ZANIMLJIVOSTI
(kliknite na sliku da je vidite uvećanu u novom prozoru)

… slavu pevanjem prenose!

U petak, 14. maja u prepunoj Sali Ruskog doma, u produkciji kuće ’’Rackov Arts’’, održan je koncert posvećen Danu pobede. Srpsko – jevrejsko pevačko društvo (osnovano 1876. danas pridruženi član Jevrejske opštine Zemun) nastupilo je pored prvaka beogradske opere Olivera Njega, pijaniste Miloša Mihajlovića, profesora Rackova, i brojnih drugih umetnika. Elegantni kao uvek, prigodnim programom oduševili su publiku i ukrasili veče. Maestro Đorđe Stanković, uvek pun iznenađenja, ovoga puta šarmirao je i iznenadio sve u sali svojim solo nastupom. Kasnije smo saznali da je to bila omiljena kompozicija gospođe Marine, supruge gospodina Konuzina, ambasadora Rusije, koji su pored brojnih zvanica bili u publici.

Na programu su bile ruske (partizanske) kompozicije i splet naših partizanskih pesama, danas gotovo zaboravljenih. Starija publika ih je prepoznala i zapevala, a mlađa je aplaudirala u ritmu. Verovatno nikada nisu ni čuli šta to huči Sutjeska, Komandant Sava, lepo stoji partizanska bluza... Nije moglo proći bez bisa tako se salom zaorila dobro znana Kaćuša, što je izmamilo i poneko bravo.

Mi, srednjih godina morali smo se setiti, ne tako davnog, vremena u kome smo odrasli i obaveznog programa naših horova u osnovnim školama! Kako je vreme proletelo.

Danas većina članova hora nije ni čula za ove kompozicije, ali s obzirom na brzinu kojom su ih savladali postoji šansa da ih nazovemo evergrinima. Brzo se uče i svima odgovara poletan ritam! Pošto je to samo prigodni program, po principu sad pa ko zna kad, vraćamo se pripremi našeg redovnog programa – jevrejskim, srpskim i svetskim majstorima, za celovečernji koncert koji nam predstoji.

 Marlena Weinberger – Pavlović

Sjedinjene Države
Okoti majko fašistu debila

Britanski Daily Mail u utorak donosi priču o maršu američkih neofašista u Los Anđelesu i majci koja veliča Hitlera, veruje da se Holokaust nikada nije desio i želi da sve svi ljudi koji nisu bele rase deportuju iz Sjedinjenih Država. Tamnoputim ljudima je zabranjen ulaz u porodični dom a njena deca su od malih nogu naučena da ukoliko ne prate ideologiju bele nadmoći da će biti odbačena.
„Svi oni koji nisu iz Amerike moraju biti poslati tamo odakle su došli, i moja deca i ja ćemo se boriti da se to desi“ – kaže Sintija Kin iz Springfilda, Misuri u trenutku dok, se sa svoja dva deteta Bredom (23) i Arijanom (17), sprema za nacistički marš u Los Anđelesu. „Ponosna sam na svoju decu i na njihova uverenja“. Ova nezaposlena nacistička majka ima dvoje dece sa tri različita oca, i veruje da svi oni dele njena rasistička uverenja.
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 11.5.2010.

Druga beba za Islu Fišer i Sašu Barona Koena?

Kliknite ovde za prilog sa sajta "People"od 19.4.2010. (na englskom)

Muka pred izbore
Mijenjati Ustav BiH

Ustav BiH treba promijeniti prije predstojećih izbora, piše britanski list "Guardian", komentarišući presudu međunarodnog suda u Strazburu o slučaju ambasadora BiH u Švicarskoj Jakoba Fincija.
Finci je, podsjeća Guardian, Jevrej koji je tužio svoju državu BiH Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strasbourgu zato što on, prema važećem Ustavu, ne može da se kandiduje za člana Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, niti za člana Predsjedništva.
Sud u Strasbourgu presudio je krajem prošle godine da u "savremenom demokratskom društvu nisu opravdana bilo kakva ograničenja uvedena na osnovu pripadnosti bilo kojoj etničkoj grupi". Ovakva presuda, piše autor teksta, praktično znači da bi Ustav BiH trebalo da se mijenja prije isteka roka za kandidovanje krajem mjeseca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.4.2010.

Cigarete sadrže svinjsku krv, kaže akademik

Cigarete mogu da sadrže tragove krvi svinja, kaže australijski akadem sa upozorenjem da verske grupe mogu smatrati "veoma uvredljivim"ovo skriveno prisustvo.
Univerzitetski profesor u Sidneju Sajmon Čepmen ukazuje na nedavno holandsko istraživanja koji je identifikovao 185 različitih industrijskih koristi svinja - uključujući i upotrebu hemoglobina u filterima cigareta ...
... "Jevrejska zajednica svakako treba ova pitanja izuzetno ozbiljno da shvati Islamske zajednice takodje, kao i mnogi vegetarijanci...."
Više od TheVest.com.au (na engleskom)

Venčali se Saša Baron Koen i Ajla Fišer

Komičar Saša Baron Koen oženio se svojom devojkom Ajlom Fišer, objavio je magazin "OK!" prenoseći napise australijskog časopisa "Vumens dej".
Koen (38) i njegova 34-godišnja partnerka iz Australije venčali su se prošle nedelje na privatnoj jevrejskoj ceremoniji u Parizu. Glumica je vest potvrdila u i-mejlu poslatom prijateljima: "Venčali smo se! To je bio ubedljivo najlepši dan u mom životu"...
Ceo tekst iz Blic Online od 22.3.2010.

Neonacista na slobodi
Pet godina zatvora i negiranje Holokausta prestaje

Nemački desničar Ernst Zundel pušten je u ponedeljak iz zatvora nakon odslužene petogodišnje kazne zbog negiranja postojanja Holokausta, što je nešto što nije ponovio po puštanju.
Zunedl (70) je 2005. ekstraditovan u Kanadu nakon što su ga SAD deportovale zbog kršenja imigracionih zakona, potom je i Nemačka izdala poternicu za njim. Grupa od 20 ljudi je sačekala Zundelov izlazak na slobodu povicima „bravo“ dok su mu neki od njih uručili cveće u trenutku dok je prolazio kroz čelična zatvorska vrata...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 01.03.2010.

Transformacija poljskog neonaciste
Od skinheda do ortodoksnog Jevreja

Kada Pavel pogleda sebe u ogledalo, on i dalje ponekad može da vidi neonacističkog skinheda koji gleda u njega - osobu koja je nekad bio pre nego što je počeo obrijanu glavu da prekriva sa jamurlke, osobu koja menja fašističku ideologiju za Toru i nekoga ko se odrekao nasilja zarad ljubavi prema Bogu.
„Svaki dan se borim da izbrišem svoje ideje iz prošlosti“ – kaže Pavel (33) ortodoksni jevrej i bivši vozač kamiona, ironično napominjući da je prestao da mrzi jevreje tako što je postao jedan od njih.
„Kada pogledam svoju staru sliku kao skinheda, osećam se posramnljeno. Svaki dan se kajem i molim za oprost. Svaki dan i svaki sat. Ima mnogo toga što se mora nadokanditi“ – kaže on. Pavel, koji sada koristi i svoje hebrejsko ime Pinčas, traži da mu ne pominjemo prezime iz straha da bi njegovi nekadašnji fašistički prijatelji mogli da naude njegovoj porodici...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 26.2.2010.

Vatikan stavlja na Internet arhive iz Drugog svetskog rata

Vatikan je u utorak najavio da će "uskoro" postaviti na Internet neke od arhivskih dokumenata iz doba Drugog svetskog rata kako bi smirio kontroverze u vezi sa postupcima tadašnjeg pape Pija Trinaestog.
Vatikanski list "L'oservatore romano", najavljujući ovakav plan papske države, naveo je da će biti "omogućen pristup istorijskoj istini", a kako su u utorak rekli zvaničnici Vatikana, dokumenta će biti dostupna uskoro.
Grupa jevrejskih i katoličkih istraživača obradila je prošle decenije 11 tomova materijala i zaključila da je potrebno više podataka kako bi se moglo zaključiti da li je papa Pije uradio sve što je mogao kako bi odvratio naciste od nauma da istrebe evropske jevreje. Neki jevreji i drugi tvrde da je Pije trebalo da učini više, i gnevni su zbog skorašnje odluke pape Benedikta Šesnaestog da Pija kanididuje za sveca...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.12.2009

Slobodanu Šnajderu Kišova nagrada

Na natječaju za najbolji neobjavljeni dramski tekst inspiriran djelom i životom književnika Danila Kiša pobijedio je Slobodan Šnajder, a nagrađen je za tekst Enciklopedija izgubljenog vremena
O pobjedniku je odlučio peteročlani žiri natječaja koji je raspisalo Kraljevsko pozorište Zetski dom s Cetinja. Na natječaj radove su mogli prijaviti autori s prostora bivše Jugoslavije, a u užem izboru iz 56 pristiglih radova našli su se još Ovo oko nas Nade Bukilić iz Podgorice, Komedijant slučaj Aleksandra Novakovića iz Beograda, Mortifikacija Duška Mrđe iz Banja Luke i Hommage sedma vrsta Boštjana Potokara iz Ljubljane...
Ceo tekst sa sajta H-ALTER Objavljeno 22.1.2010.

Umrla zaštitnica Ane Frank

Mip Gis, žena koja je pomogla porodici Ane Frank da se tokom Drugog svetskog rata skriva od nacista, preminula je u 100. godini. Mip, koju je Oto Frank, otac Ane Frank, zaposlio kao sekretaricu u svom porodičnom preduzeću, sa još troje kolega pristala je u proleće 1942. da pomogne svom poslodavcu da sakrije svoje bližnje.
Početkom jula te iste godine četvoročlana porodica Frank, kojoj se kasnije pridružilo još četvoro ljudi, prebacila se u tajno skrovište uređeno u zgradi u kojoj se nalazilo porodično preduzeće, nedaleko od kuće u kojoj su živeli.
Tokom dve godine Mip Gis i troje njenih kolega brinuli su o svakodnevnom snabdevanju hranom i bezbednosti svih osmoro sakrivenih ljudi. Ali početkom avgusta 1944. anonimni doušnik prijavio ih je Gestapou, pa su svi bili uhapšeni i upućeni u koncentracioni logor.
Nakon odlaska Gestapoa, Mip Gis je u tajnom skrovištu pronašla rukopis Ane Frank koji je brižljivo čuvala. Na kraju rata rukopis je predala Otu Franku, jedinom preživelom od osmoro ljudi u čijem je skrivanju pomagala.
Rođena kao Hermine Santrušic 1909. u Beču, preselila se u Amsterdam 1922. bežeći sa svojima od nestašice hrane koja je vladala u Austriji. U porodici koja ih je prihvatila dobila je ime Mip. Za svoje zasluge dobila je brojna međunarodna priznanja, a holandska kraljica Beatriks dodelila joj je plemićku titulu.

Tanjug, januar 2010

24.12. 2009. - Stariji od fakulteta

Nedavno je Medicinski fakultet u Beogradu proslavio 90. godina od osnivanja ove visoko obrazovne institucije. Marko Anaf, profesor u penziji istog fakulteta, danas proslavlja stoti rođendan.
Rođen je u Požarevcu 24. decembra 1909. god., gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije na Medicinskom fakultetu je završio u Beogradu 1936. godine. Kuriozitet je da je on prvi profesor Medicinskog fakulteta koji je doživeo 100ti rođendan. Jevrejska opština Zemun, po ustaljenom običaju u Jevreja prilikom čestitanja rođendana, iskreno želi prof. Anafu da doživi i svih 120. Jom huledet sameah!
U čast profesora Anafa objavljujemo tekst Ljiljane Luković, objavljen u knjizi ‘’Nastavnici Medicinskog fakulteta u Beogradu’’, knjiga II, urednik Radoje B. Čolović i saradnici, koju je izdao Medicinski fakultet u Beogradu 2005.
(Photo: R. B. Čolović and Dragana Pantelić)

Nejasni motivi krađe table iz Aušvica

Policija je našla tablu sa glavne kapije bivšeg nacističkog koncentracionog logora Aušvic i uhapsila petoricu lopova koji su taj simbol holokausta ukrali u petak, 18.12. u zoru, saopštila je noćas poljska policija.
Lopove, muškarce starosti između 20 i 39 godina, policija je otkrila u malom mestu na drugom kraju zemlje, na severu Poljske a takođe i istorijsku tablu i to oštećenu, jer su je presekli u tri dela, rekao je portparol Malopoljske policije Darijuš Novak.
"Od ranog jutra počinje saslušanje lopova", dodao je Novak. Policija je za sada potvrdila da je reč o organizovanoj grupi ali ne zna šta je bio motiv krađe, da li narudžbina nekog bogatog kolekcionara ili antisemitski ispad...
Ceo tekst sa sajta Deutsche Welle Objavljeno 21.12.2009.

Ukradene table iz Aušvica

Poljske vlasti nude nagradu od 28.750 evra onome ko pomogne da se uđe u trag lopovima koji su u petak pred zoru ukrali metalnu tablu sa natpisom "Rad oslobađa" sa glavne kapije nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Aušvic-Brikenau na jugu Poljske.
Nagradu je sa prvobitnih 1.250 evra koje je ponudila za informacije poljska policija povećalo Ministarstvo kulture i nacionalne baštine. Na Poljake da masovno pomognu da se vinovnici te, kako je u Poljskoj i svetu ocenjeno, neverovatno sramne krađe pronađu apelovali su među prvima predsednik Leh Kačinjski i predsednik Evropskog parlamenta, bivši poljski premijer Ježi Buzek.
Bivši logoraš iz Aušvica, nekadašnji šef poljske diplomatije Vladislav Bartoševski, jedan od najvećih autoriteta današnjih Poljaka, upozorio je da krađa tog simbola holokausta za svakog Poljaka katolika mora da bude ravna tome kao kada bi neko oskrnavio najveće poljsko katoličko svetilište Crne Bogorodice u mestu Čenstohova...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 19.12.2009

Optužen i švedski neonacista za krađu natpisa u Aušvicu
Poljsko tužilaštvo zatražilo je od Švedske da uhapsi Šveđanina Andersa Hegstrema i optuži ga da je naručio krađu dragocene table sa natpisom "Rad oslobađa" sa glavne kapije bivšeg nacističkog logora Aušvic na jugu Poljske, javljaju poljski mediji.
"Šveđanina su kao naručioca krađe istorijskog natpisa 'Arbeit macht frei' danas prepoznala dvojica osumnjičenih za krađu", potvrdila je time Boguslava Marćinkovska iz regionalnog tužilaštva u Krakovu poljskoj televiziji TVN24 da se raspisuje poternica i evropski nalog za hapšenje 34-godišnjeg švedskog neonaciste.
Na osnovu njih Anders Hegstrem trebalo bi da bude izručen Poljskoj, a sa raspisivanjem poternice za drugim švedskim saučesnikom sramne krađe, koji je trebalo navodno da preveze ukradeni natpis iz Poljske u Švedsku, sa emigrantom iz bivše Jugoslavije Vladimirom Z. Čeka se da se tačno utvrde lični podaci.
"Interesuje nas još jedna osoba iz Švedske i o njoj smo takođe tražili od Švedske da utvrdi podatke, ali za sada tu potvrdu nemamo i ne možemo da saopštimo nikakve detalje", ukazala je danas Marćinkovska. Švedski mediji a za njima i poljski, objavili su obilje podataka o Hegstremu, naručiocu krađe tog simbola stradanja 1,3 miliona žrtava Aušvica, dok tajanstvenog gastarbajtera iz bivše Jugoslavije pominju samo kao Vladimira Z. i ne preciziraju odakle je.
U intervju za švedski tabloid "Ekspresen", Hegstrem, navodno preobraćeni neonacista, tvrdi da je bio samo posrednik a da je u stvari lično on pomogao poljskoj policiji da ukradenu tablu za samo tri dana pronađe.
"Moja uloga je bila da sredim da natpis stigne iz Poljske u Švedsku. Bio sam samo posrednik. Ali nisam hteo da budem umešan u takvu krađu. Odmah sam zvao poljsku policiju i dao joj sve podatke. Nisam počinio nikakav zločin. Samo sam pomogao da se tabla vrati na svoje mesto", rekao je Hegstrem.
Poljska policija potvrdila je da joj se na osnovu raspisane nagrade za informacije koje bi pomogle da se ukradenoj tabli uđe u trag javila i osoba iz Švedske, ali kategorično je demantovala da joj je upravo Hegstrem pomogao da tablu nađe a lopove uhapsi. Originalni gvozdeni natpis "Rad oslobađa", presečen na tri dela, zakopan u šumi blizu sela Černjikovo kraj Torunja na severu Poljske policija je našla 20. decembra i uhapsila zbog osnovanje sumnje da su izvršili krađu četvoricu Poljaka, sitnih kriminalaca i još jednog Poljaka, Marćina A. vlasnika građevinske firme, inače Hegstrmovog prijatelja.
Do table su policiju dovele informacije dvoje poljskih građana koji su insistirali na tome da ostanu anonimni a sada policija i Ministarstvo kulture grozničavo traže način kako da im legalno podele i isplate nagradu od 28.750 evra, jer propisi u slučaju ministarstava ne dozvoljavaju da nagradu isplaćuje neidentifikovanim osobama.

.

Koncert u spomen Ženi Lebl

Pored izvanrednih istoriografskih knjiga (Jevreji u Beogradu, Jerusalimski muftija i dr), autobiografskih, proznih i poetskih tekstova (Ljubičica bela), nedavno preminula spisateljica Ženi Lebl zadužila je i muzikologiju. Zahvaljujući njoj i istoričaru Cvi Lokeru, pronađene su mnoge kompozicije već zaboravljenih autora sa jugoslovenskih prostora, žrtava Holokausta, kada se već mislilo da je njihovih fizičkim uništenjem zauvek ućutkana i njihova muzika (Rikard Švarc, Eliša Samlaić i dr).
U spomen na Ženi Lebl, u rezidenciji počasnog konzula Hrvatske u Izraelu g. Samuela Šlezingera priređen je 5. decembra koncert klavirskog dua Burštin-Harmac. Kompozitor i pijanista Mihail Burštin obradio je za klavir 4-ručno Varijacije na Mocartovu temu Rikarda Švarca (Zagreb1897 – Jasenovac 1943?), pronađene u jerusalimskom Arhivu Eventov.
Ova interesantna kompozicija pisana je za vreme Švarcovih studija u Beču 1922. godine. Kao student čuvenog pedagoga Jozefa Marksa, Švarc se u ovoj kompoziciji predstavlja kao vrsni predstavnik poznog bečkog romantizma. Takva njegova muzika nije naišla na razumevanje kritike po povratku u rodni Zagreb. Zamerano mu je da u hrvatsku muzičku sredinu "donosi prefinjene bečke parfeme, umesto da se divi ljepoti našeg poljskog cvijeća". Švarc je kasnije radio u operama u Splitu i Osijeku, da bi na poziv kralja Aleksandra došao u Beograd i bio učitelj dece u kraljevskoj porodici. U Beogradu je postao izuzetno cenjen pedagog, pijanista, muzički kritičar i kompozitor, dospevši i na mesto direktora najviše muzičke ustanove - Muzičke škole "Stanković". Odatle, zbog ženidbe sa Novosađankom Ružom Jovanović, prelazi na mesto direktora novosadske muzičke škole "Isidor Bajić" i razvija izuzetnu aktivnost u ovom gradu, zajedno sa Svetolikom Pašćanom. Na porođaju, supruga Ruža je umrla, tako da je Švarc dočekao ulazak mađarskih fašista u Novi Sad sa malim sinom Miletom Ludvigom. Kao rođenog Zagrepčanina, mađarski režim ga je prosledio hrvatskim ustašama, a ovi su ga vrlo brzo poslali u Jasenovac, gde mu se gubi trag.
Na tom kratkom putu između Novog Sada, Zagreba i Jasenovca, Švarc je negde sklonio svoje note i njihovi originali su neznanim putevima stigli do jerusalimskog arhiva. Ženi Lebl i istoričar Cvi Loker ukazali su na njih – i tako je krenula renesansa Švarcove muzike, 60 godina nakon fizičkog uništenja njenog autora.
Mihail Burštin, jedan od najistaknutijih predstavnika centralno-azijskog kruga kompozitora, koji je po raspadu SSSR-a repatrirao u Izrael, vrlo studiozno je ovu kompoziciju obradio za klavir četvororučno i sa velikim entuzijazmom je izvodi kako u Izraelu, tako i na gostovanjima u inostranstvu.
Pored Švarcovog dela, duo Burštin-Harmac izveo je i kompozicije Lista, Dvoržaka, Moskovskog, Mocarta, kao i efektnu Buštinovu kompoziciju Play.
Dušan Mihalek, 6. XII 2009.

06. 12. 2009. - Praznik humanosti

Međunarodni ženski klub iz Beograda (IWC Beograd) i ove godine na Beogradskom sajmu je organizovao tradicionalni HANUKA (BOŽIČNI) BAZAR. Deseta jubilarna manifestacija održana je u hali 3. Celokupna zarada i od ulaznica i od prodaje ide u humanitarne svrhe.
Na mnogobrojnim štandovima posetioci su mogli da pronađu autentične proizvode iz tridesetak zemalja koje su diplomatski prisutne u Srbiji. Veliku pažnju privlačila je degustacija hrane iz različitih delova sveta i bogat kulturno-zabavni program.
Nama je i ove godine bio najinteresantniji štand Izraela. Ponovo je kozmetika sa Mrtvog mora bila najtraženiji artikal. Deci su se ipak više dopale čokolade i slane grickalice. Štand Izraela, okrenut na sve četiri strane sveta, simbolički je slao poruku otvorenosti za saradnju sa svim državama sveta.

Nemačka: Suđenje Demjanjuku

Berlin - U sudu u Minhenu danas je počelo suđenje 89-godišnjem Ivanu Džonu Demjanjuku optuženom za nacističke ratne zločine.
Državno tužilaštvo Demjanjuka tereti da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja. Suđenje u Nemačkoj je moguće jer je među žrtvama bilo i 1.900 Jevreja iz Nemačke, a Demjanjukovo poslednje prebivalište u Nemačkoj bilo je u Minhenu.
Suđenje u Minhenu prati preko 200 novinara i porodice 20 Jevreja iz više zemalja sveta koji su se pridružili tužbi. Ranije su nadležne vlasti ocenile da je Demjanjuk sposoban da se pojavi pred sudom, ali da pretres ne može da traje duže od dva puta po 90 minuta dnevno...
Ceo tekst sa sajta B92. Objavljeno 30.11.2009.

Patrijarh Pavle zadužio i jevrejsku zajednicu
Doajen srpskog novinarstva Jaša Almuli svedoči kako je prvojerarh Srpske pravoslavne crkve odbacio antijevrejske klevete iznuđene ili krivotvorene pod nemačkom okupacijom 1942. godine
...
Jevrejska zajednica u Beogradu i Srbiji ima mnogo razloga da duboko žali smrt patrijarha Pavla i da mu bude zahvalna jer joj je pomogao da odbrani od kleveta jevrejskih zatočenika Jasenovca, gde je njih više od 20.000 ubijeno – kaže Jaša Almuli, svojevremeni predsednik Jevrejske opštine u Beogradu, koji je tri puta posetio patrijarha, uvek u društvu pokojnog profesora psihijatrije dr Nikole Volfa, predsednika Verske sekcije u Jevrejskoj opštini u Beogradu....
Ceo tekst sa sajta Politike. Objavljeno 27.11.2009.

Otkriven bivši pripadnik ss-a osumjičen za 58 ubistava
BERLIN - Tužilaštvo u Nemačkoj podiglo je optužnicu protiv Adolfa Stormsa za kojeg se sumnja da je kao bivši podoficir SS jedinica u Drugom svetskom ratu odgovoran za ubistvo najmanje 58 jevrejskih radnika.
Storms (90) se sumnjiči da je u austrijskom selu Dojč Šicen, krajem Drugog svetskog rata, ubio 58 Jevreja iz Mađarske, javili su svetski mediji.
Nemačko Državno tužilaštvo ne navodi puno ime Stormsa, već samo da je reč o penzioneru iz Duizburga Adolfu S. Do njegovog imena međutim, uspeli su da dođu strani mediji.
Takođe je utvrđeno da je Storms bio pripadnik Pete SS Pancer divizije, poznate i kao Viking...
Ceo tekst sa sajta Krstarica-vesti Objavljeno 18.11.2009.

Premijera "Grobnice za Borisa Davidoviča" - Kiš u Prijedoru
Pozorište Prijedor će u subotu, 14. novembra premijerno izvesti predstavu “Grobnica za Borisa Davidoviča” koju je režirao Gradimir Gojer koji kaže da povod ipak nije bila 20-godišnjica smrti Kiša, već sretnija budućnost jugoslovenskih prostora koju Kiš zagovara kroz svoja djela
U predstavi glumi 26 glumaca među kojima je cjelokupan domaći ansambl, gosti iz Narodnog pozorišta Republike Srpske te članovi Dramskog studija “Živko Desnica”...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 14.11.2009.

O filmu "Kleveta"
Antisemitizam kao izvor moći Jevreja

"KLEVETA", Hashmatsa, Joav Šamir, Izrael-Austrija-SAD-Danska 2009, 93 min.
Kada se Chekpoint pojavio na festivalima, jedan kritičar, takođe Jevrejin, nazvao je Šamira "izraelskim Melom Gibsonom", optužujući ga za antisemitizam zbog kritike izraelske politike prema Palestini. To je podstaklo reditelja da razmišlja o značaju i implikacijama antisemitizma u današnjem svetu, a posebno o njegovim zloupotrebama...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 10.11.2009.

Zlatni lav filmu "Liban" S. Maoza

Ratni film izraelskog reditelja Samjuela Maoza "Liban" (Lebanon), dobitnik je prestižne nagrade "Zlatni lav" na filmskom festivalu u Veneciji.
Maoz je gotovo ceo film snimio iz unutrašnjosti tenka, kako bi dočarao klaustrofobiju i strah koji je doživeo kao mladi izraelski regrut tokom rata 1982. godine.
"Bilo mi je potrebno 25 godina da opišem ove događaje ne kao svedok, već kao reditelj", rekao je Maoz na dodeli nagrade za film koji je "Njujork tajms" nazvao "zadivljujućim"...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta B92. Objavljeno 13.09.2009

Strip o sionskim mudracima
Piše: A. Cvijić / Izvor: Politika - Kulturni dodatak

Izdavačka kuća „Samizdat B92” iz Beograda upravo je objavila strip Vila Ajznera „Zavera. Tajna priča o Protokolima sionskih mudraca” u prevodu Marije Razum i Jasenke Majpruz. Ovo je, ujedno, i prvi prevod jednog Ajznerovog dela na srpski jezik, a posebnost „Zavere…” jeste i u tome što je propraćena predgovorom Umberta Eka čija je poenta upravo u poslednjoj rečenici: „Radi se o priči koju vredi ispričati, jer se moramo boriti protiv Velike laži i mržnje koju širi”.
Vil Ajzner (1917–2005) slavni je američki crtač u čijoj biografiji piše da je „Orson Vels stripa” i da je otac „grafičke novele”. U sažetom tekstu u knjizi „Samizdata B92” podseća se i da je Ajzner unosio inovacije u svoje stripove i da je svojim ilustrovanim romanima pomerio strip u književne vode...
Ceo tekst sa komentarima sa sajta B92. Objavljeno 27.08.2009

Grobnica za Borisa Davidoviča otvara sezonu
Pozorište Prijedor otvorit će novu, 57. sezonu, predstavom Danila Kiša "Grobnica za Borisa Davidoviča", koju će režirati Gradimir Gojer.
Direktor Pozorišta Prijedor Zoran Baroš rekao je da će u predstavi, osim cijelog prijedorskog ansambla, igrati i glumci veterani ove kuće, Rade Stupar i Zlata Kogelnik, mladi iz dramskog studija koji djeluje pri Pozorištu Prijedor, te četvoro glumaca iz Banja Luke.
Tako će na prijedorskim daskama igrati Radenka Ševa, Ljiljana Čekić i Aleksandar Stojkivić iz Narodnog pozorišta Republike Srpske, te Sabina Šehić iz Banja Luke...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 24.08.2009.
Photo: studentskioglasi.ba

80 godina od rođenja Ane Frank
Devojčica koja je dirnula svet

„Samo zamisli kako ću biti zaboravna kada budem imala osamdeset godina“ Ana Frank, 11. maj 1944. god.
Osamdeseti rođendan Ane Frank je događaj koji se obeležava na više mesta u svetu i tim povodom su organizovane različite aktivnosti na sećanje na mladu spisateljicu koja je svojim viđenjem života u okupaciji pod nacistima, dirnula svet...
Ceo tekst sa komentarima iz Elektronskih novina. Objavljeno 13.6.2009.

26.5.2009 - Promocija Zbornika radova Dimitrija Davidovića
Povodom obeležavanja 220 godina rođenja Dimitrija Davidovića, Odbor Udruženja novinara Srbije za obeležavanje godišnjice, Izdavačko preduzeće MOST ART i Biblioteka Sveti Sava u Zemunu održali su 26.maja promociju knjige Zbornika radova sa naučnog skupa održanog 1985. godine o njegovom stvaralaštvu. 
Prvo izdanje knjige je objavljeno 1989. godine. Zahvaljujući Draganu Stojkoviću i njegovoj izdavačkoj kući MOST ART nedavno je izašao iz štampe reprint ovog izdanja.
O knjizi, Dimitriju Davidoviću i vremenu u kome je živeo, nadahnuto su govorili istoričar Miodrag Dabižić i izdavač Dragan Stojković. Bila je to prilika da se još jednom podsetimo na značaj Dimitrija Davidovića, rođenog 1789. godine u Zemunu.

Klikom na sledeće linkove pogledajte dodatne fotografije i prilog Dragana Stojkovića "Maslinova grančica na Davidovićevom grbu Srbije"

11.5.2009 - Glumac Vil Smit dobio Humanitarnu nagradu Centra Simon Vizental za 2009

Preživeli holokausta, ugledne ličnosti iz poslovnog, političkog i šou-biznis sveta, kao i članovi jevrejskih zajednica su na prijemu koga je organizovao Centar Simon Vizental prisustvovali uručenju ugledne Nagrade za humanitarni rad 2009 koja je dodeljena glumcu i dobrotvoru Vilu Smitu na večeri Nacionalnih priznanja u Los Anđelesu.

Prva samostalna izložba umetničke fotografije u Berlinu člana naše Opštine

Desanka Fogel, diplomac Više škole Sapiro, odsek za fotografiju i digitalne medije u Sderotu, Izrael, predstavila je svoje radove na prvoj samostalnoj izložbi umetničke fotografije u Berlinu. Izložba je održana pod pokroviteljstvom bračnog para Enise i Mensuda Bujošević, u četvrti Krojcberg, multinacionalnoj sredini  mladih stanovnika Berlina.

Na izložbi je izloženo 65 umetničkih  fotografija u pet serija. Dve serije koje čine jedan autoportret. Zatim The Union serija, prikaz diplomskog rada, za koji je Desanka dobila najvišu ocenu. Dve preostale serije su prikazane pod nazivom PORODICA. U okviru prezentovanih  serija izložene su i fotografije eksperimentalnog tipa. Izložba je trajala od 30. januara do 7. februara ove godine. Mlada umetnica je dobila povoljne kritike posetilaca iz Izraela, Engleske, Ukrajine, ex-Yu i, naravno, Nemačke.
Ben Shahar

8.3.2009. - Marko Kon i Milan Nikolić idu na "Evroviziju"
Marko Kon i Milan Nikolić predstavljaće Srbiju sa pesmom "Cipela" na takmičenju za "Pesmu Evrovizije" u maju u Moskvi, pošto su večeras pobedili na nacionalnom muzičkom festivalu "Beovizija 2009" održanom u Centru "Sava".
Od 11 kompozicija - 10 izabranih u polufinalnoj večeri i jedne koja se naknadno plasirala u finale, numera "Cipela" dobila je najveći broj glasova stručnog žirija RTS-a, dok je OT Bend dobio najviše glasova publike koja je glasala putem SMS-a. Zbirom poena, numeri "Cipela" je pripalo prvo mesto.
U žiriju su bili kompozitor Kornelije Bata Kovač, kompozitor i muzičar Željko Joksimović i muzička umetnica Biljana Krstić. (Blic)
Pogledajte video spot na YouTube klikom na ovaj link ili na sliku.

Biblioteka grada Beograda u Parizu
IZLOŽBA POVODOM 20 GODINA OD SMRTI DANILA KIŠA
Izložba posvećena životu i stvaralaštvu pisca Danila Kiša, koju je priredila Biblioteka grada Beograda, biće otvorena 13. marta u Srpskom kulturnom centru u Parizu, povodom obeležavanja 20 godina od smrti tog pisca.
U saopštenju Biblioteke grada Beograda se navodi da je izložba zapravo proširena i dopunjena postavka koja je bila priređena 2005. godine, povodom obeležavanja 70 godina od rođenja Danila Kiša. Na izložbi će biti predstavljena bogata dokumentacija fotografija, tekstova i dokumenata koja se čuva u Arhivu SANU, kao i brojna francuska izdanja Kišovih dela...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: Sre, 04. 03. 2009.

Književnost
DAVID ALBAHARI DOBITNIK VITALOVE NAGRADE
Književnik David Albahari dobitnik je ovogodišnje Vitalove nagrade „Zlatni suncokret” za zbirku priča „Svake noći u drugom gradu”, u izdanju Srpske književne zadruge (SKZ), saopštio je predsednik žirija Jovan Zivlak u sredu
U nagrađenom delu autor „manirom vrsnog pripovedača govori o našem svetu i vremenu, o akterima iz našeg prostora, u tradiciji jedne moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti” i stoga je, prema svim umetničkim kriterijumima, zaslužio ovu nagradu, rekao je Zivlak novinarima...
Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: 04. 02. 2009.

3. mart 2009. - David Albahari ponovo u Srbiji
Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, David Albahari, doputovao je iz svoje druge domovine (Kanada) u Beograd. Povod je više nego prikladan. Uručivanje Vitalove nagrade „Zlatni suncokret” za zbirku priča „Svake noći u drugom gradu”, u izdanju Srpske književne zadruge. Nagrada mu je uručena 26. februara 2009. Nakon toga, David Albahari će voditi promociju književnika Davida Grosmana iz Izraela. Književno veče sa dva Davida biće održano u utorak, 3. marta u 19h u sali Kulturnog centra Beograda. Pozivamo sve prijatelje i poklonike njihove pisane reči da prisustvuju ovom događaju.

David Albahari
Pisac
Iznenadio me je nedavno jedan kanadski poznanik. Naime, upitao me je da li je teže biti kanadski ili srpski pisac. Njemu se čini, kaže, da je mnogo teže biti pisac u Kanadi, jer postoji sasvim mali broj važnih i aktuelnih društvenih tema o kojima ovdašnji pisac može da govori. Jedna od tih tema je imigrantsko iskustvo, priče o dolasku u Kanadu i privikavanje ljudi iz raznih zemalja na, pre svega, okrutnu kanadsku zimu. Sledeća tema je lokalna istorija, povremeno dopunjena pričama o kanadskom učešću u Prvom i Drugom svetskom ratu, a najmanje ima, kaže on, knjiga o aktuelnoj društvenoj stvarnosti. U njoj gotovo da i nema velikih tema koje mogu da nadahnu pisca na stvaranje velikih dela. Zbog svega toga, zaključuje, kanadska književnost je mala književnost, potisnuta na marginu savremene svetske književnosti...
Ceo tekst iz Politike Online.

Američka filmska akademija: DEVET STRANIH FILMOVA U TRCI ZA OSKARA

Izraelski animirani ratni film „Waltz with Bashir” Arija Folmana, dobitnik Zlatnog globusa, jedan je od devet filmova u trci za nominaciju za Oskara za najbolji film snimljen izvan engleskog govornog područja. „Valcer sa Baširom” beogradska publika je mogla da vidi na nedavno održanom Festivalu autorskog filma...

Ceo tekst iz Elektronskih novina. Objavljeno: 14. 01. 2009.

Praznični dobrotvorni bazar
Beogradski sajam (hala 2.) bio je 7. decembra domaćin ''Prazničnog dobrotvornog bazara''. Deveti po redu, humanitarni bazar, u organizaciji Međunarodnog ženskog kluba – IWC Beograd, okupio je predstavnice 30. zemalja koje su diplomatski ili poslovno prisutne u Srbiji. Poslovično, najveća gužva bila je na štandu Izraela. Kozmetika sa Mrtvog mora bila je najtraženiji artikal. Gost njihovog štanda bio je restoran brze hrane ''Falafel'', jedini koji u Beogradu nudi izraelske specijalitete (Kraljice Natalije 66).
Štand Slovenije takođe je bio veoma posećen. Naročito je bio interesantan za gurmane, koji su na njemu mogli da kupe prepoznatljive slovenačke specijalitete. Ono što je krasilo ovu manifestaciju je veliko prisustvo dece. Ovo je svakako bio dobar uvod u Božić i naravno Hanuku, koju deca sa nestrpljenjem očekuju.
Važno obeležje ove manifestacije je i njen dobrotvorni karakter, jer će u humanitarne svrhe otići sav prihod od prodaje "sitnica" i od ulaznica, koje koštaju 200 dinara.

Pozivamo članove i prijatelje naše zajednice da nam šalju svoje priloge ili informacije o važnim ili interesantnim dogadjajima. Materijal će biti objavljen u jednoj od naših rubrika sa naznakom imena dobrovoljnog saradnika.

Naš e-mail: jozemun@EUnet.rs

ARHIVA STARIJIH PRILOGA