saradnika o svojoj pastvi.
Jedan od običnih članova, Nenad Fogel
Zemun, 20.9.2011.

Nevernicima, mislim onima koji ne veruju u napred napisano, prenosimo u celini pismo rabina koji se potpisao samo kao Isak Asiel.

Poštovani opštinari korisnici poklon paketa za Novu godinu i Pesah,
Neki od vas su juče dobili paket sa dva pileta. Nažalost zbog velike vrućine neki pilići su se pokvarili. Molimo vas da ih dobro pogledate pre nego što ih stavite u zamrzivač. U slučaju da nisu ispravni ili vam se učini da nešto nije u redu s njima molimo vas da ih ne konzumirate. Veoma nam je žao što se ovo dogodilo i molimo vas da nam oprostite. Radili smo u najboljoj nameri kao i uvek i do sada u zadnjih deset godina. Potrudićemo se da se ovo više ne ponovi.

U svoje ime i u ime svih saradnika,
S poštovanjem,
Isak Asiel

BEJAHAD – Židovsko, Evrejska, Judejska, Jevrejska kulturna scena             

Bejahad, osmišljen davne 1999. kao susret srednje generacije (od 40 do 60 godina), polako prelazi u susret zlatne generacije. Mi koji smo pratili Bejahad od Murtera, Brača, Hvara i evo već petu godinu u Opatiji, danas smo prevalili tu magičnu brojku od 60 godina. Da li će se Bejahad pretvoriti u „hokejaše“ ostaje da se vidi već na sledećem susretu, odnosno na Bar micvi Bejahada 2012. Ono što ohrabruju je činjenica da se već nekoliko godina održava Bejahad mladih. Njihovo prisustvo je siguran znak da će Bejahad ponovo biti susret srednje generacije. U početku zamišljen kao susret Jevreja iz ex Jugoslavije, već nekoliko godina okuplja i Jevreje iz Evrope. Ove godine bili su prisutni Jevreji iz Trsta, Beča (Wien), Berilna i Izraela. Jevreji iz ex Jugoslavije imali su priliku da se predstave sa odabranim projektima u celodnevnom terminu. Od preko 30 pristiglih projekata, Komisija Bejahada odabrala je osam:

1. Fond Holokausta Jevreja Makedonije i Memorijalni Centar u Skopju,
Ljiljana Mizrahi, Skopje.
2. “Pravednici među narodima u Srbiji”, Nenad i Milan Fogel,
Zemun/Tel Aviv.
3. Ma’ayan – scenski nastup, Novi Sad.
4. “Sretna budućnost” – Židovska osnovna škola Lauder–Hugo Kon,
Zagreb,
Jasenka Rafai, Maja Cimeša-Samokovlija, Silvija Heim-Hercog i
Saša Mesić.
5. “Golem” – pozorište “Kralj David”, Beograd.
6. “Sarajevska Hagada”, izložba faksimila,
Goran Mikulić, Sarajevo.
7. “Židovska država: Theodor Herzl”, promocija knjige,
Slavko Goldstein, Zagreb.
8. “ Oskar Tauber, monografska fotoizložba 1909. - 1999. ”,
Zoja J. Finci, Sarajevo.
Među ovih osam našla se i promocija projekta Jevrejske opštine Zemun o pravednicima iz Srbije. Zbog bolesti nismo imali priliku da čujemo prezentaciju o Fondu Holokausta Jevreja Makedonije i promociju knjige Slavka Goldštajna. Na svečanom otvaranju učesnike i posetioce „Bejahad 2011.“ pozdravili su gradonačelnik Opatije Ivo Dujmić, veleposlanik Austrije u Hrvatskoj Jan Kickert i dr Vladimir Šalomon. Prvog dana bogato osmišljenog programa, najbolji uvod su bila razmišljanja tri uvažena intelektualca iz Hrvatske, Bosne i Srbije. Svako je na sebi svojstven način govorio o temi multikulturalnosti. Ipak na pisca ovih redova najveći dojam su ostavila razmišljanja Predraga Matvejevića i posebno Rusmira Mahmutčehajića. Kraj dana obeležila je premijera filma „Miris kiše na Balkanu“ upriličena u prisustvu reditelja Ljubiše Samadžića i Gordane Kuić, autorke istoimene knjige. Za opuštenu atmosferu pobrinuo se već legendarni Raša Kamhi. Dok se na jednoj strani zlatna generacija sećala svojih malđahnih dana, na drugom kraju terase su Predrag Matvejević, Rusmir Mahmutčehajić i Milan Fogel nastavili diskusiju o multikulturalnosti.
Na kraju trodnevnog praćenja programa Bejahada 2011. mogu da pohvalim i osoblje Grand hotela Adriatic. Posebno je bilo dirljivo njihovo posvećeno spremanje košer hrane. Najveću zaslugu za bogati meni imao je legenda kulinarstva Mikan Grinvald. Gosti su bili oduševljeni njegovim menijem. Već za doručkom su masovno počeli da se hrane u nama „neprijateljskoj“ ne košer sali, objašnjavajući to potrebom naučnog poređenja dve vrste pristupa pripremi hrane. Šef susedne, ne košer sale, organizovao je preko noći kratak kurs za svoje konobare. Dobili su fotografije svih učesnika Bejahada, pa su ih sa osmehom ispraćali put košer sale. Istina bilo je zabeleženo još po koji slučaj prebega, naročito za vreme Šabata. Nismo zabeležili da je Mikan menjao košer salu.

Zabeležio Nenad Fogel, početnik iz zlatne generacije

ps: „hokejaši“ su starija lica koja se u hodu potpomažu sa štapom. Autori nadimka su osoblje hotela Bristol u Lovranu, bivši hotel Beograd.
(Galerija fotografija klikom sa sliku)

22.5.2011. BB – Dajte nam više prostora

Da nije bilo protestnog pisma srpskog krila uvažene svetske humanitarne organizacije B’nei B’rit (Loža Srbija 676), bila je prilika da se 108. sednica Izvršnog odbora Saveza završi u rekordnom roku. Elem, pritisak koji su članovi srpskog ogranka BB vršili na kolege iz Izvršnog odbora dalo je dobro znanu dinamiku i polemički ton prilično monotonoj sednici. Bez obzira na dvojnost pojedinih članova IO Saveza, u isto vreme su članovi i BB, nije im smetalo da zastupaju samo i isključivo interes njihove LOŽE. Organizacija, čiji su ciljevi prevashodno humanitarnog karaktera, postavila je zahtev Savezu da bez pogovora mora odvojiti prostor za promociju njihovog delovanja u Srbiji. Sve je počelo kada je članica BB, a na sednici delegiran predstavnik JO Beograd, po ko zna koji put pokrenula inicijativu da se Statut Saveza prekrši i da mimo njega (Statuta Saveza) IO formira redakciju Jevrejskog pregleda. Naravno, opravdanje za to je činjenica da je glavni urednik Pregleda odbio da objavi (besplatno) oglas/najavu za promociju knjige koju BB podržava. Dobro poznata činjenica da se na svakoj sednici IO Saveza razmatra uređivačka politika i daju smernice za rad urednika, dotičnoj članici BB i članu IO Saveza (ovlašćena od strane JO Beograd samo za pomenutu sednicu) to nije bilo dovoljno dobro rešenje. U vreme kada smo navodno imali volonterskog urednika, tada Biltena, koji je za štampanje samostalno odlučio da plaća četiri puta više od realne cene, i za to nikada nije nikome pružio bilo kakvo objašnjenje, imali smo i redakciju. Toliko su dobro radili posao da su objavljivali članke u Biltenu gde su blatili Izrael, nazivajući je fašističkom državom!!! Tada je članica BB bila punopravni član IO i naravno nije reagovala; ni na krađu novca odvojenog za štampanje, ni na kritike koju su redakcija i urednik trpeli zbog grubog vređanja, kako pojedinaca tako i države Izrael. Osim jedne omaške, kada je sadašnji urednik objavio vest da je Olga Danon dala 100 evra za Hram a on dodao: „…videti sa Isakom on je uzeo lovu“, nekih krupnijih propusta nije bilo. U sledećem broju izvinio se vrhovnom rabinu Srbije što je izneo neproverenu vest. Na kraju je članica BB ipak prihvatila činjenicu da urednik Saša Ristić ima nepodeljenu podršku članova IO za svoj rad. No, to je bio samo uvod u nastavak pritiska dva člana BB da im IO bez ikakve zadrške dozvoli objavljivanje članaka koje piše njihov predsednik Branko Šnap. Ovakav pritisak, bez presedana u radu Pregleda, naterao je članove IO da detaljno isčitaju „protestno pismo“ koje su dobili od BB. Na kraju, kada smo svi zajedno shvatili da nije reč o molbi da se njihovi članci objavljuju, već da oni tvrde da im to pripada samo po sebi, odlučili smo da prekinemo tu farsu i odbijemo njihove uvredljive zahteve.

Nenad Fogel, predsednik JO Zemun
Zemun, 24.5.2011.

Misterija porekla libijskog lidera
Pobunjenici se bore protiv Gadafija jer je Jevrejin?

TRIPOLI - Mnogi Libijci smatraju da Moamer Gadafi, dugogodišnji vladar Libije, uopšte nije beduinskog, već jevrejskog, a možda i hrišćanskog porekla.
U većini biografija koje su uglavnom Evropljani pisali stoji da su Gadafijevi roditelji siromašni ovčari, pripadnici jednog beduinskog plemena koji su živeli u pustinji u blizini grada Sirta.
Međutim, mnogi Libijci već godinama veruju u to da on krije da je pripadnik jevrejskog naroda.
Mohamed Jusuf Magariaf, libijski disident i istoričar smatra istinitom tvrdnju da su Gadafijevi roditelji bili italijanski vojnik i Jevrejka. On kaže da su oni zbog sramote predali dete jednom katoličkom kardinalu koji ga je dao beduinskom čobaninu i njegovoj supruzi.
Magariaf, koji trenutno živi u SAD, napisao je brojne knjige o Gadafiju, a zbog suprotstavljanja režimu osuđen je na smrt.
Magariaf je rekao u jednom intervjuu za “AOL” da je tokom istraživanja Gadafijevog porekla saznao za pismo koje bi moglo da potvrdi priču o Italijanu i Jevrejki...
Ceo tekst iz Blica Online. Objavljeno 6.4.2011.

Dosije Dvor
Malo bih da se izvinim, malo bi da vam ja kažem šta mislim o vama koji ste nas bombardovali

Malo ga udarili flašom u glavu, malo je popio liker, uz to i tabletu za smirenje, pa bolest od koje se leči, loše društvo (Maja Nikolić?) Uz to nije znao kada se šta snima pa je to u njemu probudilo revolt a ne mržnju. Zašto mu niko nije skrenuo pažnju da se sve to snima. (Mika mu je lepo rekla da se snima. Stariji čovek pa zaboravio). Sve to je izazvalo Bojanića da bes usmeri na Jevreje. Ali ne na sve Jevreje, samo na pojedince koji su nas bombardovali. Pa kaže Bojanić: „Ako tih pojedinaca (koji su nas bombardovali) nije bilo, ja sam spreman i njima da se izvinim, ali njima se ni u kakvom slučaju ne želim izvinuti, ali želim od srca da se izvinim kompletnom jevrejskom narodu koji je možda naseo, možda neinformisan,  možda ne obraćajući pažnju, naseo na tabloide. Ja znam da ste vi najorganizovaniji narod na svijetu, najsložniji, najpametniji, najbogatiji i to je razlog što vas ne vole. Možda. Ali to su zlobnici, to nisu normalni mozgovi.“ Na kraju je zaključio da je najgore to što je pravosuđe bilo obmanuto od strane tabloida pa je on, zamislite posle samo 15 dana dobio poziv?! Toliko od Miloša Bojanića i njegovog izvinjenja. Možda je mogao lepše da se izrazi da je pevao. Znate ono kada mucavac u avionu pokušava da skrene pažnju da gori krilo aviona ali ga niko ne razume. Na kraju zapeva, bez mucanja: „Aj gori krilo našeg aviona… “, ali mu se onda ceo avion pridružio u pevanju. Koliko se Bojaniću pridružilo onih koji „pojedinačno“ ne vole Jevreje? Na to pitanje će odgovoriti „obmanuto pravosuđe“.

Nenad Fogel, predsednik JO Zemun,
21.3.2011.

Pogledajte video prilog TV B92 klikom na ovaj link ili na sliku

"Egzibicionista'' brani antisemite!"
Aleksandar Lebl umanjuje odgovornost Maje Nikolić i Miloša Bojanića!?

Aleksandar Lebl, zaklanjajući se iza titule predsednika komisije Saveza jevrejskih opština Srbije za praćenje antisemitizma tvrdi u izjavi za dnevni list Blic da su izjave dali egzibicionisti a ne antisemiti. U uvodu teksta piše da je g. Lebl i publicista. Jedino rešenje je da se javno oglasi i objasni ko je i šta je. Sudija ili publicista. Verujem da su mu dobro poznati stavovi jevrejske zajednice, zvanični, koje je u više navrata, javno izrekao predsednik Saveza g. Aleksandar Nećak. Da nije tužno bilo bi smešno šta sve mogu neodgovorni pojedinci da urade na štetu sopstvene zajednice.
Ostaje nam da vidimo da li će mu ovo dvoje antisemita i zapevati; onako iz silne (egzibicionističke) ljubavi prema Jevrejima?
Ceo tekst izjave iz Blica Online. Objavljeno 7.3.2011.

Koliko košta "kad hrabrost prevlada" gospođo Ester Gitman?
Esther Gitman: Hrvati su spasili tisuće Židova, a Stepinac je svetac

Početkom ožujka u američke knjižnice dolazi knjiga "Kad hrabrost prevlada" (When Courage Prevailed) povjesničarke Esther Gitman, koja obrađuje temu spašavanja i preživljavanja Židova u NDH te ulozi zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca u tom razdoblju. Gitman je rođena u židovskoj obitelji u Sarajevu iz kojeg je s majkom pobjegla ratne 1941. godine. Od 1972. godine živi u New Yorku, a od 1999. godine posvetila se znanstvenom proučavanju sudbine židovskog naroda u kvislinškoj Pavelićevoj državi te je privukla pažnju hrvatske i svjetske javnosti dosada nepoznatim povijesnim dokumentima koji potvrđuju Stepinčevu ustrajnost u spašavanju ugroženih, a posebno Židova tijekom 2. svjetskog rata. Večernji list posjeduje knjigu o kojoj smo ekskluzivno s autoricom Esther Gitman razgovarali u New Yorku...
Ceo tekst sa komentarima iz Vecernjeg.hr. Objavljeno 27.2.2011.

Restitucija
Vlast pritiskom na sud želi da zadrži crkvenu imovinu

Ukoliko Ustavni sud proglasi neustavnim Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, Jevrejska zajednica će da se obrati sudu u Strazburu i drugim međunarodnim organizacijama. Jedino na taj način možemo da zaštitimo svoja prava, kaže za “Blic” Aleksandar Nećak iz Jevrejske zajednice Srbije, koji je poput drugih Crkava i verskih zajednica u Srbiji osudio “sve veći pritisak izvršne vlasti na Ustavni sud Srbije” povodom ocene ustavnosti Zakona o vraćanju imovine iz 2006. godine.
Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Islamska zajednica Srbije, Jevrejska zajednica Srbije, Reformatorska hrišćanska crkva, Slovačka evangelistička crkva i Evangelistička hrišćanska crkva izdale su zajedničko saopštenje u kojem oštro iznose mišljenje da “pojedini visoki državni funkcioneri vrše, putem sredstava javnog informisanja, pritisak na Ustavni sud”. Oni smatraju da Vlada Srbije, izbegavanjem da imenuje novog direktora Direkcije za restituciju, blokira sprovođenje važećeg Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i upućuju “jasnu poruku Ustavnom sudu kakvu odluku sudije treba da donesu”...
Ceo tekst sa komentarima iz Blica Online. Objavljeno 20.2.2011.

U službi ,,novog poretka”.
Osnovno školstvo i udžbenici istorije u Srbiji (1941-1944)
Prilog dr Dragice Koljanin

Prosvetna politika je bila jedno od sredstava za ostvarivanje ciljeva okupacije na nemačkom okupacionom području u Srbiji. U tome su posebno važnu ulogu imali osnovna škola i udžbenici istorije. Prosvetne vlasti srpske kvislinške uprave, pod neposrednom kontrolom okupatora, nastojale su da odbace jugoslovenski nacionalni identitet i obnove srpski pre svega na tradicijama srpskog srednjeg veka. Na osnovu arhivskih istraživanja, objavljenih istorijskih izvora, štampe i literature dat je pregled institucionalnog organizovanja prosvetnog i školskog sistema sa posebnim osvrtom na mesto nastave istorije u osnovnoj školi i funkcije koja joj je namenjena u društvenim promenama koje su planirane u kvislinškoj upravi u skladu sa „novim poretkom“...
Više u tekstu autora u PDF formatu. Foto ilustracije po izboru urednika sajta.