ZANIMLJIVOSTI - ARHIVA STARIJIH PRILOGA
(kliknite na sliku da je vidite uvećanu u novom prozoru)

Tadić na obeležavanju Hanuke
Izvor: Tanjug
Paljenjem svećica i molitvama Jevreji su večeras obeležili drugi dan Hanuke, praznika svetlosti i sećanja na ponovno osvećenje jerusalimskog hrama 164. godine.

U sinagogi Sukat Šalom, predsednik Srbije Boris Tadić, koji je zapalio jednu od svećica, čestitao je pripadnicima jevrejske zajednice u Srbiji veliki praznik svetlosti Hanuku.
Predsednik Tadić je poručio da Srbija štiti ne samo jevrejski, već i svaki drugi pojedinačni identitet koji u njoj postoji.
Tadić je rekao da je Hanuka velika svečanost koja označava jedinstvo i jednakost među ljudima, ali i potrebu za zajedništvom.
"Često govorimo o neophodnosti da se zaštiti ljudski identitet, ovakve prigode su prilika da govorim o zaštiti ne samo jevrejskog već i svakog drugog pojedinačnog identiteta u Srbiji", rekao je Tadić.
Prema njegovim rečima, pristup Srbije različitim identitetitima "govori o zemlji slojevitoj, punoj različitosti koja teži da poštuje i štiti ljudska prava".
Tadić je naveo da su tokom 20. veka Srbiji i Jevreji bili predmet velikog stradanja...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 21.12.2011.

"Operacija poslednja šansa 2"
Poslednja potera za preživelim nacistima

Direktor "Centra Simon Vizental" Efraim Zurof izjavio je u sredu da je taj centar pokrenuo akciju "Operacija poslednja šansa dva" s ciljem da se uhvate i procesuiraju preostali nacisti iz Drugog svetskog rata u Nemačkoj.
Zurof je na konferenciji za novinare u Berlinu rekao da je iz fonda za tu operaciju predviđeno da svako ko dostavi odgovarajuću informaciju koja će dovesti do hvatanja ratnih zločinaca bude nagrađen sa po 25.000 evra.
"Šta god da je potrebno uraditi mora biti urađeno veoma brzo, jer nam vreme izmiče", rekao je Zurof. To je novi pokušaj Centra "Simon Vizental" posle nedavnog procesuiranja Džona Demjanjuka (91), koji je osuđen za pomaganje u ubistvu hiljada ljudi.
Procenjuje se da je oko 4.000 Nemaca ili učestvovalo u streljanjima zatvorenika u logorima ili su u njima radili kao stražari. Zurof kaže da nije poznato koliko njih su još uvek živi, ali najmlađi od njih bi sada trebalo da je u osamdesetim godinama života...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 15.12.2011.

Eksperti zbunjeni drevnim jerusalimskim oznakama

Jerusalim (Beta-AP) - Misteriozni reljefni kamen od pre nekoliko hiljada godina koji je nedavno otkriven u iskopavanjima ispod Jerusalima zbunjuje arheologe.
Izraelski kopači koji su otkrili kompleks soba uklesanih u stenu u najstarijem delu grada nedavno su otkrili oznake: Tri "V'' oblika usečenih jedni pored drugih u pod sprata jedne od soba. Useci su ko 5 centimetara duboki i 50 cm dugi. Nije bilo nikakavih naznaka koje bi pružile bilo kakav trag ka poreklu i svrsi za koje su služili ...

Cela vest sa sajta Yahoo News na engleskom. Objavljeno 7.12. 2011.

Održan Dobrotvorni bazar na Beogradskom sajmu

Međunarodni ženski klub iz Beograda organizovao je danas 11. Dobrotvorni bazar u hali 3 Beogradskog sajma u kome je učestvovalo 35 zemalja iz celog sveta. "Božićni bazar" i ove godine probudio je interesovanje velikog broja Beograđana, a otvaranju ove manifestacije prisustvovala je i pomoćnica gradonačelnika Tatjana Pašić, koja je podsetila da je sav prihod od prodaje na štandovima i naplaćenih karata namenjen u humanitarne svrhe.
Grad Beograd svake godine podržava ovaj bazar s obzirom na to da ima humanitarni karakter i da je novac koji se ovde prikupi namenjen za pomoć socijalno ugroženim kategorijama, osobama sa posebnim potrebama, starima, edukaciji romske populacije i borbi protiv trgovine ljudima. Prošle godine prikupljeno je 80.000 evra i nadam se da će ove godine biti prikupljeno još više novca s obzirom na veliko interesovanje Beograđana da posete ovaj bazar...
Cela vest sa sajta beograd.rs. Objavljeno 4. 12.2011.
(Galerija naših snimaka klikom na sliku)

52. Oktobarski salon
Avi Mograbi u Beogradu

Čuveni izraelski reditelj učestvovaće u razgovoru sa publikom nakon specijalne projekcije filma "Avenge but One Of My Two Eyes", u okviru Oktobarskog salona. Projekcija je zakazana za četvrtak, 1. decembra u 17 sati u bioskopskoj sali Muzeja 25. maj. Ulaz besplatan.
U blizini Samsonovog groba, jedna porodica pravi glinene skulpture po scenama iz njegovog života. Jedna žena, koja krvari, pita za dozvolu da pređe kontrolni punkt kako bi sačekala hitnu pomoć, ali oštri glas iz oklopnog vozila je tera. U zoru, na vrhu Mosade, grupi jevrejskih dečaka i devojčica iz Britanije, izdaje se naređenje da zatvore oči i zamisle svoje zarobljene pretke. Vojnici u “Shavei Shomron” punktu presreću reditelja, rukama pokušavaju da mu oduzmu kameru, a onda naglo odlaze. Jedna starica iz Palestine, koja želi da poseti ćerku na drugoj strani “Ograde razdvajanja”, nakon nekoliko sati čekanja pred zatvorenom kapijom, najzad posustaje, želeći da umre. Na drugoj strani u blizini Samsonovog groba okupljaju se mladi jevrejski vernici u kasnim noćnim satima i uz vatru i gitare počinju da plešu i da se mole Samsonu, osvetniku, moćniku, heroju koji je pobio Filistejce. Na desetine palestinskih školaraca stoji pred Ogradom, čekajući da vojska otvori kapiju kao bi mogli da odu kući, ali vojnici stoje, ne otvrajući...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 29.11.2011.

Skrivena kamera
Sarkozi se žali Obami na "lažova" Netanjahua

Francuski predsednik Nikola Sarkozi rekao je u privatnom razgovoru s američkim predsednikom Barakom Obamom da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu "lažov", prenosi britanski list The Guardian.
Razgovor dva predsednika na prošlonedeljnom samitu G20 u Kanu su nehotimično čuli novinari, pošto Sarkozi i Obama nisu uvideli da su mikrofoni pripremljeni za konferenciju za novinare, već bili uključeni.
"Ne mogu da ga podnesem. On je lažov", rekao je Sarkozi Obami koji je odgovorio: "Tebi je dojadio? Ja moram da se bavim njime svaki dan".
Guardian navodi da je kratak razgovor prvo preneo francuski internet sajt Arret Sur Images, a da je kasnije to potvrdio izveštač agencije Reuters koji je čuo te reči.
Incident se desio pre konferencije za novinare dok su dva predsednika bila u posebnoj sobi, a novinari su mogli da čuju razgovor pošto su mikrofoni bili uključeni a slušalice podeljene. Na početku razgovora, Obama je kritkovao Sarkozija što nije upozorio SAD da će Francuska glasati za prijem Palestinaca u UNESCO...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 8.11.2011.

Otvara se nova istraga o zločinima u Aušvicu

Poljske vlasti su ponovo otvorile istragu o zločinima počinjenim u logoru Aušvic i drugim obližnjim logorima tokom Drugog svetskog rata pošto je ta istraga 80-ih godina zatvorena zbog tadašnje izolacije zemlje u vreme hladnog rata.
Ponovo otvaranje istrage ima za cilj pored ostalog, da pronađe preživele nacističke zločince, navodi se u izveštaju koji je u četvrtak objavio Institut za nacionalno sećanje, državno telo koje istražuje nacističke i komunističke zločine.
“Mi ne isključujemo mogućnost pronalaženja živih bivših zaposlenih u Aušvicu, koji bi u tom slučaju mogli biti optuženi za zliočine protiv poljske nacije”, rekao je Pjotr Pjatek iz Instituta sećanja u Krakovu.
Većini zaposlenih u logoru je suđeno u Poljskoj nakon Drugog svetskog rata za zločine protiv čovečnosti, iako su ta suđenja završena amnestijom 1956. godine. U Poljskoj je poslednji put održano suđenje za nacističke zločine 2001. godine...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 28.10.2011.

Prodato Ajnštajnovo pismo zahvalnosti

Pismo iz 1929. godine u kojem Albert Ajnštajn upozorava na “kobnu opasnost” koja preti Jevrejima od nacista je prodato na aukciji za skoro 14.000 dolara. Pismo zahvalnosti fizičara ovenčanog Nobelovom nagradom, poslato njujorškom biznismenu Hajmanu Cinu, dostiglo je duplu cenu od ponuđene na aukciji u Kaliforniji.
U pismi kucanim na pisačoj mašini, Ajnštajn hvali Cina zbog njegovog zalaganja na pomoći Jevrejima u begu od progona Hitlerove Nemačke.
Ajnštajn je takođe napustio Nemačku i otišao u Sjedinjene Države kada je Hitler došao na vlast 1933. godine.
“To mora biti izvor dubokog zadovoljstva za tebe što činiš tako značajan doprinos u spašavanju naših progonjenih Jevreja iz kobne opasnosti ka boljoj budućnosti”, napisao je on.
Pismo, opisano kao “veoma dobro, gotovo savršeno očuvano” je prodato za 13.936 dolara, saopštila je losanđeleska aukcijska kuća Nate D Sanders.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 13.10.2011.

Hugo Boss žali zbog nacističke prošlosti

Nemačka modna kuća Hugo Boss izvinila se u sredu zbog zloupotrebe prisilnih radnika, koji su tokom Drugog svetskog rata radili na izradi i isporuci nacističkih uniformi, prenosi BBC .
Njihovo izvinjene se poklopilo sa objavljivanjem nove knjige o istoriji firme tokom godina Hitlerove vladavine, koju je naručila sama kompanija. U fabrikama Hugo Boss-a je od 1940. godine pod prisilom radilo 140 Poljaka i 40 Francuza.
U knjizi se zaključuje da je osnivač Hugo Bos, čija je zloglasna prošlost odavno dobro dokumentovana, bio lojalni nacista.
“Jasno je da se Hugo F. Bos nije pridružio partiji samo zbog unosnih ugovora za izradu uniformi, već i zbog toga što je bio pristalica nacional-socijalizma, napisao je autor Roman Kester, ekonomski istoričar na Univerzitetu Bundesvar u Minhenu...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 22.9.2011.

Litvanski Jevrejin optužen za "klevetu" dželata

Izraelski memorijalni centar holokaustu Jad Vašem povukao je u četvrtak pozivnicu litvanskim zvaničnicima da dođu na komemoraciju, u znak protesta zbog poziva iz Litvanije da treba da se sprovede istraga protiv jedne osobe koja je preživela pogrom Jevreja u Drugom svetskom ratu .
Ta odluka je usledila posle optužbe Litvanije protiv jednog preživelog holokausta da je vređao Litvance koji su sarađivali s nacistima, a koji se smatraju narodnim herojima jer su se suprotstavljali Sovjetima.
Nemački nacisti su dočekani kao oslobodioci u mnogim zemljama istočne Evrope koje su bile pod komunizmom. Saradnja je bila široko rasprostranjena.
U poslednjih nekoliko godina, Litvanija i neke druge zemlje ističu aktivnosti nacionalnih ličnosti koje su se suprotstavile Sovjetima, čak i one koje su osumnjičene za zločine nad Jevrejima.
Bilo je skoro 250.000 litvanskih Jevreja pre drugog svetskog rata, ali je samo nekoliko hiljada preživelo. Mnoge njihove ubice su bili Litvanci...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 16.9.2011.

Uprkos protivljenju SAD
Palestina ne odustaje od inicijative u UN

Američki izaslanici nisu uspeli da ubede Palestince da odustanu od namere da traže priznavanje palestinske države na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da umesto toga obnove mirovne pregovore s Izraelom.
Izaslanici Bele kuće Dejvid Hejl i Denis Ros sastali su se u sredu u Ramali sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u nastojanju da odgovore Palestince od plana da ovog meseca traže od Ujedinjenih nacija da prime palestinsku državu za punopravnog člana.
"Jaz između palestinske i američke pozicije ostao je posle sastanka", rekao portparol palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, posle njegovog sastanka sa dvojicom američkih izaslanika. "Rešeni smo da očuvamo svoje pravo da idemo u UN i tražimo punopravno članstvo palestinske države", dodao je Abasov portparol.
Palestinski pregovarač u mirovnim pregovorima Saeb Erakat rekao je takođe da je susret sa Amerikancima pokazao koliko su udaljeni američki i palestinski stavovi i dodao da i dalje "postoji neslaganje oko postupka pred Ujedinjenim nacijama". Palestinci kažu da se okreću ka UN posle višegodišnjih mirovnih pregovora koji nisu doneli rezultate...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 8.9.2011.

Mahmoud Abbas u radnoj posjeti Sarajevu

Predsjednik Palestine Mahmoud Abbas doputovao je u subotu poslijepodnevnim satima u višednevnu radnu posjetu Bosni i Hercegovini.
Palestinskog predsjednika, koji će u BiH boraviti do 16. augusta, na Sarajevskom aerodromu je dočekao ministar vanjskih poslova BiH Sven Alkalaj. Abbas će oficijelni dio posjete započeti u ponedeljak sastankom sa predsjedavajućim Predsjedništva BiH Željkom Komšićem i članovima Predsjedništva Nebojšom Radmanovićem i Bakirom Izetbegovićem. Predsjednik Palestine sastat će se također i sa ministrom vanjskih poslova BiH Svenom Alkalajem.
Ambasador Palestinske uprave u Sarajevu Haled Al Atraš izjavio je da će razgovori Abbasa sa zvaničnicima BiH biti fokusirani na političku situaciju na Bliskom istoku i napore palestinskih vlasti da dobiju članstvo u UN, prenijela je agencija AFP...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 15.8.2011.

Izrael izručuje u BiH Srbina osumnjičenog za streljanja u Srebrenici

Aleksandar Cvetković (43), bivši pripadnik 10. diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, osumnjičen da je učestvovao u masakru u Srebrenici, biće izručen u BiH po konačnoj odluci suda u Jerusalimu.
Cvetković ima i izraelsko državljanstvo koje je stekao pošto se oženio Izraelkom.
Izraelsko ministarstvo pravde je saopštilo da će, bez prava na žalbu, Cvetković biti izručen u roku od 60 dana. On se tereti za streljanja oko 1.000 zarobljenih Bošnjaka, muškaraca i dečaka, na ekonomiji u Branjevu u julu 1995. godine...
Ceo tekst sa sajta Blic Online, objavljeno 1.8.2011.

Holandija
Dobrobit životinja ispred halala i košera

Holandski parlament je usvojio zakon kojim se zabranjuje klanje stoke bez prethodnog omamljivanja životinje, odbacivši predlog da se od tih pravila izuzmu jevreji i muslimani koji ubijaju životinje po njihovim vekovnim religijskim pravilima ishrane. U retkom jedinstvenom stavu, holandski muslimani i Jevreji, kojih u zemlji od 16 miliona stanovnika ima oko milion, odnosno 40.000, osudili su predloženu zabranu, tvrdeći da ona krši njihove verske slobode.
Po navodima agencije Associated Press, religijske grupe smatraju da kada zakon bude počeo da se primenjuje, muslimani i jevreji će biti primorani da uvoze meso iz inostranstva, prestanu da jedu uopšte ili napuste Holandiju zauvek. Međutim, zakon mora još da se nađe pred Senaton, što nije izvodljivo u naredna tri meseca, dok je kabinet premijera u ponedeljak saopštio da zakon možda neće biti sprovodljiv u trenutnoj formi zbog amandmana koji su podneti u poslednjem trenutku. Više od dva miliona životinja, uglavnom ovaca i kokoši, je podvrgnuto ritualu klanja svake godine u Holandiji...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 30.6.2011.

Mjetek Pemper
Umro čovek koji je sastavio Šindlerovu listu

Mjetek Pemper, koji je za Oskara Šindlera sastavio spisak poznat kao Šindlerova lista i spasao oko 1.200 Jevreja sigurne smrti, umro je u 91. godini. Sahranjen je na jevrejskom groblju, a vlasti Augzburga proglasile su 9. jun za dan žalosti i spustile zastave na pola koplja.
Mječislav Mjetek Pemper rođen je 1920. u Krakovu u Poljskoj u jevrejskoj porodici. Po dolasku Nemaca, poslat je u nacistički koncentracioni logor Plašov na periferiji grada, gde je radio kao lični sekretar ozloglašenog komandanta Amona Geta.
Po završetku rata opisao je kako je to izgledalo: “Sedeo bih u komandantovoj kancelariji, a on mi je diktirao. Dok je govorio, gledao je u ogledalo montirano pored prozora kako bi pratio šta se dešava ispred baraka logoraša. Odjednom bi ustao, zgrabio pušku sa zida, otvorio prozor i ispalio nekoliko hitaca. Usledili bi jauci. A onda bi mi prišao i, kao da se ništa nije desilo, upitao: ‘Gde smo ono stali’.”...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 13.6.2011.

"Simon Vizental" centar
Izloženo prvo Hitlerovo antisemitsko pismo

Dokument za koji se veruje da je jedina postojeća pisana izjava Adolfa Hitlera u kojoj on izražava svoja uverenja u sistematsko uklanjanje Jevreja iz društva je otkrio "Simon Vizental" centar iz Los Anđelesa.
Pismo na četiri stranice, kucano na braon papiru na čijem kraju se nalazi Hitlerov potpis, je prikazano javno prvi put u Njujorku i po rečima istoričara moglo bi da predstavlja ključni artefakt u istorijskom zapisu holokausta. Zapis će biti predstavljen široj javnosti u muzeju Tolerancije u Los Anđelesu.
Osnivač "Simon Vizental" centra u Los Anđelesu, rabin Marvin Hier kaže da pismo predstavlja jedan od najvažnijih dokumenata tog vremena, pokazujući Hitlerove antisemitske stavove i dokazujući da je on planirao rešenje za takozvano “jevrejsko pitanje”...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 8.6.2011.

24.5.2011. - Javni čas u „Trećoj“

Projekat „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“,  pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, Ministarstva za rad i socijalna pitanja i Ministarstva vera nastavljen je 24. maja 2011. javnim časom u Trećoj beogradskoj gimnaziji (nekada Osma). Pre početka programa učenicima i gostima obratio se Dejan Ristić ispred Ministarstva rada i socijalne politike. U pauzama nastupa hora Srpsko jevrejsko pevačko društvo smenjivali su se predavači dr Milan Koljanin i profesor dr Žarko Korać. Dr Koljanin je učenicima na pravi način opisao atmosferu koja je vladala u Srbiji, uoči i za vreme Drugog svetskog rata. Profesor Korać osvetlio je temu sa one druge strane, u kojoj je ljudskost nešto najvažnije što posedujemo. Na stranu što svako na svoj način u sebi nosi deo netrpeljivosti prema drugima i drugačijima, moramo se naučiti da budemo tolerantni. Nacistička Nemačka je propagirajući ideologiju po kojoj su narodi svrstani u više i niže rase ubila skoro 6 miliona Jevreja u Evropi. Ing. Josif Baruhović opisao je učenicima na koji način su se njegova majka, sestra i on spasili od proganjanja kojima su Jevreji, zahvaljujući takvoj ideologiji, bili izloženi tokom Drugog svetskog rata. Na kraju veoma uspešnog časa, koji je istina trajao skoro dva sata, učenici su imali još dovoljno svežine da postave i dodatna pitanja uglednim gostima. Njihova pitanju još jedna su potvrda za Marlenu W. Pavlović, autora projekta, da je uspela da tako osetljivu temu približi najširoj publici, posebno učenicima koji nemaju priliku da to čuju u redovnom školskom programu.

Zabeležio Nenad Fogel učenik IV/6 Osme beogradske gimnazije, diplomirao 1968.
(Galerija fotografija klikom sa sliku)

plakat16.5.2011. - Čas istorije i muzičkog u IX beogradskoj gimnaziji

Čas istorije i muzičkog zajedno, u borbi za toleranciju, protiv agresije, antisemitzma… pod sloganom; „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“, održan je 16. maja u Devetoj beogradskoj gimnaziji „Mihajlo Petrović-Alas“. Pred prepunom salom učencima su govorili dr Milan Koljanin, istoričar, Profesor dr Žarko Korać, psiholog i preživela Holokausta gđa. Sonja Demajo-Lunginović. Medijator je bila Marlena W. Pavlović. U muzičkom programu učestvovao je hor Srpsko jevrejsko pevačko društvo, pod dirigenstkom palicom Ivana Markovića.
Nenad Foge
Nastup hora i Govor prof. dr Žarka Koraća na sajtu YouTube
(Galerija fotografija klikom sa sliku levo)

3 u 1
Zgrada Jevrejske opštine Beograd bila je 14. maja domaćin tri veoma interesantne manifestacije. Prva koju je vaš izveštač posetio bila je promocija dvanaestog po redu susreta “Bejahad 2011”(drugi sprat male sale JOB). Ove godine, po prvi put se organizuje srednjeevropska kulturna scena “Bejahad” zajedno sa Jevrejima Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine ali i Jevrejima Austrije, Nemačke i Italije. Dr Vladimir i Blaženka Šalamon detaljno su informisali prisutne o programu i najavljenim učesnicima. Na promociji je prikazan i film sa prošlog susreta. Zbog ograničenog hotelskog smeštaja i velikog interesovanja ostalih zajednica za Srbiju i Makedoniju rezervisano je samo 60 mesta.
Sledeća destinacija vašeg izveštača je bila sprat niže. U okviru programa „Noć muzeja“, Jevrejski istorijski muzej širom je otvorio vrata zainteresovanim posetiocima. Broj onih koji su ove noći posetili naš Muzej, još jedna je potvrda da nam je potreban mnogo veći prostor od ovih skromnih stotinak kvadrata. O tome bi mogli da razmišljaju oni koji već godinama obećavaju izgradnju memorijalnog centra na Starom sajmištu. Srbija, jedina u Evropi nema memorijalni centar posvećen Holokaustu. Uz dobru volju, sa svešću da je to dug prema jevrejskoj zajednici iz Srbije koja je teško stradala baš na mestu Starog sajmišta, može se relativno brzo završiti memorijalni kompleks u kome bi Jevrejski istorijski muzej dobio adekvatan prostor.
Poslednja destinacija, u istoj zgradi, bila je poseta izložbi fotografija Milomira Boškovića “Jerusalim, sveti grad… očima turiste” koju je Jevrejski istorijski muzej otvorio u četvrtak 12. maja u Art centru. Sponzor izložbe je grad Beograd.
(Galerija fotografija klikom sa sliku)

Banjaluka: Položen kamen temeljac za izgradnju sinagoge

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednik Vlade RS Aleksandar Džombić, mnogorbrojni zvaničnici RS i predstavnici gradova Banjaluke i Modina prisustvovali su danas polaganju kamena temeljca za izgradnju jevrejskog kulturnog centra i sinagoge u Banjaluci.
Senator i savjetnik predsjednika RS Arie Livne zahvalio je predsjedniku Miloradu Dodiku, kao i gradonačelniku Banjaluke Dragoljubu Davidoviću što su zajedničkim snagama omogućili da Jevreji ostvare njihov dugo očekivani san, a to je početak izgradnje ovog hrama...
Ceo tekst sa sajta Nezavisne novine. Objavljeno 1.5.2011.

21.4.2011. - Učimo o Holokaustu

Čas istorije i muzičkog zajedno, u borbi za toleranciju, protiv agresije, antisemitizma… održan je 21 aprila 2011. godine u Tehničkoj školi „Novi Beograd“. Pod sloganom "Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi", profesor dr Žarko Korać, dr Milan Koljanin, ing. Aleksandar Mošić i medijator Marlena W. Pavlović, uspeli su da učenicima prvog razreda srednje škole dočaraju sve strahote koje su zadesile Jevreje u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. U uvodnom izlaganju dr Koljanin je na plastični način dočarao atmosferu u porobljenom Beogradu. Potresna priča o stradanju majke ing. Mošića duboko je ganula sve prisutne. Profesor Korać je u kratkim crtama objasnio suštinu nacističke ideologije i svu besmislenost njihove rasne teorije. Hor "Srpsko jevrejsko pevačko društvo" približio je učenicima bar deo bogatstva izvorne jevrejske muzike.
Nenad Fogel

Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, Ministarstva vera, Opštine Novi Beograd i logističku podršku novobeogradske Kancelarije za mlade u četvrtak 21.aprila u prepunom amfiteatru Tehničke škole na Novom Beogradu održan je veoma uspešan javni čas „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi“ - muzika piše sećanja. Srpsko - jevrejsko pevačko društvo muzikom je dočaralo vreme pre rata, zatim stradanja i užase ratnog perioda, ali i nadu, optimizam posleratnog vremena. Setili smo se miliona jevrejskih žrtava, kao i ogromnih romskih i srpskih žrtava.
O istorijskim činjenicama, uz akcenat na dešavanjima u Beogradu, nešto više rekao je Dr. Milan Koljanin (Institut za savremenu istoriju), dok je bolnom, istinitom pričom o stradanju svoje majke preživeli, gospodin Mošić izazvao tajac učenika. Profesor Žarko Korać osvrnuo se na štetnost predrasuda i stereotipova, te divnim rečima pozvao učenike na toleranciju, razumevanje i jednakost. U publici su pored profesora, direktora škole i preko dve stotine učenika bili i režiser Goran Paskaljević, kompozitor Zoran Simjanović i Nenad Fogel , predsednik JO Zemun. Hor je premda u manjem broju, kako je direktor gospodin Vuković (nekad i sam horski pevač) rekao, iznenadio svojim dobrim zvukom „Kao da ih je četrdeset“!
Radionica/javni čas je bila najavljena u medijima ( TVB 92, Blic, Press, 24 sata, Novosti) , a TV Studio B te večeri u Dnevniku je dao iscrpan prikaz dešavanja u Tehničkoj školi.
Ovo je bila tek treća radionica.......nastavljamo dalje.
Marlena Weinberger – Pavlović
Predsednica, Srpsko - jervejsko pevačko društvo
(Galerija fotografija klikom sa sliku)

17.4.2011. - Jevremova - ulica susreta

Srpsko - jevrejsko pevačko društvo svoj nastup je započelo na samoj ulici izvođenjem tradicionalne jevrejske kompozicije Hava Nagila što je izazvalo veliki aplauz. Istovremeno to je bio poziv prolaznicima da uđu u predivno dvorište „Doma porodice Pavlović“ gde je održan „glavni“ mali nastup. Izvedene su dve sefardske romanse - Avre tu i Adio Querida, potom dve starosrbijanske pesme - Borjano, Borjanke i Magdo, Magdo (S. Mokranjca), Hor Jevreja iz opere Nabuko. Kraj je začinjen vedrom Hava Nagilom koja je ispračena aplauzima brojne publike u ritmu same kompozicije.
Premda zbog prehlade i maratona dobar deo pevača nije uspeo doći, Srpsko - jevrejsko pevačko društvo i u smanjenom sastavu ostavilo je veoma dobar utisak i stoga još jednom u blizini U.k „Parobrod“ uz gromki aplauz nastupilo sa nekolikom prigodnih kompozicija , dok su „uličnu scenu“ krasili old tajmeri.
Marlena Vajnberger Pavlović

Podmetnut požar u jevrejskoj sinagogi na Krfu (Tanjug)

KRF - U jevrejskoj sinagogi na grčkom ostrvu Krf podmetnut je požar, u kome su oštećene knjige i neka dokumenta, saopštila je danas policija u Atini.
Nepoznati napadači upali su u sinagogu u starom delu grada Krfa, nakon tri sata ujutru po lokalnom vremenu i izazvali požar, navela je policija.
Sinagoga je u to vreme bila zatvorena i niko nije povređen, prenela je agencija Frans pres.
U sličnom napadu na sinagogu na ostrvu Krit prošle godine, uništeno je nekoliko stotina retkih knjiga.
Jevrejska groblja i spomenici u različitim delovima Grčke povremeno su meta napada.
U Grčkoj živi oko 6.000 Jevreja, a njihova zajednica u toj zemlji je desetkovana u odnosu na broj pre Drugog svetskog rata.
Ceo tekst sa komentarima iz Blica Online . Objavljeno 19.4.2011.

Knjige posle 70 godina vraćene u svoj dom

Povodom obeležavanja 70. godišnjice od kada je usled bombardovanja do temelja uništena zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu, danas je u Narodnoj biblioteci Srbije predstavljeno 796 knjiga izdavačke kuće „Geca Kon“, koje su 70 godina nakon što su ih nacističke vlasti zaplenile u Drugom svetskom ratu, otkrivene u fondu biblioteke lajpciškog Univerziteta i vraćene u Beograd...

Ceo tekst sa sajta Ministarstva kulture. Objavljeno 6.4.2011.

Aja Jung: Najobimniji BFI do sada

„Igra je o životu... i život, sam“ moto je ovogodišnjeg 8. Beogradskog festivala igre koji će biti održan od 3. do 18. aprila. Plesne trupe iz Holandije, Belgije, Izraela, Italije i drugih zemalja igraće se u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu. „Ovo je najobimniji festival igre do sada, koji je i dalje prestižan u svetskim okvirima“, izjavila je Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 3.4.2011.

Maršalov „Pevac” u Madlenijanumu

Na Beogradskom festivalu igre, večeras u Madlenijanumu, izraelska predstava za koju je autor nedavno dobio američku nagradu A.W.A.R.D.
Kompanija Baraka Maršala, iz Tel Aviva, druga je koja će se predstaviti publici na osmom Beogradskom festivalu igre.
Tačno jedan sat na pozornici Madlenijanuma večeras će biti njihov „Pevac”, komad koji je koreografu Maršalu, zimus u Los Anđelesu, doneo nagradu A.W.A.R.D (Artists With Audiences Responding to Dance)...
Ceo tekst sa sajta Politike online. Objavljeno 6.4.2011.

Pojmovi za dnevnopolitičke potrebe
Šta Kosor ima sa antifašizmom

Mladi antifašisti Hrvatske reagirali su na skorašnju posjetu premijerke Jadranke Kosor Memorijalnom centru Yad Washem u Izraelu, na kojem je istakla da je antifašizam u temeljima države koju vodi. Njihovo priopćenje prenosimo u cijelosti
Prije nekoliko dana premijerka Jadranka Kosor posjetila je Memorijalni centar Yad Vashem u Jeruzalemu. Tom prilikom je istaknula kako "žrtve holokausta nikada ne smiju biti zaboravljene" i u ime vlade Republike Hrvatske je iskazala "najdublje poštovanje svim žrtvama holokausta". Tada je također izjavila kako je “Hrvatska ponosna što u temeljima svoje državnosti ima antifašizam" i kako se Vlada "svakodnevno, a posebno u obrazovanju mladih trudi da se učini najviše što je moguće da se bezumlje holokausta ne zaboravi”.
Ovaj premijerkin posjet Izraelu je pravi školski primjer kako vlast koristi antifašizam u dnevno političke svrhe. Profesionalni političari se pred stranim delegacijama i državnicima hvale sa antifašizmom, pritom ne zaboravljajući da istaknu kako je antifašizam upisan u temelje hrvatske državnosti ili kako je u Saboru donesena Deklaracija o antifašizmu...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 4.4.2011.

Moskva
"Protokoli" nisu sporni za rusko tužilaštvo

Tužilaštvo u Moskvi odbilo je zahtev za zabranu prodaje antisemitske knjige "Protokol sionskih mudraca" u Rusiji, saopštila je u ponedeljak nevladina Organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Ta organizacija je zatražila od tužilaštva da zabrani prodaju knjige ili barem da nametne obavezu izdavačima da upozore čitaoce da je reč o istorijskom falsifikatu čiji je autor jedan ruski policijski agent. Najveći broj istoričara se slaže da je “Protokole” napisao oko 1890. godine Matvej Golovinski, novinar rusko-francuskog porekla, operativac Ohrane, ruske tajne policije i antisemita.
U knjizi nastaloj 1901. govori se o navodnom jevrejskom programu za osvajanje sveta. Objavljivanje te knjige u Rusiji se podudara sa pogromima nad jevrejskim stanovništvom krajem 19. i početkom 20. veka...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 23.3.2011
.

Poljska obustavila restituciju Jevrejima

WarsawVARŠAVA – Jevrejske organizacije i vlasti SAD pobunili su se zbog odluke vlade u Varšavi da prekine rad na vraćanju imovine koju su konfiskovali nacisti tokom Drugog svetskog rata.
Poljska vlada odlučila je da suspenduje rad na restituciji za Jevreje zbog velikog deficita u budžetu. Taj potez je usledio samo tri godine pošto je premijer Donald Tusk najavio zakon po kojem će se jevrejskim porodicama vratiti 20 odsto od ukupne imovine otete u ratu.
„Neprihvatljivo je da Poljska ne može da nađe način da se suoči sa svojom odgovornošću”, izjavio je za nemački radio „Dojče vele” Ronald Lauder, predsednik Svetske jevrejske organizacije za restituciju...
Ceo tekst sa sajta Politika Online. Objavljeno 22.3.2011.

Svaka se tajna dozna
Dior otpustio Galliana zbog antisemitskog ispada

Modna kuća Christian Dior otpustila je dizajnera Johna Galliana jer se pojavio video u kojem on u jednom pariškom baru dvjema ženama govori kako bi, da je Hitler pobijedio, sada i one i njihove obitelji bile mrtve, "ugušene j...... plinom"...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta Monitora. Objavljeno 1.3.2011.

Prvo šišanje

Rabin Jošua i Miri Kaminecki već nekoliko godina žive u Beogradu. Osnivači su obrazovnog centra Habad Srbija. Ponosni roditelji upriličili su jedinstvenu ceremoniju proslave trećeg rođendana svom sinu Mendiju: šišanje po prvi put u životu. Prema jevrejskom običaju, detetu se kosa ne seče dok ne napuni tri godine.
Centralna ceremonija proslave trećeg rođendana, šišanje kose, zauzima važno mesto među jevrejskim običajima. Primenjuje se kod svih pripadnika jevrejskog naroda, bez obzira na matično područje i prastarog je porekla. Šta treću godinu života čini toliko posebnom? U Judaizmu, to je uzrast koji označava početak vaspitavanja deteta. Počev od tog dana roditelji su dužni da dete vaspitavaju tako da poštuje sve zapovesti Tore.
Prvi pramen kose odsekao je Mendijev deda, rabin Kaminecki, koji je za tu svečanu priliku doputovao iz Izarela. Ovoj lepoj svečanosti prisustvovale su i brojne zvanice iz jevrejske zajednice u Srbiji. Na molbu rabina Jošue Kamineckog učešće u simboličnom šišanju (odsecanje po jednog pramena kose) uzeli su predsednik Saveza Aleksandar Nećak i predsednici JO Beograda, Subotice i Zemuna: Jovan Elazar, Tomislav Halbrorh i Nenad Fogel.

Beograd, 21.02.2011.

(Galerija fotografija klikom sa sliku)

Visoki talasi izbacili drevnu rimsku statuu

TEL AVIV - Zahvaljujući velikim talasima koji su ovih dana udarali na izraelsku obalu Sredozemnog mora, otkrivena je rimska statua koja je vekovima bila pod vodom, objavila je danas izraelska uprava za antikvitete.
Bela mermerna figura žene u togi i sa sandalama na nogama, doduše bez glave, nađena je u ostacima klifa koji se obrušio pod silinom vetrova, talasa i kiše u drevnoj luci Aškelon na jugu Izraela.
"More nam je dalo ovu čudesnu statuu", rekao je Jigal Israeli iz te uprave.
Statua nema glavu, ni ruke, a visoka je 1,2 metra, teži 200 kilograma i datira iz vremena rimske okupacije tadašnje zapadne Judeje pre 1.800 do 2.000 godina.
Planirano je da statua bude izložena u muzejima, kao i na istom mestu nađeni ostaci rimskog kupatila i mozaika.
Međutim, druga izraelska arheološka nalazišta na severu u Cezareji pretrpela su veliku štetu u oluji, pa statua nije izazvala veliku radost.
"Ne smatramo da je to otkriće tako dobra vest. Bolje je da relikti ostanu skriveni i zaštićeni, nego otkriveni i oštećeni", rekao je jedan drugi neimenovani zvaničnik Uprave a prenele agencije.
Tanjug

Miša Blam: Džem - sešn sa samim sobom
Muzički prilog za noviju istoriju Srbije

Ako ničeg drugog, ima ovde jedan, uslovno rečeno, levičarski pogled s one strane bajsa: "Pa, i mi Cigani imamo dušu!“. To „Cigani“ u Blamovoj knjizi ima i bukvalno značenje, budući da je nacionalna pripadnost džezera, kao, uostalom, i ostalih žrtava terora, bila loš predznak u vreme kad je Evropom tutnjalo fašističko ludilo
Mihajlo Miša Blam već prvim tomom trilogije u najavi Jazz u Srbiji (Beograd 2010, izdanje autora i Aleksandra Mihajlovića), u kojem obrađuje period od 1927. do 1944, poklanja - i doslovno, jer knjiga nije na prodaju, samo se poklanja - ovdašnjoj laičkoj i stručnoj javnosti, preciznije srbijanskom društvu, dragoceno svedočanstvo o Srbiji tih godina. Ne samo o muzici i orkestrima na koje sačuvana sećanja sežu do 1910, već i o političkim previranjima, cenzuri, sindikalnom organizovanju studenata - umetnika i tezgaroša, socijalnom miljeu Beograda različitih kasti u kojem se svet, valjda kao i danas, delio na one koji sviraju i one koji naručuju, a ponekad i plaćaju. Uglavnom škrto...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 14.12.2010.

"Dobričin prsten" Seki Sablić

Nagrada za životno delo "Dobričin prsten" pripala je dramskoj umetnici Jelisaveti Seki Sablić, saopšteno je sinoć u Udruženju dramskih umetnika Srbije.
Odluku o ovoj istaknutoj nagradi doneo je predsednik žirija Vojislav Brajović, sa članovima komisije, koju su činile glumice Svetlana Bojković, Nataša Ninković i Nada Šargin, reditelj Egon Savin, teatrolog Jelica Stevanović i dramaturg Jovan Ćirilov...
Ceo tekst sa komentarima na sajtu Press Online. Objavljeno 10.12.2010.

Radivoje Davidović
OD  DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA –ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA

Na 55. Međunarodnom Sajmu knjiga u Beogradu pojavila se monografija Radivoja Davidovića novinara i publiciste iz Beograda OD DAVIČA DO ČELEBONOVIĆA – ULICE BEOGRADSKIh JEVREJA. Izdavač knjige je ugledna izdavačka kuća „Čigoja štampa“ iz Beograda. Na 142 strane ove luksuzne knjige predstavljene su biografije najznamenitijih ličnosti jevrejskog porekla po kojima su nazvane ulice glavnog grada Srbije. Među sedamnaest odabranih su poznati Jevreji čija imena nose zemunske ulice: Rabin Alkalaj, Eli Finci, Oskar Davičo i Beža Albahari.
Knjiga se sastoji iz tri dela. U prvom delu autor opisuje nastanak beogradskih ulica počev od 19. veka iz koga saznajemo da je najstarija ulica sa jevrejskim nazivom Jevrejska ulica u starom delu Beograda poznatijem kao Dorćol i jedna od retkih koja je do današnjih dana zadržala prvobitni pravac. Među ulicama koje su postojale u Beogradu bile su Izrailjeva, Mojsijeva, Davidova, Avramova, Mandilova…Neke su dolaskom novih vlasti preimenovane kao što su ulica Moše Pijade (u centru Beograda, Železniku, Mladenovcu, Lazarevcu)) Pavla Papa, Naftali Demajo.U periodu od 2004. do 2008. godine Beograd je dobio veći broj ulica nazvanih po znamenitim Jevrejima: Alekse Čelebonovića, Rahele Ferari, Oskara Daviča, Gece Kona, i Elija Fincija...
Ceo tekst iz priloga (7.12.2010.)

Mišljenje bez sjaja slave
Mario Kopić

Četvrtog decembra navršit će se trideset i pet godina od smrti Hannah Arendt (1906-1975), žene koja je po snazi i novosti svoje misli odskakala među filozofima prošlog vijeka. Iako je imala problema sa stenokardijom i pretrpjela zamalo koban srčani udar godinu dana prije smrti, govorila je bliskoj prijateljici Mary McCharty: ''I am certainly not going to live for my health'' (Sigurno neću živjeti za svoje zdravlje). Nastavila je pušiti kao i prije i držala podjednako mnogo javnih govora. Dan nakon američkog Dana zahvalnosti 1975. godine, kad se vraćala u svoj stan na Riverside Drive, u gornjem dijelu kvarta Upper West, s pogledom na Hudson, spotaknula se o rupčagu na kolniku izlazeći iz taksija. Osjećala je nakon toga laganu bol i naručila se za ljekarski pregled, ali ga je otkazala zbog kišnog njujorškog vremena. Njeni prijatelji, supružnici Salo i Jaenette Baron došli su na večeru nekoliko dana kasnije, 4. decembra. Nakon što im je poslužila kafu poslije večere, Arendtovu je uhvatio kašalj i izgubila je svijest. Umrla je od srčanog udara. Sahranjena je na malenom groblju Bard Collegea u Annendale-on-Hudsonu, pored svojega drugog supruga Hansa Blüchera. Danas se dva tamnosiva nadgrobna spomenika s jednostavnim natpisima nalaze pod krošnjama, jedan pored drugoga, a pred njima je kamena klupa koju je Hannah dala postaviti radi svojih dolazaka na groblje.
Ceo tekst sa sajta Peščanik. Objavljeno 02.12.2010.

Albahari u "Gradu"
Eros veštog pripovedača

Ideja za roman rodila se u razgovoru koji je Albahari vodio sa prijateljem, a u kome je pomenuta mogućnost da mu se neki muškarac približno istih godina obrati rečima "Dobar dan, ja sam sinoć vodio ljubav sa vašom ćerkom"
Nove knjige - proza i prevodi - Davida Albaharija, okupile su u utorak, u gradskoj knjižnici beogradskog Kulturnog centra Grad, brojne poštovaoce Albaharijevih reči i dela, tim pre što se pisac koji već više od decenije živi u Kanadi, zadržao u Beogradu i posle Sajma knjiga dovoljno da i sam učestvuje u razgovoru o novim naslovimasa svojim čitaocima.
Promovisan je najnoviji Albaharijev roman Ćerka (izdavač Stubovi kulture), kao i još dve knjige ovog autora koje su objavljene ove godine - fotomonografija Pamtivek (Stubovi kulture) i Albaharijev prevod najnovijeg romana poznatog izraelskog pisca Davida Grosmana Do kraja sveta...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 10.11.2010.

Predstavljamo učesnike jazz festivala u Beogradu
Reut Regev R*Time (poreklom iz Izraela)

Umetnički direktor Beogradskog Jazz Festivala, Vojislav Pantić, najavio je još jednu jazz muzičarku koja je u međuvremenu potvrdila svoje učešće na 26. BJF, Reut Regev, najnovije čudo sa njujorške avangardne jazz scene
Ova trombonistkinja poreklom iz Izraela pojavila se pre nekoliko godina, ali je tek njen nedavno objavljeni debi album “This Is R Time” skrenuo pažnju na njen raskošan talenat, zbog koga se ova umetnica s pravom smatra jednim od najvećih talenata na svetskoj jazz sceni...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.10.2010.

17.10.2010 - Nastup Srpsko - jevrejskog pevačkog društva u Crkvi blažene device Marije.

Na poziv monsinjora Hočevara, beogradskog nadbiskupa, a u čast posete venecijanskog nadbiskupa, Srpsko – jevrejsko pevačko društvo je u nedelju, 17. oktobra održalo koncert u Crkvi blažene device Marije.
Koncertu su prisustvovali: vrh sveštenstva (nadbiskup banjalučki, sarajevski, ljubljanski,itd, predstavnici pravoslavne crkve, ambasadori, predstavnici državnih institucija i brojna publika.
Pored Srpsko - jevrejskog pevačkog društva nastupio je i Zemunski kamerni orkestar.

Fotogalerija: Karniflora
Život u Judejskoj pustinji

Fotografije Dejana Dizdara
Foto galerija sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 4.10.2010.

27.09.2010. - Klub matične kulture Zemuna proslavio „Dan osnivanja“

U prijatnoj atmosferi restorana „Tri lađara“, Klub matične kulture Zemuna proslavio je „Dan osnivanja“ 27. septembar. Predsednik Kluba, Đorđe Aćimović, imao je pune ruke posla da najavi i predstavi sve učesnike proslave. Pored sastava „Trio Orion“, učestvovali su Zemunski tamburaši, džez sastav „KMKZ“ i neprevaziđeni operski pevač Velizar, koga svi znaju kao Maksa. U pauzi njihovih nastupa predstavljali su nam se brojni pisci i pesnici iz Zemuna.
Posle zajedničke večere, mnogi su zaplesali uz prepoznatljive evergrin numere iz njihove mladosti.
U ime Jevrejske opštine Zemun, skupu su prisustvovali predsednik Nenad Fogel sa suprugom.

U Izraelu nadjen redak zlatnik

JERUSALIM, 11. avgusta 2010. (Beta-AFP) - Redak zlatnik star 2.200 godina nadjen je tokom iskopavanja na severu Izraela, saopštila je u sredu izraelska služba za antikvitete.
"Izvanredno očuvana kovanica, teška otprilike jednu uncu (27 grama), najveća je ikada pronadjena u iskopavanjima u Izraelu", naveo je zvaničnik odeljenja za numizmatiku Donald Arijel.
Zlatnik šest puta teži od prosečnih, iskovan je u Egiptu u vreme vladavine kralja Ptolomeja Petog i nosi lik princeze Arsinoje.

Ukrajina
"Marš života" potomaka nacista i žrtava holokausta'

Oko 200 nemačkih građana uzelo je tokom vikenda učešće u „Maršu života“ u Kijevu, simboličnom događaju kojim se traži oprost od žrtava holokausta i njihovih potomaka.
Zajednički marš potomaka nemačkih nacista i žrtava holokausta "stazom smrt" je kulminirao pred spomenikom u kijevskoj uvali Babin Jar, gde je veći deo lokalne populacije ubijen tokom nemačke okupacije Ukrajine od 1941. do 1943. godine. Među streljanima je najviše bilo Jevreja ali i sovjetskih ratnih zarobljenika, partizana, ukrajinskih nacionalista, Roma i svih drugih koji su smatrani za pretnju nemačkoj vladavini...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 9.8.2010.

Fotogalerija: Eilat, Izrael
Ukus Crvenog mora

Elektronske novine objavljuju galeriju fotografija iz Eilata fotografa Dorona Nisima. Objavljeno 7.8.2010.

Pismo palestinskom prijatelju
Gaza film festival

U nekoj vojnoj bazi, ili na nekom nosaču aviona, svejedno, potpisaće se novi sporazum. Mirovne trupe srušiće zidove, ohladiti i zapečatiti usijane cijevi, njihovi buldožeri raskrčiće ruševine, obnoviće se kuće, najloni na oknima zamijeniće se staklima, poteći će voda iz cijevi i svjetlo iz žica. Obnoviće se banke i bogomolje, a uz zakrpljene ceste otvoriti pijace polovnih automobila. U međuvremenu konvoje humanitarne pomoći zamijeniće konvoji čipsa, žvaka, kalodonta i coca-cole, a magacini ADRE s brašnom i rižom postaće preko noći moderni šoping-centri. Nezaposlenost će se hraniti demobilisanim borcima, ljudi će mijenjati dva prijatelja za jednog žiranta, pustinja će zauvijek nestati iza bilborda s reklamama za mobitele i cigarete, auto-selere i marko-dilere

Dragi palestinski druže,
Guglam strašne slike Tvog grada - muškarac koji nosi ranjeno dijete, dječaci na plaži za vrijeme primirja, žene skrhane očajem, podjelu humanitarne pomoći, ljudi koji trče pogrbljeni pod fijukom granata... - i zamišljam Tebe u bunkeru među ruševinama. Bolio te klinac-palac i za Fatah i za Hamas, i za Rabina i za Arafata, imao si porodicu i posao, i svijet bez granica u planovima, živio si u svom malom gradu bogate istorije i siromašnih kvartova, a onda su izbori pogužvali Sporazum iz Osla i Gaza je zalivena mržnjom i nasiljem. Dobio si pušku i zonu odgovornosti, i sad sjediš sam pod zemljom, zagledan u dane, sedmice, mjesece i godine života koji otiču besmisleno kao voda iz probušenog kanistera u vreo pustinjski pijesak...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 5.8.2010.

Rumunija
Kovanica u čast patrijarha antisemite

Predstavnici uticajnog američkog Memorijalnog centra holokausta zatražili su od Centralne banke Rumunije da povuče iz opticaja kovanicu izdatu u čast bivšeg verskog vođe koji je zastupao antisemitske stavove i pozivao Jevreje da napuste Rumuniju.
Direktor Memorijalnog centra Radu Joanid rekao je da je bio "šokiran" odlukom banke da pusti u opticaj kovanicu sa likom bivšeg patrijarha Mirona Kriste koji je na čelu rumunske pravoslavne crkve bio od 1925. do 1939. godine. Joanid je podsetio da je bivši patrijarh i premijer zemlje od 1938. do 1939. odgovoran za revizuju zakona o državljanstvu, na osnovu koje je oko 250.000 Jevreja izgubilo državljanstvo ili za 37 odsto ukupne jevrejske populacije u Rumuniji.
Direktor američkog muzeja zatražio je, obraćajući se guverneru Centralne banke privatnim putem, da povuče kovanicu. Primerak tog pisma dobila je na uvid agencija AP, a kovanicu je Banka izdala 15. jula...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 3.8.2010.

Izrael
Ko ima pravo da bude Jevrejin?

Izrael je upozoren na rizik od otuđenja jevrejske dijspore ukoliko se potvrdi usvajanje kontroverznog zakona kojim se namerava redefinisati ko ima pravo da sebe naziva Jevrejinom, piše u subotu Telegraph.
Britanski list navodi da je ova gužva stvorila od izraelskog premijera nevoljnog arbitra u potencijalnom sukobu istorijskih razmera između američkih jevrejskih lidera i visokih zvaničnika iz redova njegove koalicije. Mnogi se plaše da bi neslaganje moglo da dovede do velikog razdora u jevrejskom svetu i premijer se sada suočava sa izborom dalje izolacije zemlje ili mogućeg pada njegove vlade, piše Daily Telegraph. Netanjahu je rekao ove nedelje da bi predlog mogao da „podeli jevrejski narod“ a poslednjih dana je izraelski premijer bukvalno zatrpan sa desetinama hiljada pisama i mejlova američkih Jevreja, koji su ga kontaktirali preko svojih rabina...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.7.2010.

Otkriće
Frankova lista Jevreja za deportaciju nacistima

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicPri kraju drugog Svetskog rata 1945. godine, Frankov režim je naredio uništavanje dokumenata sa podacima Jevreja u Španiji, koji su izrađeni na zahtev Hitlerove Nemačke. Međutim, jedan primerak originalnog dokumenta kojim se nalaže popis Jevreja otkriven je u Saragosi od strane Jakoba Izraela Garzona, novinara jevrejskog porekla.
Ovo otkriće baca novo svetlo na popularno mišljenje da je španski diktator štitio Jevreje tokom holokausta, jer pokazuje da se on zapravo spremao da pošalje 6.000. pripadnike španske jevrejske zajednice za Nemačku gde bi bili ubijani.
Frankov zloglasni Bezbedonosni direktorat je 13. maja 1941. godine poslao dopis svim pokrajinskim upravama sa naredbom da se načini lista „domaćih i stranih Jevreja koji žive u provincijama i navede njihova politička i društvena pripadnost, životni stil, komercijalne aktivnosti, prava situacija, nivo opasnosti i politička koncepcija“...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 22.6.2010.

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicMadrid
"Rat" izraelskih i španskih gejeva zbog Gaze

Delegaciji gej stanovnika Tel Aviva je povučeno učešće u madridskom gej prajdu, jer vlasti izraelskog grada nisu osudile nedavni napad na flotu koja je nosila humanitarnu pomoć ka Gazi, kada je ubijeno devet turskih aktivista.
„Nakon onoga što se desilo, i s obzirom da smo mi aktivisti borbe za ljudska prava, bilo bi divljački da oni uzmu učešće“ – objasnio je Antonio Poveda iz Španske federacije lezbejki, gejeva, transseksualaca i biseksualaca. Telavivska grupa je reagovala besno na ovu odluku, tvrdeći da su madridski aktivisti postavili pogrešno prioritete mešanjem smrti devet učesnika flote sa gej paradom.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 10.6.2010.

… slavu pevanjem prenose!

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicU petak, 14. maja u prepunoj Sali Ruskog doma, u produkciji kuće ’’Rackov Arts’’, održan je koncert posvećen Danu pobede. Srpsko – jevrejsko pevačko društvo (osnovano 1876. danas pridruženi član Jevrejske opštine Zemun) nastupilo je pored prvaka beogradske opere Olivera Njega, pijaniste Miloša Mihajlovića, profesora Rackova, i brojnih drugih umetnika. Elegantni kao uvek, prigodnim programom oduševili su publiku i ukrasili veče. Maestro Đorđe Stanković, uvek pun iznenađenja, ovoga puta šarmirao je i iznenadio sve u sali svojim solo nastupom. Kasnije smo saznali da je to bila omiljena kompozicija gospođe Marine, supruge gospodina Konuzina, ambasadora Rusije, koji su pored brojnih zvanica bili u publici.

Na programu su bile ruske (partizanske) kompozicije i splet naših partizanskih pesama, danas gotovo zaboravljenih. Starija publika ih je prepoznala i zapevala, a mlađa je aplaudirala u ritmu. Verovatno nikada nisu ni čuli šta to huči Sutjeska, Komandant Sava, lepo stoji partizanska bluza... Nije moglo proći bez bisa tako se salom zaorila dobro znana Kaćuša, što je izmamilo i poneko bravo.

Mi, srednjih godina morali smo se setiti, ne tako davnog, vremena u kome smo odrasli i obaveznog programa naših horova u osnovnim školama! Kako je vreme proletelo.

Danas većina članova hora nije ni čula za ove kompozicije, ali s obzirom na brzinu kojom su ih savladali postoji šansa da ih nazovemo evergrinima. Brzo se uče i svima odgovara poletan ritam! Pošto je to samo prigodni program, po principu sad pa ko zna kad, vraćamo se pripremi našeg redovnog programa – jevrejskim, srpskim i svetskim majstorima, za celovečernji koncert koji nam predstoji.

 Marlena Weinberger – Pavlović

Sjedinjene Države
Okoti majko fašistu debila

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicBritanski Daily Mail u utorak donosi priču o maršu američkih neofašista u Los Anđelesu i majci koja veliča Hitlera, veruje da se Holokaust nikada nije desio i želi da sve svi ljudi koji nisu bele rase deportuju iz Sjedinjenih Država. Tamnoputim ljudima je zabranjen ulaz u porodični dom a njena deca su od malih nogu naučena da ukoliko ne prate ideologiju bele nadmoći da će biti odbačena.
„Svi oni koji nisu iz Amerike moraju biti poslati tamo odakle su došli, i moja deca i ja ćemo se boriti da se to desi“ – kaže Sintija Kin iz Springfilda, Misuri u trenutku dok, se sa svoja dva deteta Bredom (23) i Arijanom (17), sprema za nacistički marš u Los Anđelesu. „Ponosna sam na svoju decu i na njihova uverenja“. Ova nezaposlena nacistička majka ima dvoje dece sa tri različita oca, i veruje da svi oni dele njena rasistička uverenja.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 11.5.2010.

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicDruga beba za Islu Fišer i Sašu Barona Koena?

Kliknite ovde za prilog sa sajta "People"od 19.4.2010. (na englskom)

Muka pred izbore
Mijenjati Ustav BiH

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicUstav BiH treba promijeniti prije predstojećih izbora, piše britanski list "Guardian", komentarišući presudu međunarodnog suda u Strazburu o slučaju ambasadora BiH u Švicarskoj Jakoba Fincija.
Finci je, podsjeća Guardian, Jevrej koji je tužio svoju državu BiH Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strasbourgu zato što on, prema važećem Ustavu, ne može da se kandiduje za člana Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, niti za člana Predsjedništva.
Sud u Strasbourgu presudio je krajem prošle godine da u "savremenom demokratskom društvu nisu opravdana bilo kakva ograničenja uvedena na osnovu pripadnosti bilo kojoj etničkoj grupi". Ovakva presuda, piše autor teksta, praktično znači da bi Ustav BiH trebalo da se mijenja prije isteka roka za kandidovanje krajem mjeseca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.4.2010.

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicCigarete sadrže svinjsku krv, kaže akademik

Cigarete mogu da sadrže tragove krvi svinja, kaže australijski akadem sa upozorenjem da verske grupe mogu smatrati "veoma uvredljivim"ovo skriveno prisustvo.
Univerzitetski profesor u Sidneju Sajmon Čepmen ukazuje na nedavno holandsko istraživanja koji je identifikovao 185 različitih industrijskih koristi svinja - uključujući i upotrebu hemoglobina u filterima cigareta ...
... "Jevrejska zajednica svakako treba ova pitanja izuzetno ozbiljno da shvati Islamske zajednice takodje, kao i mnogi vegetarijanci...."
Više od TheVest.com.au (na engleskom)

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicVenčali se Saša Baron Koen i Ajla Fišer

Komičar Saša Baron Koen oženio se svojom devojkom Ajlom Fišer, objavio je magazin "OK!" prenoseći napise australijskog časopisa "Vumens dej".
Koen (38) i njegova 34-godišnja partnerka iz Australije venčali su se prošle nedelje na privatnoj jevrejskoj ceremoniji u Parizu. Glumica je vest potvrdila u i-mejlu poslatom prijateljima: "Venčali smo se! To je bio ubedljivo najlepši dan u mom životu"...
Ceo tekst iz Blic Online od 22.3.2010.

Neonacista na slobodi
Pet godina zatvora i negiranje Holokausta prestaje

Nemački desničar Ernst Zundel pušten je u ponedeljak iz zatvora nakon odslužene petogodišnje kazne zbog negiranja postojanja Holokausta, što je nešto što nije ponovio po puštanju.
Zunedl (70) je 2005. ekstraditovan u Kanadu nakon što su ga SAD deportovale zbog kršenja imigracionih zakona, potom je i Nemačka izdala poternicu za njim. Grupa od 20 ljudi je sačekala Zundelov izlazak na slobodu povicima „bravo“ dok su mu neki od njih uručili cveće u trenutku dok je prolazio kroz čelična zatvorska vrata...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 01.03.2010.

Transformacija poljskog neonaciste
Od skinheda do ortodoksnog Jevreja

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicKada Pavel pogleda sebe u ogledalo, on i dalje ponekad može da vidi neonacističkog skinheda koji gleda u njega - osobu koja je nekad bio pre nego što je počeo obrijanu glavu da prekriva sa jamurlke, osobu koja menja fašističku ideologiju za Toru i nekoga ko se odrekao nasilja zarad ljubavi prema Bogu.
„Svaki dan se borim da izbrišem svoje ideje iz prošlosti“ – kaže Pavel (33) ortodoksni jevrej i bivši vozač kamiona, ironično napominjući da je prestao da mrzi jevreje tako što je postao jedan od njih.
„Kada pogledam svoju staru sliku kao skinheda, osećam se posramnljeno. Svaki dan se kajem i molim za oprost. Svaki dan i svaki sat. Ima mnogo toga što se mora nadokanditi“ – kaže on. Pavel, koji sada koristi i svoje hebrejsko ime Pinčas, traži da mu ne pominjemo prezime iz straha da bi njegovi nekadašnji fašistički prijatelji mogli da naude njegovoj porodici...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 26.2.2010.

Vatikan stavlja na Internet arhive iz Drugog svetskog rata

Vatikan je u utorak najavio da će "uskoro" postaviti na Internet neke od arhivskih dokumenata iz doba Drugog svetskog rata kako bi smirio kontroverze u vezi sa postupcima tadašnjeg pape Pija Trinaestog.
Vatikanski list "L'oservatore romano", najavljujući ovakav plan papske države, naveo je da će biti "omogućen pristup istorijskoj istini", a kako su u utorak rekli zvaničnici Vatikana, dokumenta će biti dostupna uskoro.
Grupa jevrejskih i katoličkih istraživača obradila je prošle decenije 11 tomova materijala i zaključila da je potrebno više podataka kako bi se moglo zaključiti da li je papa Pije uradio sve što je mogao kako bi odvratio naciste od nauma da istrebe evropske jevreje. Neki jevreji i drugi tvrde da je Pije trebalo da učini više, i gnevni su zbog skorašnje odluke pape Benedikta Šesnaestog da Pija kanididuje za sveca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.12.2009

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicAustralski teniski junior jevrejskog porekla Sean Berman igrao u finalu Australian Open

Tekst iz The Australian Jewish News (na engleskom)

Slobodanu Šnajderu Kišova nagrada

Na natječaju za najbolji neobjavljeni dramski tekst inspiriran djelom i životom književnika Danila Kiša pobijedio je Slobodan Šnajder, a nagrađen je za tekst Enciklopedija izgubljenog vremena
O pobjedniku je odlučio peteročlani žiri natječaja koji je raspisalo Kraljevsko pozorište Zetski dom s Cetinja. Na natječaj radove su mogli prijaviti autori s prostora bivše Jugoslavije, a u užem izboru iz 56 pristiglih radova našli su se još Ovo oko nas Nade Bukilić iz Podgorice, Komedijant slučaj Aleksandra Novakovića iz Beograda, Mortifikacija Duška Mrđe iz Banja Luke i Hommage sedma vrsta Boštjana Potokara iz Ljubljane...
Ceo tekst sa sajta H-ALTERObjavljeno 22.1.2010.

Umrla zaštitnica Ane Frank

Mip Gis, žena koja je pomogla porodici Ane Frank da se tokom Drugog svetskog rata skriva od nacista, preminula je u 100. godini. Mip, koju je Oto Frank, otac Ane Frank, zaposlio kao sekretaricu u svom porodičnom preduzeću, sa još troje kolega pristala je u proleće 1942. da pomogne svom poslodavcu da sakrije svoje bližnje.
Početkom jula te iste godine četvoročlana porodica Frank, kojoj se kasnije pridružilo još četvoro ljudi, prebacila se u tajno skrovište uređeno u zgradi u kojoj se nalazilo porodično preduzeće, nedaleko od kuće u kojoj su živeli.
Tokom dve godine Mip Gis i troje njenih kolega brinuli su o svakodnevnom snabdevanju hranom i bezbednosti svih osmoro sakrivenih ljudi. Ali početkom avgusta 1944. anonimni doušnik prijavio ih je Gestapou, pa su svi bili uhapšeni i upućeni u koncentracioni logor.
Nakon odlaska Gestapoa, Mip Gis je u tajnom skrovištu pronašla rukopis Ane Frank koji je brižljivo čuvala. Na kraju rata rukopis je predala Otu Franku, jedinom preživelom od osmoro ljudi u čijem je skrivanju pomagala.
Rođena kao Hermine Santrušic 1909. u Beču, preselila se u Amsterdam 1922. bežeći sa svojima od nestašice hrane koja je vladala u Austriji. U porodici koja ih je prihvatila dobila je ime Mip. Za svoje zasluge dobila je brojna međunarodna priznanja, a holandska kraljica Beatriks dodelila joj je plemićku titulu.

Tanjug, januar 2010
Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicDruga beba za Islu Fišer i Sašu Barona Koena?

Kliknite ovde za prilog sa sajta "People"od 19.4.2010. (na englskom)

Muka pred izbore
Mijenjati Ustav BiH

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicUstav BiH treba promijeniti prije predstojećih izbora, piše britanski list "Guardian", komentarišući presudu međunarodnog suda u Strazburu o slučaju ambasadora BiH u Švicarskoj Jakoba Fincija.
Finci je, podsjeća Guardian, Jevrej koji je tužio svoju državu BiH Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strasbourgu zato što on, prema važećem Ustavu, ne može da se kandiduje za člana Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, niti za člana Predsjedništva.
Sud u Strasbourgu presudio je krajem prošle godine da u "savremenom demokratskom društvu nisu opravdana bilo kakva ograničenja uvedena na osnovu pripadnosti bilo kojoj etničkoj grupi". Ovakva presuda, piše autor teksta, praktično znači da bi Ustav BiH trebalo da se mijenja prije isteka roka za kandidovanje krajem mjeseca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.4.2010.

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicCigarete sadrže svinjsku krv, kaže akademik

Cigarete mogu da sadrže tragove krvi svinja, kaže australijski akadem sa upozorenjem da verske grupe mogu smatrati "veoma uvredljivim"ovo skriveno prisustvo.
Univerzitetski profesor u Sidneju Sajmon Čepmen ukazuje na nedavno holandsko istraživanja koji je identifikovao 185 različitih industrijskih koristi svinja - uključujući i upotrebu hemoglobina u filterima cigareta ...
... "Jevrejska zajednica svakako treba ova pitanja izuzetno ozbiljno da shvati Islamske zajednice takodje, kao i mnogi vegetarijanci...."
Više od TheVest.com.au (na engleskom)

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicVenčali se Saša Baron Koen i Ajla Fišer

Komičar Saša Baron Koen oženio se svojom devojkom Ajlom Fišer, objavio je magazin "OK!" prenoseći napise australijskog časopisa "Vumens dej".
Koen (38) i njegova 34-godišnja partnerka iz Australije venčali su se prošle nedelje na privatnoj jevrejskoj ceremoniji u Parizu. Glumica je vest potvrdila u i-mejlu poslatom prijateljima: "Venčali smo se! To je bio ubedljivo najlepši dan u mom životu"...
Ceo tekst iz Blic Online od 22.3.2010.

Neonacista na slobodi
Pet godina zatvora i negiranje Holokausta prestaje

Nemački desničar Ernst Zundel pušten je u ponedeljak iz zatvora nakon odslužene petogodišnje kazne zbog negiranja postojanja Holokausta, što je nešto što nije ponovio po puštanju.
Zunedl (70) je 2005. ekstraditovan u Kanadu nakon što su ga SAD deportovale zbog kršenja imigracionih zakona, potom je i Nemačka izdala poternicu za njim. Grupa od 20 ljudi je sačekala Zundelov izlazak na slobodu povicima „bravo“ dok su mu neki od njih uručili cveće u trenutku dok je prolazio kroz čelična zatvorska vrata...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 01.03.2010.

Transformacija poljskog neonaciste
Od skinheda do ortodoksnog Jevreja

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicKada Pavel pogleda sebe u ogledalo, on i dalje ponekad može da vidi neonacističkog skinheda koji gleda u njega - osobu koja je nekad bio pre nego što je počeo obrijanu glavu da prekriva sa jamurlke, osobu koja menja fašističku ideologiju za Toru i nekoga ko se odrekao nasilja zarad ljubavi prema Bogu.
„Svaki dan se borim da izbrišem svoje ideje iz prošlosti“ – kaže Pavel (33) ortodoksni jevrej i bivši vozač kamiona, ironično napominjući da je prestao da mrzi jevreje tako što je postao jedan od njih.
„Kada pogledam svoju staru sliku kao skinheda, osećam se posramnljeno. Svaki dan se kajem i molim za oprost. Svaki dan i svaki sat. Ima mnogo toga što se mora nadokanditi“ – kaže on. Pavel, koji sada koristi i svoje hebrejsko ime Pinčas, traži da mu ne pominjemo prezime iz straha da bi njegovi nekadašnji fašistički prijatelji mogli da naude njegovoj porodici...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 26.2.2010.

Vatikan stavlja na Internet arhive iz Drugog svetskog rata

Vatikan je u utorak najavio da će "uskoro" postaviti na Internet neke od arhivskih dokumenata iz doba Drugog svetskog rata kako bi smirio kontroverze u vezi sa postupcima tadašnjeg pape Pija Trinaestog.
Vatikanski list "L'oservatore romano", najavljujući ovakav plan papske države, naveo je da će biti "omogućen pristup istorijskoj istini", a kako su u utorak rekli zvaničnici Vatikana, dokumenta će biti dostupna uskoro.
Grupa jevrejskih i katoličkih istraživača obradila je prošle decenije 11 tomova materijala i zaključila da je potrebno više podataka kako bi se moglo zaključiti da li je papa Pije uradio sve što je mogao kako bi odvratio naciste od nauma da istrebe evropske jevreje. Neki jevreji i drugi tvrde da je Pije trebalo da učini više, i gnevni su zbog skorašnje odluke pape Benedikta Šesnaestog da Pija kanididuje za sveca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.12.2009

Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir TadicAustralski teniski junior jevrejskog porekla Sean Berman igrao u finalu Australian Open

Tekst iz The Australian Jewish News (na engleskom)

Slobodanu Šnajderu Kišova nagrada

Na natječaju za najbolji neobjavljeni dramski tekst inspiriran djelom i životom književnika Danila Kiša pobijedio je Slobodan Šnajder, a nagrađen je za tekst Enciklopedija izgubljenog vremena
O pobjedniku je odlučio peteročlani žiri natječaja koji je raspisalo Kraljevsko pozorište Zetski dom s Cetinja. Na natječaj radove su mogli prijaviti autori s prostora bivše Jugoslavije, a u užem izboru iz 56 pristiglih radova našli su se još Ovo oko nas Nade Bukilić iz Podgorice, Komedijant slučaj Aleksandra Novakovića iz Beograda, Mortifikacija Duška Mrđe iz Banja Luke i Hommage sedma vrsta Boštjana Potokara iz Ljubljane...
Ceo tekst sa sajta H-ALTERObjavljeno 22.1.2010.

Umrla zaštitnica Ane Frank

Mip Gis, žena koja je pomogla porodici Ane Frank da se tokom Drugog svetskog rata skriva od nacista, preminula je u 100. godini. Mip, koju je Oto Frank, otac Ane Frank, zaposlio kao sekretaricu u svom porodičnom preduzeću, sa još troje kolega pristala je u proleće 1942. da pomogne svom poslodavcu da sakrije svoje bližnje.
Početkom jula te iste godine četvoročlana porodica Frank, kojoj se kasnije pridružilo još četvoro ljudi, prebacila se u tajno skrovište uređeno u zgradi u kojoj se nalazilo porodično preduzeće, nedaleko od kuće u kojoj su živeli.
Tokom dve godine Mip Gis i troje njenih kolega brinuli su o svakodnevnom snabdevanju hranom i bezbednosti svih osmoro sakrivenih ljudi. Ali početkom avgusta 1944. anonimni doušnik prijavio ih je Gestapou, pa su svi bili uhapšeni i upućeni u koncentracioni logor.
Nakon odlaska Gestapoa, Mip Gis je u tajnom skrovištu pronašla rukopis Ane Frank koji je brižljivo čuvala. Na kraju rata rukopis je predala Otu Franku, jedinom preživelom od osmoro ljudi u čijem je skrivanju pomagala.
Rođena kao Hermine Santrušic 1909. u Beču, preselila se u Amsterdam 1922. bežeći sa svojima od nestašice hrane koja je vladala u Austriji. U porodici koja ih je prihvatila dobila je ime Mip. Za svoje zasluge dobila je brojna međunarodna priznanja, a holandska kraljica Beatriks dodelila joj je plemićku titulu.

Tanjug, januar 2010

24.12. 2009. - Stariji od fakulteta

Nedavno je Medicinski fakultet u Beogradu proslavio 90. godina od osnivanja ove visoko obrazovne institucije. Marko Anaf, profesor u penziji istog fakulteta, danas proslavlja stoti rođendan.
Dr.Marko Anaf i prof.Ljubomir Tadic Rođen je u Požarevcu 24. decembra 1909. god., gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije na Medicinskom fakultetu je završio u Beogradu 1936. godine. Kuriozitet je da je on prvi profesor Medicinskog fakulteta koji je doživeo 100ti rođendan. Jevrejska opština Zemun, po ustaljenom običaju u Jevreja prilikom čestitanja rođendana, iskreno želi prof. Anafu da doživi i svih 120. Jom huledet sameah!
U čast profesora Anafa objavljujemo tekst Ljiljane Luković, objavljen u knjizi ‘’Nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu’’, knjiga II, urednik Radoje B. Čolović i saradnici, koju je izdao Medicinski fakultet u Beogradu 2005.
(
Photo: R. B. Čolović and Dragana Pantelić)

Nejasni motivi krađe table iz Aušvica

Policija je našla tablu sa glavne kapije bivšeg nacističkog koncentracionog logora Aušvic i uhapsila petoricu lopova koji su taj simbol holokausta ukrali u petak, 18.12. u zoru, saopštila je noćas poljska policija.
Lopove, muškarce starosti između 20 i 39 godina, policija je otkrila u malom mestu na drugom kraju zemlje, na severu Poljske a takođe i istorijsku tablu i to oštećenu, jer su je presekli u tri dela, rekao je portparol Malopoljske policije Darijuš Novak.
"Od ranog jutra počinje saslušanje lopova", dodao je Novak. Policija je za sada potvrdila da je reč o organizovanoj grupi ali ne zna šta je bio motiv krađe, da li narudžbina nekog bogatog kolekcionara ili antisemitski ispad...
Ceo tekst sa sajta Deutsche Welle Objavljeno 21.12.2009.

Ukradene table iz Aušvica

Poljske vlasti nude nagradu od 28.750 evra onome ko pomogne da se uđe u trag lopovima koji su u petak pred zoru ukrali metalnu tablu sa natpisom "Rad oslobađa" sa glavne kapije nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Brikenau na jugu Poljske.
Nagradu je sa prvobitnih 1.250 evra koje je ponudila za informacije poljska policija povećalo Ministarstvo kulture i nacionalne baštine. Na Poljake da masovno pomognu da se vinovnici te, kako je u Poljskoj i svetu ocenjeno, neverovatno sramne krađe pronađu apelovali su među prvima predsednik Leh Kačinjski i predsednik Evropskog parlamenta, bivši poljski premijer Ježi Buzek.
Bivši logoraš iz Aušvica, nekadašnji šef poljske diplomatije Vladislav Bartoševski, jedan od najvećih autoriteta današnjih Poljaka, upozorio je da krađa tog simbola holokausta za svakog Poljaka katolika mora da bude ravna tome kao kada bi neko oskrnavio najveće poljsko katoličko svetilište Crne Bogorodice u mestu Čenstohova...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.12.2009

Optužen i švedski neonacista za krađu natpisa u Aušvicu
Poljsko tužilaštvo zatražilo je od Švedske da uhapsi Šveđanina Andersa Hegstrema i optuži ga da je naručio krađu dragocene table sa natpisom "Rad oslobađa" sa glavne kapije bivšeg nacističkog logora Aušvic na jugu Poljske, javljaju poljski mediji.
"Šveđanina su kao naručioca krađe istorijskog natpisa 'Arbeit macht frei' danas prepoznala dvojica osumnjičenih za krađu", potvrdila je time Boguslava Marćinkovska iz regionalnog tužilaštva u Krakovu poljskoj televiziji TVN24 da se raspisuje poternica i evropski nalog za hapšenje 34-godišnjeg švedskog neonaciste.
Na osnovu njih Anders Hegstrem trebalo bi da bude izručen Poljskoj, a sa raspisivanjem poternice za drugim švedskim saučesnikom sramne krađe, koji je trebalo navodno da preveze ukradeni natpis iz Poljske u Švedsku, sa emigrantom iz bivše Jugoslavije Vladimirom Z. Čeka se da se tačno utvrde lični podaci.
"Interesuje nas još jedna osoba iz Švedske i o njoj smo takođe tražili od Švedske da utvrdi podatke, ali za sada tu potvrdu nemamo i ne možemo da saopštimo nikakve detalje", ukazala je danas Marćinkovska. Švedski mediji a za njima i poljski, objavili su obilje podataka o Hegstremu, naručiocu krađe tog simbola stradanja 1,3 miliona žrtava Aušvica, dok tajanstvenog gastarbajtera iz bivše Jugoslavije pominju samo kao Vladimira Z. i ne preciziraju odakle je.
U intervju za švedski tabloid "Ekspresen", Hegstrem, navodno preobraćeni neonacista, tvrdi da je bio samo posrednik a da je u stvari lično on pomogao poljskoj policiji da ukradenu tablu za samo tri dana pronađe.
"Moja uloga je bila da sredim da natpis stigne iz Poljske u Švedsku. Bio sam samo posrednik. Ali nisam hteo da budem umešan u takvu krađu. Odmah sam zvao poljsku policiju i dao joj sve podatke. Nisam počinio nikakav zločin. Samo sam pomogao da se tabla vrati na svoje mesto", rekao je Hegstrem.
Poljska policija potvrdila je da joj se na osnovu raspisane nagrade za informacije koje bi pomogle da se ukradenoj tabli uđe u trag javila i osoba iz Švedske, ali kategorično je demantovala da joj je upravo Hegstrem pomogao da tablu nađe a lopove uhapsi. Originalni gvozdeni natpis "Rad oslobađa", presečen na tri dela, zakopan u šumi blizu sela Černjikovo kraj Torunja na severu Poljske policija je našla 20. decembra i uhapsila zbog osnovanje sumnje da su izvršili krađu četvoricu Poljaka, sitnih kriminalaca i još jednog Poljaka, Marćina A. vlasnika građevinske firme, inače Hegstrmovog prijatelja.
Do table su policiju dovele informacije dvoje poljskih građana koji su insistirali na tome da ostanu anonimni a sada policija i Ministarstvo kulture grozničavo traže način kako da im legalno podele i isplate nagradu od 28.750 evra, jer propisi u slučaju ministarstava ne dozvoljavaju da nagradu isplaćuje neidentifikovanim osobama.

.

Koncert u spomen Ženi Lebl

Pored izvanrednih istoriografskih knjiga (Jevreji u Beogradu, Jerusalimski muftija i dr), autobiografskih, proznih i poetskih tekstova (Ljubičica bela), nedavno preminula spisateljica Ženi Lebl zadužila je i muzikologiju. Zahvaljujući njoj i istoričaru Cvi Lokeru, pronađene su mnoge kompozicije već zaboravljenih autora sa jugoslovenskih prostora, žrtava Holokausta, kada se već mislilo da je njihovih fizičkim uništenjem zauvek ućutkana i njihova muzika (Rikard Švarc, Eliša Samlaić i dr).
U spomen na Ženi Lebl, u rezidenciji počasnog konzula Hrvatske u Izraelu g. Samuela Šlezingera priređen je 5. decembra koncert klavirskog dua Burštin-Harmac. Kompozitor i pijanista Mihail Burštin obradio je za klavir 4-ručno Varijacije na Mocartovu temu Rikarda Švarca (Zagreb1897 – Jasenovac 1943?), pronađene u jerusalimskom Arhivu Eventov.
Ova interesantna kompozicija pisana je za vreme Švarcovih studija u Beču 1922. godine. Kao student čuvenog pedagoga Jozefa Marksa, Švarc se u ovoj kompoziciji predstavlja kao vrsni predstavnik poznog bečkog romantizma. Takva njegova muzika nije naišla na razumevanje kritike po povratku u rodni Zagreb. Zamerano mu je da u hrvatsku muzičku sredinu "donosi prefinjene bečke parfeme, umesto da se divi ljepoti našeg poljskog cvijeća". Švarc je kasnije radio u operama u Splitu i Osijeku, da bi na poziv kralja Aleksandra došao u Beograd i bio učitelj dece u kraljevskoj porodici. U Beogradu je postao izuzetno cenjen pedagog, pijanista, muzički kritičar i kompozitor, dospevši i na mesto direktora najviše muzičke ustanove - Muzičke škole "Stanković". Odatle, zbog ženidbe sa Novosađankom Ružom Jovanović, prelazi na mesto direktora novosadske muzičke škole "Isidor Bajić" i razvija izuzetnu aktivnost u ovom gradu, zajedno sa Svetolikom Pašćanom. Na porođaju, supruga Ruža je umrla, tako da je Švarc dočekao ulazak mađarskih fašista u Novi Sad sa malim sinom Miletom Ludvigom. Kao rođenog Zagrepčanina, mađarski režim ga je prosledio hrvatskim ustašama, a ovi su ga vrlo brzo poslali u Jasenovac, gde mu se gubi trag.
Na tom kratkom putu između Novog Sada, Zagreba i Jasenovca, Švarc je negde sklonio svoje note i njihovi originali su neznanim putevima stigli do jerusalimskog arhiva. Ženi Lebl i istoričar Cvi Loker ukazali su na njih – i tako je krenula renesansa Švarcove muzike, 60 godina nakon fizičkog uništenja njenog autora.
Mihail Burštin, jedan od najistaknutijih predstavnika centralno-azijskog kruga kompozitora, koji je po raspadu SSSR-a repatrirao u Izrael, vrlo studiozno je ovu kompoziciju obradio za klavir četvororučno i sa velikim entuzijazmom je izvodi kako u Izraelu, tako i na gostovanjima u inostranstvu.
Pored Švarcovog dela, duo Burštin-Harmac izveo je i kompozicije Lista, Dvoržaka, Moskovskog, Mocarta, kao i efektnu Buštinovu kompoziciju Play.
Dušan Mihalek, 6. XII 2009.

06. 12. 2009. - Praznik humanosti


Međunarodni ženski klub iz Beograda (IWC Beograd) i ove godine na Beogradskom sajmu je organizovao tradicionalni HANUKA (BOŽIČNI) BAZAR. Deseta jubilarna manifestacija održana je u hali 3. Celokupna zarada i od ulaznica i od prodaje ide u humanitarne svrhe.
Na mnogobrojnim štandovima posetioci su mogli da pronađu autentične proizvode iz tridesetak zemalja koje su diplomatski prisutne u Srbiji. Veliku pažnju privlačila je degustacija hrane iz različitih delova sveta i bogat kulturno-zabavni program.
Nama je i ove godine bio najinteresantniji štand Izraela. Ponovo je kozmetika sa Mrtvog mora bila najtraženiji artikal. Deci su se ipak više dopale čokolade i slane grickalice. Štand Izraela, okrenut na sve četiri strane sveta, simbolički je slao poruku otvorenosti za saradnju sa svim državama sveta.

Nemačka: Suđenje Demjanjuku

Berlin - U sudu u Minhenu danas je počelo suđenje 89-godišnjem Ivanu Džonu Demjanjuku optuženom za nacističke ratne zločine.
Državno tužilaštvo Demjanjuka tereti da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja. Suđenje u Nemačkoj je moguće jer je među žrtvama bilo i 1.900 Jevreja iz Nemačke, a Demjanjukovo poslednje prebivalište u Nemačkoj bilo je u Minhenu.
Suđenje u Minhenu prati preko 200 novinara i porodice 20 Jevreja iz više zemalja sveta koji su se pridružili tužbi. Ranije su nadležne vlasti ocenile da je Demjanjuk sposoban da se pojavi pred sudom, ali da pretres ne može da traje duže od dva puta po 90 minuta dnevno...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 30.11.2009.

Patrijarh Pavle zadužio i jevrejsku zajednicu
Doajen srpskog novinarstva Jaša Almuli svedoči kako je prvojerarh Srpske pravoslavne crkve odbacio antijevrejske klevete iznuđene ili krivotvorene pod nemačkom okupacijom 1942. godine
...
Jevrejska zajednica u Beogradu i Srbiji ima mnogo razloga da duboko žali smrt patrijarha Pavla i da mu bude zahvalna jer joj je pomogao da odbrani od kleveta jevrejskih zatočenika Jasenovca, gde je njih više od 20.000 ubijeno – kaže Jaša Almuli, svojevremeni predsednik Jevrejske opštine u Beogradu, koji je tri puta posetio patrijarha, uvek u društvu pokojnog profesora psihijatrije dr Nikole Volfa, predsednika Verske sekcije u Jevrejskoj opštini u Beogradu....
Ceo tekst sa sajta Politike. Objavljeno 27.11.2009.

Otkriven bivši pripadnik ss-a osumjičen za 58 ubistava
BERLIN - Tužilaštvo u Nemačkoj podiglo je optužnicu protiv Adolfa Stormsa za kojeg se sumnja da je kao bivši podoficir SS jedinica u Drugom svetskom ratu odgovoran za ubistvo najmanje 58 jevrejskih radnika.
Storms (90) se sumnjiči da je u austrijskom selu Dojč Šicen, krajem Drugog svetskog rata, ubio 58 Jevreja iz Mađarske, javili su svetski mediji.
Nemačko Državno tužilaštvo ne navodi puno ime Stormsa, već samo da je reč o penzioneru iz Duizburga Adolfu S. Do njegovog imena međutim, uspeli su da dođu strani mediji.
Takođe je utvrđeno da je Storms bio pripadnik Pete SS Pancer divizije, poznate i kao Viking...
Ceo tekst sa sajta Krstarica-vestiObjavljeno 18.11.2009.

Premijera "Grobnice za Borisa Davidoviča" - Kiš u Prijedoru
Pozorište Prijedor će u subotu, 14. novembra premijerno izvesti predstavu “Grobnica za Borisa Davidoviča” koju je režirao Gradimir Gojer koji kaže da povod ipak nije bila 20-godišnjica smrti Kiša, već sretnija budućnost jugoslovenskih prostora koju Kiš zagovara kroz svoja djela
U predstavi glumi 26 glumaca među kojima je cjelokupan domaći ansambl, gosti iz Narodnog pozorišta Republike Srpske te članovi Dramskog studija “Živko Desnica”...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 14.11.2009.
O filmu "Kleveta"
Antisemitizam kao izvor moći Jevreja

"KLEVETA", Hashmatsa, Joav Šamir, Izrael-Austrija-SAD-Danska 2009, 93 min.
Kada se Chekpoint pojavio na festivalima, jedan kritičar, takođe Jevrejin, nazvao je Šamira "izraelskim Melom Gibsonom", optužujući ga za antisemitizam zbog kritike izraelske politike prema Palestini. To je podstaklo reditelja da razmišlja o značaju i implikacijama antisemitizma u današnjem svetu, a posebno o njegovim zloupotrebama...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 10.11.2009.

Zlatni lav filmu "Liban" S. Maoza

Ratni film izraelskog reditelja Samjuela Maoza "Liban" (Lebanon), dobitnik je prestižne nagrade "Zlatni lav" na filmskom festivalu u Veneciji.
Maoz je gotovo ceo film snimio iz unutrašnjosti tenka, kako bi dočarao klaustrofobiju i strah koji je doživeo kao mladi izraelski regrut tokom rata 1982. godine.
"Bilo mi je potrebno 25 godina da opišem ove događaje ne kao svedok, već kao reditelj", rekao je Maoz na dodeli nagrade za film koji je "Njujork tajms" nazvao "zadivljujućim"...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta B92. Objavljeno 13.09.2009

Strip o sionskim mudracima
Piše: A. Cvijić / Izvor: Politika - Kulturni dodatak

Izdavačka kuća „Samizdat B92” iz Beograda upravo je objavila strip Vila Ajznera „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” u prevodu Marije Razum i Jasenke Majpruz. Ovo je, ujedno, i prvi prevod jednog Ajznerovog dela na srpski jezik, a posebnost „Zavere…” jeste i u tome što je propraćena predgovorom Umberta Eka čija je poenta upravo u poslednjoj rečenici: „Radi se o priči koju vredi ispričati, jer se moramo boriti protiv Velike laži i mržnje koju širi”.
Vil Ajzner (1917–2005) slavni je američki crtač u čijoj biografiji piše da je „Orson Vels stripa” i da je otac „grafičke novele”. U sažetom tekstu u knjizi „Samizdata B92” podseća se i da je Ajzner unosio inovacije u svoje stripove i da je svojim ilustrovanim romanima pomerio strip u književne vode...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta B92. Objavljeno 27.08.2009

Grobnica za Borisa Davidoviča otvara sezonu
Pozorište Prijedor otvorit će novu, 57. sezonu, predstavom Danila Kiša "Grobnica za Borisa Davidoviča", koju će režirati Gradimir Gojer.
Direktor Pozorišta Prijedor Zoran Baroš rekao je da će u predstavi, osim cijelog prijedorskog ansambla, igrati i glumci veterani ove kuće, Rade Stupar i Zlata Kogelnik, mladi iz dramskog studija koji djeluje pri Pozorištu Prijedor, te četvoro glumaca iz Banja Luke.
Tako će na prijedorskim daskama igrati Radenka Ševa, Ljiljana Čekić i Aleksandar Stojkivić iz Narodnog pozorišta Republike Srpske, te Sabina Šehić iz Banja Luke...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.08.2009.
Photo: studentskioglasi.ba
80 godina od rođenja Ane Frank
Devojčica koja je dirnula svet

„Samo zamisli kako ću biti zaboravna kada budem imala osamdeset godina“ Ana Frank, 11. maj 1944. god.
Osamdeseti rođendan Ane Frank je događaj koji se obeležava na više mesta u svetu i tim povodom su organizovane različite aktivnosti na sećanje na mladu spisateljicu koja je svojim viđenjem života u okupaciji pod nacistima, dirnula svet...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 13.6.2009.

26.5.2009 - Promocija Zbornika radova Dimitrija Davidovića
Povodom obeležavanja 220 godina rođenja Dimitrija Davidovića,
Odbor Udruženja novinara Srbije za obeležavanje godišnjice, Izdavačko preduzeće MOST ART i Biblioteka Sveti Sava u Zemunu održali su 26.maja promociju knjige Zbornika radova sa naučnog skupa održanog 1985. godine o njegovom stvaralaštvu. 
Prvo izdanje knjige je objavljeno 1989. godine. Zahvaljujući Draganu Stojkoviću i njegovoj izdavačkoj kući MOST ART nedavno je izašao iz štampe reprint ovog izdanja.
O knjizi, Dimitriju Davidoviću i vremenu u kome je živeo, nadahnuto su govorili istoričar Miodrag Dabižić i izdavač Dragan Stojković. Bila je to prilika da se još jednom podsetimo na značaj Dimitrija Davidovića, rođenog 1789. godine u Zemunu.

Klikom na sledeće linkove pogledajte dodatne fotografije i prilog Dragana Stojkovića "Maslinova grančica na Davidovićevom grbu Srbije"

11.5.2009 - Glumac Vil Smit dobio Humanitarnu nagradu Centra Simon Vizental za 2009

Preživeli holokausta, ugledne ličnosti iz poslovnog, političkog i šou-biznis sveta, kao i članovi jevrejskih zajednica su na prijemu koga je organizovao Centar Simon Vizental prisustvovali uručenju ugledne Nagrade za humanitarni rad 2009 koja je dodeljena glumcu i dobrotvoru Vilu Smitu na večeri Nacionalnih priznanja u Los Anđelesu.

Prva samostalna izložba umetničke fotografije u Berlinu člana naše Opštine

Desanka Fogel, diplomac Više škole Sapiro, odsek za fotografiju i digitalne medije u Sderotu, Izrael, predstavila je svoje radove na prvoj samostalnoj izložbi umetničke fotografije u Berlinu. Izložba je održana pod pokroviteljstvom bračnog para Enise i Mensuda Bujošević, u četvrti Krojcberg, multinacionalnoj sredini  mladih stanovnika Berlina.

Na izložbi je izloženo 65 umetničkih  fotografija u pet serija. Dve serije koje čine jedan autoportret. Zatim The Union serija, prikaz diplomskog rada, za koji je Desanka dobila najvišu ocenu. Dve preostale serije su prikazane pod nazivom PORODICA. U okviru prezentovanih  serija izložene su i fotografije eksperimentalnog tipa. Izložba je trajala od 30. januara do 7. februara ove godine. Mlada umetnica je dobila povoljne kritike posetilaca iz Izraela, Engleske, Ukrajine, ex-Yu i, naravno, Nemačke.
Ben Shahar

8.3.2009. - Marko Kon i Milan Nikolić idu na "Evroviziju"
Marko Kon i Milan Nikolić predstavljaće Srbiju sa pesmom "Cipela" na takmičenju za "Pesmu Evrovizije" u maju u Moskvi, pošto su večeras pobedili na nacionalnom muzičkom festivalu "Beovizija 2009" održanom u Centru "Sava".
Od 11 kompozicija - 10 izabranih u polufinalnoj večeri i jedne koja se naknadno plasirala u finale, numera "Cipela" dobila je najveći broj glasova stručnog žirija RTS-a, dok je OT Bend dobio najviše glasova publike koja je glasala putem SMS-a. Zbirom poena, numeri "Cipela" je pripalo prvo mesto.
U žiriju su bili kompozitor Kornelije Bata Kovač, kompozitor i muzičar Željko Joksimović i muzička umetnica Biljana Krstić. (Blic)
Pogledajte video spot na YouTube klikom na ovaj link ili na sliku.

Biblioteka grada Beograda u Parizu
IZLOŽBA POVODOM 20 GODINA OD SMRTI DANILA KIŠA
Izložba posvećena životu i stvaralaštvu pisca Danila Kiša, koju je priredila Biblioteka grada Beograda, biće otvorena 13. marta u Srpskom kulturnom centru u Parizu, povodom obeležavanja 20 godina od smrti tog pisca.
U saopštenju Biblioteke grada Beograda se navodi da je izložba zapravo proširena i dopunjena postavka koja je bila priređena 2005. godine, povodom obeležavanja 70 godina od rođenja Danila Kiša. Na izložbi će biti predstavljena bogata dokumentacija fotografija, tekstova i dokumenata koja se čuva u Arhivu SANU, kao i brojna francuska izdanja Kišovih dela...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Sre, 04. 03. 2009.
Književnost
DAVID ALBAHARI DOBITNIK VITALOVE NAGRADE

Književnik David Albahari dobitnik je ovogodišnje Vitalove nagrade „Zlatni suncokret” za zbirku priča „Svake noći u drugom gradu”, u izdanju Srpske književne zadruge (SKZ), saopštio je predsednik žirija Jovan Zivlak u sredu
U nagrađenom delu autor „manirom vrsnog pripovedača govori o našem svetu i vremenu, o akterima iz našeg prostora, u tradiciji jedne moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti” i stoga je, prema svim umetničkim kriterijumima, zaslužio ovu nagradu, rekao je Zivlak novinarima...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: 04. 02. 2009.

3. mart 2009. - David Albahari ponovo u Srbiji
Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, David Albahari, doputovao je iz svoje druge domovine (Kanada) u Beograd. Povod je više nego prikladan. Uručivanje Vitalove nagrade „Zlatni suncokret” za zbirku priča „Svake noći u drugom gradu”, u izdanju Srpske književne zadruge. Nagrada mu je uručena 26. februara 2009. Nakon toga, David Albahari će voditi promociju književnika Davida Grosmana iz Izraela. Književno veče sa dva Davida biće održano u utorak, 3. marta u 19h u sali Kulturnog centra Beograda. Pozivamo sve prijatelje i poklonike njihove pisane reči da prisustvuju ovom događaju.

David Albahari
Pisac
Iznenadio me je nedavno jedan kanadski poznanik. Naime, upitao me je da li je teže biti kanadski ili srpski pisac. Njemu se čini, kaže, da je mnogo teže biti pisac u Kanadi, jer postoji sasvim mali broj važnih i aktuelnih društvenih tema o kojima ovdašnji pisac može da govori. Jedna od tih tema je imigrantsko iskustvo, priče o dolasku u Kanadu i privikavanje ljudi iz raznih zemalja na, pre svega, okrutnu kanadsku zimu. Sledeća tema je lokalna istorija, povremeno dopunjena pričama o kanadskom učešću u Prvom i Drugom svetskom ratu, a najmanje ima, kaže on, knjiga o aktuelnoj društvenoj stvarnosti. U njoj gotovo da i nema velikih tema koje mogu da nadahnu pisca na stvaranje velikih dela. Zbog svega toga, zaključuje, kanadska književnost je mala književnost, potisnuta na marginu savremene svetske književnosti...
Ceo tekst iz Politike Online.
Američka filmska akademija: DEVET STRANIH FILMOVA U TRCI ZA OSKARA

Izraelski animirani ratni film „Waltz with Bashir” Arija Folmana, dobitnik Zlatnog globusa, jedan je od devet filmova u trci za nominaciju za Oskara za najbolji film snimljen izvan engleskog govornog područja. „Valcer sa Baširom” beogradska publika je mogla da vidi na nedavno održanom Festivalu autorskog filma...

Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: 14. 01. 2009.

Praznični dobrotvorni bazar
Beogradski sajam (hala 2.) bio je 7. decembra domaćin ''Prazničnog dobrotvornog bazara''. Deveti po redu, humanitarni bazar, u organizaciji Međunarodnog ženskog kluba – IWC Beograd, okupio je predstavnice 30. zemalja koje su diplomatski ili poslovno prisutne u Srbiji. Poslovično, najveća gužva bila je na štandu Izraela. Kozmetika sa Mrtvog mora bila je najtraženiji artikal. Gost njihovog štanda bio je restoran brze hrane ''Falafel'', jedini koji u Beogradu nudi izraelske specijalitete (Kraljice Natalije 66).
Štand Slovenije takođe je bio veoma posećen. Naročito je bio interesantan za gurmane, koji su na njemu mogli da kupe prepoznatljive slovenačke specijalitete. Ono što je krasilo ovu manifestaciju je veliko prisustvo dece. Ovo je svakako bio dobar uvod u Božić i naravno Hanuku, koju deca sa nestrpljenjem očekuju.
Važno obeležje ove manifestacije je i njen dobrotvorni karakter, jer će u humanitarne svrhe otići sav prihod od prodaje "sitnica" i od ulaznica, koje koštaju 200 dinara.
Izrael uručio Medalje pravednika


Ilan Doron

2. decembar 2008. | 17:27 -> 22:06 | Izvor: B92
Beograd -- Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol dodelio je Medalje pravednika deci i unucima Srba koji su krili i spasavali Jevreje tokom Drugog svetskog rata.
Medalja pravednika među narodima najviše je priznanje koje država Izrael već 55 godina dodeljuje nejevrejima širom sveta, a danas su uručene poromcima Borivoja i Grozdane Bondžić, Ljubice Mandušić-Gazikalović i Jelice Ranković. Prizanje se dodeljuje osobama koje su tokom holokausta štitile i spasavale Jevreje ugrožavajući time svoje i živote svojih porodica...
...Julija Dajč, progonjena od Nemaca, sakrivala se kod porodice Bodžić gotovo tri godine, tokom kojih je na svet donela i sina Ilana koji danas živi u Izraelu i ima troje dece...

Ceo tekst sa stranice B92.info

PRONAĐENI ORIGINALNI PLANOVI ZA GRADNJU AUŠVICA
Nemački list Bild objavio je u subotu originalne crteže planova za gradnju koncentracionog logora Aušvic
.
Prema navodima ovog lista sa tiražom od 3,5 miliona primeraka, 28 tehničkih crteža potiče iz vremena između 1941. i 1943. godine, a pronađeni su navodno u jednom berlinskom stanu koji je morao da bude ispražnjen.
Ceo tekst iz Elektronskih novina
Dokumenti: Jevrejski logor na Sajmištu
PISMA HILDE DAJČ
Kamion "dušegupka" korišćen za ubijanje Jevreja u Beogradu

Jevrejski logor na Sajmištu, Judenlager Semlin, osnovala je nacistička Nemačka decembra 1941. kao jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi, namenski izgrađen za internaciju Jevreja. Od marta do maja 1942. oko 7.000 Jevreja, uglavnom žena, dece i starih, što je približno polovina jevrejske populacije u okupiranoj Srbiji, tu je sistematski ubijano u pokretnoj gasnoj komori dopremljenoj iz Nemačke...
Ceo tekst iz Elektronskih novina

Sajam knjiga: Kukaste promocije (2)
PROTOKOLI SAJAMSKIH MUDRACA
Nadahnut mislima sveca Srpske pravoslavne crkve vladike Nikolaja iz dela Kroz tamnički prozor („Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam”), reporter e-novina odlazi na Sajam knjiga da se dodatno informiše o brojnim iskušenjima koja pred srpstvo vaskoliko i raspolućeno stavlja novi svetski poredak...
Ceo tekst iz Elektronskih novina
Najava ministra policije
UKLONITI NEDIĆEVU SLIKU IZ VLADE SRBIJE

Ministar policije i potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, zatražio je uklanjanje portreta Milana Nedića sa mesta gde su izložene fotografije svih premijera Srbije u zgradi vlade...
Ceo tekst iz Elektronskih novina
Prvi veb sajt posvećen holokaustu u Srbiji
LOGOR NA SAJMIŠTU, ISTORIJA I SEĆANJE

U okviru svog istraživačkog projekta koji se bavi posleratnom memorijalizacijom jednog od glavnih mesta Holokausta u okupiranoj Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, Jevrejskog logora na Sajmištu, Jovan Bajford, docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u Velikoj Britaniji, postavio je veb sajt Jevrejski logor na Beogradskom sajmištu: istorija i sećanje, na adresi www.holokaust.rs. Bajfordovo istraživanje finansira Britanska akademija, a sajt, osim istorije logora Sajmište od 1941. do 1944, sadrži i uvid u život u Jevrejskom logoru na Sajmištu kroz pisma devetnaestogodišnje logorašice Hilde Dajč...
Ceo tekst iz Elektronskih novina.

O knjizi Dejana Lučića „Kraljevstvo Hazara”, piše: Filip David
ZLOČINAČKA LEKTIRA

Nemoguće je u jednom novinskom tekstu spomenuti sve antisemitske, rasističke, opasne budalaštine koje ispunjavaju 1000 stranica Kraljevstva Hazara. U starom ili novom ruhu, to su istovetne „naučne istine” na kojima se zasnivala nacistička ideologija i kojima je opravdavan i objašnjavan Holokaust. Poruka je da čovečanstvu nema spasa dok se ne oslobodi ovih izroda ljudskog roda. Ili, jednostavije rečeno, Kraljevstvo Hazara poziv je na

Za onoga ko je propustio da pročita neku od stotinak knjiga sa izrazito antisemitskim i nacističkim sadržajima, koje se mogu naći na našem književnom tržištu, evo jedne hrestomatije takvih tekstova, kompilacije načinjene makazama i lepkom iz takve zločinačke literature. Autor je izvesni Dejan Lučić, bivši trgovac nekretninama i od ranije izdavač literature o svetskim zaverama i Novom svetskom poretku. To je u našim prilikama očevidno unosan posao na kojem se može dobro zaraditi.

Dva toma Kraljevstva Hazara izložena su u uglednim knjižarama u centru Beograda. Jedna od tih knjižara je u samoj zgradi Akademije nauka, u knjižari iznad koje još uvek stoji firma Naučno delo. Pa, da vidimo o kakvoj je ovde nauci reč.

Na blizu hiljadu strana ove „studije”, prikupljeno je sve ono antisemitsko đubre obavezno prisutno u lektiri takve vrste. Tu su odabrani odlomci iz domaće okupacijske antisemitske literature, te preuzeti tekstovi iz stranih klasika ovoga žanra. Najveći deo „studije” zasnovan je na opštim mestima dobro poznatim iz Protokola sionskih mudraca, o jevrejskoj zaveri protiv čovečanstva, želji da se zavlada svetom u čemu, „dokazuje” autor, nije pošteđena ni Srbija. Naprotiv, sve ono što nam se poslednjih godina dešava samo je, navodno, delić te globalne zavere.

Kako bi otklonio kritiku da je reč o najprimitivnijem antisemitizmu, sastavljač ove antologije rasističkih podlosti saopštava nam vnaučnu” istinu kako Jevreji i ne postoje, pa prema tome nema ni antisemitizma! Jevrejsko ime i nasleđe preoteli su Hazari, pripadnici jednog malog pljačkaškog, lopovskog i prevarantskog plemena tursko-mongolskog porekla, čija je država postojala između VII i X veka na prostorima centralne Evrope i koji su prihvatili judaizam. Tokom vremena, oni stari Jevreji su nestali, a njihovo mesto su zauzeli ovi prevaranti koji se lažno predstavljaju i koji čine devedeset procenata svetskog jevrejstva. Hazari su, eto istine, uljezi najgore vrste, paraziti sa osnovnim ciljem - unutrašnje podrivanje onih kultura i ekonomija u koje su se uvukli i dominacija nad čitavim svetom. Patriotska je obaveza borba protiv ove ljudske pošasti, prave ljudske kuge.

Da li ima dobrih Jevreja?, pita se autor. A odgovor je: „Zar može biti dobar narod koji u svojim zakonima dozvoljava i preporučuje licemerstvo, zelenaštvo, krijumčarenje, podmićivanje, krivokletstvo? Zar mogu pod takvim okolnostima i uslovima i pojedinci takvog naroda biti dobri? Možda spoljašnje, ali u svima njima je jedan isti duh, specijalni jevrejski zloduh, koji se kod jednih u većoj, a kod drugih u manjoj meri ispoljava, bolje rečeno koji je kod jednih bolje, a kod drugih lošije maskiran... Zar mogu biti dobri ljudi oni koje njihovi zakoni uče da obeščašćuju žene tuđih naroda, štaviše, strašno je i reći, da im je dozvoljeno da oskrnave nevinu dečicu od 3 godine i 1 dana, što ni zver ne čini, a kamoli čovek”. I sve nadalje u tom smislu.

Pisac nam otkriva i dugo čuvanu tajnu Mosada, plan Srbija - novi Izrael. Izraelska tajana služba i jevrejski lobi odlučili su, kada uskoro započne rat između Amerike i Irana, da zbog opasnosti od atomskog zračenja, Jevreji napuste svoj istorijski Izrael i nasele se u Srbiji. Ovaj plan, piše u Kraljevstvu Hazara, datira još od prvog arapsko izraelskog rata. Izraelci su već počeli pripreme za ovu veliku akciju i „finasijska okupacija Srbije” je obavljena, jevrejska „peta kolona” je svuda, pod firmom nevladinih organizacija, svuda je razapeta „Soroseva mreža u Srbiji” i „agenti od uticaja”, poznati novinari, pisci i političari čija se imena navode, rade na ostvarenju plana. Kada se plan ostvari, a taj čas je blizu, sudbina Srba biće zapečaćena: Srbi će postati robovi ili će nestati.

Šta da se radi, pita se zabrinuti autor. Pred „strašnom pretnjom antisrbizma” poručuje: „Zato Srbi, na noge, mi smo okupirani, ali osmotrimo kad i - koga treba da udarimo! Ne ranije - ne kasnije. Narod koji zna cilj - naći će put”.

Za taj dan „konačnog obračuna” priloženo je i uputstvo, Identifikator Hazara, 10.000 jevrejskih prezimena, među kojima ima i „mnogo prisvojenih srpskih prezimena”, da bi se na vreme prepoznali neprijatelji.

Nemoguće je u jednom novinskom tekstu spomenulti sve antisemitske, rasističke, opasne budalaštine koje ispunjavaju 1000 stranica Kraljevstva Hazara. U starom ili novom ruhu, to su istovetne „naučne istine” na kojima se zasnivala nacistička ideologija i kojima je opravdavan i objašnjavan Holokaust. Poruka je da čovečanstvu nema spasa dok se ne oslobodi ovih izroda ljudskog roda. Ili, jednostavije rečeno, Kraljevstvo Hazara, poziv je na novi Holokaust.

Dakle, ako se govori o „našem” nacizmu i fašizmu, valja imati na umu da ta ideologija mržnje, rasne čistote i etničkog čišćenja nije samo uvoz iz inostranstva, niti je nešto bezopasno i marginalno, kako se često čuje, nego je ideologija čvrsto usađena i u dobrom delu izdavačke delatnosti, povezane sa sve brojnijim nacističkim grupama. To je ona zločinačka lektira koja čini teoretsku podlogu nacističkom organizovanju i delovanju. Dok god bude ovakvih knjiga, koje otvoreno propagiraju rasnu mržnju i istrebljenje čitavih naroda biće i nacističkog nasilja.

Ima li ovde posla za javnog tužioca?

Tekst je prenet iz dnevnog lista Danas, uz dozvolu autora. Objavljeno: Sub, 18. 10. 2008. 14:27

''Srpski rabin ili rabin Srbije?''

Press na naslovnoj stranici izdanja za 22. 09. 2008. objavljuje vest da ''SRPSKI RABIN KOLJE OVCE ZA MADONU''. Ne ulazeći u način ishrane pop zvezde Madone, mnogo su nam interesantniji komentari koji su usledili posle objavljivanja ovog senzacionalističkog teksta. (Kliknite na donji link)

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=47547&sectionId=41

Intervju sa Davidom Albaharijem objavljen 30. 08. 2008. u E-novinama
MASI JE JEDINO VAŽNO DA IMA VOĐU
Pisac bi trebalo da bude „čisto” biće, iznad bilo kakvog prijanjanja, neka vrsta idealnog humaniste, biće koje na jednaki način pristupa svemu u svetu koji ga okružuje. Svi znamo da nije tako, da ima pisaca koji su otvoreno u svojim delima slavili nacizam, podržavali antisemitizam, veličali ovog ili onog vladara, zastupali rasizam... Da li su oni manje vredni kao pisci? Sigurno da nisu, ali su zato manje vredni kao ljudi, što može - mada ne bi trebalo - da utiče na moj odnos prema njima kao piscima...
Za ceo tekst kliknite na sledeći link: http://www.e-novine.com/sr/kultura/clanak.php?id=16481

Jevrejska zajednica u Njujorku
UKRADENE TORE VREDNE 500.000 $

PHOTO: EPA/WALTRAUD GRUBITZSCHJevrejska zajednica u Njujorku otkrila je u subotu, pre službe, da je iz sinagoge nestalo osam svitaka hebrejskih svetih knjiga koje vrede pola miliona dolara. Rabini pretpostavljaju da je lopov neko iz jevrejske zajednice jer nije bilo znakova obijanja.
Osam svitaka hebrejskih svetih knjiga (Tora), za koje se procenjuje da vrede oko pola miliona dolara, ukradeno je prošle sedmice iz sinagoge u Njujorku.

Policija u Kvinsu je potvrdila američkim medijima da istražuju krađu Toraiz Jevrejskog centra u Kju Gardens Hilu.

Članovi Jevrejskog centra rekli su medijima da su uvereni da je lopov među njima, s obzirom na to da vrata sinagoge nisu obijena. Nestanak Tora rabini su otkrili pre subotnje službe.

Merilin Begli, zaposlena u centru, upozorila je da su mnogi vernici preživeli holokaust i da je ukradena Tora posvećena njihovim obiteljima.

Objavljeno 19. 08. 2008. 12:02 u Elektronskim novinama

Srpska himna ili himna Srbije
SLOGA, GRANA, ČELO

U osam kratkih strofa himne ravno petnaest puta se spominje reč srpski u različitim varijantama - srpski brod, srpski rod, srpska braća, srpske zemlje, srpska sloga, srpska grana, srpsko vedro čelo, srpski blagoslov, srpska slava, srpska otadžbina - u zemlji gde trideset procenata njenog stanovništva čine razne manjine, stanovništvo nesrpskog porekla.

Piše: Filip David

Opšte je prihvaćeno da himna jedne države treba da izražava njene civilizacijske vrednosti u prošlosti, njene težnje u budućnosti i zajedništvo njenih građana. Odmah da kažem, srpska himna Bože pravde ne ispunjava nijedan od ovih uslova. Oživljena u vremenu velikih nacionalističkih turbulencija, ubrzo je prihvaćena kao zaštitni znak najrazličitijih mitinga i demonstracija, od onih desničarskih i ultranacionalističkih pa do onih takozvanih demokratskih. U početku je delovala kao neka vrsta protesta protiv prethodnog ateističkog i komunističkog režima. Opskurne reči ove anahrone pesme odjekivale su i pre nego što je postala zvanična himna, u vojnim kasarnama, potom u ratnim pohodima, na crkveno-političkim saborima, a zatim i na raznim prigodama državnog i političkog karaktera. Nijednom rečju, nijednom rečenicom ili strofom ona ne odražava multietičnost države Srbije niti njenu pripadnost evropskoj zajednici naroda.

U osam kratkih strofa himne ravno petnaest puta se spominje reč srpski u različitim varijantama - srpski brod, srpski rod, srpska braća, srpske zemlje, srpska sloga, srpska grana, srpsko vedro čelo, srpski blagoslov, srpska slava, srpska otadžbina - u zemlji gde trideset procenata njenog stanovništva čine razne manjine, stanovništvo nesrpskog porekla.

Početkom devedesetih, u znamenitom događanju naroda, u tom nastupajućem periodu srpskog nacionalizma, ona je, očevidno, podsticala strasti, koju počele da dobijaju opasne i preteće razmere. U periodu od 1991. do 2006. predstavljala je i himnu Republike srpske u vreme Karadžića i Mladića. Pod njenim ozračjem načinjeni su neki od velikih zločina. Pevali su je Arkanovi paravojnici, za takve i slične predstavljala je pre ratnu nego državnu himnu. U mnogim glavama povezana je sa idejom Velike Srbije. Posle svega, teško je poverovati da himnu sa ovakvom hipotekom, manjine u Srbiji mogu prepoznati kao svoju.

Istorija njene bliske prošlosti, njena upotreba i zloupotreba, njen religiozno-militantno-nacionalistički sadržaj pripadaju nekim vremenima koja bismo najradije da zaboravimo, ostavimo za sobom. Jedna ozbiljnija analiza pokazala bi da je za njenu restauraciju najzaslužnija nova srpska desnica. Ona predstavlja lice one nacionalističke, patrijahalne, tradicionalističke, konzervativne Srbije, koja nije pomirena sa samom sobom, kao ni sa susedima i ostatkom sveta.

Objavlljeno 7.8.2008. u Elektronskim novinama

3.6.2008 - Artur Kol, ambasador Izraela, za „Blic“
Dobro se osećam u Srbiji jer volite Izrael . Autor: T. Trikić

„Izrael je ponovo otvorio ambasadu u Beogradu 1996. godine, nakon višedecenijskog prekida diplomatskih odnosa između ondašnje Jugoslavije i Izraela. Za ovih desetak godina ostvarili smo ogroman napredak u saradnji na svim nivoima, ali ostaje još dosta toga da se uradi da bi se nadoknadilo propušteno. Najvažnije je, ipak, da je Srbija zemlja u kojoj vole Izrael i zato se ovde dobro osećam“, kaže Artur Kol, izraelski ambasador u Beogradu koji je juče bio gost „Blica“.

Iako je u Beograd došao pre nešto manje od godinu dana, ambasador već dosta dobro poznaje političku scenu Srbije i trudi se da hladne glave analizira usijana postizborna dešavanja.
„Dolazim iz zemlje sa sličnim višepartijskim sistemom, navikle na koalicije i na osnovu tog iskustva mogu da kažem da je formiranje vlade čista matematička igra. Zato, kad je reč o postizbornoj situaciji u Srbiji, veoma je komplikovano i previše rizično davati bilo kakve prognoze“, ističe ambasador Kol.
Ako njih prevedemo na ekonomski teren, treba reći da izraelska poslovna zajednica već neko vreme pomno prati politička dešavanja u Srbiji i pokušava da oceni u kom pravcu će se razvijati ekonomska politika zemlje i koliko je situacija u njoj stabilna, objašnjava Kol. On dodaje da se „ekonomska logika zasniva na nekoliko jednostavnih principa: stabilan sistem, jasna vizija, otvorenost za investicije, ekonomski razvoj i - strah od nejasne, nestabilne i rizične situacije“.
„One kompanije koje su već aktivne u zemlji nastavljaju sa radom, dok potencijalni investitori iščekuju rasplet i pažljivo planiraju strategiju“, naglašava ambasador Kol.
Prema rečima ambasadora, nivo izraelskih investicija u Srbiji znatno je ispod onog u zemljama centralne Evrope, poput Rumunije, Mađarske, Češke i Poljske, delom zbog činjenice da su devedesete godine bile vrlo nepovoljne u smislu investicione klime, te samim tim izgubljene, a delom i zbog veoma složene birokratske procedure.
„Pozitivan primer predstavlja kompanija „Erport siti“ sa ukupnom projektovanom investicijom od oko 200 miliona evra. Nažalost, ima kompanija koje nisu odmakle od faze papira, delimično i zbog birokratskih poteškoća. Samo velike kompanije imaju adekvatnu finansijsku podršku i neophodno strpljenje da bi ušle na ovo tržište“, objašnjava on.
„Što se tiče Kosova, naša vlada ima veoma jasan stav prema tome. Mi kontinuirano pratimo situaciju na terenu, kao i međunarodne reakcije na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova“, objašnjava Kol.
Budućnost Balkana ambasador vidi u EU:
„Mislim da svaki region koji želi da svede na minimum opasnost od rata i okrene se ekonomskoj saradnji treba da uđe u EU. Jer ta velika porodica se okupila oko ideje da se svi problemi rešavaju mirnodopskim sredstvima. Dok god se to ne desi, stabilnost regiona Balkana je manje izvesna.“
Trezven pristup ambasador ima i kad je reč o situaciji na Bliskom istoku.
„Kada je reč o Bliskom istoku, ne može se biti ni optimista ni pesimista, već treba biti realističan“, kaže i odmah dodaje da su izraelske i palestinske vlasti vrlo ozbiljne u nameri da do kraja godine postignu dogovor, polazeći činjenice da je postojanje dve države najbolje rešenje.
Prepreka je, dodaje, militantna islamistička organizacija Hamas, koji pribegava aktima terorizma u pokušaju da blokira napredak pregovora.
Slična očekivanja ambasador ima i u pogledu sporazuma Izraela i Sirije nakon pregovora koji su nedavno održani u Turskoj. I tu je ozbiljna smetnja činjenica da je, prema njegovim rečima, Damask sedište Hamasa i drugih terorističkih organizacija.
Kada je u pitanju Iran, ideologija je u osnovi neprijateljskog odnosa Irana prema Izraelu. Homeinijeva islamska revolucija imala je regionalni i globalni cilj. Ona je uvela ekstremnu antiizraelsku politiku. Štaviše, danas Iran Izraelu uopšte ne priznaje pravo na postojanje, upozorava njegova ekselencija. Po oceni Izraela, drugi veliki problem je antisemitizam predsednika Irana Mahmuda Ahmadinedžada.
„Kad se na to nadoveže podatak da Iran ima rakete dugog dometa i da razvija vojne nuklearne kapacitete, kao i činjenica da Teheran otvoreno izvrdava volju međunarodne zajednice da ta postrojenja kontroliše, jasno je da postoji razlog za zabrinutost“, zaključuje on.

Zavoleo sam „Evroviziju“
Ambasador Kol kaže da je nedavno takmičenje „Evrosonga“ u Beogradu bilo pravi spektakl, da je bilo odlično organizovano i da mu je približilo tu vrstu zabave. „Takmičenje je pokazalo da i muzika pomaže promociji evropskih ideja“, ističe Kol i dodaje da su se Beograđani pokazali kao odlični domaćini.

16. januar 2008. - Intervju Filipa Davida hrvatskom "Feral Tribuneu"

Filip David, beogradski književnik, govori za "Feral Tribune" o svom novom, "dvostrukom" romanu "San o ljubavi i smrti", sudbini jedne književne generacije, te o tragici današnje Srbije.

Klikni ovde za link ka članku sa sajta Feral.hr.

ZEMUNSKI KOREN CIONIZMA
U Jerusalim preneti ostaci poslednjeg potomka osnivača cionizma Teodora Hercla, čija je porodica u 19. veku živela u Zemunu
Sahrana posmrtnih ostataka
Stivena Teodora Normana (Foto AFP)
Stiven Teodor Norman imao je 28 godina i radio je u britanskoj ambasadi u Vašingtonu kad je jednog hladnog novembarskog dana 1946. godine odšetao do mosta na Aveniji Masačusec, odložio svoj kaput od tvida na ogradu i skočio u smrt. Tog jutra saznao je da su mu otac i majka stradali u nacističkom koncentracionom logoru Terezin u okupiranoj Čehoslovačkoj.
Norman je bio jedini unuk Teodora Hercla, Jevrejina iz Budimpešte, koji se smatra osnivačem cionizma i jedini član porodice koji je delio Herclov san - da se Jevreji vrate u postojbinu i naprave sopstvenu državu. „Otići odande je kao umreti malo. Povratak znači novo rođenje i ja ću se vratiti”, napisao je u svom dnevniku posle jedine posete Palestini, zadivljen razlikom između Jevreja koje je tamo sreo i onih koje je viđao u svojoj okolini. „Oni kontrolišu svoju sudbinu u zemlji koja pripada i meni. Zemlji koja me želi”, tvrdio je ovaj britanski državljanin koji je rođen u Austriji kao Štefan Teodor Nojman, a ime je promenio pošto su ga roditelji kao dečaka pred Drugi svetski rat poslali u London da izbegne nacistički progon.

U sredu su njegovi posmrtni ostaci sahranjeni u Jerusalimu na groblju na Gori Hercl, gde osim tela osnivača cionizma leže i tela izraelskih vođa i heroja ratova. Telo Teodora Hercla preneto je tamo još 1949. iz Beča - u testamentu je naveo da želi da i on i njegova porodica budu sahranjeni u budućoj jevrejskoj državi - a prošle godine na ovom groblju sahranjeno je i dvoje njegove dece Paulina i Hans, iako su se rabini dugo protivili tome. Paulina je bila duševni bolesnik i po nekim izvorima umrla je u jednom francuskom sanatorijumu uzevši preveliku dozu morfijuma, dok je Hans primio hrišćanstvo, a potom se ubio zbog smrti svoje sestre. Samoubistva i pokrštavanje, ali i to što niko osim Stivena nije delio ubeđenja Teodora Hercla, bili su velika prepreka rabinima da dozvole sahranu, ali uz pomoć države i premijera Ehuda Olmerta taj je problem rešen. Izlaz je pronađen u pravilu po kojem samoubice mogu biti sahranjene na groblju ako su bolovale od genetskog mentalnog poremećaja, pa su tako u poslednjih godinu dana na Goru Hercl preneta tela troje od četvoro direktnih potomaka osnivača cionizma. Telo Normanove majke Trude nacisti su spalili u Terezinu.

„Norman je bio poslednji potomak. Nema više Herclovih”, kaže istoričar Arijel Feldeštajn, dodajući da je posvećenost Teodora Hercla cionizmu imala teške posledice po njegovu porodicu i da je sahrana ostataka jedinog unuka „konačna moralna obaveza” prema čoveku koji je zapalio plamen među Jevrejima raseljenima po celom svetu.

Prva iskra tog plamena, međutim, pojavila se u Zemunu sredinom devetnaestog veka, kad je rabin Jehuda Alkalaj, potomak sefarda - Jevreja prognanih iz Španije - u svojoj sinagogi govorio o povratku u „Erec Jizrael”. Pouzdano je utvrđeno da je porodica Hercl živela u Zemunu, da je deda osnivača cionizma išao u sefardsku sinagogu i da je mogao da čuje Alkalajevu ideju i da je prenese svom unuku. „Šta mi Jevreji činimo?”, pitao se rabin. „Lutamo iz grada u grad po zakonima sveta i tražimo egzistenciju, ali ne odlazimo u Erec Jizrael, pa makar tamo jeli suvi hleb i pili vodu nevoljničku.”

Kako piše akademik Predrag Palavestra, Jehuda Alkalaj je i ličnim primerom želeo da sunarodnicima pokaže pravi put, pa je 1874. napustio Zemun i nastanio se u Jafi: „Proročki i zastrašujuće zvuče njegove reči iz knjige ,Pozdrav Jerusalimu′”, koju je napisao pred zidinama Beograda: „Ono što sam pisao u vezi sa godinom 1840. odnosi se na sto godina unapred, od danas do godine 1939. (...) koja će biti veoma gorka pod našim nebom i Gospod će podići svoj glas toga dana u znak žalosti i oplakivanja, kao za spomen sinu jedincu”.

Prva knjiga rabina Alkalaja objavljena je u Beogradu pod naslovom „Putevi ugodni” 1837. godine, a odštampana je u državnoj štampariji Knjažestva Srbije. Bio je to, piše Palavestra, „važan kulturni događaj u životu Jevreja među Srbima i dobar znak snage jevrejske zajednice u Beogradu gde je još od ranije postojala jaka tradicija jevrejske pismenosti na hebrejskom i judeo-španskom jeziku”.
----------------------------------------------------------
Da je Hercl sreo Frojda
Avi Beker, profesor političkih nauka na Univerzitetu Džordžtaun rekao je na memorijalnom skupu poslednjem potomku Teodora Hercla da „mentalne bolesti mogu da se pomešaju sa genijem i snovima”. Hercl i Sigmund Frojd živeli su u istoj ulici u Beču, rekao je, ali se nikad nisu sreli. „Hvala Bogu za to, jer bi ga Frojd stavio na kauč i to bi možda bio kraj cionizma”, našalio se Beker.

Vladimir Radomirović
(Politika On-Line 9.12.2007.)
3.10.2007. - “SAN O LJUBAVI I SMRTI”novi roman Filipa Davida

Kao sto smo i najavili u ovoj rubrici 6.6.2007., posle dvanaest godina pojavio se novi roman ovog plodnog književnika i angažovanog intelektualca.

Reč je o knjizi “SAN O LJUBAVI I SMRTI”, delu originalne forme, koje je sačinjeno iz dva dela.

KRATAK ROMAN O LJUBAVI: Mladi i učeni hasid Jakov u potrazi za ženom koja ga je opčinila prolazi kroz svetove živih i mrtvih, ljudi i demona, gotovo celu Istočnu Evropu sve do Zemuna da bi se sjedinio sa svojom verenicom u tajanstvenom obredu posmrtnog venčanja.

 KRATAK ROMAN O UMIRANJU prati sudbinu Erika Vajsa koji je rođenjem obeležen kao drugačiji od sveta u kojem živi, i njegovo odrastanje u jednom banatskom specijalizovanom domu čiji se mali žitelji, kad usred Drugog svetskog rata ostanu bez lekarske pomoći, udružuju u svojevrsnu bandu. Da li je ludilo u njima ili van njih?

Više o autoru klikom na ovaj link: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Filip_David

12. jul 2007. - Poseta Istorijskom arhivu Beograda
Istraživanja vezana za izradu CD monografije o istoriji Jevrejskog groblja u Zemunu neminovno su vodila ka Istorijskom arhivu Beograda. Dr Branka Prpa direktorka arhiva, ljubazno se odazvala molbi našeg predsednika Nenada Fogela i u srdačnom razgovoru obećala svu pomoć koja nam je potrebna. Naglasila je da je arhiv zemunskog Magistrata deo njihovog fonda i da ukoliko imamo nekog ko je vičan čitanju nemačke gotice možemo doći do vrednih dokumenata vezanih za život naše zajednice u 18. i 19. veku.

Poštujući nepisano pravilo da se u goste ne ide ''praznih ruku'', Nenad Fogel je poklonio najnovije izdanje o istoriji naše opštine, knjigu i CD ''Jevrejska zajednica u Zemunu 1739 – 1945''. Ni dr Prpa nije ostala ''dužna'', poklonila je Jevrejskoj opštini Zemun izuzetno vredna izdanja Istorijskog arhiva Beograda (5 knjiga) pod zajedničkim naslovom ''Živeti u Beogradu – dokumenta Uprave grada Beograda''.

Evo šta je dr Branka Prpa napisala u uvodu ovog vrednog izdanja:  „Retko ko bi pomislio da više od sto godina stara glavna administracija Beograda može da predstavlja prvorazredni istorijski izvor, koji se pri tom čita kao uzbudljiv roman. Istorija prestonice i istorija Srbije prepoznaje se iz fonda Uprave grada Beograda kao razmena, spajanje i antagonizam događaja, stanovništva i kultura u vremenima sumnji i nada koje prate rađanje moderne srpske države.“ Reč urednika, dr Prpa završava rečenicom punom nade: „Istorijski arhiv Beograda poziva Vas da zajedno otkrijemo naš grad, da mislimo Beograd ne kao prošlost, nego da mislimo sadašnjost počevši od prošlosti.“

6.6.2007. - Novi roman Filipa Davida

Filip David je potpisao ekskluzivni ugovor sa beogradskom izdavačkom kućom "Laguna" i njenom edicijom srpske književnosti 21. veka "Meridijan", povodom objavljivanja njegovog novog romana "San o ljubavi i smrti". Prema rečima "Laguninog" urednika Igora Marojevića, roman "San o ljubavi i smrti", koji se sastoji od dva kratka romana ("Kratak roman o ljubavi" i "Kratak roman o umiranju"), činiće jubilarno, deseto, izdanje edicije "Meridijan".

U pitanju je potresno štivo koje akcenat stavlja na pitanje rata i jevrejstva, i dešava se na više geografskih lokacija, od kojih će domaćim čitaocima najatraktivnija biti Zemun.

- Klasični postupci istorijskog romana "presečeni" su u njemu dokumentarnim i "istražnim" prosedom. "San o ljubavi i smrti" prvi je roman Filipa Davida nakon devet godina. Očekuje se da će ga "Laguna" objaviti do kraja leta, kaže Marojević.
M.V. (Preneto iz lista "Politika" od 6.6.2007.)

15.2.2007. - Pet godina zatvora za poricanje holokausta
Sud u Nemačkoj izrekao je danas kaznu od pet godina zatvora autoru Ernstu Cendelu zbog podsticanja rasne mržnje i poricanja da su nacisti ubili šest miliona Jevreja. Cendel, čije jedno delo ima naslov „Da li ih je zaista umrlo šest miliona?”, osuđen je na maksimalnu kaznu po nemačkom Zakonu o poricanju holokausta.

On je bio u pritvoru u Nemačkoj od marta 2005. godine, nakon što je deportovan iz Kanade.Sud je saopštio da ga neće pustiti uz kauciju, zbog mogućnosti da će osuđenik pobeći. U svom završnom izlaganju Cendel je rekao da bi sud trebalo da osnuje međunarodnu ekspertsku komisiju koja bi istražila holokaust. On je rekao da će sazvati konferenciju za novinare i javno se izviniti Jevrejima i ostalim žrtvama ako komisija potvrdi da su Jevreji ubijani gasom. Cendel je nemački državljanin koji je veći deo života proveo u Kanadi. U prošlosti je održavao internet sajt na kome je objavljivao svoju publikaciju "Germania Rundbreif", u kojoj je tvrdio da se holokaust nije dogodio. (Srna)

24.1.2007. - Prijateljski vaterpolo susret Beograd - Izrael

U sredu, 24.01.07. odigrana je prijateljska utakmica između vaterpolo ekipa VK "Beograd" iz Beograda i reprezentacije Izraela, na bazenu Tašmajdan. Ovo je prva utakmica u okviru zimskih priprema vaterpolo reprezentacije Izraela u Beogradu. Utakmica je odigrana u najlepšem sportskom duhu između ove dve ujednačene ekipe, a pobedu je odneo "Beograd" sa uzbudljivih 11:10. (Miloš Kostić)

17.12.2006. - U poseti kod umetnika
Veliko zadovoljstvo i čast nam je pričinio poziv našeg člana, slikara Saše Montilja da ga posetimo u njegovom domu u Dobanovačkoj ulici u Zemunu.  Već sam prilaz njegovoj kući i njen enterijer, koje je sam izveo, ukazali su nam je da se radi o plodnom i maštovitom umetniku bogatog senzibiliteta. Njegove slike, naravno, to još više dokazuju. Iako (hiper)realistične izvedbe one svojim koloritom i kompozicijom očituju bogat duh ovog umetnika.
Montiljo je imao više uspešnih samostalnih izložbi i učesnik je više priznatih slikarskih kolonija. Poznati hrvatski pesnik, pevač i kompozitor Arsen Dedić opredelio se za Montiljovu sliku kao ilustraciju za korice njegove najnovije zbirke poezije.
U društvu njegovog ljubimca, iguane Serža, pričali smo o umetnosti i mukotrpnom putu koje jedan posvećeni slikar treba da pređe da bi došao do priznanja i obezbedio sebi elementarnu egzistenciju.
Pozivamo vas da podržite našeg talentovanog člana! Posetite njegov sajt klikom na sledeći link: http://www.montiljo.com (J.R.)
Intervju sa Aleksandrom Mošićem, jednim od doajena jevrejske zajednice u Srbiji, dugogodišnjim predsednikom Memorijalne komisije Saveza JOSCG. Razgovor vodila Kristina Janković
O crno-belim uspomenama...

Ono što nam rat opisuje u njegovoj istinskoj formi, ono što nam se najdublje ureže u srce čak i ako nismo živeli za vreme nekog rata je lična drama, iskrena priča nekog ko je uspeo da sačuva svoj život možda baš da bi danas pričao o tome.
Imala sam veliku čast da razgovaram sa dipl. inž. tehnologije, gospodinom Aleksandrom Mošićem. Žao mi je što ćete videti samo deo razgovora koji je trajao puna tri sata, ali potrudiću se da Vam ključnu nit intervjua prenesem što bolje... (Nastavak)


Kristina Janković i
Aleksandar Mošić
Intervju sa Ljiljanom Jovanoski, članicom Jevrejske opštine Zemun. Razgovor vodila Kristina Janković
O čvrstom stisku pesnice rata...

Neposredno pre nego što sam počela da radim na ovom intervjuu razmišljala sam o prikladnom uvodu. Kako napisati početak koji će čitaoca uvesti u priču, pripremiti ga za ono što će pročitati, a istovremeno ostati mu u glavi kao zaključak, poruka? Odgovor je došao sasvim slučajno. U pesmarici jedne trinaestogodišnjakinje stajala je sledeća misao: ˝Rat je poput talasa: jedne pregazi, druge utopi, neke razbije na šljunku, a neke odbaci daleko na blistavi zlatni pesak, na obalu van dometa bilo kakvih novih neprilika...˝
Znala sam da je to ono što moja sagovornica želi da podeli sa Vama. Jednu od toliko ratnih priča, ali sa tom razlikom što je ona tada bila samo dete. Ni vojnik, ni doktor, ni komandantova žena nego dete. (Nastavak)


Sofija Levi i
Zoran Nicin

Maj 2006
Ponosni smo da objavimo da je naša mlada članica Tamara Eberle (1991), inače aktivista i vođa dečje sekcije,  sa odličnim uspehom završila osmogodišnju školu. Ambicije su joj da upiše srednju medicinsku školu – fizioterapeutski smer, a potom da studira medicinu. Objavljujemo Tamarinu sliku sa maturske večeri i srdačno čestitamo.

Ovo su sećanja jednog od najstarijih živih zemunaca danas (94.g.), koji se pre više od 50 godina iselio u Izrael, živi u Jerusalimu.

JEVREJI U SREMSKIM SELIMA

Sredinom 19. veka, prema pričanju mojih roditelja, izgleda da je bila velika migracija Jevreja iz centralne Evrope prema jugu, u potraznji za boljim ekonomskim uslovima. To se naročito očitovalo u velikoj Austro-Ugarskoj monarhiji, gde su čitave grupe Jevreja iz Slovačke, krenule na jug monarhije, u današnji Srem i Banat. U toj općoj migraciji su i moji predci, kako sa očeve tako i sa majčine strane, stigli u okolinu Zemuna i Mitrovice. (Nastavak)                                                      

Sinagoga u Staroj Pazovi
Istraživački tim drugog izdanja knjige  ''Jevrejska zajednica u Zemunu 1739 – 1945'' na čelu sa predsednikom opštine Nenadom Fogelom posetila je 29.1.2006. Staru Pazovu, a u nameri da prikupi građu o Sinagogi koja je tu postojala do 1949.g.  Nažalost, tokom nacističkog pogroma u Drugom svetskom ratu celokupno jevrejsko stanovništvo ovog područja je pobijeno pa je Jevrejska opština Zemun prodala napuštenu građevinu svoje "Izraelitičke filijalne bogoštovne opštine" porodici Babinka. Potomak ove porodice Vladimir Babinka sa rodbinom ljubazno je primio i ugostio delegaciju JOZa i pokazao nam svoje prostorije koje su adaptirane i dograđene na osnovi nekadašnje Sinagoge. Od starijih članova čuli smo još više o okolnostima nastanjivanja i o životu u tim vremenima uopšte. Tako nam je gđa. Ana Babinka-Kardelis potvrdila da Sinagoga nije bila razarana tokom rata i za potrebe štampe ljubazno ustupila staru fotografiju snimljenu ispred kuće pre adaptacije.(B.F.)


Pre II Svetskog rata i sada

Oduzeta zdanja zemunskih Jevreja
Nekada jedna od najlepših vila na obodu Zemuna, iznad ulice Tošin bunar, danas oronula lepotica koja čeka sudbinu povratka pravim vlasnicima. Porodica Polgar, izuzetno imućna jevrejska porodica iz Zemuna, sagradila je 1929. godine predivnu kuću sa pogledom „dokle oko doseže“. Beograd na dlanu, a danas u Beogradu. Po kazivanju današnje stanarke, koja se u kuću uselila davne 1954. godine, mnogi su zainteresovani da je kupe.

Mnoga velelepna zdanja koja su nekada bila u vlasništvu članova naše opštine su danas, prodajom koju je izvršila država početkom devedesetih godina, prešla u ruke nesrećnih stanara koji su samo sticajem nemara  države došli u situaciju da postanu vlasnici tuđe imovine. Tužna sudbina kuće koju su posleratne vlasti nacionalizovale, nije usamljena. Tuđe – prokleto, kaže narodna poslovica, ali neki su se na tuđoj muci baš dobro okoristili.
Želja nam je da na jednom mestu omogućimo svim članovima naše opštine da pokažu koja su im vlasništva bila oduzeta, kada i na koji način. Objavićemo stare fotografije tih nekretnina, kako se danas to popularno zove, i snimiti kako one danas izgledaju. Javite se sa vašim pričama i dokumentima.

Decembar 2005. Australija
Član naše opštine, Olga Fogel iz Australije, Pert, boravila je ovih dana na pripremama za nastup na prvenstvu Zapadne Australije u slobodnom penjanju – rock climbing. Olga je inace 2002 godine osvojila drugo mesto u kategoriji početnika. Posle uspešno završenih studija na Akademiji prirodnih terapija u Pertu, ponovo se posvetila svom omiljenom sportu, gde je na leto (februar) očekuju velika iskušenja u jakoj konkurenciji najboljih dama iz Zapadne Australije. Na slici Olga na Margaret River Climbing.

Izraelska hrana u Beogradu
U Ruzveltovoj ulici br. 13 u Beogradu (blizu Vukovog spomenika) otvoren je fast-food restoran sa čuvenim izrealskim "FALAFEL" pljeskavicama (120 din) - vegetarjinska hrana, od nauta i posebnih začina pripremljeno na poseban način i pečeno u palminom ulju. Vlasnik je Izraelac, g. Shahar Smolakov, dipl. kuvar. Na raspolaganju je i "humus thina" i "humus zaatar" (110 din), "sambu-sak" (50 din), kao i nargile iz kojih možete povući koji dim orijentalnog duvana. Iznenadilo nas je koliko je gostiju prodefilovalo dok smo "overili" ovo mesto. (B.F.)
Napomena: Restoran je u junu '06 zatvoren. Proverićemo privremeno ili trajno.

25.11.2005. Svečana akademija DVD "Matica", Zemun
Dobrovoljno vatrogasno društvo naše gradske opštine je u Domu vazduhoplovstva u Zemunu organizovalo veličanstvenu manifestaciju povodom 135 godina svog postojanja. Doajen ove ustanove g. Đorđe Aćimović nas je proveo kroz istoriju ovog društva svojim šarmantnim govorom, video slikom i superiornom nastupom Beogradskog duvačkog orkestra. Našu opštinu je u počasnom redu zastupao predsednik JOZ g. Nenad Fogel.

Medalja ustupljena JO Zemun
Gospodin Živorad Jocić i njegov sin Đorđe posetili su našu opštinu , tokom video projekcije CD izdanja Zorana Koša 10.11.2005. G. Jocić je pozdravio prisutnu publiku i u dirljivom govoru izneo svoje divljenje i komplimente našoj zajednici. Kao gest poštovanja i ljubavi, njegov sin je poklonio opštini svoju medalju za osvojeno prvo mesto na teniskom turniru.
Davidova zvezda u krstu
Ovaj interesantan prilog u slici dobili smo od našeg čitaoca Rajka Sredanovića. Zagonetan grob sa krstom u kome je uklesana Davidova zvezda. Mesto gde je ovo snimljeno je lokalno groblje pored crkve Sv. Mateja u mestu Vilusi u Crnoj Gori (30 km od Nikšića i 30 km od Trebinja).
Ukoliko neko zna više o ovome molimo da nam po
šalje informaciju. Prilog će biti objavljen u produžetku.
Godišnji skup udruženja Bajinobaštana 12.11.2005.
Predsednik JOZ Nenad Fogel sa suprugom je na poziv organizatora redovnog godišnjeg skupa Bajinobaštana gospodina Dragana Pantelića, prisustvovao svečanoj večeri koja se održava svake godine početkom novembra u Centru Sava. Zemun je pored predsednika JOZ, predstavljala i počasna građanka Zemuna, primadona Dragana Jugović Del Monako.
O svemu što vas interesuje o Bajinoj Bašti možete se informisati na sajtu http://www.bajinabasta.org/

 

Pozivamo članove i prijatelje naše zajednice da nam šalju svoje priloge ili informacije o važnim ili interesantnim dogadjajima. Materijal će biti objavljen u jednoj od naših rubrika sa naznakom imena dobrovoljnog saradnika.

Naš e-mail: jozemun@EUnet.rs

Natrag na vrh stranice