Na izmaku još jedne godine, deca su se okupila u Opštini očekujući da će doći Deda Mraz. Ni ove godine se nije pojavio kod nas, ali su zato sva deca dobila lepe poklone od naše zajednice. Najzaslužniji za izbor poklona je bio deda Rihard. Poklone je lepo upakovala naš sekretar Ria. Madrihim Tamara je poklone podelila deci i ponekom tati. Uz prigodno posluženje, kome nisu odoleli ni stariji, deca su se požurila kući da uživaju u otvaranju poklona.

Srećni smo što smo večeras doprineli da Zemun izgleda svečano. Naša mala opština priredila je grandiozan događaj koji prevazilazi okvire grada. Naš Zemunac, pisac svetskog glasa, David Albahari, promovisao je prvi put u svetu svoju najnoviju knjigu "Ludvig". Prva i jedina promocija u Srbiji ponovo je ekskluzivno pripala Jevrejskoj opštini Zemun. Uzvišenosti događaja svakako je doprinelo to što smo promociju organizovali u  prostoru naše bivše Sinagoge. Bez obzira na sve okolnosti vezane za posleratnu sudbinu Sinagoge još uvek se osećamo kao prirodni korisnici ovog svetog prostora.
Veče je otvorio predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel. On je pozdravio brojne goste i zahvalio trenutnom zakupcu Sinagoge, g. Marku Tasiću što je ljubazno omogućio da se po prvi put posle Drugog svetskog rata u njoj ponovo okupe brojni Jevreji i naravno njihovi prijatelji.

Usledio je umetnički program u kome su nastupili učenici muzičke škole "Kosta Manojlović", Sanja Radovanović, gitara i Marko Končarević, harmonika.
David Albahari nam je pročitao odlomak iz knjige koji je poslužio voditelju večeri, književniku i kritičaru Mihajlu Pantiću, da nas uvede u ovo najnovije literarno ostvarenje. David nam je govorio o inspiracijama i posebnoj formi svojih romana. Dobro raspoložen, nasmejao je publiku svojim zapažanjima i komentarima. Opuštenom štimungu doprineo je i uvek rečiti Predrag Marković, urednik izdavača "Stubovi kulture", koji se pridružio dijalogu sa autorom i sa publikom. Svega 20 primeraka knjige koje je doneo bilo je malo da zadovolji želju prisutnih da dobiju knjigu sa posvetom autora. David nam je obećao da ćemo prvom prilikom ponoviti promociju, naravno sa novim romanom, koji će izaći krajem jula 2008. godine pod naslovom ...., neka to za sada ostane ''slatka mala tajna''.

Pored brojnih ličnosti iz kulturno-umetničkog života grada, predstavnika jevrejskih opština i Saveza JO Srbije, ovoj promociji je prisustvovalo i više foto i TV ekipa koji su medijski propratili ovaj izuzetan događaj.

Beogradska sinagoga Sukat Šalom bila je idealno mesto za dodelu najveće počasti koju izraelska država u ime jevrejskog naroda ukazuje ne-Jevrejima. Medalje ''Pravednika među nacijama'' dodeljuju se onima koji su tokom Drugog svetskog rata spasili bar jednog Jevrejina od pomahnitalog fašizma. Da nikada nije kasno odati priznanje ljudima čija je izuzetna hrabrost i humanost omogućili mnogim Jevrejima da prežive, dokazuje i posthumna dodela četiri Medalja.

Ljubinka Savković prima medalju

Medalje najbližim srodnicima uručio je ambasador Izraela u Srbiji nj.e. gospodin Artur Kol.
Dobitnici:

• Andrija Latal, Medalju primila njegova ćerka Ljerka Latal-Danon,
• Petar Zanković, Medalju primila njegova supruga Rosica Zanković,
• Klara Baić, Medalju primila ćerka Margica Ivandekić-Baić,
• Slobodan i Milenija Knežević, Medalju primila njihova ćerka Ljubinka Savković.
• dr Dušan Jovanović iz Novog Sada, jedini živi dobitnik Medalje.

Ilan Doron, nakon 56 godina ponovo u Srbiji, ovog puta u nameri da poseti svoju rodnu kuću u etno selu Latkovac i očevom grobu koji se nalazi na jevrejskom groblju u Zemunu. Odazivajući se molbi Sanje Knežević, koja je organizovala posetu g. Dorona, predsednik Jevrejske opštine Zemun, Nenad Fogel dočekao je gosta na ulazu u groblje i pokazao mu mesto gde je njegov otac sahranjen. Praćen brojnim televizijskim ekipama g. Doron se potom uputio ka rodnoj kući u selu Latkovac.

Porodica Knežević, domaćin je porodici Ilana Dorona. Sanja Knežević rukovodilac etno sela Latkovac ispričala nam je potresnu priču.
"U selu je za vreme II svetskog rata boravilo nekoliko jevrejskih porodica. Među mnogima, izdvaja se porodica Ladislava Dajča. Ladislav i njegova supruga Julija Dresner radili su kao lekari u Kruševcu. Aprila 1941. godine, dolaskom nemačkih trupa i objavljivanjem protujevrejskih propisa, otpušteni su sa posla. Morali su da napuste svoj stan. Našli su privremeno sklonište kod poznanika. No, saznavši da nemačke patrole traže Jevreje koji se skrivaju u tom kraju, napustili su dom svojih prijatelja, da ih ne bi izložili opasnosti. Lutali su po sumama. Julija je tada bila u drugom stanju i nije mogla da nastavi tim kilometarskim marševima i skrivanjima pod vedrim nebom, te je odlučila da siđe u Aleksandrovac. Porođaj je počeo i Julija se, uplašena i sama, sakrila u neki ćošak, spremna da se porodi tamo. Srećom su je našli Milenija i Slobodan Knežević i doveli je u svoju kuću, gde se 4. marta 1943. porodila, rodivši sina Ilana. Domaćini su joj nudili gostoprimstvo, ali Julija nije htela da i oni nastradaju, pa ih je napustila. Njeni novi prijatelji, porodica Knežević, nisu je napustili, pronalazili su joj nova skrovišta i donosili hranu. Nakon oslobođenja, pronašla je supruga Ladislava, koji je bio veoma bolestan. Zaposlili su se u Banatu, gde su bili jedni od osnivača Doma za ratnu siročad. Godine 1951. Julija, koja je ostala u međuvremenu udovica, zajedno sa sinom Ilanom otišla je u Izrael. Tamo je dugi niz godina bila lekar Kupat Holima u Jerusalemu. Sin Ilan, osnovao je porodicu i živi u Haifi. Julija je ostala u prijateljskim odnosima sa svojim spasiocima, meštanima sela Latkovac koji su proglašeni Pravednicima među narodima."
Ćerka Milenije i Slobodana Kneževića, Ljubinka Savković danas živi u Beogradu. Ona ima ćerku Suzanu i unuka Aleksu koji žive u Americi i ćerku Ljilju koja živi u Beogradu.

Na poziv Aleksandra Nećaka, predsednika Saveza Jevrejskih opština Srbije naši aktivisti i gosti iz Beograda i Saveza okupili su se u prostorijama Jevrejske opštine Zemun. Želja je bila da porazgovaramo o pitanjima vezanim za našu opštinu, odnose sa Savezom, kao i pitanja jevrejstva. Predsednik JOZ Nenad Fogel prvo je ukratko dao pregled aktuelnih tema koje je predložio predsednik, a potom se razvila diskusija. Najviše reči bilo je oko politike Saveza i Biltena, oko ankete JOINT, religijskog života, restitucije i antisemitizma. Pored naših članova i predsednika Saveza u diskusiji su učestvovali i poslovni sekretar Saveza Miroslav Grinvald i član JOB Fredi Mošić

Tokom jula u Jevrejskoj opštini Zemun je izvršena raspodela humanitarne pomoći koju je poslala organizacija World Jewish Relief. Socijalna komisija JOZ je napravila redosled raspodele na osnovu redovnog izmirenja članarine, aktivnosti u radu opštinskih komisija i socijalnog statusa članova.

Naši najmlađi su se ponovo okupili u prostorijama JOZ da bi pogledali crtani film "10 BOŽIJIH ZAPOVESTI". Madrihim Tamara postarala se da druženje bude sadržajno i obrazovno. Deca su bila veoma zadovoljna jer su imala priliku da po prvi put u našoj opštini gledaju film na velikom projekcionom platnu. Video projektor koji smo nedavno nabavili pokazao se kao pun pogodak.

Velika čast nam je bila da za gosta naše opštine ovom prilikom imamo jednu eminentnu damu. Prvi džentlmen naše opštine, predsednik JOZ, Nenad Fogel prvo je pozdravio uvaženu gošću i posetioce, a zatim pročitao njenu biografiju, kako je to predstavljeno na Internetu http://sr.wikipedia.org/sr-el/Ева_Рас. Skromna, ali višestrano talentovana umetnica, svojim nastupom pokušala je da umanji svoj značaj, ali u tome nije uspela. Bili smo oduševljeni njenim plodnim opusom na polju glume, književnosti i slikarstva, a posebno njenom neposrednošću i njenom gledanju na život i događaje. Sećajući se svog detinjstva sa bakom Jevrejkom i evocirajući sećanja na njenu karijeru i privatan život gospođa Eva Ras je potpuno zaokupila našu pažnju. Dobitnica "Zlatnog prstena" za književni opus potom nam je čitala svoje kratke priče iz uspešne zbirke "Rođeni mrtvi" koja je doživela mnoga izdanja. Naši članovi i gosti imali su na kraju priliku da pod povoljnim uslovima i uz posvetu umetnice dođu u posed ove vredne knjige.

(BF)

Ambasada Izraela u Beogradu obeležila je 59 godišnjicu Dana državnosti – Yom Ha'atzmaut prijemom u hotelu Interkontinental. Svečanom prijemu prisustvovala je i brojna delegacija jevrejske zajednice u Srbiji.

Povodom obeležavanja 22. aprila, Dana genocida, kada je 1945. godine izvršen proboj logoraša iz Jasenovca, položeni su venci na spomenik žrtvama logora Staro sajmište. U prisustvu desetina članova jevrejske zajednice Srbije, među kojima je bio i naš predsednik Nenad Fogel, položeni su venci grada Beograda, Vojske Srbije, Udruženja logoraša Starog sajmišta, preduzeća Sajam i drugih.

Jevrejska opština Pančevo je obeležila Jom Hašoa na stratištu kod Jabuke. Predsednik JO Pančevo, David Montijas je pred prisutnim članovima pročitao Kadiš, Molitvu za žrtve Holokausta. Nakon toga je položen venac na spomenik, održan kraći govor i pročitana poruka gđe. Dalije Jicak, vršioca dužnosti predsednika države Izrael.

U organizaciji Hevra Kadiše Jevrejske opštine Zemun, tokom marta 2007. godine izvedeni su značajni radovi na uređenju groblja. Plan koji smo dugo pripremali najzad se ostvario, postavili smo betonsku stazu na groblju. Preko 100 metara staze širine od jednog metra, pokriva sada skoro sve pravce na našem groblju.

Proslava jevrejskog praznika Purima je ove godine zaista bila sjajna. Naša kuća se ponovo napunila ne samo našim članovima već i zvanicama i dragim gostima iz jevrejskih opština Beograd i Pančevo koji su posebno doprineli da atmosfera bude vesela. Peca Kon sa gitarom i Miša Levi sa svojim fantastičnim vokalima su svakako najzaslužniji. Poneseni njihovom muzikom zajedno smo pevali i igrali do kasnih sati. Naša srca su bila ispunjena jer je naša zajednica još jednom doprinela održavanju jevrejskih običaja i osećaja zajedničke pripadnosti kao i širenju duha prijateljstva među jevrejskim komunama i članovima.

Redovna godišnja skupština Jevrejske opštine Zemun održana je prvog dana Nove godine drveća – Tubišvata. Dok smo čekali, kako je i predviđeno našim Statutom, da protekne sat vremena, kako bi rad skupštine započeo po svim pravilima, diskutovali smo o predloženim tačkama dnevnog reda i služili se sa preostalim voćem sa sinoćnje proslave.

Zasedanje i brojanje glasova

Dnevni red je bio sasvim uobičajen i nije nagoveštavao neke velike rasprave. Uz podnošenje svih redovnih izveštaja o radu naše opštine, jedina tema koja je uzburkale duhove je bila promena našeg Statuta. Desetina, više korektivnih promena (zbog promene naziva naše države i donošenja Zakona o verskim zajednicama) nisu  bile sporne. Međutim, nekolicini članova se nije dopalo što je Izvršni odbor pokušao da umanji svoja ovlašćenja vezana za isključivanje članova iz naše Opštine, pa su tražili da se ponuđene izmene ne usvajaju. Skupština je prihvatila takav zahtev i na kraju je ostala odredba da iz rada opština isključivo isključuje Izvršni odbor. Izveštaj o radu je usvojen uz pokušaj da se ospori rad rukovodstva omladinske komisije i ženske sekcije. Glavni kritičari su bile bivše predsednice tih komisija (koje su se posle odlaska sa tih funkcija povukle iz aktivnog rada). Uz zaključak skupštine da za aktivnost u radu nije isključivo zaduženo rukovodstvo komisija, pozvani su svi koji žele da se druže i odvoje svoje vreme za dobrobit naše zajednice, da se uključuju u rad komisija bez ikakvih rezervi.
Skupština je tajnim glasanjem usvojila izmene Statuta i izabrala Zorana Jovanoskog za novog člana IO (umesto članice koja je podnela ostavku).
Na kraju skupštine predsednik je informisao prisutne sa aktuelnim dešavanjima vezanim za reorganizaciju Saveza JO Srbije. Naglasio je da su u toku pripreme za održavanje skupštine Saveza. Dogovorom postignutim na zajedničkom sastanku sa delegacijom iz JOINT, skupština bi trebala da izabere jedno rukovodeće telo koje bi narednih nekoliko meseci vodilo sve poslove u Savezu. Skupština JOZ je na kraju usvojila svoju platformu o načinu reorganizacije Saveza i obavezala svoje delegate da takve stavove zastupaju.