JOSEF ŽAMBOKI BIOGRAFIJA

Ing Josef Žamboki, rođen je 22. februara 1932. godine u Beogradu.
Mesto i država današnjeg boravka: Natanija, Izrael

U Beogradu, pre Drugog svetskog rata, na Dorćolu je bila nastanjena većina sefardskih Jevreja. U ulici Jevrejskoj broj 13 živela je porodica BenAvrama - Saul,  njegova supruga Ester i njihovo troje dece: Hajm najstariji, Rosa, koja je tada imala 12 godina i Josef rođen 22. februara 1932. godine. Otac Saul i brat Hajm odvedeni su u Topovske šupe, odakle se nisu vratili, a majka Ester i njena majka odvedene su u logor na starom Sajmištu, verovatno su ubijene u kamionu gasnoj komori „dušegupki“. Zahvaljujući Palu Žambokiju Holokaust su preživeli Rosa i Josef. Naime, Pal Žamboki je Josefa i Rosu spasao od odvođenja u logor i smestio ih kod svoje familije, gde su dočekali kraj rata. Posle rata Josef je u znak zahvalnosti prema Palu Žambokiju prihvatio prezime svoga spasioca.
Posle Drugog svetskog rata, kao srednjoškolac, Josef je bio stipendista opštine Kanjiža,  odmah se zaposlio u tamošnjoj industriji nameštaja „Petar Drapšin“.
1966. godine završio je studije za industrijski dizajn, finalni smer drvne industrije na Šumarskom fakultetu u Zagrebu. Po završetku studija zaposlio se u firmi „Fafa“ u Subotici, koja je proizvodila nameštaj po porudžbini i uređivala enterijere na međunarodnim sajmovima.
1968. godine postao je član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Vojvodine – bio je tada najmlađi član Udruženja.
Godine 1969. primljen je za člana međunarodnog udruženja dizajnera ICSID – Inernational Council of Societies of Industrial Design. Iste godine, na sajmu u Teheranu sreo se sa prijateljima iz Izraela. Kada ih je posetio u Izraelu, odlučio je da se preseli u Izrael.
Pre odlaska u Izrael radio je enterijere na teritoriji cele Jugoslavije, među kojima se ističu nova zgrada Jugobanke, Skupština Srbije, lanac apoteka u Beogradu, nova zgrada Skupštine opštine Subotice i druge.
Kada se 1969. godine iselio u Izrael odmah je počeo da radi kao glavni projektant u najvećoj industriji nameštaja „RIM“ u Jerusalimu. Tu je 10 godina direktno sarađivao sa sadašnjim predsednikom vlade Izraela Benjaminom Natanjahuom.  
Istovremeno je sklopio poznanstva sa mnogim visokim državnicima Izraela, što mu je pomoglo kada se devedesetih godina raspala Jugoslavija, a Srbija se našla pod udarom međunarodnih sankcija. Naime, kao osvedočeni prijatelj Srbije pronašao je način kako da se pomogne Srbiji u teškoj situaciji u kojoj se našla. Prvo je ubedio visoke zvaničnike u Ministarstvu za industriju i trgovinu da se rezolucija UN o uvođenju sankcija odnosi na Jugoslaviju, a ne na Srbiju i dobio prećutnu saglasnost za trgovinske odnose sa Srbijom. Dalje je već bilo lakše, jer je dozvole za rad sa Srbijom izdavalo nadležno odeljenje koje je davalo dozvole za rad sa Srbijom. Tada je sa delegacijom izraelskih privrednika primljen kod tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Srbija je za vreme sankcija bila u teškoj situaciji sa lekovima, iako je trebalo da oni budu izuzeti sa spiska, jer su se smatrali humanitarnom delatnošću, ali u praksi to nije bilo lako. Josef Žamboki je zatvorio konstrukciju za plaćanje sirovina za fabriku lekova „Galenika“ preko „Jugodrva“, firme koja je izvozila drvenu građu iz Srbije za Izrael. „Galenika“ je duži period, svakog meseca, imala u Jerusalimu na raspolaganju između 300 i 350 hiljada dolara za plaćanje potrebnih sirovina za proizvodnju lekova.

Kada je u pitanju izvoz drvene građe iz Srbije Josef Žamboki je pomogao da se za vreme sankcija održi proizvodnja u skoro svim većim drvno-industrijskim kombinatima, a i manjim pilanama Srbije: Jasen, Kraljevo; Bor Čajetina, Čajetina; Kopaonik, Kuršumlija; 27. novembar, Raška; Poreč, Donji Milanovac; ŠPIK Ivanjica, pilane Šumarskog fakulteta, Goč; „Petar Drapšin“, Kanjiža (kompletna proizvodnja) i mnoge druge. Ta saradnja je nastavljena do današnjeg dana i beleži stalni rast - u pitanju su desetine miliona dolara.
Josef Žamboki ne otkriva kojim putevima je išao uvoz i izvoz Srbije, ali ne propušta da kaže da je u vreme sankcija snabdevao Srbiju sa sirovinama za sokove, posao se odvijao preko Udruženja pivara i sokova Srbije. Pored toga snabdevao je štamparije „Politike“ i „Borbe“ sa opremom i papirom. Samo jedan posao je vredeo 3,2 miliona dolara. Pored toga je u najvećoj nestašici snabdevao tržište Srbije sa ENCER (kopir) papirom.
Za vreme sankcija sve vrste robe i sirovina bile su problem da stignu u Srbiju. Na molbu zvaničnika Pravoslavne crkve obezbedio je vosak za sveće. Kada je primio da donese u Srbiju 4 medalje Pravednika, koje dodeljuje Yad Vashem iz Jerusalima, nejevrejima koji su spašavali Jevreje za vreme Drugog svetskog rata, svečanosti je prisustvovao i Patrijarh Pavle. To je bilo prvi put u XX veku da je Patrijarh SPC prekoračio prag jevrejske zajednice u Srbiji.
Josef Žamboki je bio i predsednik Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije u Izraelu.
Ing Josef Žamboki bio je donator značajnih manifestacija u Srbiji (Izložbe iz vremena Holokausta), koncerata u Izraelu i Srbiji na kojima su nastupali najpoznatiji operski pevači Srbije - Rut Žamboki, operetska pevačica, Jelena Vlahović, meco sopran, primadona Beogradske opere, Jasmina Trumbetaš, sopran, primadona Beogradske opere, Tijana Grujić, meco sopran, Nikola David, tenor, Ljubica Grujić, pijanista i drugi.
Danas je ing Josef Žamboki uspešan biznismen, koji održava tesne prijateljske i poslovne veze sa Srbijom.